Mualliflar

  • Латипова Дилшода Бахтияровна

Muallif biografiyasi

  • Латипова Дилшода Бахтияровна

    Урганч Ранч Технология Университети

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.yottoro.90634

Annotasiya

Ташқи мухитдан организмга тушадиган турли микроорганизмлар билан бир қаторда одам организмида у билан симбиоз ҳолатида яшовчи, одам меъёрий микрофлорасини ташкил этувчи микроорганизмлар хам мавжуд. Улар турли биотопларда жойлашган бўлиб, организм фаолият юритиши учун муҳим аҳамиятга эга. Шундай биотоплардан бири йўғон ичак бўлиб, унинг индиген ва факультатив микроорганизмлардан иборат меъёрий микрофлораси ҳаёт фаолияти учун муҳим аҳамият касб этади.Маълумки, йўғон ичак микробиоценози 450 дан ортиқ микроорганизмлардан ташкил топиб, “хўжайин” организми метаболизмида ва ичакда колонизацион резистентликнинг шаклланишида иштирок этади.


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari


https://scientific-jl.com/

18-to’plam 1-son Aprel 2025

234

УЎК:616.345-008.87:575:615.2/3-036

ГЕН-МОДИФИКАЦИЯЛАНГАН СОЯНИНГ ЛАБОРАТОРИЯ

ҲАЙВОНЛАРИ ЙЎҒОН ИЧАК МЕЪЁРИЙ МИКРОФЛОРАСИГА

ТАЪСИРИ ДАРАЖАСИНИ АНИҚЛАШ НАТИЖАЛАРИ

Латипова Дилшода Бахтияровна

Урганч Ранч Технология Университети

Ташқи мухитдан организмга тушадиган турли микроорганизмлар

билан бир қаторда одам организмида у билан симбиоз ҳолатида яшовчи, одам

меъёрий микрофлорасини ташкил этувчи микроорганизмлар хам мавжуд.

Улар турли биотопларда жойлашган бўлиб, организм фаолият юритиши учун

муҳим аҳамиятга эга. Шундай биотоплардан бири йўғон ичак бўлиб, унинг

индиген

ва

факультатив

микроорганизмлардан

иборат

меъёрий

микрофлораси ҳаёт фаолияти учун муҳим аҳамият касб этади.Маълумки,

йўғон ичак микробиоценози 450 дан ортиқ микроорганизмлардан ташкил

топиб, “хўжайин” организми метаболизмида ва ичакда колонизацион

резистентликнинг шаклланишида иштирок этади.

Турли ташқи ва ички омиллар таъсирида йўғон ичак меъёрий

микрофлорасининг бузилиши ундаги индиген ва факультатив микрофлора

вакиллари сифатий ва миқдорий жиҳатдан мувозанати бузилиши билан

тавсифланади ҳамда ичак дисбиози, деб номланади. Ичак дисбиозига олиб

келувчи омилларга кўплаб физик, кимёвий ва биологик омилларни мисол

қилиш мумкин.

Бугунги кунда ген-модификацияланган (ГМ) маҳсулотларнинг одам

организмига турлича таъсири борасида кўплаб илмий ишлар қилинган бўлиб,

мутахассислар фикрлари бу борада ҳар хил бўлмоқда, одам организмига

ушбу маҳсулотларнинг салбий таъсири йўқ, деган фикрлар билан бир

қаторда [2, 10], организмга салбий таъсири исботлаб берилган ишлар хам


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari


https://scientific-jl.com/

18-to’plam 1-son Aprel 2025

235

талайгина[3 7, 9]. Кейинги фикрларни тасдиқловчи илмий ишларга ГМ-

маҳсулотнинг тажрибада иммун тизимига [1], жигар ва ошқозон ости безига

[8], тимус ва талоққа [11] салбий таъсири исботлаб берилган, шунингдек

гематологик, биокимёвий ўзгаришлар, мутаген ҳамда репродуктив

фаолиятга [5, 6], суяк кўмиги ҳужайраларига [12]салбий таъсири борлиги

кўрсатилган ишлар хам мавжуд.

Кўплаб илмий адабиётлар таҳлили кўрсатадики, ГМ-маҳсулотнинг

одам биотоплари микробиоценозига, шу жумладан йўғон ичак микробиозига

таъсир даражасини аниқловчи ишлар кам бўлиб, борлари хам тарқоқдир.

Юқоридагиларни ҳисобга олган холда тадқиқот

мақсади

ГМ-соянинг

тажрибада оқ зотсиз каламушлар йўғон ичак микробиоценозига таъсир

даражасини аниқлаш бўлди.

Материал ва усуллар.

Бунинг учун жами эркак жинсига мансуб 90 та

оқ зотсиз каламушлар тадқиқотга жалб қилинган бўлиб, улар 3 та гуруҳга

бўлинган:1-гуруҳ - стандарт виварий рационида бўлган, ГМ-ли ёки ГМ-сиз

соя билан боқилмаган интакт оқ зотсиз каламушлар (n=30);2-гуруҳ - стандарт

виварий рационига ГМ-сиз соя киритилган оқ зотсиз каламушлар (n=30);3-

гуруҳ - стандарт виварий рационига ГМ-соя билан боқилган оқ зотсиз

каламушлар (n=30).

Ушбу гуруҳлар репрезентатив бўлиб, фақатгина битта белги билан

бирбиридан фарқ қилди. Тадқиқотлар рандомизацияланган бўлишига ҳамда

далилларга асосланган тиббиёт тамойилларига амал қилинганлигига эътибор

қаратилди. Тадқиқотда лаборатория ҳайвонлари билан ишлашнинг этик

тамойиллари ва биологик хавфсизлик қоидаларига қатъий амал қилинди [4].

