ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE
International scientific-online conference
92
ҲАРБИЙ УЧУВЧИЛАРНИНГ ПСИХОЛГИК ТАЙЁРГАРЛИГИ
ТЎҒРИСИДА
Қўлдошев Рашид Шавкатович
Ўзбекистон Республикаси ҳарбий авиация Институти
Тактика ва махсус фанлар кафедраси катта ўқитувчиси
полковник
Рахманов Шухрат Зохирович
Ўзбекистон Республикаси ҳарбий авиация Институти
Тактика ва махсус фанлар кафедраси ўқитувчиси
майор
https://doi.org/10.5281/zenodo.15074175
Аннотация:
мақола
чет
давлатлар
ҳарбий
авиация
мутахасисларининг касбий яроқлилик даражасини аниқлаш бўйича
тажрибалари таҳлилига, шунингдек жанговар вазифани бажаришга
ахлоқий-рухий тайёргарлигини аниқлашга бағишланган. Тарихда Россия
мисолида, шунингдeк, Буюк Британия, АҚШ, Германия, Италия, Франция
ҳарбий авиациясида учувчилар таркибини психологик танлов жараёнига
ҳамда баҳоланувчи тоифага тегишли табақалаштирилган йўналишни
қўлланилишига урғу берилади.
Калит сўзлар:
касбий яроқлилик, авиация мутахасиси, ҳарбий учувчи,
психологик тайёргарлик.
Аннотация:
статья посвящена анализу зарубежного опыта по
определению профессиональной пригодности военных авиационных
специалистов, а также их морально-психологической готовности к
выполнению
боевых
задач.
В
исторической
ретроспективе
прослеживается процесс психологического отбора летного состава
военной авиации, на примере России, а также ведущих зарубежных
государств США, Германии, Италии, Франции. При этом соответственно
акцентируется внимание на применении дифференцированного подхода к
оцениваемому контингенту.
Ключевые слова:
профессиональная пригодность, авиационный
специалист, военный летчик, психологическая подготовка.
Annotation:
The article is devoted to the analysis of foreign experience in
determining the professional capability of military aviation specialists, as well as
their moral and psychological readiness to perform combat missions. It is
focused on the process of psychological selection of flight personnel of military
aviation on the example of Russia, as well as the USA, Germany, Italy, France in
the history and the usage of a differentiated approach to the estimated
contingent.
ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE
International scientific-online conference
93
Keywords:
aptitude, aviation specialist, military pilot, mental preparation.
Авиация техникаси ва қурол-яроғи ривожланиши таҳлили, унинг
жанговар имкониятлари мукаммаллашиши, ҳарбий ҳаво кучлари
учувчилар таркибининг касбий билимлари, жисмоний, психофизиологик
ва ахлоқий-рухий тайёргарлигининг юқори даражада бўлишини талаб
этади.
Ҳарбий учувчилар-дунёнинг куп армияларида элита ҳисобланади.
Дунё авиациясида учувчилар психологик танлови ва тайёргарлиги
сохасини тадқиқот қилиш, ва уларнинг касбий яроқлилигидаги
муаммоларни ёритиш бўйича купгина тажриба йиғилган. Учувчилар
таркибининг
ахлоқий-рухий
тайёргарлигининг
ўзига
хослиги
баҳоланувчи контингентга дефферинциаль ёндашувни қўллашни талаб
этади. Бу ерда фаолияти асосий хусусиятларининг ўхшашлиги принципига
кўра бирлаштирилган учувчилик касблари гурухи назарда тутилмоқда
(учувчилар, штурманлар, бортинженерлар ва бошқалар.), шунингдек
алоҳида учувчилик касби (қирувчи, фронт, транспорт, вертолёт авиацияси
учувчиси).
