Авторы

  • С.С. Шарипов
    Тошкент давлат стоматология институти
  • М.А. Хужабеков
    Тошкент давлат стоматология институти

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.arims.50097

Аннотация

Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилотининг (ЖССТ)маълумотига кўра, дунѐ аҳолисининг 30% да хуррак отиш (ронхопатия) кузатилади, 25–30% одамларда эса хуррак отиш обструктив уйқу апноэси синдромининг (ОУАС) белгисидир. «ОУАС касаллигига чалинганларнинг 95%и ронхопатияни бошдан кечириши ва унда хуррак отиш объектив белги бўлганлиги сабабли, ушбу инсонлар касаллик ривожланиши хавфи юқори бўлган гуруҳ деб ҳисобланишади, ҳамда касалликнинг прогрессивлик хусусияти юрак-қон томир ва нафас олиш тизимларига таъсир қилиб, жиддий асоратларни келтириб чиқариши мумкин, ҳатто 6-8% ҳолларда ОУАСдан ўлим кузатилади...» 1 .


background image

ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE

International scientific-online conference

15

РОНХОПАТИЯНИ ТАШХИСЛАШ ВА КОМПЛЕКС

ДАВОЛАШНИНГ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ

Шарипов С.С.

М.А.Хужабеков

Тошкент давлат стоматология институти

https://doi.org/10.5281/zenodo.13336121

Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилотининг (ЖССТ)маълумотига кўра,

дунѐ аҳолисининг 30% да хуррак отиш (ронхопатия) кузатилади, 25–30%
одамларда эса хуррак отиш обструктив уйқу апноэси синдромининг
(ОУАС) белгисидир. «ОУАС касаллигига чалинганларнинг 95%и
ронхопатияни бошдан кечириши ва унда хуррак отиш объектив белги
бўлганлиги сабабли, ушбу инсонлар касаллик ривожланиши хавфи юқори
бўлган гуруҳ деб ҳисобланишади, ҳамда касалликнинг прогрессивлик
хусусияти юрак-қон томир ва нафас олиш тизимларига таъсир қилиб,
жиддий асоратларни келтириб чиқариши мумкин, ҳатто 6-8% ҳолларда
ОУАСдан ўлим кузатилади...» 1 . ЛОР-аъзолари касалликлари бўлган
беморларда

ронхопатияни

ташхислаш

ва

комплекс

даволаш

муаммоларини

ўрганишнинг

долзарблиги

шундан

иборатки,

ЛОРаъзоларидаги ўзгаришлардан ташқари бронх-ўпка патологияси, юрак-
қон томир тизими, маҳаллий ва гуморал иммунитетдаги ўзгаришлар
билан узвий боғлиқдир. Шу билан бирга, республиканинг вилоят ва
туманларида ронхопатия билан касалланишни аниқлаш, даволаш ҳамда
олдини олишда кўрсатилаѐтган оториноларингологик ѐрдам сифатини
ошириш билан боғлиқ муаммоларнинг ҳануз тўлиқ ҳал қилинмаганлиги
ҳам замонавий тиббиѐтнинг устувор вазифаларидан бири бўлиб қолмоқда.

Тадқиқотнинг мақсади

ЛОР-аъзолари касалликлари бўлган беморларда

ронхопатиянинг ривожланишида оғирлаштирувчи омилларнинг ўрнини
асослаш ва даволаш тартибини такомиллаштиришдан иборат.

Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.

Тадқиқот

натижаларининг илмий аҳамияти ЛОР-аъзолари касалликлари бўлган
беморларнинг ронхопатиянинг даражаларига кўра тақсимланиши, уларда
полисомнография, фаол риноманометрия усулларини ўз ичига олган
комплекс

текширув

ўтказилиши,

бурун-ҳалқум

касалликларини

консерватив ва жарроҳлик амаллари ѐрдамида даволаш, ушбу
патологияда ронхопатияни ташхиси ва давоси самарадорлигига эришиш
орқали беморларнинг ҳаѐт сифатини оширилганлигида акс этган.

Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.

