
238
Биринчи ҳамда тўртинчи ценопопуляциялар ѐш типга хос бўлиб, мазкур
ценопопуляцияларда генератив босқичгача бўлган тупларнинг кўп эканлиги кузатилди.
Мазкур ценопопуляцияларда уларнинг улуши 50,12-65,84 % атрофида бўлиши аниқланди.
Мазкур ценопопуляцияларда уруғдан кўпайиш бир маромда давом этилаѐтганлигини
алоҳида эътироф этишимиз мумкин. Иккинчи ценопопуляцияда генератив босқичдаги
тупларнинг улуши кўп бўлиб, умумий тупларнинг 57,57 % ни ташкил қилади. Учинчи
ценопопуляция генератив босқичгача бўлган туплар (49,98) ҳамда генератив тупларнинг
улуши (46,42) деярли тенг улушда бўлиб, мазкур ценопопуляция бимодал спктрга хос
эканлиги кузатилди. Олинган натижалар шуни кўрсатадики, фақатгина 2 ценопопуляция
тўлиқ аъзоли эканлиги аниқланди.
1 – жадвал
Elwendia persica
ценопопуляцияларининг ѐш таркиби
№ЦП
Ёш таркиби, дона (%)
Умумий
туплар сони
j
im
V
g1
g2
g3
ss
S
1
14
4
9
3
7
2
0
2
41
%
34,14
9,75
21,95
7,31
17,07
4,87
0
4,87
100
2
3
2
5
2
13
4
3
1
33
%
9,09
6,06
15,15
6,06
39,39
12,12
9,09
3,03
100
3
5
3
6
2
9
2
1
0
28
%
17,85
10,71
21,42
7,14
32,14
7,14
3,57
0
100
4
9
6
10
5
2
0
0
0
32
%
28,12
18,75
31,25
15,62
6,25
0
0
0
100
Хулоса ўрнида шуни таъқидлаш лозимки,
Elwendia
(зира) туркуми турлари бир
неча асрлардан бери инсонларнинг хўжалик фаолиятида кенг равишда фойдаланиб
келинади. Маҳаллий аҳоли томонидан асосан озувақий қийматга эга бўлган ўсимликлар
сифатида эътироф этилади. Мазкур хилдаги ўсимликларнинг ценопопуляияларини
аниқлаш ҳамда уларнинг баҳолаш, ресурс аҳамиятига эга бўлган турларни мониторинг
қилиш имконини беради. Шу билан бирга мазкур хилдаги тадқиқотлар, вилоятлар
ўсимликлар кадастрини шакллантиришда бирламчи маълумотлар сифатида хизмат
қилади.
Фойдаланилган адабиѐтлар рўйхати:
1.
Клюйков Е. В. Обзор рода
Bunium
L. Ревизия системы рода // Бюл. МОИП. Отд.
биол., 1988. Т. 93, вып. 1. С. 76–88.
2.
Работнов Т.А. Жизненный цикл многолетних травянистых растений в луговых
ценозах // Тр. БИН АН СССР. Сер. III. Геоботаника.1950. – Вып. 6. – С. 7-204
3.
Рахимов С. Особенности онтогенезанекоторых представителей флоры
полусаванн западногоПамиро
-
Алая. Авторефератна соискание ученой степенидоктора
биологических наук, Новосибирск, 2007. 35 с.
4.
Тожибаев
К.Ш.,
Бешко
Н.Ю.,
Попов
В.А.
Ботанико-
географическоерайонирование Узбекистана // Ботанический журнал. – Санкт-Петербург:
Наука, 2016. – №10 (101). – С. 1105-1132.
5.
Degtjareva G. V., Kljuykov E. V., Samigullin T. H., Valiejo-Roman C. M., Pimenov
M. G. 2013. ITS phylogeny of Middle Asian geophilic Umbelliferae-Apioideae genera with
comments on their morphology and utility of psbA-trnH sequences. Plant Syst. Evol. 299(5):
985–1010.
6.
Vasil‘eva M. G., Kljuykov E. V., Pimenov M. G. 1985. Karyotaxonomic analysis of
the genus
Bunium
(Umbelliferae). Plant Syst. Evol. 149: 71–88.
ТОШКЕНТ БОТАНИКА БОҒИДА ПАРВАРИШ ҚИЛИНАЁТГАН ЎЗБЕКИСТОН
ФЛОРАСИГА МАНСУБ
EREMURUS M.BIEB
(ASPHODELACEAE)ТУРКУМИНИНГ НОЁБ ТУРЛАРИ

239
Абдуллаев Давлатали Алижон ўғли
таянч докторант
Ботаника институти. Тошкент
Аннотация:
Мақолада Тошкент Ботаника боғида мавжуд бўлган Eremurus
туркумига мансубтурлар ва Ўзбекистон Қизил китобига киритилган вакилларининг ex-
situ шароитидаги ҳолати ҳақида маьлумотлар берилган.
