Авторы

  • Мақсудали Бозоров
    Тошкент давлат юридик университетининг жиноят-процессуал ҳуқуқи кафедраси ўқитувчиси

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.arims.135221

Ключевые слова:

процессуал чиқимлар таржимон иштироки харажатларни давлат ҳисобига ўтказиш харажатларни айбланувчи зиммасига юклаш.

Аннотация

Жиноят процесси иштирокчиларига таржимон хизматини кўрсатиш шартларини ҳуқуқий тартибга солиш масаласи бўйича миллий ва хорижий қонунчилик таҳлил қилинди. Бу жиноят процессида таржимоннинг иштироки туфайли юзага келган процессуал харажатлар кимнинг ҳисобига ўтказилиши кераклиги ҳақидаги саволга жавоб топишга имкон берди. Шундай қилиб, гумон қилинувчи, айбланувчи, унинг қонуний вакили, вафот этган айбланувчининг вакили, ҳимоячи, фуқаровий жавобгар ва унинг вакили учун давлат томонидан таржимоннинг бепул ёрдамини (унинг иштироки билан боғлиқ харажатларни кейинчалик қопламасдан) таъминлаш орқали инсон ҳуқуқларини ва одил судловдан фойдаланиш имкониятини таъминлаш соҳасидаги халқаро-ҳуқуқий стандартларни эътироф этган ҳолда, давлат жиноят процессини юритувчи органлар тимсолида айблов томонининг манфаатларини қондириш мақсадида таржимон ёрдами билан боғлиқ процессуал харажатларни қоплаш мажбуриятини айбдор шахс зиммасига юклаш учун халқаро-ҳуқуқий асосларга эга бўлади.


background image

ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE

International scientific-online conference

136

ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИДА ТАРЖИМОННИНГ ҲУҚУҚИЙ МАҚОМИ,

УЛАРНИ ЖАЛБ ЭТИШДА ЮЗАГА КЕЛГАН ХАРАЖАТЛАР ҲАМДА

ҚОПЛАШ ТАРТИБИ

Бозоров Мақсудали Махмудович

Тошкент давлат юридик университетининг

жиноят-процессуал ҳуқуқи кафедраси ўқитувчиси

https://doi.org/10.5281/zenodo.16963739

Аннотация.

Жиноят

процесси

иштирокчиларига

таржимон

хизматини кўрсатиш шартларини ҳуқуқий тартибга солиш масаласи
бўйича миллий ва хорижий қонунчилик таҳлил қилинди. Бу жиноят
процессида таржимоннинг иштироки туфайли юзага келган процессуал
харажатлар кимнинг ҳисобига ўтказилиши кераклиги ҳақидаги саволга
жавоб топишга имкон берди. Шундай қилиб, гумон қилинувчи,
айбланувчи, унинг қонуний вакили, вафот этган айбланувчининг вакили,
ҳимоячи, фуқаровий жавобгар ва унинг вакили учун давлат томонидан
таржимоннинг бепул ёрдамини (унинг иштироки билан боғлиқ
харажатларни кейинчалик қопламасдан) таъминлаш орқали инсон
ҳуқуқларини ва одил судловдан фойдаланиш имкониятини таъминлаш
соҳасидаги халқаро-ҳуқуқий стандартларни эътироф этган ҳолда, давлат
жиноят процессини юритувчи органлар тимсолида айблов томонининг
манфаатларини қондириш мақсадида таржимон ёрдами билан боғлиқ
процессуал харажатларни қоплаш мажбуриятини айбдор шахс зиммасига
юклаш учун халқаро-ҳуқуқий асосларга эга бўлади.

Калит сўзлар:

процессуал чиқимлар, таржимон иштироки,

харажатларни давлат ҳисобига ўтказиш, харажатларни айбланувчи
зиммасига юклаш.

Аннотация.

Проанализировано

национальное

и

зарубежное

законодательство по вопросу правового регулирования условий оказания
услуг переводчика участникам уголовного процесса. Это позволило найти
ответ на вопрос о том, за чей счет должны быть отнесены процессуальные
расходы, возникшие в связи с участием переводчика в уголовном процессе.
Таким образом, признавая международно-правовые стандарты в области
обеспечения прав человека и доступа к правосудию путем обеспечения
государством для подозреваемого, обвиняемого, его законного
представителя, представителя умершего обвиняемого, защитника,
гражданского ответчика и его представителя бесплатной помощи
переводчика (без последующего возмещения расходов, связанных с его
участием), государство в лице органов, ведущих уголовный процесс, имеет


background image

ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE

International scientific-online conference

137

международно-правовые основания для возложения на виновное лицо
обязанности по возмещению процессуальных расходов, связанных с
помощью переводчика, в целях удовлетворения интересов стороны
обвинения.

Ключевые слова:

процессуальные издержки, участие переводчика,

отнесение расходов на счет государства, возложение расходов на
обвиняемого.

Abstract.

An analysis was conducted of national and foreign legislation

regarding the legal regulation of providing interpreter services to participants in
criminal proceedings. This allowed for determining who should bear the
procedural costs arising from an interpreter's participation in criminal
proceedings. Thus, by providing free interpreter assistance (without subsequent
reimbursement of related expenses) for the suspect, accused, their legal
representative, representative of a deceased accused, defense counsel, civil
defendant and their representative, the state acknowledges international legal
standards in ensuring human rights and access to justice. Consequently, the
state, through the bodies conducting criminal proceedings, has international
legal grounds to impose on the guilty party the obligation to reimburse
procedural costs associated with interpreter assistance in order to satisfy the
interests of the prosecution.

