ЗНАЧЕНИЕ ДЕПОЗИТОВ В КОММЕРЧЕСКИХ БАНКАХ В КАЧЕСТВЕ РЕСУРСА

Аннотация

В коммерческих банках существует несколько способов привлечения ресурсов. Коммерческим банкам удобно использовать свои средства в качестве ресурса. Однако, учитывая ограниченность этих ресурсов, привлеченные средства являются приемлемыми и привлекательными. В данном исследовании мы рассмотрим способы ведения депозитной политики коммерческих банков по привлечению ресурсов и соотношение депозитов к различным экономическим показателям. Остановимся на имеющихся в процессе проблемах и их решениях.

Тип источника: Журналы
Годы охвата с 2024
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
179-185
59

Скачивания

Данные скачивания пока недоступны.
Поделиться
Бобобеков, Ф. (2025). ЗНАЧЕНИЕ ДЕПОЗИТОВ В КОММЕРЧЕСКИХ БАНКАХ В КАЧЕСТВЕ РЕСУРСА. Передовая экономика и педагогические технологии, 1(3), 179–185. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/aept/article/view/65568
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В коммерческих банках существует несколько способов привлечения ресурсов. Коммерческим банкам удобно использовать свои средства в качестве ресурса. Однако, учитывая ограниченность этих ресурсов, привлеченные средства являются приемлемыми и привлекательными. В данном исследовании мы рассмотрим способы ведения депозитной политики коммерческих банков по привлечению ресурсов и соотношение депозитов к различным экономическим показателям. Остановимся на имеющихся в процессе проблемах и их решениях.


background image

www.e-itt.uz

III SON. 2024

179



ТИЖОРАТ БАНКЛАРИДА ДЕПОЗИТЛАРНИНГ РЕСУРС СИФАТИДАГИ АҲАМИЯТИ

Бобобеков Фарход Рустамович

Тошкент Кимё халқаро университети

ORCID: 0000-0001-6836-6461

farkhodbr@gmail.com

Аннотация.

Тижорат банкларида ресурс жалб қилишнинг бир қанча йўллари мавжуд.

Тижорат банклари ўз маблағларини ресурс сифатида фойдаланиши қулай ҳисобланади.
Бироқ, ушбу ресурсларнинг чекланганлигини ҳисобга олсак, жалб қилинган маблағлар мақбул

ва жозибали ҳисобланади. Ушбу тадқиқотимизда тижорат банкларининг ресурс жалб
қилиш, депозит сиёсатини олиб бориш йўллари ҳамда депозитларни турли хил иқтисодий

кўрсаткичларга нисбатини кўриб чиқамиз. Жараёнда мавжуд бўлган муаммолар ва уларнинг

ечимлари тўғрисида атрофлича тўхталамиз.

Калит сўзлар:

тижорат банклари, депозит, ресурс, ЯИМ, инфляция, бўш пул

маблағлари, девальвация, мажбурият, давлат банки, бошқа банклар, миллий валюта, чет эл

валютаси.

ЗНАЧЕНИЕ ДЕПОЗИТОВ В КОММЕРЧЕСКИХ БАНКАХ В КАЧЕСТВЕ РЕСУРСА

Бобобеков Фарход Рустамович

Ташкентский международный университет Кимё

Аннотация.

В коммерческих банках существует несколько способов привлечения

ресурсов. Коммерческим банкам удобно использовать свои средства в качестве ресурса.

Однако, учитывая ограниченность этих ресурсов, привлеченные средства являются
приемлемыми и привлекательными. В данном исследовании мы рассмотрим способы ведения

депозитной политики коммерческих банков по привлечению ресурсов и соотношение
депозитов к различным экономическим показателям. Остановимся на имеющихся в процессе

проблемах и их решениях.

Ключевые слова

:

коммерческие банки, депозит, ресурс, ВВП, инфляция, свободные

денежные средства, девальвация, обязательство, государственный банк, другие банки,

национальная валюта, иностранная валюта.

THE VALUE OF DEPOSITS IN COMMERCIAL BANKS AS A RESOURCE

Bobobekov Farkhod Rustamovich

Kimyo International University in Tashkent

Abstract.

There are several ways to attract resources in commercial banks. It is convenient for

commercial banks to use their funds as a resource. However, given the limited resources available, the

funds attracted are acceptable and attractive. In this study, we will examine the ways in which

commercial banks conduct deposit policies to attract resources and

the ratio of deposits to various

economic indicators. Let us focus on the problems that exist in the process and their solutions.