Оқ зотсиз каламушлар йўғон ичак массаси бактериологик

лабораторияга етказилгач, бактериологик текширишлар натижасида тегишли

озиқ муҳитлар (Блаурокк, СРМ-4 (МРС-4), Эндо,Сабуро муҳитлари, тухум-

сариқли агар ва бошқалар) ёрдамида Bergy's Manual Systematic Bacteriology

(1997)

бўйича

қуйидаги

микроорганизмлар

идентификация

ва


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari


https://scientific-jl.com/

18-to’plam 1-son Aprel 2025

236

дифференциация қилинди:

Bifidobacterium spp, Lactobacillus spp, Escherichia

coli, Enterobacter spp, Proteus spp, Staphylococcus spp, Streptococcus spp,

Candida spp

.Авлодлараро ва турлараро идентификация «HiMedia»

(Ҳиндистон) фирмаси озиқ муҳитларидан фойдаланган ҳолда бажарилди.

Натижаларни статистик ишлаш анъанавий вариацион статистика

усуллари ёрдамида амалга оширилди, тадқиқотларни ташкил этиш ва

ўтказишда далилларга асосланган тиббиёт тамойилларига амал қилинди.

Натижалар

ва

уларнинг

муҳокамаси.

Олинган

натижалар

солиштирилаётган гуруҳлар орасида ўрганилаётган миқдорий кўрсаткичлар

бўйича ишонарли фарқлар борлигини кўрсатди (1-жадвал).

1-жадвал

ГМ-сиз соя билан боқилган ва интакт лаборатория хайвонлари йўғон

ичак микробиоценози миқдорий кўрсатгичлари қиёсий тахлили,

lg КХҚБ/мл (М±m).

Микроорганизмлар

1-гуруҳ, n=30

2- гуруҳ, n=30

Bifidobacterium spp

5,10±0,2

4,00±0,1*↓

Lactobacillus spp

6,10±0,2

4,00±0,1*↓

Escherichia coli

(лактозапозитив)

5,15±0,2

5,00±0,2 ↔

Escherichia coli

(лактозанегатив)

0

0 ↔

Enterobacter spp

1,20±0,1

5,00±0,2*↑

Proteus spp

0,80±0,1

5,00±0,2*↑

Staphylococcus spp

4,10±0,1

5,00±0,2*↑

Streptococcus spp

6,30±0,3

4,00±0,2*↓

Candida spp

3,60±0,1

7,00±0,1*↑

Эслатма: *-гуруҳлар орасидаги ишонарли тафовут белгиси; ↑,↓ -

ўзгаришлар йўналишлари; ↔ - ишонарли тафовут мавжуд эмас.

Кўриниб турибдики, ўрганилган 9та йўғон ичак микрофлораси

вакилларидан 7тасида (77,78%) ишонарли ўзгаришлар аниқланган, шуни хам


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari


https://scientific-jl.com/

18-to’plam 1-son Aprel 2025

237

таъкидлаш жоизки, микроорганизмлар миқдорий кўрсаткичлари меъёрга

нисбатан (1-гуруҳ) турлича йўналишларда ўзгарган. Фақатгина

Escherichia

coli

билан боғлиқ кўрсаткичлар ҳар иккала гуруҳда ишонарли ўзгармаган.

Эндо мухитида метал ялтироқли фуксин-қизилрангли колониялар ҳосил

қилувчи, Гисс қаторидаги лактозани кислота ва газгача парчаловчи,

патогенмас

Escherichia coli

(лактозапозитив ичак таёқчаси) ва Эндо мухитида

ўртаси тўқ рангдаги, оч-қизил рангли (ёки рангсиз) колониялар ҳосил

қилувчи, Гисс қаторидаги лактозани парчалаш хусусиятига эга бўлмаган,

патогенликни намоён қилган

Escherichia coli

(лактозанегатив ичак таёқчаси)

миқдорий кўрсаткичлари бирбирига яқин бўлди (Р˃0,05).

Ўтказилган таҳлил шуни кўрсатдики, 2-гуруҳда (ГМ-сиз соя истеъмол

қилган) назорат гуруҳига (интакт) нисбатан миқдорий кўрсатгичлар

ишонарли равишда камайиши йўғон ичак меъёрий индиген микрофлораси

вакиллари орасида кузатилди.

Bifidobacterium spp

миқдорий камайиши 1,28

мартагача бўлган бўлса (Р˂0,05),

Lactobacillus spp

бўйича миқдорий камайиш

1,53 мартагача етган (Р˂0,05). Бу ҳолат 2-гуруҳ лаборатория хайвонлари

йўғон ичагида дисбиотик ҳолатга олиб келувчи жараёнлар бошланиб, унинг

биринчи белгиси эканлиги кўрсатилди.

Юқоридагига ўхшаш ҳолатни яна бир меъёрий микрофлора вакили

Streptococcus spp

бўйича хам кузатиш мумкин, унинг йўғон ичакдаги

концентрацияси 1,58 мартага камайгани (Р˂0,05) аниқланди. Бу ҳолат хам

дисбиотик жараёнларнинг дебочаси сифатида талқин қилинди. Назорат

гуруҳидан фарқли равишда 2-гуруҳда фақат битта ташқи таъсир воситаси

(соя) борлигини хисобга олсак, бу ўзгаришлар унинг таъсирида эканлиги, оқ

зотсиз каламушлар организми учун бу нотаниш маҳсулот бўлганлиги

сабабли ичак индиген микрофлораси миқдорий параметрларининг пасайиши

вақтинчалик ҳолат сифатида талқин этилди.