Keywords:

procedural costs, interpreter participation, transfer of expenses

to state account, imposing expenses on the accused.

Мамлакатимизда барча соҳаларда бўлганидек суд-ҳуқуқ тизимини

янада ислоҳ қилиш, одил судловни қарор топтириш орқали
фуқароларнинг ҳуқуқ ва эркинликларини ишончли ҳимоясини
таъминлашга, шунингдек одил судловга эришиш даражасини оширишга
алоҳида эътибор қаратилмоқда.

Таъкидлаш жоизки, мамлакатимиз тараққиётининг кафолати давлат

ва жамиятнинг барча тармоқларини ривожлантиришга қаратилган кенг
қамровли ислоҳотларни амалга оширишда намоён бўлади.

Сўнгги йилларда мамлакатимизда суд-ҳуқуқ соҳасини тубдан

такомиллаштириш борасида қатор тизимли ишлар амалга оширилди.

Янги таҳрирдаги Конституцияда

инсон ҳуқуқ ва эркинликларини

таъминлаш

билан

боғлиқ

ҳуқуқий

нормалар

киритилди,

ҳуқуқбузарликдан жабрланганларнинг ҳуқуқлари қонун билан муҳофаза
қилиниши, давлат

жабрланганларга ҳимояланишни ва одил судловдан

фойдаланишни таъминлаши

, уларга етказилган зарарнинг ўрни


background image

ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE

International scientific-online conference

138

қопланиши учун

шарт-шароитлар яратишига оид қоидалар

аниқ

белгилаб қўйилди. [1]

Шуни таъкидлаш керакки, муайян жиноят содир этилиши фактига

давлатнинг реакцияси

, аввало,

айбдор шахсни жиноий жавобгарликка

тортишга қаратилган фаолиятида

ифодаланади.

Жиноятчиликни аниқлашга доир харажатларининг катта қисми

жиноятни тергов қилиш билан боғлиқ чиқим

ларга тўғри келади.

Жиноят процессида ишни тергов қилиш ва кўриб чиқишда

таржимон

нинг иштироки кенг тарқалган бўлиб, у процесснинг бошқа

иштирокчилари ҳуқуқларини тўғри амалга оширишда муҳим роль
ўйнайди. Шу боис, таржимоннинг меҳнати муносиб тақдирланган бўлиши
лозим.

Ўзбекистон Республикаси Жиноят-процессуал кодексининг 20-

моддасига асосан

жиноят ишларини юритиш

ўзбек тилида, қорақалпоқ

тилида ёки муайян жойдаги кўпчилик аҳоли сўзлашадиган тилда олиб
борилади.

Иш юритилаётган

тилни билмайдиган ёки етарли даражада

тушунмайдиган процесс иштирокчиларига

ўз она тилида ёки ўзи

биладиган бошқа тилда оғзаки ёки ёзма арз қилиш, кўрсатув ва
тушунтиришлар бериш, илтимоснома ва шикоятлар билан мурожаат
қилиш, судда сўзлаш

ҳуқуқи таъминланади

. Бундай ҳолларда, шунингдек

иш материаллари билан танишиш вақтида

процесс иштирокчилари

қонунда

белгиланган

тартибда

таржимон

хизматидан

фойдаланишлари

мумкин.

Айбланувчига, судланувчига ёки процессда иштирок этувчи бошқа

шахсларга тақдим этилиши лозим бўлган тергов ва суд ҳужжатлари
уларнинг

она тилига ёки улар биладиган бошқа тилга таржима қилиб

берилиши

лозим.

Шунингдек, ЖПКнинг 71-моддасига асосан

таржимон

қуйидаги

ҳолларда чақирилади:

1) гумон қилинувчи, айбланувчи, судланувчи ёки жабрланувчи,

фуқаровий даъвогар, фуқаровий жавобгар ёхуд уларнинг вакиллари,
гувоҳ, эксперт, мутахассис

иш юритилаётган тилни билмаса ёки етарли

даражада билмаса ёинки кар

ёки

соқов

бўлса;

2)

бирор матнни бошқа тилдан таржима қилишга

зарурат бўлса.


background image

ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE

International scientific-online conference

139

Таржимонга тегишли қоидалар иш юритишда иштирок этиш учун

таклиф қилинган, кар ёки соқовнинг имо-ишораларини тушунадиган
шахсга нисбатан ҳам қўлланилади.

Мазкур кодекснинг 72-моддасига асосан

таржимоннинг ҳуқуқ

ва мажбуриятлари

келтирилган бўлиб, унга асосан

таржимон

:

таржимани аниқлаштириш мақсадида процесс иштирокчиларига

саволлар бериш;

ўзи қатнашган тергов ҳаракатлари баённомаси, шунингдек суд

мажлиси баённомаси билан танишиш ҳамда баённомага киритилиши
лозим бўлган мулоҳазалар билдириш;

башарти таржима қилиш учун зарур билим ва малакага эга бўлмаса,

иш юритишда иштирок этишдан воз кечиш;

суриштирувчи, терговчи, прокурор ва суднинг ҳаракатлари ва

қарорлари устидан шикоят келтириш

ҳуқуқига эгадир

.