Keywords:

commercial banks, deposit, resource, GDP, inflation, free funds, devaluation,

obligation, state bank, other banks, national currency and foreign currency.

UOʻK: 336.7(575.1)

179-185


background image

www.e-itt.uz

III SON. 2024

180


Кириш.

Тарихан банкларнинг келиб чиқишига назар ташлаи диган бу лсак, банклар асрлар

давомида асосии ресурс сифатида бу ш турган маблағларни жалб қилиш орқали фаолият

олиб борган. Тижорат банкларининг депозитлар орқали ресурс жалб қилиши ҳар бир

банкнинг шу и у налишда ту ғри танланган сие сатига боғлиқ. Банклар бу борада
жисмонии ва юридик шахслардан ресурсларни депозит орқали жалб қилиши муҳим

ҳисобланади. Мамлакатимизда ҳозирги вақтда жисмонии шахслар қу лида катта

ҳажмдаги маблағ мавжуд. Банклар ушбу маблағларни депозит сифатида жалб қилиши

лозим. Бироқ, аҳолининг банкларга бу лган ишончи, қолаверса таклиф қилинае тган
депозит фоиз ставкасининг пастлиги тижорат банкларининг аҳоли бу ш турган пул

маблағларни жалб қилиш, мураккаб масала бу либ қолмоқда. Бошқа томондан, аҳоли

у ртасида ноананавии бу лган ва кенг ривожланган муқобил инвестиция и у ллари мавжуд

бу либ аҳоли уларга ку проқ у зини бу ш пул маблағларини и у налтирмоқда.

Макроиқтисодии барқарорликни таъминлаш учун иқтисодие тни тартибга

солишнинг бозор механизмлари ва инструментларини қу ллашни кенгаи тириш,
шунингдек, пул-кредит сие сати самарадорлигини тубдан ошириш мақсадида:

У збекистон Республикаси Марказии банки инфляция даражасини 2021 и илда 10
фоизгача пасаи тириш ҳамда 2023 и илда 5 фоиз даражадаги доимии инфляцион

мақсадни (таргет) у рнатиш и у ли билан 2020 и илнинг 1 январидан бошлаб пул-кредит

сие сати механизмларини босқичма-босқич инфляцион таргетлаш режимига у тказишни

таъминлаш ку зда тутилган эди (Фармон, 2019). Бироқ охирги и илларда инфляцияни 5

фоизли таргетга тушириш бу и ича қилинае тган саъи ҳаракатлар режалаштирилган
мақсадларга эришишга имконият бермаяпди. Инфляцияни мақсад даражасига

етказилмаганлиги, аҳолининг банкларга депозит қу и ишининг пастлигига сабаб

бу лмоқда. Бошқа томондан, 2020 —

2025 и илларга му лжалланган У збекистон

Республикасининг банк тизимини ислоҳ қилиш стратегиясини амалга ошириш бу и ича
(Фармон, 2020) мақсадли ку рсаткичларда депозитларнинг банк мажбуриятларига

нисбати у ртача 55-60 фоиз бу лиши белгиланган эди. Бироқ мақсадли ку рсаткичларга

эришилмаган (2-жадвалга қаранг). Депозитлар ҳажмининг ошиши бу тижорат банклари

учун ресурс манбаси ҳисобланса уни ЯИМдаги улушини ҳисоблаш ку рсаткичининг
ортиши бу иқтисодие тга ту ғридан-ту ғри таъсир қилувчи омил ҳисобланади. Бу борада,

банк депозитларининг ЯИМга нисбати у ртача 25-26 фоиз бу лишини таъминлаш

мақсади қу и илган (Фармон, 2020), аммо ушбу мақсадли ку рсаткичларга эришилмаган

(3-жадвалга қаранг).

Умумии ҳолда тижорат банкларининг депозит жалб қилиш бу и ича аҳолининг бу ш

пул маблағларини омонатга қу и ишда муаммолар мавжудлигини ку рсатмоқда.

Шу боисдан, тижорат банклари юқорида санаб у тилган муаммоларнинг

ечимларини излаб топиш учун комплекс чора-тадбирлар дастурини ишлаб чиқмас экан,

бу ш пул маблағларни банкларга омонатга қу и ишда мақсадли ку рсаткичларга эришиш
имкони қии инлашиб бораверади.