Шуни таъкидлаш лозимки, бизнинг назаримизда ҳарбий учувчилик
касби ўзининг мураккаблиги ва ўзига хослиги билан ҳарбий ишда
биринчи ўринни эгаллайди. “Бир ўринга эга ҳарбий самолёт учувчиси ўзи
шахсан мураккаб транспорт воситаси ҳайдовчиси, штурманлик, мажмуани
бошқрувчи оператор, тактик, радист каби ҳар бири етарлича мураккаб
бўлган мустаҳқил соҳага тегишли вазифаларини бажаради. Учувчи
фаолияти уч ўлчамли фазода ҳаракатланиш, кўпинча ер кўринмаган ҳолда
ўзгарувчан босим (перегрузка) таъсирида, атмосфера босимининг тушиб
кетиши ва ҳоказолар шароитида кечади”.
Россиялик механик - олим, аэродинамика асосчиси Н.Е. Жуковский
шундай деган: “... ҳар ким ҳам парвоз қила олмайди: жуда катта диққат,
барча ҳаракатлар мутаносиблиги, топқирлик ва совуққонлик талаб
этилади”. Авиация айни ривожланиш даврида, унда инсоннинг соғлиги ва
психологик ривожланиши назорати системаси пайдо бўлди. “Учувчининг
ҳар хил шахсий-психиологик сифатлари, учувчилик фаолиятида ва касбига
боғлиқ вазифаларни бажаришда унга ёрдам бериши ёки халал бериши
аниқланган”.
Англия ҳарбий назариётчилари Биринчи жахон уруши тажрибасини
ўрганишда қуйидагиларни аниқлашган: “ 2% парвозга оид авариялар
бевосита жанговар операциялар билан боғлиқ бўлган, 8% эса учиш
ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE
International scientific-online conference
94
аппаратлари материаллар қисмларидаги камчиликлар натижасида, ва
90% учувчиларнинг парвозга лаёқатсизлиги натижасида рўй берган”.
Шунингдек ҳар хил манбааларни ўрганилганда Гемания, Италия ва
Франция ҳарбий рахбариятлари, ҳарбий учувчиларни саралашда
психологларни жалб этган деган маълумотлар бор. Бу соҳада кўпроқ
масштабдаги тадқиқотлар АҚШ да амалга оширилган. Уруш давридаги
муваффақиятли тест дастурлардан бири армия авиацияси учувчилари ва
экипажларини саралаш бўйича бажарилган иш тартиби (процедураси)
бўлган.
Ҳозирги кунда етакчи чет давлатлар мутахасислари авиацияга
психологик танлов борасида учувчилар шахсий фазилатларини ўрганишга
катта эътибор қаратишмоқда. Мисол учун, АҚШ ҳарбий авиацияга
учувчилар таркибини психологик саралаш системаси учун “Авиация
психологияси дастури” яратилган.
Парвоз ишларини ўрганувчи ҳарбий назариётчилар, “мураккаб ўзига
хос парвоз хизмати шароитлари ва уни ўрганиш инсонга ўзгача талаб
қўяди, парвоз ишларидаги муваффақият кўп жихатдан учувчининг шахсий
сифатига боғлиқ бўлади, ва улар бошқа ҳар қандай касблардан кўра муҳим
аҳамият касб этади” деб қайд этишган.
Совет даври тарихида илмий тадқиқотлар Ҳарбий денгиз флоти,
Қуруқликдаги қўшинлар, Ҳаво ҳужумидан мудофаа ва Ракета қўшинлари
мутахасисларини
психологик
танлови
системасини
яратишга
йўналтирилган эди “... бу муаммога услубий ва ташкилий ёндашиш
сезиларли даражада авиацияда психологик танлов системасини
тушунтириш усулларига мос келади. 80-90 чи йиллардаги ҳарбий
мутахасисларнинг психологик танлов муаммолари бўйича илмий
тадқиқотлари
асосан
авиаторлар
фаолияти
самарадорлиги
ва
хавфсизлигини таҳлил қилишга йўналтириш; авиация мутахасислигига
ўқишга талабгорлар учун мавжуд касбий талабларни аниқлаштириш ва
янги талабларни асослаб бериш эди...”.
