Mualliflar

  • Мамадалиев Ш.И.
  • Хакимов Насрулла Сабирович

Muallif tarjimai holi

  • Мамадалиев Ш.И.

    фармакология, клиник фармакология ва тиббиёт биотехнологиялари кафедраси ассистенти

  • Хакимов Насрулла Сабирович

    Илмий раҳбари 

    АДТИ ВМО ва ҚТФ “Тиббий радиология, онкология, КЛД ва фтизиатрия” кафедраси доценти, т.ф.д.  

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.yottoro.106986

Annotasiya

Муаммонинг  долзарблиги. Жигарнинг ноалкоголли ёғли касаллиги (ЖНЁК) – бу гепатоцитларда ёғ йиғилиши (стеатоз), кейинчалик уларнинг яллиғланиши (стеатогепатит), цирроз, гепатоцеллюляр карцинома ва фиброзга олиб келувчи патологик ўзгаришларни қамраб олган касалликлар мажмуаси ҳисобланади. Глобал миқёсда 1.5 миллиард инсонлар 2017-йилда жигарнинг хроник хасталиги билан хасталанганлар сони (60%), алкаголсиз ёғли жигар хасталиги (29%), гепатит С вируси туфайли (9%) ва алкаголли жигар хасталигини билан касалланган беморлар (2%) ни ташкил қилган. Шунингдек, ёғли дегенерацияга учраган жигар ташқи таъсирларга, жумладан вирусли ва токсик зарарланишларга нисбатан сезгир бўлиб, касалликнинг асоратларини янада кучайтиради. ЖНЁК билан оғриган беморларда ҳаёт сифати ва давомийлиги сезиларли даражада пасаяди. Бунинг асосий сабабларидан бири – касалликнинг стеатоздан стеатогепатитга, кейин эса фиброз ва циррозга ўтиб кетиши, шу билан бирга, жигар трансплантациясига эҳтиёж юзага келиши мумкин. Шу билан бирга, метаболик бузилишлар туфайли юрак-қон томир касалликлари, гипертония ва бошқа соғлиқ муаммолари хавфи ортиб боради. Хозирги кунда замонавий дори воситаларининг 25% ўсимликлардан олинади, шифобахш ўсимликлар ва уларнинг биоактив бирикмалари, айниқса узоқ муддатли фойдаланишда, синтетик дориларга нисбатан хавфсизроқ ва соғломроқ алтернативлар сифатида қаралади. Аммо тахминларга кўра, фақат 15% ўсимлик турлари кимёвий таркиби бўйича ўрганилган ва тахминан 6% терапевтик таъсири бўйича тадқиқ қилинган.


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari

https://scientific-jl.com/

17-to’plam 1-son Mart 2025

116

ҚИЗИЛМИЯ ВА ҚУШҚЎНМАС ЎСИМЛИКЛАРИНИ

ГЕПАТОПРОТЕКТОРЛИК ХОССАСИНИ ЎРГАНИШ ВА ХАЛҚ

ТАБОБАТИДА ФОЙДАЛАНИШ.

Мамадалиев Ш.И. –

фармакология, клиник фармакология ва тиббиёт биотехнологиялари

кафедраси ассистенти

Илмий раҳбари: Хакимов Насрулла Сабирович

АДТИ ВМО ва ҚТФ “Тиббий радиология, онкология, КЛД ва

фтизиатрия” кафедраси доценти, т.ф.д.

Муаммонинг долзарблиги.

Жигарнинг ноалкоголли ёғли касаллиги

(ЖНЁК) – бу гепатоцитларда ёғ йиғилиши (стеатоз), кейинчалик уларнинг

яллиғланиши (стеатогепатит), цирроз, гепатоцеллюляр карцинома ва

фиброзга олиб келувчи патологик ўзгаришларни қамраб олган касалликлар

мажмуаси ҳисобланади. Глобал миқёсда 1.5 миллиард инсонлар 2017-йилда

жигарнинг хроник хасталиги билан хасталанганлар сони (60%), алкаголсиз

ёғли жигар хасталиги (29%), гепатит С вируси туфайли (9%) ва алкаголли

жигар хасталигини билан касалланган беморлар (2%) ни ташкил қилган.

Шунингдек, ёғли дегенерацияга учраган жигар ташқи таъсирларга, жумладан

вирусли ва токсик зарарланишларга нисбатан сезгир бўлиб, касалликнинг

асоратларини янада кучайтиради. ЖНЁК билан оғриган беморларда ҳаёт

сифати ва давомийлиги сезиларли даражада пасаяди. Бунинг асосий

сабабларидан бири – касалликнинг стеатоздан стеатогепатитга, кейин эса

фиброз ва циррозга ўтиб кетиши, шу билан бирга, жигар трансплантациясига

эҳтиёж юзага келиши мумкин. Шу билан бирга, метаболик бузилишлар

туфайли юрак-қон томир касалликлари, гипертония ва бошқа соғлиқ

муаммолари хавфи ортиб боради. Хозирги кунда замонавий дори

воситаларининг 25% ўсимликлардан олинади, шифобахш ўсимликлар ва


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari

https://scientific-jl.com/

17-to’plam 1-son Mart 2025

117

уларнинг биоактив бирикмалари, айниқса узоқ муддатли фойдаланишда,

синтетик дориларга нисбатан хавфсизроқ ва соғломроқ алтернативлар

сифатида қаралади. Аммо тахминларга кўра, фақат 15% ўсимлик турлари

кимёвий таркиби бўйича ўрганилган ва тахминан 6% терапевтик таъсири

бўйича тадқиқ қилинган.

Тадқиқот усуллари.