Адабиётлар шарҳи.

Мамлакатимизда аҳоли омонатини жалб қилиш бу и ича етарлича тажрибага эга

бу лиш учун, ушбу мавзу бу и ича иқтисодчи олимларни тадқиқотларини у рганиш муҳим.

Бу борада Комаревцева ва бошқалар (2014) тижорат банкларининг омонатлар фоизини

мақбуллаштириш, мижоз томонидан бу ш пул маблағни узоқ муддат банкда сақлаш

имконияти мавжудлигини таъкидлаган. Бироқ мамлакатимиз тижорат банклари
депозит фоиз ставкасини и иллар кесимида таҳлил қилагинимизда (Бобобеков, 2024)

Комаревцева ва бошқалар таъкидлаганидек тижорат банкларимиз баланд фоиз таклиф

қилмаяпди. Шунингдек тадқиқодчиларни қу и идаги фикрларини ҳам у ргандик. Мисол

учун, тижорат банкининг бозорга кириб бориши учун баланд фоизли омонатлар


background image

www.e-itt.uz

III SON. 2024

181


таклифи ва турли хил комиссион ту ловларни бекор қилиши мижолар оқимини
таъминлаб беришини аи тганлар. Юқорида аи тилган фикрларни аи рим банкларимиз

мисолида ку рсак улар томонидан таклиф қилинате тган омонат турлари чиндан ҳам

фоизи баландлиги билан ажралмоқда (1-жадвалга қаранг).

Маҳаллии тадқиқодчилардан Ибодуллаев (2024)...инфляциянинг мақсадли

ку рсаткичига эришишни таъминлаш ва миллии валютанинг девальвация суръатини

пасаи тириш и у ли билан тижорат банкларининг миллии валютадаги муддатли

депозитлари ва уларга ҳисобланган фоизларнинг реал қии матини пасаи ишига и у л

қу и маслик кераклигини аи тган. Чиндан ҳам инфляция ҳисобидан миллии валютамиз
су мни девльавацияга учрае тганлигини тадқиқот натижалари ку рсатмоқда (5-жадвалга

қаранг). Юқорида тадқиқодчи келтириб у тган фикрларга икки хил е ндашиш мумкин.

Биринчидан, су мни инфляция натижасида девольвацияга учраши аҳоли депозитларини

реал қии матини пасаи ишига олиб келмоқда. Шермухаммедов (2021) у з тадқиқотида
аҳоли ва бизнес субъектлари томонидан омонат валютасини танлашда хорижии

валюталарга устуворлик берилмоқда деган фикрни билдирган, бироқ охирги
тадқиқодлар натижасига ку ра чет эл валютасидаги депозитларнинг қисқариши

кузатилган. Бунинг асосии сабаби чет эл валютасида жалб қилинган депозитлар учун
фоизлар пасаи ган. Шунинг учун ушбу турдаги депозитларга бу лган талабнинг камлиги

улар ҳажмини қисқаришига олиб келган (Бобобеков, 2024).

Прокофьева ва бошқалар (2017) у з тадқиқотида инфляция даражаси, шунингдек

аҳоли молиявии ҳолатининг е монлашуви уларнинг қисқа муддатларга омонат

қу и ишини таъкидлаган. Тадқиқодчилар фикрига қу шилган ҳолда аи тиш керакки,
юқорида санаб у тилган сабаб ва оқибатлар аҳолининг тижорат банкларига омонат

қу и ишига таъсир қилмоқда.

Тадқиқот методологияси.

Тижорат банкларини ресурс жалб қилиши авваламбор уларни депозит сие сатига

боғлиқ. Тадқиқод жарае нида хорижии ва маҳаллии олимларнинг тижорат банклари

депозит жалб қилиши бу и ича олиб борган тадқиқодларининг таҳлили олиб борилди.

Шунингдек, жаҳон тажрибасида депозитларнинг мажбуриятлар ва ЯИМга бу лган
нисбати методологияси у рганилди. Тадқиқод жарае нида эксперт баҳолаш, таққослаш,

тизимли таҳлил қилиш усулларидан ҳам фои даланилди.

Таҳлил ва натижалар муҳокамаси.