Назорат гуруҳи лаборатория хайвонлари кўрсаткичларига нисбатан

таққосланаётганда гуруҳ параметрларидаги миқдорий кўпайиш асосан


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari


https://scientific-jl.com/

18-to’plam 1-son Aprel 2025

238

энтеробактериялар ва коагулазамусбат коккларга тўғри келганини

таъкидлаш жоиз, уларнинг йўғон ичак факультатив (транзитор)

микрофлорасига киришини, қулай шароитга тушганда патогенлик

хусусиятини номоён қилишини ҳисобга олсак, ушбу биотопда индиген ва

факультатив микроорганизмларнинг бирбирига нисбатан мувозанати

бузилгани кузатилди. Чунончи, 2-гуруҳда миқдорий ошиш Enterobacteriaceae

оиласи вакиллари

Enterobacter spp

ва

Proteus spp

да кузатилган – мос

равишда 4,17 марта (Р˂0,001) ва 6,25 мартага (Р˂0,001). Ушбу

микроорганизмлар

миқдорий

ошиши

йўғон

ичакдаги

дисбиоз

жараёнларининг бошланиши сифатида талқин этилди.

Шунга ўхшаш натижа, аммо кам интенсивликда

Staphylococcus spp

бўйича хам кузатилди. Шуни хам таъкидлаш жоизки, ушбу микроорганизм

миқдорий пасайиши тенденцияси интенсивлиги грамманфий бактерияларга

қараганда камроқ бўлди. Назорат ва таққослаш гуруҳлари орасидаги фарқ

1,58 мартани ташкил қилиб, интакт хайвонлар фойдасига бўлди (Р˂0,05).

Шундай қилиб, стандарт виварий рационига ГМ-сиз соя қўшилган оқ

зотсиз каламушлар йўғон ичаги меъёрий микрофлорасида интакт

лаборатория хайвонларига нисбатан фарқли миқдорий тафовутлар

аниқланди, жами 9та меъёрий микрофлора вакилларидан 7тасида (77,78%)

турли йўналишлардаги миқдорий ўзгаришлар аниқланди (Р˂0,05). Асосий

ишонарли фарқлар

Bifidobacterium spp

(1,28 марта камайиш),

Lactobacillus

spp

(1,53 марта камайиш),

Enterobacter spp

ва

Proteus spp

(4,16 ва 6,25 марта

кўпайиш) бўйича кузатилди. Йўғон ичак индеген ва факультатив

микрофлораси

орасидаги

мувозанат

бундай

бузилиши

дисбиоз

жараёнларнинг

бошланғич

белгилари

бўлиб,

тўлиқ

дисбиоз

ривожланганлигини кўрсатмайди, чунки ичак микрофлораси асосий

микроорганизмларидан бири

Escherichia coli

патоген ва патогенмас

штаммлари бўйича гуруҳлараро тафовут аниқланмади, шунингдек

лактозанегатив штаммлар унмади. Юзага келган миқдорий ўзгаришлар


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari


https://scientific-jl.com/

18-to’plam 1-son Aprel 2025

239

сабаби соянинг истеъмоли бўлиб, ҳайвон организми учун таниш эмаслиги

асосий ўрин тутган.

Илмий ишнинг кейинги босқичида стандарт виварий рационига ГМ-

соя қўшилган оқ зотсиз каламушлар йўғон ичак микробиоценози миқдорий

кўрсатгичларини солиштирма ўрганилди ва олинган рақамларнтаҳлил

қилинди. Таққослаш мақсадида интакт (ГМ-соя истеъмол қилмаган)

лаборатория хайвонлари олинди. Барча натижалар 2-жадвалда келтирилган.

2-жадвал

ГМ-соя билан боқилган ва интакт лаборатория хайвонлари йўғон ичак

микробиоценози миқдорий кўрсатгичлари қиёсий таҳлили,

lg КХҚБ/мл (М±m).

Микроорганизмлар

1-гуруҳ, n=30

3- гуруҳ, n=30

Bifidobacterium spp

5,10±0,2

2,10±0,1*↓

Lactobacillus spp

6,10±0,2

2,00±0,2*↓

Escherichia coli

(лактозапозитив)

5,15±0,2

0 ↓

Escherichia coli

(лактозанегатив)

0

5,30±0,3*↑

Enterobacter spp

1,20±0,1

5,45±0,2*↑

Proteus spp

0,80±0,1

3,00±0,1*↑

Staphylococcus spp

4,10±0,1

6,15±0,2*↑

Streptococcus spp

6,30±0,3

4,30±0,2*↓

Candida spp

3,60±0,1

7,00±0,4*↑

Эслатма: *-гуруҳлар орасидаги ишонарли фарқ белгиси; ↑,↓ -

ўзгаришлар йўналишлари; ↔ - ишонарли фарқ мавжуд эмас.

Келтирилган 2-жадвалдаги йўғон ичак микрофлорасини ташкил этувчи

микроорганизмлар миқдорий кўрсаткичлари таҳлил этилганда, уларнинг

барчасида гуруҳлараро тафовут борлиги аниқланди. Ушбу фарқлар

ўрганилган барча 9та микроорганизмлар бўйича кузатилди.

Энг чуқур миқдорий ўзгаришлар йўғон ичак меъёрий индиген


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari


https://scientific-jl.com/

18-to’plam 1-son Aprel 2025

240

микрофлораси вакиллари

Bifidobacterium spp

бўйича кузатилгани эътиборли

ҳолат сифатида талқин қилинди, камайиш 2,43 мартани ташкил этган

(Р˂0,001).

Lactobacillus spp

бўйича хам шунга ўхшаш натижа олинди –

миқдорий

кўрсаткичлар

пасайиш

тенденцияси

ва

интенсивлиги

бифидобактериялар билан бир хил бўлди, миқдорий камайиш ўртача 3,05

мартани ташкил қилди (Р˂0,001).

Назорат гуруҳига (интакт) нисбатан асосий гуруҳда (ГМ-соя билан

боқилган) индиген микрофлора вакилларининг 2,43-3,05 мартагача

ишонарли даражада пасайиши ушбу биотопда кечадиган дисбиотик

жараёнларнинг бошланиши эканлиги аниқланди. Ушбу миқдорий

ўзгаришлар индиген микроорганизмларга ташқи омилнинг таъсири эканлиги

тасдиқланди, агар уларга ташқи омил сифатида фақат ГМ-соя таъсир

этганлигини ҳисобга олсак, олган натижалар унинг таъсири эканлиги аниқ

бўлади.