Таржимон

:

суриштирувчининг,

терговчининг,

прокурорнинг,

суднинг чақирувига биноан ҳозир бўлиши;

ўзига топширилган таржимани аниқ ва тўлиқ бажариши;
таржиманинг тўғрилигини ўзининг иштирокида ўтказилган тергов

ҳаракати баённомаси ва суд мажлисининг баённомасига, шунингдек
процесс иштирокчиларига уларнинг она тилига ёки улар биладиган бошқа
тилга таржима қилиб топшириладиган процессуал ҳужжатларга имзо
чекиш билан тасдиқлаши;

суриштирувчининг,

терговчининг,

прокурорнинг

рухсатисиз

суриштирув ва дастлабки тергов материалларини ошкор қилмаслиги;

ишнинг тергови ва суд мажлиси вақтида тартибга

риоя этиши шарт

.

Жиноят ишлари юритиладиган тил тамойилининг амалга

оширилиши

муқаррар равишда процессуал харажатларга оид

сарф-

харажатларни келтириб чиқаради. Бу харажатлар “тергов ва суд
ҳаракатларида таржимоннинг ижтимоий-коммуникатив кўникмалари ва
лингвистик билимларидан фойдаланиш натижасида юзага келадиган
давлат харажатлари”ни ўз ичига олади. Ушбу харажатлар таркиби
Ўзбекистон Республикаси ЖПКнинг 318-моддасида белгиланган [2].

Хусусан, мазкур модда 1-қисмининг 1, 3-бандларига мувофиқ,

таржимоннинг жиноят процессида иштирок этиши билан боғлиқ
процессуал харажатларнинг мазмуни икки томонлама хусусиятга эга: бир
томондан, улар

таржимонларга процессуал ҳаракатлар ўтказиладиган

жойга бориш ва қайтиш

,

яшаш ва уларни одатдаги машғулотларидан


background image

ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE

International scientific-online conference

140

чалғитиш билан боғлиқ харажатларни қоплаш учун компенсация
сифатида тўланадиган суммаларни

ўз ичига олади;

бошқа томондан, улар

“бенефициар хусусиятларга” эга

бўлиб, бу

процессуал харажатларга таржимонларга жиноят процессида ўз
вазифаларини бажарганлиги учун тўланадиган ҳақнинг киритилишида
намоён бўлади.

Процессуалист олим Т.Ю.Вилкованинг жиноят процесси принципи

сифатида суд ишларини юритиш тилига бағишланган монографиясида
жиноят процессига нисбатан шундай таъкидланади: “Таржимон
иштирокини таъминлаш билан боғлиқ харажатларнинг маҳкум зиммасига
юклатилиши, шубҳасиз, айбланувчининг ҳимояланиш ҳуқуқини чеклар
эди, чунки бу унинг таржимон иштирокини сўраб илтимоснома бериш
тўғрисидаги қарорига таъсир қилиши мумкин эди. Бу эса жиноят суд
ишларини юритиш вазифаларини ҳал этишга салбий таъсир кўрсатган”
[3].

Таржимоннинг жиноят процессида иштирок этиши натижасида юзага

келадиган процессуал харажатлар

кимнинг ҳисобига ўтказилиши

кераклиги

масаласи ҳозирги вақтда процессуалист олимлар ўртасида

мунозараларга сабаб бўлмаяпти.

Улар ўз асарларида фақат Ўзбекистон Республикаси ЖПКнинг

320-моддаси 2-қисмида белгиланган таржимон хизматларини

бепул

кўрсатиш тўғрисидаги қоидани қайд этиш билан

чекланмоқдалар.

Бироқ таржимоннинг жиноят процессида иштирок этишини

молиявий таъминлаш тартиби синчковлик билан ўрганилганда, бу
иштирок бепул эмаслиги, яъни ҳақ тўланиши лозим эканлиги аён бўлади.
Тўловлар мамлакатимизга келиб, жиноят содир этган ва шу билан
Ўзбекистон Республикаси Конституцияси, қонунларини бузган, лекин
унинг миллий тилларини билмайдиган шахслар томонидан эмас, балки
Ўзбекистон Республикаси фуқаролари томонидан амалга оширилади.
Улар ҳар ойда давлат бюджетига тўловларни амалга оширадилар ва айнан
шу маблағлар ҳисобидан кўрсатилган шахсларнинг она тили ва таржимон
хизматларидан фойдаланиши таъминланади. Замонавий иқтисодий
шароитларда товарлар ва хизматлар бозоридаги мавжуд нархларни
ҳисобга олган ҳолда, ушбу тўлов бюджет маблағлари харажатларининг
сезиларли қисмини ташкил этади. Масалан, Вазирлар Маҳкамасининг
2023 йил 28 октябрдаги 570-сон билан тасдиқланган Жабрланувчилар,
гувоҳлар, экспертлар, мутахассислар, таржимонлар ва холисларга


background image

ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE

International scientific-online conference

141

тўланиши лозим бўлган маблағларни ҳисоблаш ва тўлаш тартиби
тўғрисидаги Низомнинг 14-бандига кўра,

