Авторы

  • Ойдиной Oчилова
    Осиё технологиялар университети доценти

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.yosc.79238

Аннотация

Хива хонлигида анъанавий тиббиёт ва унинг турли йуналишлари асрлар давомида ривожланиб келди. XIX - XX аср бошларида хонлик аҳолисининг тиббий саломатлиги, касалликлар турлари ва уларни даволаш усуллари, табиблар фаолияти хамда гарб даволаш услубларининг кириб келиши ва унинг натижасида илк тиббиёт муассасалари тизимининг шаклланиши каби жихатларни тадқиқ этиш мазкур давр жамияти маданий ва ижтимоий-маиший хаётининг айрим томонларини ёритишга хизмат қилади. Мазкур масалалар тадқиқотида ўз даврида яратилган тиббиётга оид асарлар ва тарихий қўлёзмалар, хорижий сайёхларнинг сафарнома, эсдаликлари, рус шарқшунос олим ва зобитларининг асосан статистик характердаги асарлари хамда архив хужжатлари бирламчи манба сифатида муҳим аҳамият касб этади.


background image

YOSH OLIMLAR

ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI

in-academy.uz/index.php/yo

37

ХИВА ХОНЛИГИДА АНЪАНАВИЙ ТИББИЁТ РИВОЖИ

Oчилова Ойдиной

Осиё технологиялар университети доценти

https://doi.org/10.5281/zenodo.15241007

Хива хонлигида анъанавий тиббиёт ва унинг турли йуналишлари асрлар давомида

ривожланиб келди. XIX - XX аср бошларида хонлик аҳолисининг тиббий саломатлиги,
касалликлар турлари ва уларни даволаш усуллари, табиблар фаолияти хамда гарб
даволаш услубларининг кириб келиши ва унинг натижасида илк тиббиёт муассасалари
тизимининг шаклланиши каби жихатларни тадқиқ этиш мазкур давр жамияти маданий
ва ижтимоий-маиший хаётининг айрим томонларини ёритишга хизмат қилади. Мазкур
масалалар тадқиқотида ўз даврида яратилган тиббиётга оид асарлар ва тарихий
қўлёзмалар, хорижий сайёхларнинг сафарнома, эсдаликлари, рус шарқшунос олим ва
зобитларининг асосан статистик характердаги асарлари хамда архив хужжатлари
бирламчи манба сифатида муҳим аҳамият касб этади.

Хива хонлигининг 1873 йилга қадар, яъни Россия империяси таркибига

киритилгунгача бўлган тиббиёт тарихи асосан юқорида қайд этилганидек икки манба,
яъни тиббий ва тарихий йўналишда яратилган махаллий асарлар хамда элчилар ва
хорижий сайёхдарнинг эсдаликларида акс этди. Мазкур манбаларда келган
маълумотлар хонликда тиббий билимлар ва ушбу фан сохасининг ривожланиш
динамикасини ҳамда узуқ-юлуқ бўлсада табиблар фаолияти, ахоли орасида мавжуд
касаллик турлари ва даволаш усулларига оидлиги билан характерлидир.

XIX аср тиббиёт йуналишида яратилган асарларда хам ўзидан олдинги давр

адабиётлари, илмий меросига таяниш ва мурожаат этиш холлари хам кузатилади.
Хусусан, Арабшохийлар сулоласидан бўлган, илм-фан тараққиётига хомийлик қилган
маърифатли хукмдорлардан Абулғози Баходирхоннинг тиббиётга оид асари шулар
жумласидандир.

Хива хонлиги сарой тарихчилари силсиласининг сўнгги вакилларидан бири

Мухаммад Юсуф Баёний ўзининг «Шажарайи Хоразмшохий» асарида Абулғози
Баходирхоннинг «Шажарайи турк» тарихий асарининг муаллифи эканлигини ҳамда
мазкур хоннинг мохир табиб ва тиббиёт фанининг етук олими хам бўлганини алохида
қайд этади

1

. Дархакикат, Абулғозихоннинг тиббиётга оид асари «Манофиъ ал-инсон»

(«Инсон учун фойдали тадбирлар») деб номланиб, унинг нусхалари бугунги кунгача
етиб келган

2

. Асар эски туркий (чигатой) тилида ёзилган бўлиб, у 4 қисмдан иборат.