Калит сўзлар
: Ботаника боғи, Eremurus, Қизил китоб, ex situ, эндем.
Атроф-муҳитни, ўсимлик дунѐсини муҳофаза қилиш муаммоси бутун инсоният
учун жуда муҳим ҳаѐтий аҳамиятга эга. Инсон табиий ресурслардан фойдаланиб, асрлар
давомида шаклланган табиий ландшафтларга салбий таъсир кўрсатади. Саноат ва қишлоқ
хўжалигининг ривожланиши, табиий ҳудудларнинг кенг ўзлаштирилиши экологик
мувозанатнинг бузилишига олиб келади, бунинг натижасида ўсимлик дунѐсининг тур
таркибининг қашшоқлашуви ва ўсимлик генофондининг йўқолиши ҳавфи аста-секин
ошиб боради.
Ноѐб турларнинг табиий популяциялари ва яшаш жойларини муҳофаза қилишда
етакчи рол қўриқхоналар ва бошқа муҳофаза этиладиган табиий ҳудудларга тегишли
бўлса, ботаника боғларида
ex situ
сақлаш бўйича кўплаб ишлар олиб борилмоқда [1,2].
Ботаника боғларининг ҳозирги босқичдаги энг муҳим вазифаси - ноѐб ва йўқолиб кетиш
хавфи остида турган табиий флора турларининг генофондини сақлаш, табиий яшаш
жойларига реинтродукция қилиш мақсадида уларнинг кўпайиш биологиясини
ўрганишдир.
Eremurus
(Ширач) туркуми дастлаб Маршол Биберштейн томонидан 1819 йилда
биринчи марта
Eremurus
spectabilis
ни Шимолий Кавказда аниқлаган. Ер шари флорасида
40-45 тури тарқалган. [3, 4, 5].
Туркум турлари асосан Марказий Осиѐ, Эрон, Кавказ, Монголия, Шимолий-ғарбий
Хиндистон худудларида тарқалган [6,7].
Ўрта Осиѐ Ширач –
Eremurus
туркумининг келиб чиқиши маркази ва турларининг
турли туманлиги энг юқори бўлган ҳудуд ҳисобланади. Бу туркумнинг Ўрта Осиѐнинг
жанубий тоғлари туркумнинг келиб чиқишида катта ахамиятга эга бўлиб, Р. В. Камелин
[8] фикрига кўра маҳаллий флоранинг фарқли ҳусусиятларидан бири сифатида ажралиб
туради. ―Флора Узбекистана ‖ [4] ва ― Определитель растений Средней Азии‖ биринчи
жилдларида [5] А.И. Введенский келтирган маълумотлар хамда К.Ш.Тожибаевнинг
қўшимчалари билан [9, 10, 11] Ўзбекистон худудида Ширачларнинг 27 тури учраши, Ф.О
Хасановнинг сўнги йиллардаги илмий ишларида 28 турини қайд этилган. [12]. Ўзбекистон
Қизил китобига
Eremurus
туркумнинг 12 тури киритилган [13]. Турларнинг систематик
ўрни А.И. Введенский маълумотлари бўйича келтирилди (1-жадвал) [5.]
1-жадвал
Тошкент Ботаника боғида парвариш қилинаѐтган Ўзбекистон флорасига мансуб
Eremurus
M.Bieb
. (Asphodelaceae) туркумининг турлари
I sect. Ammolirion Boiss
II sect. Eueremurus Boiss
III sect.Henengia Boiss
Eremurus inderiensis
Regel
Eremurus hissaricus
Vved.
Eremurus aitchisonii
Baker
Eremurus comosus
O. Fedtsch
Eremurus nuratavicus
A.
Khokhr.
Eremurus alberti
Regel
Eremurus altaicus
Stev
Eremurus ambigens
Vved
Eremurus jae
Vved
Eremurus anisopterus
(K.et K.) Regel
Eremurus fuscus
(O. Fedtsch.)
Vved
Eremurus baissunensis
O. Fedtsch.
Eremurus kaufmannii
Regel
Eremurus regelii
Vved
Regel
Eremurus turkestanicus
Regel
Eremurus lactiflorus
O. Fedtsch.

240
Eremurus sogdianus
Franch.