оғзаки таржиманинг

бир

соати учун

ўзбек, қозоқ, қирғиз, тожик, туркман, рус тиллари

9 315

сўмни, турк форс тиллари

18 750

сўмни, инглиз, француз, немис, испан ва

бошқа европа давлатлари учун

28 125

сўмни, япон, корейс, хитой, араб,

ҳинд, урду тиллари

56 250

сўмни, ёзма таржима учун

1800 босма белги

(1 варақ) учун ўзбек, қозоқ, қирғиз, тожик, туркман, рус тиллари

18 750

сўмни, турк форс тиллари

28 125

сўмни, инглиз, француз, немис, испан ва

бошқа Европа давлатлари учун

37 500

сўмни, япон, корейс, хитой, араб,

ҳинд, урду тиллари

75 000

сўмни ҳамда

бошқа тиллар учун

оғзаки

таржиманинг бир соати ёки ёзма таржима учун (1 800 босма белги) бошқа
тиллар учун

93 750

сўмдан бошланади [4].

Жиноят ишлари юритиладиган тилини белгиловчи принцип

(ЖПК 20-моддаси) Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг 4-
моддасига асосланади. Ушбу моддада она тилидан фойдаланиш ва
мулоқот тилини танлаш ҳуқуқи мустаҳкамланган бўлиб, унинг моҳияти
Ўзбекистон Республикасининг “Ўзбекистон Республикасининг давлат
тили тўғрисида”ги Қонунининг 11-моддасида очиб берилган [5]. Бу
моддага кўра, судлов ишларини юритиш давлат тилида ёки ўша жойдаги
кўпчилик аҳоли тилида олиб борилади. Ишда иштирок этаётган, суд
ишлари юритилаётган тилни билмайдиган шахсларга таржимон орқали
ишга оид материаллар билан танишиш, суд жараёнида иштирок этиш
ҳуқуқи ҳамда судда она тилида сўзлаш ҳуқуқи таъминланади.

Шу билан бирга, Конституциясининг 29-моддасига асосан гумон

қилинувчи, айбланувчи ёки судланувчи айбловнинг моҳияти ва асослари
тўғрисида хабардор қилиниш, унга қарши ёки унинг фойдасига гувоҳлик
бераётган шахсларнинг сўроқ қилинишини талаб этиш,

таржимон

ёрдамидан фойдаланиш

ҳуқуқига эгалиги қайд этилган.

Шундай қилиб, мамлакатнинг Асосий Қонуни таржимоннинг бепул

ёрдами ҳуқуқини тўғридан-тўғри мустаҳкамламайди, бинобарин,

таржимон иштироки туфайли юзага келган

процессуал харажатларни

айбдорга юклаш имкониятини назарда тутади.

Шу муносабат билан таъкидлаш жоизки, Европа Парламенти ва

Европа Иттифоқи Кенгашининг бир қатор директиваларида жиноят
процессида оғзаки ва ёзма таржима ҳуқуқи мустаҳкамланган бўлса-да,
унинг

бепуллиги тўғридан-тўғри

кўрсатилмаган [6]. Шу билан бирга,

ГФР

ЖПКнинг


background image

ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE

International scientific-online conference

142

464c-параграфида “дастлабки суд муҳокамаси босқичида немис тилини
билмайдиган ёки эшитиш ёки нутқ нуқсони бўлган айбланувчи учун”
оғзаки ёки ёзма таржимонни жалб қилиш билан боғлиқ харажатлар, агар
улар айбланувчининг ўз айби билан ёки унинг айби туфайли бошқа тарзда
заруратсиз юзага келган бўлса, дастлабки суд муҳокамаси босқичида
унинг зиммасига юкланиши белгиланган [6, 361-бет]. Украина қонун
чиқарувчиси эса таржимонни жиноят процессида иштирок этишга жалб
қилиш билан боғлиқ барча харажатларни таржимонни чақириш тўғрисида
илтимос билдирган жиноят иши юритувчи томонга юклаган (Украина
Жиноят-процессуал кодексининг 122-моддаси 1-қисми) [7].

Шу билан бирга, бир қатор халқаро ҳужжатларда жиноят процесси

иштирокчиси учун таржимон хизматларининг бепуллиги муайян шартлар
доирасида назарда тутилган. Хусусан, БМТ Бош Ассамблеясининг 1988 йил
9 декабрдаги 43/173 (ХЛИВ) резолюцияси билан қабул қилинган, ҳар
қандай шаклда ушлаб турилган ёки қамоққа олинган барча шахсларни
ҳимоя қилиш тамойиллари тўпламининг 14-тамойили шахснинг ҳибсга
олиш ёки ушлаб туриш сабаблари, эҳтиёт чорасини қўллаш, қўйилган
айбловлар, процессуал ҳуқуқлар ва уларни амалга ошириш усуллари
тўғрисида тушунарли тилда маълумот олиш ҳамда “зарур бўлса, ҳибсга
олинганидан кейин суд муҳокамаси муносабати билан

бепул таржимон

ёрдамидан

фойдаланиш” ҳуқуқини белгилайди [8]. Шунингдек, 1981 йил

14 майдаги Европа Кенгаши Вазирлар қўмитасининг одил судловдан
фойдаланишни осонлаштириш йўллари тўғрисидаги Р(81)7-сонли
тавсиясининг 6-бандида давлатнинг “

камбағал ва кам таъминланган

шахслар

судда қўлланиладиган тилда гапира олмаслиги ёки тушуна

олмаслиги сабабли судга мурожаат қилиш ёки суд жараёнида иштирок
этишда ноқулай аҳволга тушиб қолмаслигини таъминлаш” мажбурияти
мустаҳкамланган [9].

