Ўзбекистон Республикасида лицензиялаштириш тизимини такомиллаштиришнинг маъмурий-ҳуқуқий жиҳатлари

Annotasiya

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати. Дунёда давлатнинг маъмурий-ҳуқуқий тартибга солиш воситаларини қўллашнинг самарадорлигини оширишга эътибор каратилиб, хусусан лицензиялаштириш жараёнларининг шаффофлигини таъминлаш, шакли ва кўриб чиқиш муддатларини оптималлаштириш, лицензиялаш жараёнларини соддалаштириш, фаолиятнинг лицензияланадиган турларини унификация қилиш, лицензия даъвогарлари ва лицензиатларнинг хукук ва манфаатларини ҳимоя қилиш усулларини кенгайтириш, лицензия бериш функцияларини номарказлаштириш, лицензиялаштириш жараёнларига замонавий ахборот-коммуникация технологияларининг татбиқ этилишини янада кенгайтириш муҳим ахамият касб этмокда.
Мустақиллик йилларида мамлакатимизда лицензиялаштиришга оид муносабатларни ҳуқуқий тартибга солиш максадида юзга яқин норматив-ҳукуқий хужжатлар кабул килиниб, уларда лицензиялаштириш тартиби, шартлари, талаблари, жараёнлари ва лицензиялаштириладиган фаолият турлари белгилаб берилди. Замонавий талабларга жавоб бермайдиган рухсат берувчи хужжатлар, лицензия турлари бекор қилинди ҳамда рухсат бериш тартиб-таомиллари оптималлаштирилди.
Дунеда лицензиялаштиришга товар, иш ва хизматларнинг хавфсизлигини кафолатловчи муҳим маъмурий-ҳуқуқий тартибга солиш воситаси сифатида ёндашилиб, уни ислоҳ килиш билан бир каторда лицензия даъвогарлари ва лицензиатларнинг хукук ва манфаатларини таъминлаш мақсадида, давлатнинг тартибга солиш функцияларининг таъсир доирасини оптималлаштириш, хусусан лицензияланадиган фаолият турларини камайтириш, лицензиялаштириш жараёнларини такомиллаштириш, тадбиркорлик фаолияти турини лицензиялаштириладиган соҳалар қаторига киритишнинг мезонларини ривожлантириш, лицензиялаштириш талаблари ва шартларига риоя этилиши устидан жамоатчилик назоратини амалга оширишнинг йўналишлари ва шаклларини белгилаш билан боглик муаммоларнинг илмий ечимини топиш долзарб хисобланмокда.
Ўзбекистон Республикасининг Маъмурий жавобгарлик тугрисидаги кодекси (1994), «Фаолиятнинг айрим турларини лицензиялаш тўғрисида»ги Қонуни (2000), Узбекистан Республикаси Олий Мажлисининг «Амалга оширилиши учун лицензиялар талаб қилинадиган фаолият турларининг рўйхати тўғрисида»ги карори (2001), Узбекистан Республикаси Президентининг 2012 йил 16 июлдаги ПФ-4453-сонли «Статистик, солик, молиявий ҳисоботларни, лицензияланадиган фаолият турларини ва рухсат бериш тартиб-таомилларини тубдан кисқартириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги, 2014 йил 7 апрелдаги ПФ-4609-сонли «Узбекистан Республикасида инвестиция иқлими ва ишбилармонлик муҳитини янада такомиллаштиришга дойр кўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги, 2015 йил 15 майдаги ПФ-4725-сонли «Хусусий мулк, кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни ишончли ҳимоя қилишни таъминлаш, уларни жадал ривожлантириш йўлидаги тўсикларни бартараф этиш чора-тадбирлари тўғрисида»ги, 2016 йил 5 октябрдаги ПФ-4848-сонли «Тадбиркорлик фаолиятининг жадал ривожланишини таъминлашга, хусусий мулкни ҳар томонлама ҳимоя килишга ва ишбилармонлик муҳитини сифат жиҳатидан яхшилашга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги фармонлари, Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2002 йил 28 июндаги 236-сонли «Фаолиятнинг айрим турларини лицензиялаш тўғрисида»ги Ўзбекистон Республикаси Қонунини амалга ошириш чора-тадбирлари ҳақида»ги қарори ҳамда соҳага оид бошка қонун ҳужжатларининг ижросини муайян даражада амалга оширишга ушбу диссертация тадқиқоти хизмат қилади.