Тадқиқотлар оғирлиги 200-250 гр бўлган (Rattus

vulgaris L.) оқ эркак зотсиз каламушларда олиб борилди. 50% CCl

4

эритмаси

ҳафтасига икки марта 1кг тана вазнига 1.5 мл ни ҳисоблаб юборилади. Цирроз

ривожланишини кучайтириш учун ичимлик суви ўрнига 10% ли этил спирти

берилди. Полифенолларнинг гепатопротектив потенциалини баҳолаш учун 24

та (Rattus vulgaris L.) оқ эркак зотсиз каламушлари тенг равишда 3 (н=6)

гуруҳга бўлинган. I гуруҳ каламушлари назорат сифатида олинди. II ва III

гуруҳ каламушлари CCl

4

(зайтун мойида 50%, 1.5 мл/кг ) билан ҳафтасига

икки марта бир ҳафта давомида интраперитонеал йўл орқали юборилди.

Ҳайвонларга CCl

4

юборилгандан сўнг бир ҳафтадан кейин полифенолларнинг

гепатопротектив потенциалини баҳолаш учун ҳар ҳафтада икки марта икки

ҳафта давомида (100 мг/кг) юборилди.

Натижалар.

Дастлаб, хайвонларда сурункали CCl

4

юборилгандан сўнг,

2-4 ҳафтадан кейин жигар фибрози, 5-7 ҳафтадан кейин ўткир фиброз, 8-9

ҳафтадан кейин жигар сиррози ривожланди. Интакт ва назорат гурухларидаги

хайвонларда кескин ўзгаришлар кузатилмади, лекин CCl

4

гепатит+препарат

гурухларига 14 кун давомида препаратлар берилганда қондаги ферментлар

АЛТ, АСТ, ГГТ миқдори пасайганлиги аниқланди. Ушбу натижалар,

қизилмия ва қушқўнмасда гепатопротекторлик хусусияти бор эканлигини

кўрсатади.

Хулоса.

Эксперементал диабетнинг моделида (қизилмия ва қушқўнмас)

ўсимликларининг экстракти (50 мг/мл) берилганда АЛТ, АСТ, ГГТ ларни

қонда камайишига олиб келди.

Бунинг сабаби қизилмия ва қушқўнмас

ўсимликларининг 3:1 нисбатдаги аралашмасида гепатопротекторлик

хусусияти юқорилиги сабаб бўлса керак. Ушбу хусусиятдан фойдаланган


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari

https://scientific-jl.com/

17-to’plam 1-son Mart 2025

118

холатда Жигарнинг ноалкоголли ёғли касаллигини профилактикаси, даволаш

хусусиятларини ўрганиб чиқиб, ножўя таъсирлардан ҳоли, иқтисодий

жиҳатдан таннархи арзон, маҳаллий дори воситаси ишлаб чиқиш мумкин.

Муаллифнинг (муаллифоарнинг) энг кўп ўқилган мақолалари

Мамадалиев Ш.И., Хакимов Насрулла Сабирович, ҚИЗИЛМИЯ ВА ҚУШҚЎНМАС ЎСИМЛИКЛАРИ АНТИОКСИДАНТЛИК ХУСУСИЯТИНИ ХАЛҚ ТАБОБАТИДАГИ АХАМИЯТИ. , Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari: Jild 17 № 1 (2025)

Мамадалиев Ш.И., Хакимов Насрулла Сабирович, ҚИЗИЛМИЯ ВА ҚУШҚЎНМАС ЎСИМЛИКЛАРИНИ ГЕПАТОПРОТЕКТОРЛИК ХОССАСИНИ ЎРГАНИШ ВА ХАЛҚ ТАБОБАТИДА ФОЙДАЛАНИШ. , Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari: Jild 17 № 1 (2025)

Мамадалиев Ш.И., Хакимов Насрулла Сабирович, ҚИЗИЛМИЯ ВА ҚУШҚЎНМАС ЎСИМЛИКЛАРИ АНТИОКСИДАНТЛИК ХУСУСИЯТИНИ ХАЛҚ ТАБОБАТИДАГИ АХАМИЯТИ. , Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari: Jild 17 № 1 (2025)

Мамадалиев Ш.И., Хакимов Насрулла Сабирович, ҚИЗИЛМИЯ ВА ҚУШҚЎНМАС ЎСИМЛИКЛАРИНИ ГЕПАТОПРОТЕКТОРЛИК ХОССАСИНИ ЎРГАНИШ ВА ХАЛҚ ТАБОБАТИДА ФОЙДАЛАНИШ. , Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari: Jild 17 № 1 (2025)

Мамадалиев Ш.И., Хакимов Насрулла Сабирович, ҚИЗИЛМИЯ ВА ҚУШҚЎНМАС ЎСИМЛИКЛАРИНИ ГЕПАТОПРОТЕКТОРЛИК ХОССАСИНИ ЎРГАНИШ ВА ХАЛҚ ТАБОБАТИДА ФОЙДАЛАНИШ. , Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari: Jild 17 № 1 (2025)

Мамадалиев Ш.И., Хакимов Насрулла Сабирович, ҚИЗИЛМИЯ ВА ҚУШҚЎНМАС ЎСИМЛИКЛАРИ АНТИОКСИДАНТЛИК ХУСУСИЯТИНИ ХАЛҚ ТАБОБАТИДАГИ АХАМИЯТИ. , Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari: Jild 17 № 1 (2025)

Мамадалиев Ш.И., Хакимов Насрулла Сабирович, ҚИЗИЛМИЯ ВА ҚУШҚЎНМАС ЎСИМЛИКЛАРИ АНТИОКСИДАНТЛИК ХУСУСИЯТИНИ ХАЛҚ ТАБОБАТИДАГИ АХАМИЯТИ. , Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari: Jild 17 № 1 (2025)