Баён

этилган

мулоҳазаларнинг

мантиқийлигига

қарамай,

мамлакатимиз қонунчилигига кўра, гумон қилинувчи ёки айбланувчи
жиноят процесси олиб борилаётган тилни билмаслиги сабабли

таржимоннинг иштироки билан боғлиқ процессуал харажатлар

давлат ҳисобига қабул қилинади (Ўзбекистон Республикаси ЖПК 318-
моддасининг 2-қисми). Бу Ўзбекистон Республикаси ЖПК 20-моддасининг
2-қисми кўрсатмасининг бевосита натижасидир. Мазкур модда, ўз
навбатида,

халқаро

ҳуқуқий

ҳужжатлар,

хусусан,

БМТ

Бош

Ассамблеясининг 1966 йил 16 декабрдаги 2200 А (ХХИ) резолюцияси


background image

ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE

International scientific-online conference

143

билан қабул қилинган “Фуқаролик ва сиёсий ҳуқуқлар тўғрисидаги
халқаро пакт”нинг 14-моддаси 3-бандининг қоидаларидан сезиларли
таъсир олган. Шундай қилиб, ушбу норма кўрсатмасига мувофиқ, ҳар бир
шахс ўзига қўйилган ҳар қандай жиноий айбловни кўриб чиқишда энг
камида “судда қўлланиладиган тилни тушунмаса ёки бу тилда гапира
олмаса, бепул таржимон ёрдамидан фойдаланиш” ҳуқуқий кафолатига эга
[10]. Ўзбекистон Республикаси ҳам ушбу халқаро мажбуриятни
бажаришни ўз зиммасига олган бўлиб, уни бажаришдан бош тортиш унинг
демократик ижтимоий ҳуқуқий давлат сифатидаги обрўсига салбий
таъсир кўрсатади.

Бундан ташқари, шунга ўхшаш ҳуқуқ бошқа халқаро ҳуқуқий

ҳужжатлар нормаларида ҳам мустаҳкамланган. Хусусан, Европа
Кенгашининг 1995 йил 1 февралдаги Миллий озчиликларни ҳимоя
қилиш тўғрисидаги Асосий Конвенцияси 10-моддасининг 3-қисмига
мувофиқ, миллий озчиликларга мансуб ҳар бир шахс “ўзининг ҳибсга
олиниши сабаблари ва унга қўйилган ҳар қандай айбловнинг хусусияти ва
сабаблари тўғрисида ўзи тушунадиган тилда дарҳол хабардор бўлиш ва

зарурат туғилганда таржимоннинг бепул ёрдамидан фойдаланган
ҳолда ўзини шу тилда ҳимоя қилиш

” ҳуқуқига эга [11]. Ушбу ҳуқуқни

амалга оширишнинг шунга ўхшаш механизми 1950 йил 4 ноябрда Рим
Конгрессида Европа Кенгаши томонидан қабул қилинган Инсон ҳуқуқлари
ва асосий эркинликларини ҳимоя қилиш тўғрисидаги конвенциянинг 6-
моддаси 3-бандининг “э” кичик бандида ҳам ўз ифодасини топган. Унга
кўра, айбланувчи ўзига қўйилган айбловнинг моҳияти ва асоси ҳақида ўзи
тушунадиган тилда хабардор қилиниш, шунингдек таржимоннинг бепул
ёрдамидан фойдаланиш ҳуқуқига эга [12].

Кўриб чиқилаётган ҳуқуқ МДҲнинг Инсон ҳуқуқлари ва асосий

эркинликлари тўғрисидаги конвенцияси 6-моддаси 3-қисмининг “д”
бандида ҳам назарда тутилган бўлиб, унда жиноят содир этишда
айбланаётган ҳар бир шахс “

агар у судда қўлланилаётган тилни

тушунмаса ёки бу тилда гапира олмаса, таржимоннинг бепул
ёрдамидан фойдаланиш

” ҳуқуқига эга эканлиги белгиланган [13].

Жиноят процессида таржимоннинг иштироки масаласи бўйича

халқаро-ҳуқуқий позиция, аслида, Инсон ҳуқуқлари бўйича Европа суди
томонидан Германияга қарши Лудеке, Белкасем ва Коч иши бўйича
қарорида шаклланган. Бу қарор суд тили бўлмаган тилни билмайдиган
шахсларга нисбатан қўлланиладиган бир қатор процессуал кафолатларни


background image

ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE

International scientific-online conference

144

тушунтириб берди. Инсон ҳуқуқлари бўйича Европа суди ўз қарорида
“Инсон ҳуқуқлари ва асосий эркинликларини ҳимоя қилиш тўғрисидаги
конвенция”сининг 6-моддаси 3-банди “э” қисмининг мазмуни ва мақсади
нуқтаи назаридан

бепул атамаси аниқ ва маълум маънога эга

эканлигини, яъни текинга, ҳеч қандай тўловсиз, беминнат ва
тўламасдан фойдаланиш мумкин бўлган деган