Эътиборли жихати унда 105 тадан ортиқ касалликлар тавсифи хамда уларни даволаш
усуллари ҳақидаги маълумотларни учратиш мумкин. Шунингдек, Абулғози Баҳодирхон
тиббиётнинг турли йўналиш ва тармоқлари тўғрисида ҳам алоҳида тўхталиб ўтган.
Хусусан, акушерлик ва гинекология, жаррохлик, терапия, неврология, педиатрия,

1

Ушбу асарнинг нусхаларидан бири Абу Рай\он Беруний номидаги Шарцшунослик институти

кулёзмалар фондида 4701-инвентар разами остида сакданади. Батафсил царанг: Ирисов А., Насиров А.,
Низамуддинов И. Сорок ученых Средней Азии. - Ташкент, 1961. - C.91; Абдуллаев А. Очерки истории
развития медицины в Хорезме. - Ташкент, 1980. С. 131.

2

Абдуллаев А. Очерки истории развития медицины в Хорезме. - Ташкент, 1980. - С.132

.


background image

YOSH OLIMLAR

ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI

in-academy.uz/index.php/yo

38

психиатрия, физиатерия, тери ва кўз касалликлари, юқумли касалликлар, проктология,
физиотерапия, стоматология ва доришунослик каби тиббиёт соҳалари ёритилган

3

.

Мазкур асарда келтирилган маълумотлар, Хоразм диёрида ўша даврда мавжуд

бўлган касалликлар хақида умумий тасаввур ҳосил қилиш имконини бериш билан
бирга, уларни самарали даволаш усуллари ҳам мавжуд бўлганига ишора қилади.
Шунингдек, тиббиёт соҳасининг юқорида қайд этилган турли тармоқлари ҳақида
билимларнинг асарда тизимли тарзда акс этгани фаннинг ривожланиш ҳолати
тўғрисида ҳам умумий манзарани тақдим этади.

ХIX аср бошларида Хоразмда фаолият юритган машхур табиблардан бири

Насриддин Ҳазорасбий ҳисобланади. Олимнинг тўлиқ исми Жаъфар Хўжа ибн
Насриддин Хўжа ал-Ҳусайний ал- Карвакий Хазорасбий бўлиб, унинг нисбасида келган
ишорага кўра у аслида Хива хонлигининг маъмурий бирликларидан бири бўлган.
Хазорасб беклигининг Карвак деган жойидан эканлиги маълум булади. Насриддин
Хазорасбий «Мултакат ал-тибб» («Тиббий билимлар жамланмаси») асарининг
муаллифи хисобланиб, асар 67 та бобдан иборат. Унинг бобларида касалликларнинг
турлари хамда уларнинг дори воситалари ва дуолар ёрдамидаги давоси акс этган.
«Мултакдт ал-тибб»ни ёзишда муаллиф Ибн Синонинг «ал-Конун фи ал-тибб», Имом
Мухаммад Баззолийнинг «Иҳё ал-ъулум», ва Абулғозихоннинг юқорида келтирилган
«Манофиъ ал-инсон» каби асарларидан фойдаланган. Асар ҳижрий 1239-милодий 1823-
1824 йилларда ёзиб тугалланган

4

.

Насриддин Хазорасбий «Мултакат ал-тибб» асарини ёзишда нафақат ўзидан

олдинги олимлар илмий меросига таянди, балки тиббиёт хақидаги билимларни янги
маълумотлар асосида янада бойитди ва ривожлантирди

5

. Унинг фикрича, касалликнинг

пайдо бўлишига инсон организмидаги 4 та суюқ модда, яъни қон, шилимшиқ ва сариқ
ҳамда қора сафронинг миқдорий ва сифатий нисбагининг ўзгариши сабаб бўлади.
«Мултакат ал-тибб» асаринининг боблари қон олиш усуллари, инсон бош суяги ва
миясининг анатомияси, кўз, қулоқ ва бурун касалликлари, тиш касаллиги, ўпка, буйрак
ва ичак касалликлари, жинсий касалликлар кабиларга бағишланган. Шунингдек, унинг
алоҳида бобида болалар касалликлари турлари ва даволаш усуллари ёритилган

6

.