Тижорат банкларининг асосии ресурс базасини жалб қилинган маблағлар ташкил

қилади. Таъкидланганидек, жалб қилинган ресурслар таркибида депозитларнинг

улуши кам. Жаҳон тажрибасида жами мажбуриятлар таркибининг қанчаси

депозитлардан иборат эканлиги муҳим ку рсаткич ҳисобланади. Дуне даги бир қатор

и ирик банклар таҳлил қилинганда (1-жадвал) JPMorgan Chase & Co., банкининг
мажбуриятлар таркибида 72 фоиз депозитлар мавжудлиги аниқланди. Умуман олганда
жаҳон тажрибасида мажбуриятларнинг 60 фоизи депозитлардан ташкил топиши яхши

ку рсаткич ҳисобланади. Таҳлил қилган жадвалимизда Goldman Sachs Group банкининг

ку рсаткичи талаб даражасида эмаслиги аниқ бу лди.

2020 —

2025 и илларга му лжалланган У збекистон Республикасининг банк

тизимини ислоҳ қилиш стратегиясини амалга ошириш бу и ича депозитларнинг банклар

мажбуриятларига нисбати 60 фоиз бу лиши белгиланган. Мамлакатимиз тижорат

банкларининг депозитларини мажбуриятларга нисбатини ку риб чиқдик (2-жадвал).
Таҳлил даврида


background image

www.e-itt.uz

III SON. 2024

182


1-

жадвал

Дунёдаги йирик банклар депозитларининг мажбуриятларга нисбати 2024 йил.,

(млрд.долл)

Банклар

Жами

депозитлар

Жами

мажбуриятлар

Депозитларни

мажбуриятларга

нисбати %да

1.

JPMorgan Chase & Co.

1,8

2,50

72

2.

Bank of America

1,40

2,00

70

3.

Citigroup Inc.

1,20

1,80

66,7

4.

Wells Fargo & Company

1,3

1,9

68,4

5.

Goldman Sachs Group

0,20

0,50

40

Манба:

Analyst Interview

расмий сайти

маълумотлари асосида муаллиф томонидан

тузилди.

(analystinterview.com)

(2020-2024) ушбу нисбат турлича бу лган. Мисол учун, таҳлил даврининг бошида

45 фоизга тенг бу лган бу лса кеи инги икки и илда пасаи иб кетган. Камаи ишни асосии
қисми давлат улушидаги банкларда сезилган, бошқа банкларда ушбу ку рсаткич

у згаришсиз қолган. 2023 и илга келиб жами нисбат 45,4 фоизга етган ва деярли таҳлил

даврининг боши (2020 и ил)га тенглашган. Бироқ давлат улушидаги банкларда ушбу

ку рсаткич ошганлигини кузатган бу лсак, бошқа банкларнинг 2023 и илдан
депозитларни мажбуриятларга нисбати пасаи ган. Таҳлил даврида, бошқа банкларнинг

ушбу нисбати у ртача 60-70 фоиз атрофида бу лган ва бу талаб қилинган мақсад

ку рсаткичига тенг, давлат улушидаги банкларнинг ку рсаткичи 35 фоизга тенг бу лган.

Бу эса мақсад ку рсаткичларидан анчагина паст ҳисобланади.

2-

жадвал

Тижорат банклари депозитларининг мажбуриятларга нисбати (млрд.сўм)

Йиллар

Кўрсаткич номи

Мажбуриятла

р

Депозитл

ар

Депозит

ларни

мажбуриятларга

нисбати %да

01.01.2020 и .

Жами

221

696

91

009

45,05

Давлат улушидаги

банклар

185

860

65

740

35,37

Бошқа банклар

35

837

25

269

70,5

01.01.2021 и .

Жами

307770

114747

37,2

Давлат улушидаги

банклар

259137

80339

31

Бошқа банклар

48633

34407

70,7

01.01.2022 и .

Жами

374005

156190

41,7

Давлат улушидаги

банклар

304727

104248

34,2

Бошқа банклар

69278

51942

74,9

01.01.2023 и .

Жами

477

181

216

738

45,4

Давлат улушидаги

банклар

334

945

119

101

35,5

Бошқа банклар

142

236

97

636

68,6

01.01.2024 и .