Йўғон ичак меъёрий микрофлораси бошқа вакили бўлган

Escherichia

coli

миқдорий кўрсаткичини ўрганишда бошқача манзарага гувоҳ бўлдик.

Лактозани парчалаш қобилиятига эга, патогенмас ушбу грамманфий

бактериялар назорат гуруҳида 5,15±0,2 lg КХҚБ/мл миқдорида унган бўлса,

3-гуруҳга мансуб оқ зотсиз каламушлар йўғон ичагидан олинган биологик

ашёдан улар унмади. Аммо, патогенлик қобилиятига эга

Escherichia coli

штаммлари 5,30±0,3 lg КХҚБ/мл миқдорида унган ҳолда, назорат гуруҳида

ушбу штаммларнинг умуман аниқланмаганлигини эътироф этилди. Бундай

ҳолат ушбу биотопда ривожланаётган дисбиоз жараёнининг яна бир асосий

белгиларидан биридир.

Enterobacteriaceae

оиласининг бошқа вакиллари бўлган

Enterobacter

spp

ва

Proteus spp

миқдорий кўрсаткичларида хам лактозанегатив

Escherichia

coli

каби ўзгаришлар кузатилди, бошқача айтганда улар миқдорий

кўрсаткичлари меъёр чегараларидан юқори бўлди – мос равишда 5,45±0,2 lg

КХҚБ/мл ва 3,00±0,1 lg КХҚБ/мл. Бу рақамлар меъёр чегараларидан 4,54 ва


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari


https://scientific-jl.com/

18-to’plam 1-son Aprel 2025

241

3,75 мартага ишонарли равишда кўплиги билан тавсифланди (Р˂0,001).

Бундай ҳолатни индиген микроорганизмлар миқдорий камайиши шартли-

патоген энтробактериялар ошишига олиб келган. Аниқланган бу кўриниш

йўғон ичак дисбиотик жараёнлар шаклланишининг белгисидир.

Грамманфий

бактериялардаги

юқорида

келтирилган

кескин

ўзгаришлар граммусбат коккларда кузатилмади, миқдорий кўрсаткичлар

гуруҳлараро фарқ қилган бўлса ҳамки, ўзгаришлар интенсивлиги паст бўлди.

Агар

Staphylococcus spp

3-гуруҳда 1-гуруҳга нисбатан 1,50 марта ишонарли

даражада ошган бўлса (мос равишда 6,15±0,2 lg КХҚБ/мл га қарши 4,10±0,1

lg КХҚБ/мл, Р˂0,05),

Streptococcus spp

бўйича тескари манзара гувоҳи

бўлдик, яъни 3-гуруҳ кўрсаткичлари назорат гуруҳига нисбатан (1-гуруҳ)

ишонарли даражада 1,47 марта камайганлиги эътироф этилди (Р˂0,05).

Candida spp

бўйича хам шартли-патоген микроорганизмлардан иборат

факультатив микроорганизмлар параметрларига ўхшаш натижалар олинди.

ГМ-соя билан боқилган оқ зотсиз каламушлар йўғон ичагида ушбу

ачитқисимон замбуруғлар авлодига кирувчи микроорганизмлар миқдори

ГМ-соя билан боқилмаган интакт каламушлар кўрсатгичларидан ишонарли

юқори бўлди (1,94 мартага, Р˂0,001).

Олинган натижалар таҳлили шуни кўрсатдики, ГМ-соя истеъмол

қилган лаборатория хайвонларида кузатув даври охирида йўғон ичак

дисбиози аломатлари кузатилган. Ушбу ҳолат қуйидагиларда намоён бўлган:

Биринчидан, йўғон ичак меъёрий микрофлораси вакиллари бўлган

индиген флора

Bifidobacterium spp

ва

Lactobacillus spp

миқдорий кўрсаткичи

ГМ-соя билан боқилган хайвонларда интакт каламушларга нисбатан 2,43 ва

3,05 мартага ишонарли камайиб кетди. Ушбу миқдорнинг камайиши уларга

салбий таъсир этувчи ташқи омил бўлиб, ушбу тажрибада бу ГМ-соя, деб

талқин этилди. Бу ҳолат йўғон ичак биотопида шаклланган дисбиознинг

биринчи элементи сифатида талқин этилди.

Иккинчидан, ГМ-соя билан боқилган оқ зотсиз каламушларда,


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari


https://scientific-jl.com/

18-to’plam 1-son Aprel 2025

242

интактлардан фарқли равишда лактозанегатив

Escherichia coli

унди (интакт

хайвонларда унмади), шунга мос равишда лактозапозитив

Escherichia coli

унмади, интактларда бунинг тескариси бўлди. Лактозанегатив штаммлар

униши ва лактозапозитив штаммлар аниқланмагани йўғон ичак

дисбиозининг иккинчи элементи эканлиги исботланди.

Учинчидан, 3-гуруҳ лаборатория хайвонларида

Enterobacteriaceae

оиласининг шартли-патоген вакиллари

Enterobacter spp

ва

Proteus spp

назорат гуруҳига нисбатан мос равишда 4,54 ва 3,75 мартага купайгани

аниқланди, тажриба шароитида уларга ташқи таъсир сифатида фақат ГМ-соя

таъсир қилгани учун индиген ва факультатив микроорганизмлар мувозанати

бузилгани асосий сабабчиси сифатида шу маҳсулот эканлиги кўрсатилди, бу

ҳолат йўғон ичак дисбиозининг учинчи элементи эканлиги исботланди.