Хива хонлигида тиббиёт ҳолати ва аҳолининг халқ табобатидан фойдаланиши

ҳақида 1819 йилда Хивага гўёки элчи сифатида юборилган рус зобити Николай
Муравьёвнинг 1822 йилда нашр этилган эсдаликларида ҳам айрим қайдлар учрайди.
Хусусан, Николай Муравьёв қуйидагиларни баён этади: «Уларда (хиваликларда)
тиббиёт санъати (фани) бошқа фанларга нисбатан бирмунча яхшироқ ривожланган.
Улар даволаш жараёнида ташқи касалликлар турларига нисбатан доимо қарама-қарши
услубни қўллайдилар. Масалан: иситма чиққанда муз билан, қалтироқ чоғида иссиқлик
билан, дармонсизликда қиздириш усуллари билан ва ҳоказо. Тиббиёт билан
шуғулланиш авлодий касб бўлиб, табиблар даволашнинг оддий ва лекин сир
тутиладиган усулларидан ҳамда турли ўтларнинг шифобахш хусусиятидан жуда яхши

3

Абдуллаев А. Очерки истории развития медицины в Хорезме. - Ташкент, 1980. - С.132.

4

Сборник восточных рукописей Академия наук Ўзбекской ССР. Т. VII. - Ташкент, 1964. - С. 304.

5

Абдуллаев А. Очерки истории развития медицины в Хорезме. - Ташкент, 1980. - C.136.

6

Абдуллаев А. Очерки истории развития медицины в Хорезме. - Ташкент, 1980. - С. 138-140.


background image

YOSH OLIMLAR

ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI

in-academy.uz/index.php/yo

39

хабардорлар; умуман олганда жарохатларни жуда моҳирона даволайдилар. Хиваликлар
ҳамма осиёликлар каби даволанишни хуш кўрадилар ва европалик шифокорлар
санъатига катта ишонч билдирадилар. Улар касалликка чалинганларида тез-тез
кинначиларга мурожаат этадилар “Қон олиш шарқ табиблари томонидан кенг
қўлланилади. Улар қонни инсон бош қисмидан оладилар»

7

.

Ушбу қайдлар тахлилига эътибор қаратадиган бўлсак аввало тиббиёт фанининг

XIX аср бошларида Хива хонлигида бошқа соҳаларга нисбатан яхшироқ
ривожланганлигини ҳамда бу даврда аҳоли ўртасидаги айрим касалликлар, хусусан,
иситма кўтарилиши ва эт увишиш ҳолатларида ҳозирги замон тиббиётида хамон
қўлланиб келинаётган анъанавий даволашнинг усулларидан фойдаланилганини
англаш мумкин. Шунингдек, маҳаллий табибларнинг шифобахш ўтлар таркибини ва
турли касалликларни даволашдаги самарасини жуда яхши билганликларини,
шунингдек, айрим ҳолларда ахоли томонидан дам солувчи ва кинначиларга ҳам тез-тез
мурожаат этилганлигини алоҳида қайд этиш лозим. Бундан ташқари, ҳижома, яъни
инсон бошидан қон олиш амалиётининг ҳам мавжуд бўлганини ислом дини
анъаналарининг минтақага нисбатан таъсири сифатида баҳолаш мумкин. Хусусан,
мусулмон ўлкаларида ушбу амалиёт жуда кенг тарқалган ва унинг фиқҳий манбаси
сифатида пайғамбар Муҳаммад (с.а.в.)дан келган хадисларни кўрсатиш мумкин.
Жумладан, Муҳаммад алайҳиссалом ходималари Саламадан ривоят қилинган ҳадисда
ким бошидаги хасталикдан шикоят қилса, қон олдирсин ва ким оёқ оғриғидан шикоят
қилса, хинно қўйдирсин, деган мазмундаги кўрсатмалар келган

8

.