Тадқиқотнинг мақсади лицензиялаштириш тизимининг маъмурий-ҳуқуқий жиҳатларини такомиллаштиришга қаратилган таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқишдан иборат.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги қуйидагилардан иборат:
тадбиркорлик фаолияти турини лицензиялаштириладиган сохага ўтказиш мезонлари такомиллаштирилган ҳамда мезонлар асосида лицензиялаштириладиган фаолият турлари таснифи ишлаб чиқилган;
фаолият турларини лицензиялаштириш жараёнининг ҳуқукий тартибга солинишини такомиллаштириш мақсадида хусусий мулк ҳуқуқини бузишга оид жавобгарликни белгилаш асосланган;
тадбиркорлик субъектларининг молия-хўжалик фаолиятини текшириш ва тафтиш килиш тартибини бузганлик учун жавобгарлик белгиловчи норма кирилиши асослаб берилган;
тадбиркорлик субъектларининг фаолиятини ва (ёки) уларнинг банк хисоб-рақамлари бўйича операцияларни ноқонуний тўхтатиб туришга оид норма ишлаб чиқилган;
лицензиялаштириш тўғрисидаги қонунчиликни бузганлик учун жавобгарликни назарда тутувчи нормалар ишлаб чиқилган.
Хулоса
Ўтказилган тадқиқот натижасида бозор муносабатлари шароитида лицензиялаш муҳим ижтимоий-иктисодий, ҳуқукий ва бошқарув аҳамиятига эгалигини таъкидлаш жоиз. Шулар асосида Ўзбекистон Республикасида лицензиялаш тизимини такомиллаштиришнинг маъмурий-ҳуқуқий жиҳатларини комплекс тадқик этиш натижалари илмий-назарий хулосалар, лицензиялаштириш тизимини норматив-ҳуқуқий тартибга солишни такомиллаштиришга каратилган таклифлар ҳамда лицензияловчи органлар фаолиятини янада ривожлантиришга йўналтирилган тавсиялар шаклида берилди:
1. Ҳозирги кунда Ўзбекистон Республикасида лицензиялаштириш тизими ўз ичига фаолиятнинг алоҳида турларини лицензиялаш, товар (иш ва хизмат)ларнинг экспорта ва импортини лицензиялаш, ер каъри участкасидан фойдаланишни лицензиялаштиришни, норуда фойдали казилмаларга эга ер каъри участкаларидан фойдаланишни лицензиялаштириш масалаларини қамраб олади.
2. Лицензиялаштиришнинг назарий асосларини тадкик этиш натижасида лицензия, лицензияланадиган фаолият тури, лицензиялаштириш талаблари ва шартлари, лицензияловчи органлар, лицензия даъвогари, лицензиат, лицензия шартномаси, лицензияларнинг реестрлари ва бошқа тушунчаларининг муаллифлик таърифлари ишлаб чиқилган:
лицензиялаштириш - ҳуқуқий муносабатларни тартибга солишнинг маъмурий-ҳуқуқий усули бўлиб, шахе, жамият ва давлат манфаатларига зарар етказиши мумкин бўлган айрим фаолият турлари билан шугулланиш учун махсус рухсатнома (лицензия) олиниши тартибини белгиловчи ҳуқуқий нормалар йигиндиси;
- лицензиялаштириш института - лицензиялаштиришни амалга ошириш билан боғлиқ равишда лицензиялаштирувчи органлар ва лицензиатлар орасида юзага келадиган, қонунчилик нормаларига асосланган муносабатларни тартибга солувчи ҳукуқий нормалар мажмуи бўлиб, лицензия, лицензиялаштириладиган фаолият тури, лицензиялаштириш, лицензиялаш талаблари ва шартлари, лицензиялаштирувчи орган, лицензия даъвогари, лицензиат, лицензия шартномаси, лицензиялар реестри каби қисмлардан иборатдир;
лицензия - лицензияловчи орган томонидан жисмоний ва юридик шахсларга уларнинг аризаларини кўриб чиқиш натижалари бўйича бериладиган, муайян вақт давомида ёки муддатсиз тарзда лицензиялаштириладиган фаолият турини амалга ошириш имконини берадиган расмий хужжат;
лицензиялаштириладиган фаолият тури - жамият ва давлат ҳаётининг турли соҳаларидаги тадбиркорлик фаолиятининг тури бўлиб, уни амалга ошириш натижасида шахе, жамият ва давлат манфаатларига, одамларининг ҳаёти ва соғлиғига, атроф табиий мухитга зарар ёки зиён етказилиши хавфли мавжудлиги туфайли улар билан шуғулланиш учун ўрнатилган тартибда лицензия олиниши талаб қилинади.