Жами

555

078

241

687

43,5

Давлат улушидаги

банклар

378

538

124

358

32,8

Бошқа банклар

176540

117329

66,4

Манба:

Ўзбекистон Республикаси Марказий банкининг статистик бюллетени

маълумотлари асосида муаллиф томонидан тузилди. (cbu.uz)


background image

www.e-itt.uz

III SON. 2024

183


Банк депозитларини ЯИМга нисбати 2020-2025 и илларда 18 фоиздан 27 фоизга

етказиш мақсад қилинган. Бироқ таҳлил натижаларига ку ра (3-жадвал) и иллар

давомида ушбу нисбат у ртача 16 фоизни ташкил қилган.

3-

жадвал

Банк депозитларининг ЯИМга нисбати (млрд.сўм)

Йиллар

Депозитлар

ЯИМ (номинал)

Банк депозитларининг ЯИМга нисбати

фоизда

2020

91 009

60 5515

15

2021

114 747

73 8425

15,5

2022

156 190

88 8342

17,5

2023

216 738

119 2162

18,1

Манба:

Ўзбекистон Республикаси Марказий банкининг статистик бюллетени

маълумотлари асосида муаллиф томонидан тузилди.

(cbu.uz)

Бу эса мақсад ку рсаткичидан 11 фоизга камлигини ку ришимиз мумкин. Қу шни

мамлакатлардан Қозоғистонда ушбу нисбат 38 фоизга тенг бу лган (АФК, 2016).

Қозоғистон банк депозитларини ЯИМга нисбати Россия, Канада, Малаи зия ва

Индонезия каби мамлакатлар билан тенглашган. Қирғиз Республикаси Миллии
банкининг маълумотларига ку ра (ҚРМБ, 2021) тижорат банклари депозитларининг

ЯИМга нисбати 2021 и илда 32,2 фоизга тенг бу лган, ҳолбуки 2017 и илда ушбу ку рсаткич

22,9 фоизга тенг бу лган. Таҳлил натижаларига ку ра мамлакатимиз банклари

депозитларининг ЯИМга нисбати бу и ича қу шни республикаларга қараганда ортда
қолмоқда.

Миллии валютани қадрсизланиши аҳолининг банкларга омонат қу и ишини

рағбатлантирмаи ди, аксинча уларнинг муқобил инвестицияга и у налтиришини

англатади.

4-

жадвал

Чет эл валютасини сўмга нисбатан алмашув курси (йиллик ўртача)

Давр

1 АҚШ доллари

Ўзгариши, (+/

-)

Ўзгариш %да

1

2

3

4

2020 йил

10 454,00

920,70

0

2021 йил

10 806,00

322,78

3,37

2022 йил

11 242,00

413,48

4,03

2023 йил

12 335,00

1 042,00

9,72

2024 йил

12 904,38

505,62

4,62

Манба:

Ўзбекистон Республикаси Марказий банкининг статистик бюллетени

маълумотлари асосида муаллиф томонидан тузилди. (cbu.uz)

Чет эл валютасини су мга нисбатан алмашув курсларини 2020-2024 и иллар

оралиғида таҳлил қилганимизда (4-жадвал) 22 фоиз девольвацияга учрагани маълум

бу лди. Таҳлил даврида энг юқори пасаи иш 2023 и илда 9,7 фоизни ташкил қилган.
Таҳлил даврининг қолган и илларида у ртача қадрсизланиш 4 фоиз бу лган.


background image

www.e-itt.uz

III SON. 2024

184


5-

жадвал

Тижорат банкларида юқори ва паст ставкадаги омонат фоизлари

Банк

Фоиз

Минимал сумма

Муддати (ой)

TBC Bank

27%

100

минг.сўм

24

“Анорбанк”

27%

1 млн.сўм

25

“Даврбанк”

26.5%

100

минг.сўм

25

Tenge Bank

23%

100

млн.сўм

13

“Трастбанк”

23%

500 минг.сўм

25

Ziraat Bank

20%

3 млн.сўм

24

Orient Finans Bank

20%

1

млн.сўм

13

Манба:

Ўзбекистон Республикаси Марказий банкининг статистик бюллетени

маълумотлари асосида муаллиф томонидан тузилди.

(cbu.uz)

Мамлакатимиздаги мавжуд 36 тижорат банкидан учтаси энг юқори омонат фоиз

ставкасини таклиф қилмоқда. Уларнинг бозорга таклифи ўртача 27 фоизга тенг. Қолган

банкларнинг фоизи 23 ва ундан паст бўлиб қолмоқда. Тадқиқодлар натижасига кўра

ресурс керак бўлган банклар юқори фоиз таклиф қилади. Бошқа томондан йил якуни
бўйича кўп банкларда ликвид активга бўлган юқори талаб уларни баланд фоизли

омонатлар жалб қилишига ундаши мумкин.