Ўз навбатида, дам солиш ва кинначилик касалликдан фориғ бўлишнинг кенг

тарқалган услубларидан бири бўлганини 1863 йилда хонликка ташриф буюрган
Арминий Вамбери (1832-1913) ўз хотираларида баён қилади. Арминий Вамбери Эронда
хаж зиёратидан қайтаётган ўрта осиёлик мусулмонларга қўшилиб, улар ҳамрохлигида
Хивага келади. Кунларнинг бирида у яшаган уйнинг эшиги олдига унинг хаж
зиёратидан келгани хабарини эшитиб бир неча нафар аёллар каки шифо ва (мукаддас)
нафас сўраб тўпланадилар. Хиваликларга кўра каки шифо бу хожилар томонидан
Мадина шаҳридан, Муҳаммад алайҳиссалом яшаган уйдан олиб келинадиган тупроқ
бўлиб, у ҳар қандай касалликлар учун даво ҳисобланган. Арминий Вамбери келган
аёлларни умидсиз қайтармаслик ва ўзини хақиқатдан ҳам хаж зиёратидан келганининг
намоёни сифатида уйининг остонасида муқаддас нафас, яъни дам солиш билан
шуғулланганини қайд этади

9

. Дархақиқат, дам солиш жараёни Хива хонлигида

даволашнинг алоҳида усули бўлганини Насриддин Ҳазорасбийнинг «Мултакат ал-тибб»
асари мисолида ҳам кўриш мумкин. Яъни, юқорида қайд этилганидек, унинг ушбу асари
бобларида касалликлар ва уларни даволаш турлари масаласида нафақат дори
воситалари, балки айрим дуолар хам акс этган. Мазкур амалиётнинг илдизи ҳам ислом

7

Муравьев Н.Н. Путешествие в Туркмению и Хиву в 1819 и 1820 годах. Ч. 2. - М., 1822. -С.138-140.

8

Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф. Хадис ва Хает. 18-жуз. Тиб ва дам китоби. - Тошкент: «Hilol

Nashr» нашриёт-матбааси, 2016. - Б.128.

9

Путешествие по Средней Азии. Описание поездки из Тегерана через Туркменскую степь по восточному

берегу Каспийского моря в Хиву, Бухару и Самарканд, совершенной в 1863 году Арминием Вамбери,
членом Венгерской Академии. С картою Средней Азии. Перевод с английского. - СПб, 1865. - С.70.


background image

YOSH OLIMLAR

ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI

in-academy.uz/index.php/yo

40

дини ва унинг мўътабар манбалари Куръони карим ва Муҳаммад алайхиссаломнинг бир
неча хадисларига бориб тақалади.

Арминий Вамбери ўз саёхатномасида асли истанбуллик бўлган Хожи Исмоил билан

Хивада учрашганини эътироф этиб, у аввал Босфор қирғоқлари бўйида вакил, хаммом
мудири, каллиграф, кимёгар ва хатто сехргарлик билан узоқ вақт шуғулланган. Хожи
Исмоилнинг Хивадаги уйида дистилляция

10

учун бир нечта кичик ускуналари бўлиб,

улар ёрдамида мевалар ва бошқа махсулотлардан тайёрланган махсус ёг ишлаб
чиқарган. Ҳожи Исмоил томонидан хозирланган турли эликсир ва суюқ малхамларга
хонлик ахолиси орасида катта эхтиёж бўлган. Шунингдек, мадорсизликда
қўлланиладиган, Туркия ва Эронда севимли бўлган доривор ўт дамламаси Хивада хам
катта шухрат қозонган. Ҳожи Исмоил ўз дори воситалари билан Хива хони Саййид
Мухаммадхонни (1856-1864) узоқ вақт таъминлаб турган, бироқ кейинчалик хон унинг
хизматидан воз кечган

11

.