лицензиялаштириш талаблари ва шартлари - қонун билан ўрнатилган қоидалар мажмуи бўлиб, уларга мое келиш лицензия бериш тўғрисидаги ариза билан мурожат қилиш имконини яратади хамда лицензиат томонидан лицензиялаштириладиган фаолият турини амалга оширишда уларга тўла мое ва мувофик бўлиши талаб этилади;
лицензия шартномаси - ҳукукий ҳужжат сифатида фуқаролик-ҳуқуқий битимнинг шакли бўлиб, унда томонлар (лицензияловчи орган ва лицензиат), уларнинг хукук ва мажбуриятлари, лицензиялаштирилнадиган фаолият тури бўйича бажарилиши мажбурий бўлган талаб ва шартлар, уларга риоя этилишини назорат қилиш тартиби, муддатлари ва оқибатлари хамда уни бажариш имкони бўлмайдиган холатлар акс эттирилиши керак;
лицензиялар реестри - хар бир лицензияловчи орган томонидан юритиладиган, лицензиялаштиришнинг оралиқ якуний натижалари хақида, яъни берилган, тўхтатилган, қайта тикланган, кайта расмийлаштирилган, тугатилган ва бекор қилинган лицензиялар, лицензиатлар, уларнинг юридик ва амалдаги манзили, шунингдек лицензиялаштириш билан боғлиқ бошқа маълумотларни ўзида мужассамлаштирган махсус рўйхат;
лицензиялаштириш тизимининг субъектларини ўрганиш натижасида улар уч гуруҳга таснифланган: 1) лицензияловчи (ваколатли) органлар; 2) лицензия даъвогарлари; 3) лицензиатлар.
3. Лицензиявий муносабатлар маъмурий-ҳуқуқий тавсифга эгалиги асосланган. Лицензия бериш, унинг амал қилиш муддатини узайтириш, тўхтатиб туриш, кайта расмийлаштириш, тугатиш, бекор қилиш лицензиялаштиришни амалга ошириш жараёнида ўтказиладиган харакатларнинг юридик ифодаси бўлиб, улар лицензия талаблари ва шартларига риоя этилиши устидан назорат қилиш сингари, маъмурий-ҳуқуқий нормалар билан тартибга солинади.
4. Лицензиялар лицензияловчи субъектлар, фаолиятнинг хажми, амал қилиш муддатлари бўйича таснифланган.
5. Лицензияланадиган фаолият турлари соҳалар ва алохида ишлаб чиқилган мезонлар асосида гурухларга таснифланган.
6. Лицензияланадиган фаолият турлари муҳофаза цилинадиган манфаатларнинг муҳимлиги даражасидан келиб чиццан уолда куйидагича таснифланди'. шахе ҳуқуқлари ва эркинликлари; фуқароларнинг соғлиғи; жамоат тартиби ва хавфсизлиги; жамиятнинг маънавий, маърифий ва ахлоқий негизлари; иқтисодий, экологик, информацион, техник, миллий хавфсизлик.
7. Комплекс тавсифланувчи куп босцичли жараён сифатида лицензиялаштиришни амалга оширишнинг этаплари ажратилган: такдим этилган ҳужжатларни қабул килиш, рўйхатдан ўтказиш ва ўрганиш; лицензия даъвогарининг лицензияланадиган фаолият турини амалга ошириш учун лицензия талаблари ва шартларига лойиқлигини эксперт комиссияси томонидан ўрганиш; эксперт хулосасини тайёрлаш; лицензия бериш ёки лицензия беришни рад этиш масаласини хал этиш юзасидан мажлис ўтказиш; лицензия бериш ёки лицензия беришни рад этиш ҳақида қарор қабул қилиш; қабул қилинган қарор хақида хабарнома тайёрлаш ва уни юбориш (етказиш); лиценизия бланкини ва лицензия шартномасининг лойиҳасини тайёрлаш; давлат божи тўланганлигини текшириш; лицензияни топшириш; лицензиат тўғрисидаги маълумотларни лицензиялар реестрига киритиш.