маъноларни

англатишини тушунтирди. Шунинг учун “бу атама маълум шартлар
асосида тўловдан озод қилишни, вақтинчалик тўлов имтиёзларини ёки
тўловни тўхтатиб туришни эмас, балки тўлаш заруратидан тўлиқ ва
мутлақ озод этишни англатади” [14]. Шу асосда, суд 6-модда 3-бандининг
“э” қисми судда қўлланиладиган тилни билмайдиган ёки тушунмайдиган
ҳар бир шахсга кейинчалик юзага келган харажатларни ўз зиммасига
юкламасдан таржимоннинг бепул ёрдамидан фойдаланиш ҳуқуқини
беради" деган хулосага келди (кўрсатилган қарорнинг 46-банди). Бунда “6-
модда 3-бандининг “э” қисми билан кафолатланган одил судлов ҳуқуқи
доирасида, “э” кичик банди судда ишлатиладиган тилни тушунмайдиган
ёки сўзлаша олмайдиган айбланувчи ўзига қарши қўзғатилган иш бўйича
барча ҳужжатлар ёки баёнотларни ёзма ёки оғзаки таржима қилиш учун
таржимоннинг бепул ёрдамидан фойдаланиш ҳуқуқига эга эканлигини
англатади. Бу унга содир бўлаётган воқеаларни тушуниш ва ўз
ҳуқуқларига риоя этилишини кафолатлаш учун зарурдир” (кўрсатилган
қарорнинг 48-банди) [14].

Инсон ҳуқуқлари бўйича Европа судининг тушунтиришларини

умумлаштириб, шуни таъкидлаш лозимки, “муайян иш бўйича суд
жараёнида таржимон ёрдамининг ҳажми ҳимоя томонининг эҳтиёжларига
мос келиши керак”. Бунда “жиноят судлов ишларини юритиш тилини
билмайдиган субъект учун

бепул таржимон ёрдамини олиш ҳуқуқи

универсал бўлиб

, ишнинг ҳолатлари ёки ушбу субъектнинг процессуал

мақомидан қатъи назар амал қилади. Шунинг учун жиноят судлов
ишларини юритиш жараёнида таржимон иштирокини таъминлаш бўйича
барча харажатлар одил судловни амалга оширувчи давлат зиммасига
юкланиши лозим” [15].

Шундай қилиб, Ўзбекистон Республикаси ЖПКнинг 318-моддаси

2-қисмида мустаҳкамланган гумон қилинувчи, айбланувчи, унинг қонуний
вакили, вафот этган айбланувчининг вакили, ҳимоячи, фуқаровий
жавобгар ва унинг вакилига таржимон ёрдами кўрсатиш туфайли юзага
келган харажатларни давлат ҳисобига ўтказиш қоидаси шахс ҳуқуқларини


background image

ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE

International scientific-online conference

145

ҳимоя қилишнинг юқори ҳуқуқий стандартларига асосланади. Бу қоида
Ўзбекистон Республикасининг қонун ҳужжатларида инсон ҳуқуқлари
соҳасидаги халқаро стандартларга мос келадиган ҳуқуқий тамойилларни
тасдиқлашга интилишини акс эттиради.

Бироқ, шуни таъкидлаш керакки, юқорида келтирилган барча халқаро

ҳужжатларда фақат ҳимоя томонининг айбланувчи, унинг қонуний
вакили, вафот этган айбланувчининг вакили, ҳимоячи, фуқаровий
жавобгар ва унинг вакили

таржимоннинг бепул ёрдамидан

фойдаланиш ҳуқуқи тўғрисида

сўз юритилади. Бундай ҳолда,

таржимоннинг жиноят процессида иштирок этиши билан боғлиқ
харажатларни қоплаш масаласи юзага келади. Бу иштирок жиноят иши
бўйича иш юритилаётган шахснинг ҳуқуқларини таъминлаш мақсадлари
билан эмас, балки фақат

айблов томонининг манфаатларини

таъминлаш мақсадлари билан боғлиқ бўлса-чи

? Шу муносабат билан

Инсон ҳуқуқлари ва асосий эркинликларини ҳимоя қилиш тўғрисидаги
конвенциянинг 6-моддаси 3-банди “э” қисмини амалга ошириш амалиёти
эътиборни тортади. Инсон ҳуқуқлари бўйича Европа суди 18.11.2004
йилда кўриб чиқилган “Акбингол Германияга қарши” ишида маҳкумдан
унинг

турк ва курд тилларидаги телефон суҳбатлари таржимаси

қийматини

ундиришни қонуний деб топди. Бу суҳбатларнинг мазмуни

айблов хулосасига асос қилиб олинган эди. Суд бундай қарорни
чиқаришига сабаб, таржима жиноятни тергов қилиш мақсадида амалга
оширилган, айбдорнинг ҳимояси учун эмас (чунки айбдор уларнинг
мазмунини аллақачон билган), яъни Инсон ҳуқуқлари ва асосий
эркинликларини ҳимоя қилиш тўғрисидаги конвенциянинг 6-моддаси 3-
бандининг “э” қисмида назарда тутилган мақсад учун қилинмаган [16, 71-
72-бетлар].