Хулоса ва таклифлар.

Жалб қилинган маблағлар таркибида депозитларнинг роли муҳим ҳисобланади.

Зеро ушбу ресурслар тижорат банклари учун олдиндан у з ҳатти-ҳаракатини прогноз

қилиш имкониятини яратади. Тадқиқод натижаларига ку ра бир қатор таклиф ва

мулоҳазаларни шакллантирдик. Булар қу и идагилар:

-

тадқиқодчиларнинг депозит фоизини баландлиги уларни узоқ муддатга банкга

омонат қўйишига асос бўлишини таъкидлашган. Бироқ, тадқиқод натижаларига кўра

мамлакатимизда миллий валютанинг девольвацияга учраши, аҳолининг банк

депозитига эмас, балки маблағлар бошқа муқобил инвестицияларга йўналтирилмоқда;

-

тадқиқодчилар томонидан банкларнинг бозорга кириши учун махсус омонат

фоизини кўтариши айтилган. Аммо тадқиқотимиз натижаларига кўра мамлакатимизда

тижорат банклари асосан ресурсга эҳтиёж сезган ҳолатда бозорга баланд фоиз таклифи

билан чиқишади;

-

маҳаллий тадқиқодчиларимиз томонидан аҳоли ва юридик шахслар омонат

қўйишда кўпроқ чет эл валютасини афзал кўришини таъкидлашган. Тадқиқодлар шуни

кўрсатмоқдаки, миллий валюта омонатлари ҳажми ошиб бормоқда, аксинча хорижий

валютадаги омонатлар камаймоқда;

-

дунё тажрибасида депозитларни мажбуриятларга нисбати ўртача 60 фоизга тенг

бўлиши келтириб ўтилган. Аммо мамлакатимиз тижорат банклари таҳлили

натижаларига кўра ушбу кўрсаткич 43 фоизга тенг. Мақсад кўрсаткичларига асосан
мамлакатимиз тижорат банклари депозитларни мажбуриятларга нисбати 60 фоиз

бўлиши келтириб ўтилган;

-

ривожланаётган ва қўшни мамлакатларда банк депозитларининг ЯИМга нисбати

ўртача 40 фоизни ташкил қилмоқда. Ушбу нисбат мамлакатимиз банкларида таҳлил

натижаларига кўра 16 фоизга тенг. Белгиланган мақсад кўрсаткичи 27 фоизни ҳисобга

олсак банк депозитларини

ЯИМга нисбати ҳозирги ҳолатдан икки баробарга ортиши

лозим.

Хулоса қилиб аи тганда ку п ҳолатларда тижорат банкларининг омонат жалб

қилишида етарлича камчиликлар мавжуд. Таҳлил натижаларига ку ра мамлакатимиз

банк тизими мақсад ку рсаткичларига эришиши қолаверса қу шни мамлакатлардаги

умумии натижалари пастлигича қолмоқда. Юқоридаги таҳлил натижаларини ҳисобга


background image

www.e-itt.uz

III SON. 2024

185


олиб шуни таъкидлаш лозимки, тижорат банкларимизда депозитларни жалб қилишда
аниқ сие сатни амалга ошириш лозим.

Адабиётлар/Литература/References:

АФК (2016) “Вклад банковского сектора в ВВП Казахстана”//

Қозоғистон

молиячилари ассоциацияси

расмий сайти

https://afk.kz/ru/news/vklad-bankovskogo-

sektora-v-vvp-kazaxstana.html

Бобобеков Ф. (2024) “Тижорат банкларида жисмоний ва юридик шахсларнинг

ресурсларини жалб қилиш муаммолари” //“Milliy iqtisodiyotni isloh qilish va barqaror
rivojlantirish istiqbollari” mavzusida xalqaro ilmiy-amaliy konferensiyasi Октябрь 2024, 280-

282б.

Бобобеков Ф. (2024) “Тижорат банкларининг депозитлар орқали ресурс жалб

қилишнинг жорий ҳолати” //Иқтисодий тараққиёт ва таҳлил илмий электрон журнали
№12, Декабр 2024, 276-283б.