8. Лицензиялаштиришнинг қуйидаги функциялари ажратилган ва илмий асосланган: тартибга солиш функцияси, назорат қилиш функцияси, ҳукуқ ва манфаатларни муҳофаза қилиш функцияси.
9. Лицензиялашга оид крнун ҳужжатларининг принциплари аникранган, ифодалаб берилди ва тавсифланган.
10. Узбекистан Республикасининг “Фаолиятнинг алоҳида турларини лицензиялаш тўғрисида”ги қонунига қуйидаги ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш зарурлиги асосланган:
а) 3-моддани 9-банддан кейин қуйидаги тушунчалар билан тўлдириш:
лицензияларнинг ягона давлат электрон реестри - алоуида фаолият турлари билан шугулланиш учун берилган, цайта рўйхатдан ўтказилган, амал қилиши тўхтатилган, цайта тикланган ва тугатилган лицензиялар тўгрисидаги маълумотлар жамланган ахборот тизими бўлиб, унда лицензияловчи органларнинг томонидан берилган лицензиялар марказлашган тартибда рўйхатга олинади ва идентификацион рацамлар берилади;
лицензия серияси ва идентификацион рацами - лицензиялар давлат электрон реестрида бериладиган ягона код;
электрон лицензия - электрон технологиялар ёрдамида расмийлаштириладиган ва бериладиган электрон уужжат кўринишидаги лицензия бўлиб, қогозда ифодаланган лицензия билан бир хил ҳисобланади;
б) Қонунни қуйидаги таҳрирдаги З'-модда билан тўлдириш:
З'-модда. Лицензиялашнинг асосий принциплари.
Лицензиялашнинг асосий принциплари куйидагилардир:
- алоҳида фаолият турларини лицензиялашнинг цонунийлиги;
- алоуида фаолият турларини лицензиялаш иштирокчилари уукукрари, цонуний манфаатларининг тенглиги;
- лицензиялашнинг ошкоралиги ва шаффофлиги;
-лицензиянинг макон, вақт ва шахслар доираси бўйича амал цилиши;
-лицензияланадиган фаолият турларининг умумий рўйхати;
-лицензиялаш талаблари ва шартларини белгилашнингўзига хослиги;
- лицензиялаш тартибининг ягоналиги.
в) 4-моддани қуйидаги таҳрирда иккинчи кием билан тўлдириш:
Ўзбекистон Республикасининг Вазирлар Маҳкамаси лицензиялаш соҳасида давлат бошцарувини амалга ошириш мақсадида ишчи органлар ташкил цилиш уукуцига зга.
г) Қонуннинг 6-моддаси биринчи кисмини қуйидаги таҳрирда 4, 5, 9, 12, 13, 14-бандлар билан тўлдириш:
лицензиялар бериш;
электрон лицензиялар бериш;
лицензияларнинг дубликатларини бериш;
лицензияларнинг ягона давлат электрон реестрига уар ойда маълумот бериш;
Ўзбекистон Республикаси крнун уужжатларига мувофиц ахборот тизимидан фойдаланган уолда давлат электрон хизматларини курсатиш;
алоуида фаолият турларини лицензиялаш билан шугулланадиган мутахассисларни тайёрлаш, қайта тайёрлаш ва малакасини оширишни ташкил цилиш.
д) Қонунни қуйидаги мазмундаги 13'-модда билан тўлдириш:
1 З'-модда. Лицензиялашнинг мажбурий талаблари ва шартлари.
Лицензияланадиган фаолият турини амалга оширишда риоя этиладиган лицензия талаблари ва шартлари алоуида фаолият турларини лицензиялаш тўгрисидаги цоидаларда белгиланади. Уларда куйидаги нормалар бўлиши лозим:
лицензиатнинг цонунга риоя этими шартлиги;
лицензияланадиган фаолият тури билан шугулланмокуи бўлган шахсларга кўйиладиган малака талаблари, жумладан махсус билимлар;
лицензияланадиган фаолият тури билан шугулланишнинг махсус шарт-шароитларига, жумладан фойдаланиладиган моддий-техник база, бошку техник воситаларга куйиладиган талаблар.