Ҳақиқатан ҳам, гумон қилинувчи, айбланувчи зиммасига

айблов

тарафининг

мақсадлари

учун

таржимонни

жалб

қилиш

харажатларидан

иборат

процессуал

чиқимларни

қоплаш

мажбуриятини юклаш имконияти процессуал чиқимлар институтининг
олдини олиш ва компенсация қилиш функциясини амалга оширишга
ёрдам беради. Чунки бу харажатларни жиноят процессини юритувчи орган
гумон қилинувчи, айбланувчи томонидан материаллар ва жиноят ишлари
бўйича иш юритишга қаршилик кўрсатилганлиги сабабли кўп жиҳатдан
мажбуран тўлайди.


background image

ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE

International scientific-online conference

146

Бундан ташқари, юқорида келтирилган халқаро ҳужжатлардаги

кўрсатмалар ушбу турдаги харажатлар учун компенсация олишни
тақиқламайди.

Келтирилган ёндашув гумон қилинувчи, айбланувчи, унинг қонуний

вакили, вафот этган айбланувчининг вакили, ҳимоячи, фуқаровий
жавобгар ва унинг вакили томонидан уларнинг одил судловдан
фойдаланишини таъминлайдиган таржимоннинг бепул ёрдамини олиш
каби инсон ҳуқуқлари соҳасидаги умумэътироф этилган халқаро-ҳуқуқий
стандартни сўзсиз амалга оширишга ҳеч қандай таъсир кўрсатмайди.
Чунки жиноят процессини юритувчи органда давлат ҳисобидан
таржимоннинг иштирокини таъминлаш мажбурияти сақланиб қолади.

Юқорида қайд этиб ўтилган ҳолатлардан келиб чиқиб, жиноят судлов

ишларини юритиш илмий билимларни, чет тилларини ва имо-ишора
тилини қўллашни таъминлай оладиган махсус билимларга эга бўлган
шахсларсиз амалга ошириб бўлмайди. Бундай шахслар меҳнатига ҳақ
тўлаш уларни жиноят судлов ишларига жалб этишнинг муҳим шарти
ҳисобланади. Шу сабабли, процессуал харажатларнинг ушбу тури зарур,
асосли ва қонунчиликда янада ривожлантириш ҳамда ҳуқуқшунослик
фанида чуқур ўрганишга лойиқдир.

Фойдаланилган адабиётлар:

1.https://lex.uz/docs/64451452.
2.https://lex.uz/docs/1114603.
3.Вилкова Т.Ю. Принцип языка уголовного судопроизводства: история,
современность, перспективы: монография. М., 2018. С. 47.
4. https://www.lex.uz/uz/docs/6647112
5. https://lex.uz/docs/121051
6. О праве на информацию в уголовном судопроизводстве [Электронный
ресурс] : директива Европейского Парламента и Совета Европейского
Союза, 26 апр. 2012 г. // Права арестованных – право на информацию /
Информационный бюллетень № 2. – Режим доступа:
7.Про внесення змін до деяких законодавчих актів України у зв’язку з
прийняттям Кримінального процесуального кодексу України : Закон
України – Х // Уголовно-процессуальный кодекс Украины / пер. Л.И.
Фокина. – б.г. : Одиссей, 2012. – 384 с.
8. Свод принципов защиты всех лиц, подвергаемых задержанию или
заключению в какой бы то ни было форме [Электронный ресурс] : принят
резолюцией 43/173 (XLIV) Генер. Ассамблеи, 9 декабря 1988 г. //
Организация

Объединенных

Наций.

Режим

доступа:


background image

ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE

International scientific-online conference

147

http://www.un.org/ru/documents/decl_conv/conventions/detent.shtml.

Дата доступа: 28.02.2017.
9. Рекомендация № R (81) 7 Комитета министров государствам-членам
относительно путей облегчения доступа к правосудию [Электронный
ресурс] : принята Комитетом министров Совета Европы, 14 мая 1981 г. //
ОО

«Сутяжник»

Режим

доступа:

http://sutyajnik.ru/rus/echr/res_com_of_min/ResR(81)7.htm. – Дата доступа:
28.02.2017.

2019

ВЕСТНИК

ПОЛОЦКОГО

ГОСУДАРСТВЕННОГО

УНИВЕРСИТЕТА. Серия D 144
10. Международный пакт о гражданских и политических правах
[Электронный ресурс] : одобр. резолюц. 2200 (XXI) Генер. Ассамблеи
Организации Объединенных Наций, 16 дек. 1966 г. // КонсультантПлюс.
Беларусь / ООО «ЮрСпектр», Нац. центр правовой информ. Респ. Беларусь.
– Минск, 2019.
11. Рамочная конвенция о защите национальных меньшинств
[Электронный ресурс] : [заключена в г. Страсбурге 01.02.1995 г.] // Режим
доступа: http://hrlibrary.umn.edu/euro/Rets157.html. – Дата доступа:
28.02.2017.
12. Конвенция Совета Европы о защите прав человека и основных свобод
[Электронный ресурс] : [заключена в г. Риме 4.11.1950 г.] : в ред. протокола
от 19.03.1985 // КонсультантПлюс. Беларусь / ООО «ЮрСпектр», Нац.
центр правовой информ. Респ. Беларусь. – Минск, 2019.
13. Конвенция Содружества Независимых Государств «О правах и
основных свободах человека» [Электронный ресурс] : [заключена в г.
Минске 26.05.1995 г.] // КонсультантПлюс. Беларусь / ООО «ЮрСпектр»,
Нац. центр правовой информ. Респ. Беларусь. – Минск, 2019.
14. Дело «Людеке, Белкасем и Коч против Германии» [Электронный
ресурс] : постановление Европ. суда по правам человека, 28 нояб. 1978 г.,
серия А № 29 // Анищик Олег Олегович. – Режим доступа:
http://europeancourt.ru/resheniya-evropejskogo-suda-na-russkom-
yazyke/lyudike-belkasem-i-koch-protiv-federativnojrespubliki-germanii-
postanovlenie-evropejskogo-suda/. – Дата доступа: 01.03.2017.
15. Кузнецов О.Ю. Переводчик в российском уголовном судопроизводстве
[Электронный ресурс] / О. Ю. Кузнецов // КонсультантПлюс. Россия / ЗАО
«КонсультантПлюс». – М., 2019.
16. Вашкевич А.Е. Право на бесплатную помощь переводчика в
Европейской конвенции по правам человека и практике Европейского