Тўртинчидан, йўғон ичак дисбиозининг 1-3-элементларида ушбу ҳолат

белгилари яққол намоён бўлгани ҳолда шу биотопдаги граммусбат кокклар

кўрсаткичларида кескин ўзгаришлар аниқланмади, индиген микрофлора

вакили патогенмас

Streptococcus spp

асосий гуруҳда интакт лаборатория

хайвонларига нисбатан 1,47 мартагача ишонарли камайган бўлса,

факультатив микрофлора вакили коагулазапозитив

Staphylococcus spp

миқдорий кўрсаткичи эса 1,50 мартагача ишонарли даражада ошган. Бу

гуруҳлараро номувофиқлик йўғон ичак дисбиозининг тўртинчи элементи

сифатида талқин этилди.

Бешинчидан, йўғон ичак факультатив микрофлораси вакили

Candida

spp

миқдорий кўрсаткичи ГМ-соя билан боқилган оқ зотсиз каламушларда

(3-гуруҳ), ушбу маҳсулот билан боқилмаганларга (1-гуруҳ) нисбатан 1,94

мартагача ишонарли равишда ошгани йўғон ичак дисбиозининг бешинчи

элементи сифатида кўрсатиб берилди.

ГМ-соя таъсири натижасида оқ зотсиз каламушлар йўғон ичагида

дисбиотик жараёнлар шаклланиши ва ривожланиши кўрсатиб берилгач,

индиген ва факультатив микрофлора миқдорий кўрсатгичлари ўзгаришлари


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari


https://scientific-jl.com/

18-to’plam 1-son Aprel 2025

243

даражасини баҳолаш зарурати туғилди. Бунинг учун қиёсланаётган гуруҳлар

миқдорий кўрсаткичларининг бирбирига нисбати ўрганилди.3-гуруҳда (ГМ-

соя билан боқилган) индиген микроорганизмлар миқдорий кўрсаткичи 1-

гуруҳга нисбатан (ГМ-соя билан боқилмаган) ишонарли камайгани ҳолда

(Р˂0,001) факультатив микроорганизмлар миқдорий параметрлари

ишонарли ошган (Р˂0,05-Р˂0,001). Бу ҳолат улар йўғон ичагида ГМ-соя

таъсирида чуқур дисбиоз ривожланганини исботловчи яна бир кўрсаткич

сифатида талқин этилди.

Тадқиқотнинг кейинги босқичида стандарт виварий рационига ГМ-сиз

соя (2-гуруҳ) ва ГМ-соя қўшилган (3-гуруҳ) лаборатория хайвонлари йўғон

ичаги индиген ва факультатив микрофлора вакиллари миқдорий

кўрсатгичларини қиёсий ўрганиш бўлди. Олинган натижалар 3-жадвалда

келтирилган.

3-жадвал

ГМ-сиз ва ГМ-ли соя билан боқилган лаборатория хайвонлари йўғон

ичак микробиоценози миқдорий кўрсатгичларининг қиёсий таҳлили,

lg КХҚБ/мл (М±m).

Микроорганизмлар

2-гуруҳ, n=30

3- гуруҳ, n=30

Bifidobacterium spp

4,00±0,1

2,10±0,1*↓

Lactobacillus spp

4,00±0,1

2,00±0,2*↓

Escherichia coli

(лактозапозитив)

5,00±0,2

0 ↓

Escherichia coli

(лактозанегатив)

0

5,30±0,3*↑

Enterobacter spp

5,00±0,2

5,45±0,2*↑

Proteus spp

5,00±0,2

3,00±0,1*↑

Staphylococcus spp

5,00±0,2

6,15±0,2*↑

Streptococcus spp

4,00±0,2

4,30±0,2*↓

Candida spp

7,00±0,1

7,00±0,4*↑

Эслатма: *-гуруҳлар орасидаги ишонарли фарқ белгиси; ↑,↓ -

ўзгаришлар йўналишлари; ↔ - ишонарли фарқ мавжуд эмас.


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari


https://scientific-jl.com/

18-to’plam 1-son Aprel 2025

244

Ҳар иккала гуруҳ натижалари интакт лаборатория хайвонлари

параметрларидан фарқ қилса ҳамки, ўзгаришлар интенсивлиги ва чуқурлиги

3-гуруҳда яққол номоён бўлди. Шундай бўлса хам ГМ-сиз ва ГМ-ли соянинг

бир бирига нисбатан ўзгаришлар даражасини аниқлаш муҳим эди.

Йўғон ичак индиген микрофлораси вакиллари

Bifidobacterium spp

ва

Lactobacillus spp

миқдорий кўрсаткичлари орасида фарқ борлиги аниқланди

– мос равишда 1,90 мартага ва 2,0 мартагача ишонарли камайди (Р˂0,001).

Ўрганилган 9та микроорганизмдан 2тасида (

Staphylococcus spp,

Candida spp

) гуруҳлараро тафовут аниқланмади (Р>0.05), улар миқдор

жиҳатдан бирбирига яқин бўлди. Эътиборли жойи шундаки, улардан 1таси

факультатив микроорганизмлар гуруҳига киради. Бу ҳолат бўйича маълум

қонуният кузатилмади. Аммо индиген микроорганизмлар (

Bifidobacterium

spp, Lactobacillus spp

) 3-гуруҳида янада кўпроқ камайгани, факультатив

микроорганизмларнинг бўлса (

Enterobacter spp, Staphylococcus spp

) янада

кўпроқ кўпайгани аниқланди. Лактозанегатив ва лактозапозитив

Escherichia

coli

бўйича олинган натижалар ушбу гуруҳлар орасида кескин фарқ

борлигини кўрсатди. Бошқача айтганда ГМ-соя билан боқилган лаборатория

хайвонларида дисбиознинг барча келтирилган 5та элементи мавжуд бўлса,

ГМ-сиз соя истеъмол қилган каламушларда улар яққол намоён бўлмади.