References:

Используемая литература:

Foydalanilgan adabiyotlar:

1.

Абдуллаев А. Очерки истории развития медицины в Хорезме. - Ташкент, 1980. -

C.130-140.
2.

Муравьев Н.Н. Путешествие в Туркмению и Хиву в 1819 и 1820 годах. Ч. 2. - М., 1822.

-С.138-140.
3.

Путешествие по Средней Азии. Описание поездки из Тегерана через Туркменскую

степь по восточному берегу Каспийского моря в Хиву, Бухару и Самарканд, совершенной
в 1863 году Арминием Вамбери, членом Венгерской Академии. С картою Средней Азии.
Перевод с английского. - СПб, 1865. - С.70.
4.

Сборник восточных рукописей Академия наук Ўзбекской ССР. Т. VII. - Ташкент,

1964. - С. 304.
5.

Ушбу асарнинг нусхаларидан бири Абу Рай\он Беруний номидаги Шарцшунослик

институти кулёзмалар фондида 4701-инвентар разами остида сакданади. Батафсил
царанг: Ирисов А., Насиров А., Низамуддинов И. Сорок ученых Средней Азии. - Ташкент,
1961. - C.91; Абдуллаев А. Очерки истории развития медицины в Хорезме. - Ташкент,
1980. С. 131.
6.

Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф. Хадис ва Хает. 18-жуз. Тиб ва дам китоби. -

Тошкент: «Hilol Nashr» нашриёт-матбааси, 2016. - Б.128.
7.

Asilbek, Khojayorov. "History of Sufism in Nasaf Oasis." Intersections of Faith and Culture:

American Journal of Religious and Cultural Studies (2993-2599) 1.6 (2023): 15-19.

11

Путешествие по Средней Азии. Описание поездки из Тегерана через Туркменскую степь по восточному

берегу Каспийского моря в Хиву, Бухару и Самарканд, совершенной в 1863 году АрминиемВамбери,
членом Венгерской Академии. С картою Средней Азии. Перевод с английского. - СПб, 1865. - С.
70-71.


background image

YOSH OLIMLAR

ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI

in-academy.uz/index.php/yo

41

8.

Ходжаёров, Асилбек Отабек угли. "СОМОНИЙЛАР ДАВРИДА НАСАФ ШАҲРИНИНГ

ИЖТИМОИЙ, ИҚТИСОДИЙ ВА МАЪНАВИЙ ҲАЁТИ." ВЗГЛЯД В ПРОШЛОЕ 6.1 (2023).
9.

Хўжаёров, Асилбек Отабек ўғли. "ҚАШҚАДАРЁ ВОҲАСИ АЛЛОМАЛАРИ ИЛМИЙ

МЕРОСИНИНГ АҲАМИЯТИ." INTERNATIONAL CONFERENCES. Vol. 1. No. 21. 2022.
10.

Хўжаёров, Асилбек. "ЎРТА АСРЛАРДА НАСАФ ВОҲАСИ ИЛМИЙ–АДАБИЙ ҲАЁТИ."

Общественные науки в современном мире: теоретические и практические исследования
2.7 (2023): 41-43.
11.

Бўриев, Очил, Шерзод Искандаров, and Асилбек Хўжаёров. "Абу Райҳон

Берунийнинг “Ҳиндистон” асари ноёб этнографик манба сифатида." Academic research in
educational sciences 3 (2022): 399-411.
12.

Khojayorov, A. (2023). The scientific–literary environment of the Nasaf oasis in the

middle ages. Educational Research in Universal Sciences, 2(3), 885-888.
13.

Khojayorov, A. (2024). JURISPRUDENCE OF MUHAMMAD BAZDAWI (IX–XII CENTURIES).

Collection of scientific papers «SCIENTIA», (February 23 2024; Amsterdam, Netherlands), 188-
191.
14.

Хўжаёров, А. О. (2024). МИРЗО УЛУҒБЕКНИНГ АСТРОНОМИЯ ИЛМИ РИВОЖИГА

ҚЎШГАН ҲИССАСИ. Science and innovation, 3(Special Issue 3), 332-336.
15.