background image

ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE

International scientific-online conference

148

Суда по правам человека / А.Е. Вашкевич // Европейская Конвенция по
правам человека и уголовное правосудие : сб. материалов / Правовая
инициатива, Общество сравнительно-правовых исследований ; под общ.
ред. В.В. Филиппова ; науч. ред. А.Е. Вашкевич ; авт. предисл. Т. Термачич. –
Минск : Медисонт, 2012. – С. 67–76.

Библиографические ссылки

Вилкова Т.Ю. Принцип языка уголовного судопроизводства: история, современность, перспективы: монография. М., 2018. С. 47.

О праве на информацию в уголовном судопроизводстве [Электронный ресурс] : директива Европейского Парламента и Совета Европейского Союза, 26 апр. 2012 г. // Права арестованных – право на информацию / Информационный бюллетень № 2. – Режим доступа:

Про внесення змін до деяких законодавчих актів України у зв’язку з прийняттям Кримінального процесуального кодексу України : Закон України – Х // Уголовно-процессуальный кодекс Украины / пер. Л.И. Фокина. – б.г. : Одиссей, 2012. – 384 с.

Свод принципов защиты всех лиц, подвергаемых задержанию или заключению в какой бы то ни было форме [Электронный ресурс] : принят резолюцией 43/173 (XLIV) Генер. Ассамблеи, 9 декабря 1988 г. // Организация Объединенных Наций. – Режим доступа: http://www.un.org/ru/documents/decl_conv/conventions/detent.shtml. – Дата доступа: 28.02.2017.

Рекомендация № R (81) 7 Комитета министров государствам-членам относительно путей облегчения доступа к правосудию [Электронный ресурс] : принята Комитетом министров Совета Европы, 14 мая 1981 г. // ОО «Сутяжник» – Режим доступа: http://sutyajnik.ru/rus/echr/res_com_of_min/ResR(81)7.htm. – Дата доступа: 28.02.2017. 2019 ВЕСТНИК ПОЛОЦКОГО ГОСУДАРСТВЕННОГО УНИВЕРСИТЕТА. Серия D 144

Международный пакт о гражданских и политических правах [Электронный ресурс] : одобр. резолюц. 2200 (XXI) Генер. Ассамблеи Организации Объединенных Наций, 16 дек. 1966 г. // КонсультантПлюс. Беларусь / ООО «ЮрСпектр», Нац. центр правовой информ. Респ. Беларусь. – Минск, 2019.

Рамочная конвенция о защите национальных меньшинств [Электронный ресурс] : [заключена в г. Страсбурге 01.02.1995 г.] // Режим доступа: http://hrlibrary.umn.edu/euro/Rets157.html. – Дата доступа: 28.02.2017.

Конвенция Совета Европы о защите прав человека и основных свобод [Электронный ресурс] : [заключена в г. Риме 4.11.1950 г.] : в ред. протокола от 19.03.1985 // КонсультантПлюс. Беларусь / ООО «ЮрСпектр», Нац. центр правовой информ. Респ. Беларусь. – Минск, 2019.

Конвенция Содружества Независимых Государств «О правах и основных свободах человека» [Электронный ресурс] : [заключена в г. Минске 26.05.1995 г.] // КонсультантПлюс. Беларусь / ООО «ЮрСпектр», Нац. центр правовой информ. Респ. Беларусь. – Минск, 2019.

Дело «Людеке, Белкасем и Коч против Германии» [Электронный ресурс] : постановление Европ. суда по правам человека, 28 нояб. 1978 г., серия А № 29 // Анищик Олег Олегович. – Режим доступа: http://europeancourt.ru/resheniya-evropejskogo-suda-na-russkom-yazyke/lyudike-belkasem-i-koch-protiv-federativnojrespubliki-germanii-postanovlenie-evropejskogo-suda/. – Дата доступа: 01.03.2017.

Кузнецов О.Ю. Переводчик в российском уголовном судопроизводстве [Электронный ресурс] / О. Ю. Кузнецов // КонсультантПлюс. Россия / ЗАО «КонсультантПлюс». – М., 2019.

Вашкевич А.Е. Право на бесплатную помощь переводчика в Европейской конвенции по правам человека и практике Европейского Суда по правам человека / А.Е. Вашкевич // Европейская Конвенция по правам человека и уголовное правосудие : сб. материалов / Правовая инициатива, Общество сравнительно-правовых исследований ; под общ. ред. В.В. Филиппова ; науч. ред. А.Е. Вашкевич ; авт. предисл. Т. Термачич. – Минск : Медисонт, 2012. – С. 67–76.