Барча олинган натижаларни умумлаштириш мақсадида ҳар учала гуруҳ

кўрсатгичларини қиёсий тарзда келтиришни лозим топдик (4-жадвал).

Ушбу 4-жадвалда гуруҳлар орасидаги ишонарли фарқ яққол кўриниб

турибди, таҳлил қилинган рақамлар шуни кўрсатдики, ГМ-сиз соя билан

боқилмаган (интакт, назорат) лаборатория хайвонлари йўғон ичак меъёрий

микрофлорасида амалий жиҳатдан ўзгаришлар йўқ, дисбиоз белгилари

аниқланмади; ГМ-сиз соя истеъмол қилган лаборатория хайвонларида (2-

гуруҳ) индиген ва факультатив микроорганизмлар орасидаги мувозанат

қисман бузилган, дисбиоз аломатлари бор, аммо у шаклланмаган ва

ривожланмаган; ГМ-соя билан боқилган хайвонларда (3-гуруҳ) бўлса,


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari


https://scientific-jl.com/

18-to’plam 1-son Aprel 2025

245

индиген ва факультатив микроорганизмларнинг бирбирига нисбатан

мувозанати бузилган, дисбиоз белгилари яққол кузатилган, унинг барча 5та

элементи аниқланган, йўғон ичак тотал дисбиози ривожланган. Ушбу ҳолат

оқ зотсиз каламушлар организмига ГМ-соя таъсирида, деб талқин этилди.

ГМ-соянинг лаборатория хайвонлари йўғон ичак меъёрий микрофлорасига

салбий таъсир этиб, тотал дисбиоз чақириши исботлаб берилди.

4-жадвал

ГМ-ли ва ГМ-сизозиқ рационида бўлган оқ зотсиз каламушлар йўғон

ичак микрофлораси миқдорий ҳолати, lg (М±m) (КХҚБ/мл)

Микроорганизмлар

1-гуруҳ,

n=30

2-гуруҳ,

n=30

3-гуруҳ, n=30

Bifidobacterium spp

5,10±0,2

4,00±0,1

2,10±0,1*^↓

Lactobacillus spp

6,10±0,2

4,00±0,1

2,00±0,2*^↓

Escherichia coli

(лактозапозитив)

5,15±0,2

5,00±0,2

0 ↓

Escherichia coli

(лактозанегатив)

0

0

5,30±0,3*↑

Enterobacter spp

1,20±0,1

5,00±0,2

5,45±0,2*^↑

Proteus spp

0,80±0,1

5,00±0,2

3,00±0,1*^↑

Staphylococcus spp

4,10±0,1

5,00±0,2

6,15±0,2*^↑

Streptococcus spp

6,30±0,3

4,00±0,2

4,30±0,2*↓

Candida spp

3,60±0,1

7,00±0,1

7,00±0,4*↑

Эслатма: *-1- ва 3-гуруҳлар орасидаги ишонарли фарқ белгиси; ^ - 2-ва

3-уруҳлар орасидаги ишонарли фарқ белгиси; ↑,↓ - ўзгаришлар йўналишлари;

↔ - ишонарли фарқ мавжуд эмас.

Йўғон

ичак

меъёрий

микрофлораси

ҳолатини,

дисбиоз

ривожланганлик даражаси, унинг чуқурлилик кўринишини белгилаш учун

кўпчилик тадқиқотлар томонидан дисбиозни бахолаш мезонлари яратилган


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari


https://scientific-jl.com/

18-to’plam 1-son Aprel 2025

246

ва амалий соғлиқни сақлашга тақдим этилган. Шу усуллар орасида биз энг

мақбул деб ҳисоблаганимизни танлаб олдик ва дисбиозни бахолаш учун

фойдаландик.

Бу усул Ўзбекистонлик тадқиқотчилар Гариб Ф.Ю., Адилов Ш.К. ва

Нарбаева И.Э. лар томонидан 1995йилда тавсия этилган бўлиб, йўғон ичак

микрофлораси ўзгаришлари 2та даража билан бахоланади:

I-даражали дисбиозда - ўзгаришлар фақат индиген гуруҳ вакиллари

орасида

кузатилади,

Bifidobacterium

spp

ва

Lactobacillus

spp

лактозапозитив

Escherichia coli

га нисбатан камаяди, ичак дисфункцияси

намоён бўлмайди.

II-даражали дисбиозда - индиген микроорганизмлар камайиши

баробарида, факультатив шартли-патоген микроорганизмлар миқдори ошиб

кетиб, улар орасидаги мувозанат бузилади, ичак дисфункцияси белгилари

яққол кўринади.Бу даражалар дисбактериоз индекси (ДИ) ёрдамида

аниқланади:

ДИI=

E.coli

КХҚБ/г/ Индиген микроорганизмлар, КХҚБ/г <0,1;

ДИII=Факультатив

микроорганизмлар,

КХҚБ/г/

Индиген

микроорганизмлар, КХҚБ/г ≤ 0,5.

Агар ДИI> 0,1; ДИII ≤ 0,5 бўлса, бу дисбиознинг I даражаси

ҳисобланади, агар ДИ II > 0,5 бўлса, ДИ I неча бўлишидан қатъий назар

дисбиознинг II даражаси ҳисобланади.

Тадқиқотларимиз давомида олинган натижалар қуйидагича бўлди:

1-гуруҳда - 0,31<0,1 (ДИI); 0,37<0,5 (ДИ II);

2-гуруҳда - 0,38<0,1 (ДИI); 0,77<0,5 (ДИ II);

3-гуруҳда - 1,29<0,1 (ДИI); 3,56<0,5 (ДИ II).