Ибодуллаев Ш. (2024) “Аҳоли омонатларини тижорат банкларига жалб қилишнинг

долзарб муаммолари” //Иқтисодий тараққиёт ва таҳлил илмий электрон журнали №3,

Март 2024, 278-282б.

Комаревцева Л.В., Гладышева Е.А. (2014) “Проблемы формирования депозитной

политики в современных условиях” //Проблемы учёта и финансов, №2 (14), 47-52 стр.

Национальный банк Кыргызской Республики

(2021)

“Основные направления

развития банковской системы Кыргызской Республики на 2022

-

2025 годы” //

«29»

декабря 2021 года

№ 2021

-

П

-35/75-7-

(БС).

Прокфьева Е.Н. и другие (2017) “Проблемы привличения вкладов населения и

обеспечения их страхового покрытия” // Экономика. Налоги. Право, №4, 70-79 стр.

Фармон (2019) Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 18 ноябрги ПФ-

5877-сонли “Инфляцион таргетлаш режимига босқичма-босқич ўтиш орқали пул-кредит
сиёсатини такомиллаштириш тўғрисида”ги фармони.

Фармон (2020) Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 12 майдаги ПФ-

5992-сонли “2020-2025 йилларга мўлжалланган Ўзбекистон Республикасининг банк

тизимини ислоҳ қилиш стратегияси тўғрисида”ги фармони//ҚҲММБ:06/205992/0581-
сон. 13.05.2020 й.

Шермухамедов Б. (2021) “Тижорат банкларининг депозит сиёсати ва уни иқтисодий

аҳамиятини янада ошириш йўллари” // “Iqtisodiyot va innovatsion texnologiyalar” ilmiy

elektron jurnali. № 2, mart-aprel.

Библиографические ссылки

АФК (2016) “Вклад банковского сектора в ВВП Казахстана”// Қозоғистон молиячилари ассоциацияси расмий сайти https://afk.kz/ru/news/vklad-bankovskogo-sektora-v-vvp-kazaxstana.html

Бобобеков Ф. (2024) “Тижорат банкларида жисмоний ва юридик шахсларнинг ресурсларини жалб қилиш муаммолари” //“Milliy iqtisodiyotni isloh qilish va barqaror rivojlantirish istiqbollari” mavzusida xalqaro ilmiy-amaliy konferensiyasi Октябрь 2024, 280-282б.

Бобобеков Ф. (2024) “Тижорат банкларининг депозитлар орқали ресурс жалб қилишнинг жорий ҳолати” //Иқтисодий тараққиёт ва таҳлил илмий электрон журнали №12, Декабр 2024, 276-283б.

Ибодуллаев Ш. (2024) “Аҳоли омонатларини тижорат банкларига жалб қилишнинг долзарб муаммолари” //Иқтисодий тараққиёт ва таҳлил илмий электрон журнали №3, Март 2024, 278-282б.

Комаревцева Л.В., Гладышева Е.А. (2014) “Проблемы формирования депозитной политики в современных условиях” //Проблемы учёта и финансов, №2 (14), 47-52 стр.

Национальный банк Кыргызской Республики (2021) “Основные направления развития банковской системы Кыргызской Республики на 2022-2025 годы” // «29» декабря 2021 года № 2021-П-35/75-7-(БС).

Прокфьева Е.Н. и другие (2017) “Проблемы привличения вкладов населения и обеспечения их страхового покрытия” // Экономика. Налоги. Право, №4, 70-79 стр.

Фармон (2019) Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 18 ноябрги ПФ-5877-сонли “Инфляцион таргетлаш режимига босқичма-босқич ўтиш орқали пул-кредит сиёсатини такомиллаштириш тўғрисида”ги фармони.

Фармон (2020) Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 12 майдаги ПФ-5992-сонли “2020-2025 йилларга мўлжалланган Ўзбекистон Республикасининг банк тизимини ислоҳ қилиш стратегияси тўғрисида”ги фармони//ҚҲММБ:06/205992/0581- сон. 13.05.2020 й.

Шермухамедов Б. (2021) “Тижорат банкларининг депозит сиёсати ва уни иқтисодий аҳамиятини янада ошириш йўллари” // “Iqtisodiyot va innovatsion texnologiyalar” ilmiy elektron jurnali. № 2, mart-aprel.