Профессионаллик томонлама кўпроқ аҳамиятга эга жихатларига,
ҳарбий учувчининг интелектуаль, жисмоний, шахсий, психиологик
сифатларини келтиришимиз мумкин. Шу билан бирга, психиологик
тайёргарлик дунёдаги барча қуролли кучлари учувчилар таркибини
ўқитиш ва тарбиялашда ажралмас қисми бўлиб ҳисобланади. “Парвоз
ишининг фарқли жиҳатини ўзига хос шароити белгилаб бериб, қайсики
учувчилар таркибининг профессионал фаолияти, мураккаблиги ва
ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE
International scientific-online conference
95
вазифаларнинг турли туманлиги, парвозда психофизиологик ҳолатнинг
ўзига хослиги, учувчига қўйиладиган юқори талаблардан келиб чиқади.
Учувчи фаолияти атрофдаги борлиқ билан ўзгача фазовий-вақт
алоқаларининг муносабатига боғлиқ: ердан кўтарилиш, баладликка
кўтарилиш, фазода ҳаракатланишдаги катта тезлик”.
Психологик тайёргарлик психологик механизмлар, психик функция ва
ҳолатлар ривожланишига ёрдам бериб, улар ўз навбатида парвоз
вазифаларини бажаришда ва уни хавфсизлигини таъминлашда,
парвознинг
ҳар
қандай
шароитидаги
ҳаракатига
психологик
тайёргарликни ривожланишида кўмаклашиши илмий нуқтаи назардан
асосланган.
Шу билан бирга, россиялик тадқиқотчи Д.В. Гандлернинг
таъкидлашича: “Авиация раҳбарлари психологияни парвоз фаолияти
самарадорлиги ва ишончлилигини ошириш учун қўллаш зарур деб
ҳисоблашмайди. Авиацияда психологик таъминот ҳозиргача ҳаққоний
воқеийлик касб этмаган. Мантиққа зид, лекин ҳақиқат, шу инсонлар
ўзлари тез-тез “инсон фактори” ҳақида жуда кўп гапиришади. Ахир инсон
фактори- бу психологик тоифа”.
Ҳарбий учувчининг психологик тайёргарлиги даврида парвоз
ишларига бевосита таъсир этувчи ҳар хил факторларига эътибор
берилади. “Буларга: парвоз вазифаларини бажара олишига қаттиқ ишонч;
авиация техникасини самарали ҳимоя қилишга бўлган ишонч; об-ҳаво
шароити (оддий ва мураккаб), йил фасли ва кун (кундузи, тун, ёз, қиш);
муайян парвоз вазифасининг мазмуни ва унга тайёргарлик (полигонга
парвоз, маршрут бўйича парвоз, кучайтиргич (форсаж) ёрдамида ердан
кўтарилиш..); тўлиқ парвоз таҳлили жараёнида учувчи хатолари таҳлили;
командирлар ва хизматдош ўртоқлар билан ўзаро муносабат; оиладаги
муносабат”.
Учувчининг парвоздаги фавқулотда ҳолатларда, шунингдек қўнишни
амалга ошириш шароитлари мураккаб тус олган пайтдаги ҳаракатларга
тайёрлигининг психологик жиҳатлари бўйича атиги кичик бир мисол
келтириб ўтамиз. “Фалокатли вазиятнинг учувчига таъсир даражаси, шу
аснода унинг ҳаракатлари самарадорлиги ва ишончлилиги ушбу вазият
юзага келиши ва унинг кечиши шароитлари билан белгиланади... Ва
айнан, фалокатли вазиятда учувчиларнинг муваффақиятли ҳаракатларни
амалга оширишга тайёргарлик даражасидаги фарқлар, содир бўлаётган
ҳодиса тўғрисида етарли бўлмаган, янглиш ёки зиддиятли маълумотлар
ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE
International scientific-online conference
96
келиб турган ҳолларда яққол ўзини намоён этади. Шунинг учун бундай
ҳолларда ҳар бир учувчининг ўзини тутиши билан унинг тайёргарлиги
хусусиятлари орасидаги боғлиқлик тўғрисида етарли хулосаларга келиш
мумкин. Бу ерда “Тайёргарлик” тушунчаси кенг маънода келтирилмоқда,
яъни учувчининг бутун фаолияти давомида орттирган тажрибаси назарда
тутилмоқда”.