Алоуида фаолият турларини лицензиялашга оид низомларда лицензияланадиган фаолият тури хусусида кўшимча лицензиялаш талаблари ва шартлари курсатилиши мумкин.
е) Қонуннинг 15-моддасини куйидаги таҳрирдаги учинчи кием билан тўлдириш:
лицензия даъвогарларининг аризаларини куриб чициш учун олинадиган йигимлар Ўзбекистон Республикасининг Давлат бюджетига ўтказилади.
ж) Қонунни куйидаги мазмундаги 21 '-моддаси билан тўлдириш:
21'-модда. Алоуида фаолият турларини лицензиялаш бўйича жамоат назорати.
Лицензиялаш устидан жамоат назорати қуйидаги йўналишларда амалга оширилади:
- лицензиялаш тўгрисидаги цонун нормаларини лицензия берувчи, ишчи органлар ва уларнинг мансабдор шахслари томонидан бажарилиши устидан назорат;
- лицензия талаблари ва шартларининг лицензиатлар томонидан бажарилиши устидан назорат.
Жамоат назорати куйидаги шаклларда амалга оширилди:
бевосита жамоат назорати;
эксперт жамоат назорати;
предметга оид жамоат назорати;
ахборот-коммуникацион жамоат назорати;
оммавий ахборот воситалари томонидан амалга ошириладиган жамоат назорати.
з) Қонунни куйидаги мазмундаги 24‘-модда билан тўлдириш:
24'-модда. Лицензия дубликатини бериш.
Лицензия дубликатини беришга куйидагилар асос бўлади:
- лицензиянинг йўцолганлиги;
- лицензиянинг шикастланганлиги.
Лицензия йўцолган тацдирда лицензия эгаси лицензия берувчи ёки ишчи органга лицензия дубликатини бериш тўгрисида ариза билан мурожаат этиши шарт бўлиб, аризага лицензия дубликатини бериш учун ҳақ тўланганлигини тасдицловчи ҳужжат илова цилинади.
Агар лицензия бланки шикастланиши натижасида яроқсиз ҳолга келган бўлса, лицензия эгаси тегишли лицензия берувчи органга қуйидаги ҳужжатларни тақдим этади:
лицензия дубликатини бериш тўгрисида ариза;
фоидаланишга яроцсиз лицензия;
лицензия дубликати бериш учун ҳац тўланганлигини тасдиқловчи ҳужжат.
Лицензия дубликатининг муддати йўцолган ёки яроцсиз ҳолга келган лицензиянинг муддатидан ортиц бўлиши мумкин эмас.
Йўцолган ёки яроцсиз ҳолга келган лицензия ўрнига лицензия дубликатини олиш учун ариза ва тегишли ҳужжатларни топширган лицензиат ўз фаолиятини лицензиялаштирувчи орган томонидан бериладиган маълумотнома асосида давом эттириши мумкин.
и) Қонунни куйидаги мазмундаги 25’-модда билан тўлдириш:
25'-модда. Лицензияларнинг ягона давлат электрон реестри.
Ўзбекистон Республикасининг Вазирлар Маукамаси фаолиятнинг алоуида турларини лицензиялаш бўйича ўз ваколати доирасида лицензияларнинг ягона давлат электрон реестрини юритади. Унда лицензиялар реестрлари ва лицензиялаштирувчи органлар томонидан берилган лицензияларнинг идентификацией кодлари уақидаги маълумотлар жамланади.
Лицензияларнинг ягона давлат электрон реестри уамда лицензиялар реестрларидаги маълумотлар очиқ уисобланади ва Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маукамасининг лицензиялаш масалалари бўйича расмий веб-сайтида жойлаштирилади, бунда лицензия эгаларининг шахсига оид маълумотлар курсатилмайди.
к) Қонунни куйидаги мазмундаги 29-модда билан тўлдириш:
29-модда. Зарарни крплаш.
Лицензия эгасининг уукукршри бузилиши натижасида курган зарари фуцаролик цонун уужжатларида белгиланган тартибда цопланади.