Eremurus luteus
Baker
Eremurus olgae
Regel
Eremurus pubescens
Vved
Eremurus robustus
Regel
Eremurus stenophyllus
( Boiss.et Buhse)
Baker
Eremurus suvorovii
Regel
Eremurus tianschanicus
Pazij & Vved. ex
Golosk
2016-йилдан буѐн Тошкент Ботаника боғида Ўзбекистон табиий флорасининг ноѐб
ва эндемик турлари генофондини мобилизация қилиш, уни сақлаш ва ўрганиш бўйича
ишлар олиб борилмоқда. Материаллар табиий шароитдан баҳорда гуллаш ва ѐзда мева
етилиши даврларида экспедиция сафарларида йиғилди. Йиғилган уруғлар ва
илдизпоялари Ботаника боғига олиб келиб экилди, улар табиий яшаш жойларининг асосий
экологик шароитларини ҳисобга олган ҳолда суғорилмайдиган шароитларда минимал
парвариш билан ўстирилди.
Ҳозирги вақтда коллекцияда
Eremurus
(Asphodelaceae) туркумнинг 28 тури мавжуд
бўлиб, шулардан 10 тури Ўзбекистон Республикаси Қизил китобига киритилган (2-
жадвал), (1-9 расмлар).
2-жадвал
Ўзбекистон Қизил китобига киритилган
Eremurus
туркуми вакилларининг
ex situ
шароитда айрим хусусиятлари
№
Тур, Ўзбекистон Қизил китобидаги мақоми, тарқалиши
Кўпайиши
Кўчатларни
нг биринчи
гуллашига
бўлган
давр, йил
Уруғ
идан
Вегета-
тив
1
E. albe
rti (2). Ўзбекистонда кам учпайдиган тур. Навоий, Қашқадарѐ
ва Сурхондарѐ вилоятлари: Нурота тизмасида, Боботоғда, Шеробод
водийсида,
Дехқонобод
шаҳри
атрофларида
тарқалган.
Тожикистонда, Афғонистонда ҳам учрайди.
+
+
4
2
E. robustus
(3). Тяншан ва Помир-Олойдаги ареали ажралган ва
қискариб бораѐтган эндем ўсимлик. Тошкент, Наманган, Жиззах,
Самарқанд, Фарғона, Сурхондарѐ, Қашқадарѐ вилоятлари: ғарбий
Тяншан ва Помир Олойнинг барча тизмалари. Тожикистон,
Қозоғистон, Қирғизистонда ҳам учрайди.
+
+
4
3
E. lactiflorus
(2). Ғарбий Тяншан ва Нуротадаги камайиб бораѐтган,
эндем ўсимлик. Тошкент ва Жиззах вилоятлари: Угом, Писком,
Чотқол, Чирчик дарѐлари хавзаси тизмаларида ва Нурота (Мажрум,
Парандас), Койтош тизмаларида (Омондара, Устахон) тарқалган.
Қирғизистон ва Қозоғистонда ҳам ўсади.
+
+
4
4
E. luteus
Baker (1). Ўзбекистондаги жуда камѐб тур. Қашқадарѐ,
Сурхондарѐ вилоятлари: Ғузор ва Деҳқонобод билан Кўхитанг
тизмаси оралиғидаги паст тоғларда тарқалган. Туркманистон, Эрон
ва Афғонистонда ҳам учрайди.
+
-
5
E. suworowii
(2). Жануби-Ғарбий Помир-Олойдаги камѐб, эндем
ўсимлик. Сурхондарѐ вилояти: Ҳисор тизмасининг тармокларида:
Чўлбайир тоғлари ҳамда Боботоғда тарқалган. Тожикистон,
Афғонистонда ҳам учрайди.
+
+
3
6
E. aitchisonii
(2). Ўзбекистонда камѐб тур. Самарқанд, Сурхондарѐ,
Қашқадарѐ вилоятлари: Зарафшон ва Ҳисор тизмаларининг
тармоқларида, Чўлбайир, Бойсун, Кўхитанг тоғларида тарқалган.
Қирғизистон, Тожикистон, Афғонистонда ҳам тарқалган
+
+
4
7
E. nuratavicus
(1). Нурота тизмасидаги камѐб, эндем ўсимлик.
Навоий вилояти: Нурота тизмасида тарқалган.
+
-
-
8
E. baissunensis
(3). Жануби-Ғарбий Помир-Олойдаги жуда камайиб
кетган эндем ўсимлик. Қашқадарѐ, Сурхондарѐ вилоятлари:
+
-
-

241
Кухитанг тизмаси, Деҳконобод, Бойсун ҳамда Денов шаҳарлари
оралиғидаги пасттоғларда тарқалган.