Бутун ўқув-жанговар, жанговар фаолият жараёни давомида, ҳарбий
учувчининг шахс сифатида қўллаш зарурияти, унинг мутахасис сифатида
шаклланишига эътибор қаратилади. “Лётчик-асс- бу ривожланган, ўз
ўзини назорат қилиш хусусиятига эга шахс бўлиб социаль талабларни
аниқ бажаришга йўналтирилган, ўзини тутишни ва ҳиссиётларини яхши
назорат қиладиган, ҳар қандай ишни охирига етказадиган, шахсий
интегралланганлик ва йўналтирилганлик хусусиятларига эгалиги
исботланган.
Шу тариқа, махсус ўқув-методик адабиётлар материаллари таҳлили,
ҳарбий учувчиларда психологик тайёргарлик заруриятини англатади.
Авиация техникаси ва қурол-яроғи ривожланиши, унинг жанговар
имкониятларини такомиллашишига, шунингдек парвоз вақтида таъсир
этувчи ноқулай шароитларни ҳисобга олиш, у ёки бу вазиятларда
рациональ қарор қабул қилишда учувчининг психологик тайёргарлигига
юқори эътибор талаб қилади.
Ҳарбий ҳаво кучлари шахсий таркибининг психологик тайёргарлиги
масалаларини сифатли ечими учун илмий база зарур. Кўпчилик тадқиқот
саволлари натижалари ўзининг асосий истеъмолчилари бўлган учувчи
йўриқчиларгача етиб бормаган, ҳозирги кунгача учувчи йўриқчиларнинг
зарур психологик-методик тайёргарлиги мавжуд эмас. Инсон фактори
парвоз ютуғи ёки камчилиги сифатида ҳар доим аҳамият касб этиб қолади.
Адабиётлар рўйхати / References:
1. Бодров В.А. Психология профессиональной пригодности. Учебное
пособие для вузов. М. ПЕР СЭ, 2001. 511 с.
2. Бодров В.А., Малкин В.Б., Покровский Б.Л., Шпаченко Д.И.
Психологический отбор летчиков и космонавтов. Проблемы космической
биологии. М.: Наука, 1984. 120 с.
3. Психологические особенности деятельности военных летчиков //
[Электронный
ресурс].
Режим
доступа:
https://studwood.ru/805101/psihologiya/psihologiches/
(фойдаланилган
кун: 13.04.2021).
ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE
International scientific-online conference
97
4. ГандлерД.В. Профессиональная психодиагностика. М.: Воентехиздат,
2007. 336 с.
5. Ена А. Психологическая подготовка летчика к полетам // [Электронный
ресурс].
Режим
доступа:
ww.nnrwe.ru/transport_i_aviacija/aviacija_i_kosmona/ (фойдаланилган кун:
17.04.2021).
6. Психологическая подготовка летчика к выполнению захода на посадку в
усложненных условиях // [Электронный ресурс]. Режим доступа:
http://ooobskspetsavia.ru/2015/10/15/psixologicheskaya-podgotovka-
letchika-k-vypolneniyu-zaxoda-na / (фойдаланилган кун: 21.04.2021).
7. Ожигова Л.Н. Самооценка личности как критерий проф псих отбора
курсантов летчиков. // Материалы 5-й Всероссийской НПК: ВУНЦ ВВС
«ВВА». Кубанский гос. ун-т, 2014. 299 с.