Бўриев, О., & Хўжаёров, А. О. (2024). ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИ РЕНЕССАНСИ–УЙҒОНИШ

ДАВРИНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ. Science and innovation, 3(Special Issue 3), 115-123.

Библиографические ссылки

Абдуллаев А. Очерки истории развития медицины в Хорезме. - Ташкент, 1980. - C.130-140.

Муравьев Н.Н. Путешествие в Туркмению и Хиву в 1819 и 1820 годах. Ч. 2. - М., 1822. -С.138-140.

Путешествие по Средней Азии. Описание поездки из Тегерана через Туркменскую степь по восточному берегу Каспийского моря в Хиву, Бухару и Самарканд, совершенной в 1863 году Арминием Вамбери, членом Венгерской Академии. С картою Средней Азии. Перевод с английского. - СПб, 1865. - С.70.

Сборник восточных рукописей Академия наук Ўзбекской ССР. Т. VII. - Ташкент, 1964. - С. 304.

Ушбу асарнинг нусхаларидан бири Абу Район Беруний номидаги Шарцшунослик институти кулёзмалар фондида 4701-инвентар разами остида сакданади. Батафсил царанг: Ирисов А., Насиров А., Низамуддинов И. Сорок ученых Средней Азии. - Ташкент, 1961. - C.91; Абдуллаев А. Очерки истории развития медицины в Хорезме. - Ташкент, 1980. С. 131.

Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф. Хадис ва Хает. 18-жуз. Тиб ва дам китоби. - Тошкент: «Hilol Nashr» нашриёт-матбааси, 2016. - Б.128.

Asilbek, Khojayorov. "History of Sufism in Nasaf Oasis." Intersections of Faith and Culture: American Journal of Religious and Cultural Studies (2993-2599) 1.6 (2023): 15-19.

Ходжаёров, Асилбек Отабек угли. "СОМОНИЙЛАР ДАВРИДА НАСАФ ШАҲРИНИНГ ИЖТИМОИЙ, ИҚТИСОДИЙ ВА МАЪНАВИЙ ҲАЁТИ." ВЗГЛЯД В ПРОШЛОЕ 6.1 (2023).

Хўжаёров, Асилбек Отабек ўғли. "ҚАШҚАДАРЁ ВОҲАСИ АЛЛОМАЛАРИ ИЛМИЙ МЕРОСИНИНГ АҲАМИЯТИ." INTERNATIONAL CONFERENCES. Vol. 1. No. 21. 2022.

Хўжаёров, Асилбек. "ЎРТА АСРЛАРДА НАСАФ ВОҲАСИ ИЛМИЙ–АДАБИЙ ҲАЁТИ." Общественные науки в современном мире: теоретические и практические исследования 2.7 (2023): 41-43.

Бўриев, Очил, Шерзод Искандаров, and Асилбек Хўжаёров. "Абу Райҳон Берунийнинг “Ҳиндистон” асари ноёб этнографик манба сифатида." Academic research in educational sciences 3 (2022): 399-411.

Khojayorov, A. (2023). The scientific–literary environment of the Nasaf oasis in the middle ages. Educational Research in Universal Sciences, 2(3), 885-888.

Khojayorov, A. (2024). JURISPRUDENCE OF MUHAMMAD BAZDAWI (IX–XII CENTURIES). Collection of scientific papers «SCIENTIA», (February 23 2024; Amsterdam, Netherlands), 188-191.

Хўжаёров, А. О. (2024). МИРЗО УЛУҒБЕКНИНГ АСТРОНОМИЯ ИЛМИ РИВОЖИГА ҚЎШГАН ҲИССАСИ. Science and innovation, 3(Special Issue 3), 332-336.

Бўриев, О., & Хўжаёров, А. О. (2024). ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИ РЕНЕССАНСИ–УЙҒОНИШ ДАВРИНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ. Science and innovation, 3(Special Issue 3), 115-123.