9
E. iae
(2). Жануби-Ғарбий Помир-Олойдаги камѐб эндем ўсимлик.
Сурхондарѐ вилояти: Ҳисор тизмасининг Чўлбайир тоғларида,
Тўполон
дарѐси
ҳавзасида,
Бойсунтоғнинг
шимолий
ѐнбағирларида тарқалган.
+
-
-
10
E.
pubescens (2). Жануби-Ғарбий Помир-Олойдаги камѐб, эндем
ўсимлик. Сурхондарѐ вилояти: Тўполон дарѐси ҳавзасида,
Бойсунтоғда ва Чўлбайир тоғларида тарқалган. Тожикистонда хам
учрайди.
+
-
-
Юқоридаги жадвалдан кўриниб турибдики
E. albe
rti,
E. robustus, E.
lactiflorus, E. suworowii, E. aitchisonii
турлари интродукция шароитида уруғидан хамда
вегетатив йўллар билан кўпайганлигини, уруғидан униб чиққан нихолларнинг 3-4-
йилларда генератив фазага ўтганлигини кўришимиз мумкин. Тадқиқотлар давомида
E.
luteus, E. nuratavicus, E. baissunensis, E. iae, E. pubescens
турлари интродукция шароитида
уруғдан кўпайганлиги, хозирча вегетатив йўл билан кўпайиш холати аниқланмади.
Тажрибалар давом этдирилмоқда.
1-расм.
E. aitchisonii
2-расм.
E. robustus
3-расм
. E. nurotavicus
4-расм
. E. pubescens
5-расм
. E. alberti
6-расм
. E. suworowi

242
7-расм
. E. lactiflorus
8-расм
. E. luteus
9-расм
. E. baissunensis
Фойдаланилган адабиѐтлар рўйхати:
1.
Горбунов Ю.Н., Швецов А.Н., Шатко В.Г. Роль ботанических садов России в
сохранении генофонда редких и исчезающих растений // Бюллетень Главного
Ботанического сада. Но2 (201). 2015.С. 94-103.
2.
Росси Г., Орсениго С., Маҳаржан С.Р., Верза Г.П., Мондони А., Дҳитал Д.,
Сҳрестҳа С., Сҳрестҳа Б.Б., Бҳужу Д.Р., Пантҳи С., Покҳарел Й.Р. (2014). Эх ситу плант
cонсерватион инитиативе ин девелопинг cоунтрй: Непал ас а cасе студй.
ПлантБиосйстемс. Но3 (148). 2014.П. 565-569.
3.
Wendelbo P. Flora Iranica. – Linz: Akadesche Druck, 1971. – vol.71, 123 p.
4.
Введенский А.И. Род Eremurus M. Bieb.– Ширач. Флора Узбекистана. –
Ташкент: АН Уз ССР, 1941. Т.I. С.398-410.
5.
Введенский А.И., Ковалевская С.С. Род Eremurus M. Bieb.– Ширач.
Определитель растений Средний Азии. – Ташкент: Фан, 1971. Т. II. С.14-27
6.
Наумов С.Ю, Харченко В.В. Eremurus robustus (Regel) Regel в луганске// том 2
Химические, Биологические и Медицинские науки. Донецк 2016 С. 133-136.
7.
Хохряков А.П. Эремрусы и их культура. Москва Издательство ―Наука‖
Москва. 1965. 126 с.
8.
Камелин Р.В. Флорогенетический анализ естественной флоры горний Средней
Азии. Л. : Наука, 1973. – 356 с
9.
Тожибаев К.Ш. Рода Eremurus M. Bieb. во флоре Западного ТяньШаня. В
сборник Биоразнообразие Угам-Чаткальского национального парка –Ташкент: Газалкент,
2008. – С. 58-61..
10.
Тожибаев К.Ш. Дополнение к флоре Узбекистана. Часть I. Узбекский
биологический журнал. – Ташкент: 2009. – №3. С. 26-29..
11.
Тожибаев К.Ш. Дополнение к флоре Узбекистана. Часть II. Узбекский
биологический журнал. – Ташкент: 2009. – №5. С. 26-28.
12.
Хасанов Ф.О. Список обработанных семейств. 2016. В: Естественная флора
сосудистых растений Узбекистана (Хвощевидные (Equisetophyta) - Однодольные
(Monocotyledones). Отчет о НИР по проекту Ф5-ФА-064792. Ташкент. 26 с.
13.
Красная книга Республики Узбекистан. 5 издание. Т. 1. Ташкент: CninorENK,
2019. 360 c.