Олинган натижалар юқорида айтилган фикрларни тўлиқ тасдиқлади,

яъни интакт лаборатория хайвонларида (1-гуруҳ) дисбиоз белгилари йўқ,

ГМ-сиз соя билан боқилганларда (2-гуруҳ) дисбиоз белгилари заиф

ривожланган (I-даража), ГМ-соя билан боқилган оқ зотсиз каламушларда


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari


https://scientific-jl.com/

18-to’plam 1-son Aprel 2025

247

дисбиоз белгилари яққол намоён бўлган (II-даража).

Хулосалар.

1. ГМ-сиз соя билан боқилган оқ зотсиз каламушлар йўғон ичаги

меъёрий микрофлорасида интакт лаборатория хайвонларига нисбатан

фарқли ишонарли миқдорий тафовутлар

Bifidobacterium spp

(1,28 марта

камайиш),

Lactobacillus spp

(1,53 марта камайиш),

Enterobacter spp

ва

Proteus

spp

(4,16 ва 6,25 марта ошиш) бўйича кузатилди. Бу дисбиоз бошланғич

белгилари бўлиб, тўлиқ дисбиоз ривожланганлигини кўрсатмайди, чунки

Escherichia coli

лактозанегатив ва лактозапозитив штаммлари бўйича

гуруҳлараро тафовут аниқланмади.

2. ГМ-соя билан боқилган лаборатория хайвонларида

Bifidobacterium

spp

ва

Lactobacillus spp

миқдорий кўрсаткичи интакт каламушларга нисбатан

2,43 ва 3,05 мартага ишонарли камайди. Ушбу камайиш уларга салбий таъсир

этувчи ташқи омил бўлиб, ушбу тажрибада бу ГМ-соя, деб талқин этилди. Бу

ҳолат йўғон ичак биотопида шаклланган дисбиознинг биринчи элементи

сифатида талқин этилди.

3. ГМ-соя билан боқилган оқ зотсиз каламушларда интактлардан

фарқли

равишда

лактозанегатив

Escherichia

coli

унди,

лактозапозитив

Escherichia coli

бўлса унмади, интактларда бунинг тескариси

бўлди. Лактозанегатив штаммлар униши, лактозапозитив штаммлар

аниқланмагани йўғон ичак дисбиозининг иккинчи элементи эканлиги

исботланди.

4. ГМ-соя билан боқилган лаборатория хайвонларида

Enterobacter spp

ва

Proteus spp

назорат гуруҳига нисбатан мос равишда 4,54 ва 3,75 мартага

кўпайгани аниқланди, бу ҳолат йўғон ичак дисбиозининг учинчи элементи

эканлиги исботланди.

5. Йўғон ичак дисбиозининг 1-3-элементларида ушбу ҳолат белгилари

яққол намоён бўлгани ҳолда граммусбат кокклар кўрсаткичларида кескин

ўзгаришлар аниқланмади -

Streptococcus spp

асосий гуруҳда интакт


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari


https://scientific-jl.com/

18-to’plam 1-son Aprel 2025

248

лаборатория хайвонларига нисбатан 1,47 мартага ишонарли камайган бўлса,

коагулазапозитив

Staphylococcus spp

миқдорий кўрсаткичи 1,50 мартага

ишонарли даражада ошди. Бу гуруҳлараро номувофиқлик йўғон ичак

дисбиозининг тўртинчи элементи сифатида талқин этилди.

6.

Candida spp

миқдорий кўрсаткичи ГМ-соя билан боқилган оқ зотсиз

каламушларда, ушбу маҳсулот билан боқилмаганларга нисбатан 1,94 мартага

ишонарли ошгани йўғон ичак дисбиозининг бешинчи элементи сифатида

кўрсатиб берилди.

7. ГМ-соя билан боқилган лаборатория хайвонларида дисбиознинг

барча келтирилган 5та элементи мавжуд бўлса, ГМ-сиз соя истеъмол қилган

каламушларда улар яққол намоён бўлмади.

8. Дисбактериоз I-ва II-даражаларини билдирувчи дисбактериоз

индексини аниқлаш қуйидаги натижаларни берди: 1-гуруҳда - 0,31<0,1

(ДИI); 0,37<0,5 (ДИ II);2-гуруҳда - 0,38<0,1 (ДИI); 0,77<0,5 (ДИ II);3-гуруҳда

- 1,29<0,1 (ДИI); 3,56<0,5 (ДИ II). Интакт лаборатория хайвонларида дисбиоз

белгилари йўқ, ГМ-сиз соя билан боқилганларда дисбиоз белгилари заиф

ривожланган (I-даража), ГМ-соя билан боқилганларда дисбиоз белгилари

яққол намоён бўлган (II-даража).

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ

1.

Алланазаров А.Х. Нуралиева Х.О. Ген-модификацияланган соянинг

лаборатория ҳайвонлари иммун тизими кўрсаткичларига таъсирини қиёсий

баҳолаш // Общество и инновации. - Ташкент, 2021. - №3. –С.413-422.

2.

Алексеева

А.Н.,

Елохин

А.П.

Влияние

генетически

модифицированных продуктов на здоровье человека // Евразийский союз

учёных. – Москва, 2016. - №5. – С.133-137.

3.

Лукашенко Т.М. Изменение веса тела крыс при потреблении сои //

Материалы международной конференции «Сигнальные механизмы

регуляции висцеральных функций». – Минск, 2007. – С.152.


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari


https://scientific-jl.com/

18-to’plam 1-son Aprel 2025

249

4.

Нуралиев Н.А., Бектимиров А.М-Т., Алимова М.Т., Сувонов К.Ж.

Правила и методы работы с лабораторными животными при

экспериментальных

микробиологических

и

иммунологических

исследованиях // Методическое пособие. - Ташкент, 2016. - 33 с.

5.

Собирова Д.Р., Нуралиев Н.А., Гинатуллина Е.Н. Результаты

исследования мутагенной активности генно-модифицированного продукта в

экспериментах на лабораторных животных // Безопасность здоровья

человека. – Ярославль, 2017. - №1. - С.27-31.