Сўнгги йилларда дунѐ миқѐсида

ронхопатия учрашининг ошиб бориши кузатилмоқда. Бу касаллик уйқу


background image

ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE

International scientific-online conference

16

вақтида юқори нафас йўлларининг обструкцияси, артериал гипертензия,
юрак ритмининг бузилиши, миокард инфаркти ва бош мияда қон
айланишнинг бузилиши, уйқу вақтидаги тўсатдан содир бўлган ўлим
ҳамда бошқа кислород етишмаслиги билан боғлиқ ўткир ва сурункали
касалликларга олиб келади (Samacho M., 2013; De Benedetto M, Garbarino S.,
Sanna A., 2017). Баъзи муаллифларнинг фикрича, ронхопатия ва ОУАСнинг
патогенезида нафас олишнинг қийинлашувига олиб келувчи, нафас
олаѐтган ва чиқараѐтган ҳаво оқимининг ўтишига тўсқинлик қилувчи
бурун бўшлиғи хамда ҳалқумдаги патологик ҳолатлар ўрин эгаллайди
(Howard S.H., 2017). Шунинг учун ронхопатиянинг ташхислаш усулларини
ишлаб чиқиш ва оптимал даволаш тактикасини яратиш бутун дунѐда
долзарб муаммолигича қолмоқда. Ташхис қўйиш ва жарроҳлик
амалларини бажаришда бурун бўшлиғининг меъѐрий ва патологик
ҳолатларига тўғри баҳо бериш муҳим (Козулина М.А., 2014; Ханданян Г.Л.,
Петросянц Г.И., Асатрян О.М., Шукурян Л.А., Шукурян А.К., 2016). Шу
сабабли бурун бўшлиғи ва ҳалқумнинг функционал ҳолатини
текширишнинг объектив усулларини қидириш ҳамда уларнинг
натижаларини стандартлаштириш ҳозирда оториноларингологиянинг
долзарб муаммоси ҳисобланади. Тиббиѐтда суғурта тизимининг
ривожланиши жарроҳлик амали учун кўрсатмаларни объектив асослаш ва
жарроҳлик амалиѐти натижаларини баҳолаш зарурлигини талаб этади
(Свистушкин В.М., 2015). 6 Мавжуд фикрларга кўра, ронхопатияни
даволашнинг асосий босқичи ўз ичига риноскопияда кўринадиган бурун
бўшлиғи архитектоникасининг ҳар қандай меъѐрдан оғишини
тўғрилашни олади. Бир қатор муаллифлар бурун ичи структурасини
тўғирлаш хуррак отишдан 50% ҳолда қутулиш имконини беришини
таъкидлашади (Расулев С.Д., Нормирзаев А.Х., Маткулиев Х.М., 2015). Аммо
ҳозирги кунда бурун ва ҳалқум обструкцияси қай даражада хуррак
отишнинг интенсивлигига ва апноэ эпизодлари қайталанишига таъсир
қилиши, шунингдек, бурун ва ҳалқум обструкция даражасини тўғирлаш
унинг кечишга қандай таъсир кўрсатиши етарлича ўрганилмаган (Хасанов
У.С., Вохидов У.Н., 2018). Ронхопатия патогенези, клиникаси, ташхислаш ва
даволаш усулларига бағишланган кўплаб тадқиқотларнинг мавжудлигига
қарамай, унинг қайталаниш ҳолатлари сақланиб қолмоқда. Бу
ронхопатияни ташхислаш, даволаш ва профилактик чора-тадбирларни
патогенетик асослаш, самарали, хавфсиз ҳамда иқтисодий фойдали
усулларни ишлаб чиқиш борасида чуқурлаштирилган тадқиқотлар


background image

ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE

International scientific-online conference

17

ўтказилишини тақозо этади. Шунингдек, долзарб тиббий-ижтимоий
муаммоларни ҳал қилиш учун ташхислаш ва даволаш алгоритмини ишлаб
чиқиш заруратини англатади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1.

Лешина

Л.С.Оптимизация

диагностики

храпа.

Российская

оториноларингология, 2016.-№4.-С.27-30.
2.

Свистушкин В.М.Роль врача-оториноларинголога в решении

проблемы храпа и синдрома обструктивного апноэ сна. Consilium medicum,
2015.-№10.-С.41-42.
3.

Burman D.Sleep Disorders: Sleep-Related Breathing Disorders.FP Essent.

2017 Sep;460:11-21.
4.

Chouard C.H.Did Napoleon suffer from chronic rhonchopathy?Acta

Otolaryngol. 2017 Apr;137(4):361-364.
5.

Janott C., Schmitt M., Zhang Y., Qian K., Pandit V., Zhang Z., Heiser C.,

Hohenhorst W., Herzog M., Hemmert W., Schuller B.Snoring classified: The
Munich-Passau Snore Sound Corpus.Comput Biol Med. 2018 Mar 1;94:106-118.

Библиографические ссылки

Лешина Л.С.Оптимизация диагностики храпа. Российская оториноларингология, 2016.-№4.-С.27-30.

Свистушкин В.М.Роль врача-оториноларинголога в решении проблемы храпа и синдрома обструктивного апноэ сна. Consilium medicum, 2015.-№10.-С.41-42.

Burman D.Sleep Disorders: Sleep-Related Breathing Disorders.FP Essent. 2017 Sep;460:11-21.

Chouard C.H.Did Napoleon suffer from chronic rhonchopathy?Acta Otolaryngol. 2017 Apr;137(4):361-364.

Janott C., Schmitt M., Zhang Y., Qian K., Pandit V., Zhang Z., Heiser C., Hohenhorst W., Herzog M., Hemmert W., Schuller B.Snoring classified: The Munich-Passau Snore Sound Corpus.Comput Biol Med. 2018 Mar 1;94:106-118.