6.

Собирова Д.Р., Нуралиев Н.А., Носирова А.Р., Гинатуллина Е.Н.

Изучение влияния генно-модифицированного продукта на репродукцию

млекопитающих в экспериментах на лабораторных животных // Инфекция,

иммунитет и фармакология. – Ташкент, 2017. - №2 – С.195-200.

7.

Шеина Н.И. Оценка патогенных свойств генно-инженерно-

модифицированных микроорганизмов как один из критериев их

биобезопасности // Гигиена и санитария. -Москва, 2017. - №96(3). – С.284-

286.

8.

Avozmetov J.E.Influence of a Genetically Modified Organism on the rat’s

hepatobiliary system // European journal of Molecular & Clinical Medicine. –

2020. - Volume 7, Issue 8. – P.1235-1237.

9.

Angers-Loustau A., Petrillo M., Bonfini L., Gatto F., Sabrina R., Patak A.,

Kreysa J. JRC GMO-Matrix: a web application to support Genetically Modified

Organisms detection strategies // BMC Bioinformatics. – 2014. - Vol. 15, N1. –

P.417.

10.

Karimova M.A., Matnazarova G.S., Avozmetov J.Е. Our experience in

studying the effect of a genetically of a modified product on the colon mikroflora

laboratory animals // American Journal of Medicine and Medical Sciences. - USA,

2022. Vol. 12. – P.602-605.


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari


https://scientific-jl.com/

18-to’plam 1-son Aprel 2025

250

11.

Khasanova D.A. Effect of a genetically modified product on the

morphological parameters of the rat’s spleen and thymus // European Journal of

Molecular & Clinical Medicine. - Англия, 2020. - Vol. 7. - Issue 1.-Р. 3364-3370.

12.

Nuraliyev N.A., Allanazarov A.Kh. Estimation and assessment of

cytogenetic changes in bone marrow cells of laboratory animals received a gene-

modified product // Annals of Romanian Society for Cell Biology. - 2021. - Vol.

25, Issue 1. - P.401-411.

13.

Farkhodovich, M. N. (2023). Women with Fetal and Malnutrition Cause

Purulent Inflammation, Developing a Method to Assess the Effectiveness of

Autopsies to Add Antiseptics to their Neighbors. Research Journal of Trauma and

Disability Studies, 2(4), 257-259.

14.

Farhodovich, M. N. (2023). Peculiarities of Agricultural Workers.

INTERNATIONAL JOURNAL OF HEALTH SYSTEMS AND MEDICAL

SCIENCES, 2(2), 75-78.

15.

Farhodovich, M. N. (2023). Differentiated Approach to Assessing the

Immune Status in Pregnant and Lactating Women. INTERNATIONAL

JOURNAL OF HEALTH SYSTEMS AND MEDICAL SCIENCES, 2(4), 163-

168.

16.

Murotov, N. F., & Ilyasov, A. S. REACTIVE CHANGES IN THE

ANAL CANAL AND SPHINCTER APPARATUS OF THE RECTUM OF RATS

EXPOSED TO XENOBIOTICS.

17.

Курязов А.К., Муротов Н.Ф. Характеристика неспецифических

факторов иммунитета ротовой полости у беремменых женщин. // Тиббиётда

янги кун 10 (48) 2022. – с. 229-232

18.

Нуралиев Н.А., Муротов Н.Ф. Бактериал транслокацияда

микроорганизмлар ўрнини тажрибада ўрганиш натижалари таҳлили. //

Тиббиётда янги кун 10 (48) 2022. – с. 216-221


background image

Yangi O'zbekiston taraqqiyotida tadqiqotlarni o'rni va rivojlanish omillari


https://scientific-jl.com/

18-to’plam 1-son Aprel 2025

251

ГЕН-МОДИФИКАЦИЯЛАНГАН СОЯНИНГ ЛАБОРАТОРИЯ

ҲАЙВОНЛАРИ ЙЎҒОН ИЧАК МЕЪЁРИЙ МИКРОФЛОРАСИГА

ТАЪСИРИ ДАРАЖАСИНИ АНИҚЛАШ НАТИЖАЛАРИ

Нуралиев Н.А.,

Муротов Н.Ф.

Бухоро давлат тиббиёт институти

Таянч сўзлар: ген-модификацияланган соя, меъёрий микрофлора,

лаборатория ҳайвонлари, дисбиоз

.

Тадқиқотмақсади ГМ-соянинг тажрибада оқ зотсиз каламушлар йўғон

ичак микробиоценозига таъсирини аниқлаш бўлди. Аниқланишича, ГМ-сиз

соя билан боқилган каламушлар йўғон ичаги меъёрий микрофлорасида

интакт лаборатория хайвонларига нисбатан фарқли ишонарли миқдорий

тафовутлар

Bifidobacterium spp

(1,28 марта камайиш),

Lactobacillus spp

(1,53

марта камайиш),

Enterobacter spp

ва

Proteus spp

(4,16 ва 6,25 марта ошиш)

бўйича кузатилди. Бу тўлиқ дисбиоз ривожланганлигини кўрсатмади, чунки

Escherichia coli

лактозанегатив ва лактозапозитив штаммлари бўйича

гуруҳлараро тафовут аниқланмади.ГМ-соя билан боқилган лаборатория

хайвонларида дисбиознинг барча келтирилган 5та элементи мавжуд бўлса,

ГМ-сиз соя истеъмол қилган каламушларда улар яққол намоён бўлмади.

Интакт лаборатория хайвонларида дисбиоз белгилари аниқланмади, ГМ-сиз

соя билан боқилганларда дисбиоз белгилари заиф ривожланган (ДИ I), ГМ-

соя билан боқилганларда дисбиоз белгилари яққол намоён бўлган (ДИ II).