11. Диссертацияда ўтказилган норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар инвентаризацияси натижаларига асосланиб хамда уларни тартибга солиш ва ягона тизимга келтириш мақсадида: лицензияланадиган фаолият турларининг умумий рўйхатини ишлаб чиқиш зарур (унга ўзига хос товарлар экспорта ва импортини лицензиялашнинг барча турларини, ер каъри майдонидан ва норуда фойдали казилмаларга эга ер каъри майдонларидан фойдаланиш ҳукукини киритиш); уларнинг ҳар бири бўйича лицензияловчи органни белгилаш; кўрсатилган фаолият турларини лицензиялаш тартибини белгиловчи Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг алоҳида қарорларини кабул қилиш лозим.
12. Лицензиялаштириладиган фаолият турларини камайтириш, шунингдек Узбекистан Республикаси Президентининг 2016 йил 5 октябрдаги ПФ-4848-сонли «Тадбиркорлик фаолиятининг жадал ривожланишини таъминлашга, хусусий мулкни ҳар томонлама ҳимоя қилишга ва ишбилармонлик муҳитини сифат жихатидан яхшилашга дойр кўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги Фармонида белгиланган вазифаларнинг ижросини таъминлаш мақсадида лицензияланадиган фаолият турларининг рўйхатида белгиланган тўртта фаолият турини лицензияланадиган фаолият турларидан чиқариш ва рухсат бериш тартиб-таомилларига ўтказиш таклиф этилган.
13. Фаолиятнинг айрим турларини лицензиялаштиришнинг норматив-ҳукуқий тартибга солинишини оптималлаштириш мақсадида лицензиялаштириш тартиби факат Узбекистан Республикаси Вазирлар Махкамасининг карорлари билан ўрнатилишини жорий этиш таклиф этилган.
14. Ҳозирги кунда лицензияларни бериш, беришни рад этиш, тўхтатиш, қайта расмийлаштириш, лицензиялаш бўйича бошка масалалар ўндан ортиқ қонунлар ва юзга якин норматив-ҳуқуқий хужжатлар билан тартибга солинади. Бу, ўз навбатида, ягона лицензиялаштириш тизимини қарор топтириш мақсадларига эришиш имконини бермайди. Бундан ташқари, у ёки бу турдаги фаолиятни лицензиялаштиришни тартибга солувчи норматив-ҳуқуқий хужжатларда лицензиялаштириш билан боғлиқ тартиб-таомиллар ўзаро мувофиклашмаган, тарқоқ ва тартибсиз ҳолда келтирилган. Шу сабабли келажакда Ўзбекистон Республикасининг Лицензиялаш кодексини ишлаб чиқиш ва қабул қилиш мақсадга мувофиқ.
15. Диссертацияда амалга оширилган тадқикотлар натижасида хусусий мулкни, тадбиркорлик субъектларини янада ишончли ҳимоялаш, уларнинг жадал ривожланиши учун тўсиқларни бартараф этиш, ишбилармонлик муҳитини тубдан яхшилаш, тадбиркорлик субъектлари билан лицензиялаш органлари ўзаро алокасининг бевосита мулокотга асосланмаган шаклларини яратиш ва ривожлантириш, лицензия бериш тўғрисидаги аризаларни кўриб чиқиш учун лицензия йиғимларини бекор қилиш, лицензиат хукуклари бузилиши натижасида кўрилган зарарни коплаш, электрон лицензиялар бериш тартибини хамда лицензияларнинг ягона давлат реестрини ишлаб чиқиш ва жорий этиш, лицензиялар бериш тартибини бирхилаштириш ва соддалаштириш бўйича таклиф ва тавсиялар тайёрланиб, тегишли давлат органларига юборилган.

Manba turi: Tezislar
Yildan beri qamrab olingan yillar 1992
inLibrary
Google Scholar
Chiqarish:
CC BY f
1-86
60

Кўчирилди

Кўчирилганлиги хақида маълумот йук.
Ulashish
Селиманова, С. (2023). Ўзбекистон Республикасида лицензиялаштириш тизимини такомиллаштиришнинг маъмурий-ҳуқуқий жиҳатлари. Avtoreferat Katalogi, 1(1), 1–86. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/autoabstract/article/view/49066
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Annotasiya

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати. Дунёда давлатнинг маъмурий-ҳуқуқий тартибга солиш воситаларини қўллашнинг самарадорлигини оширишга эътибор каратилиб, хусусан лицензиялаштириш жараёнларининг шаффофлигини таъминлаш, шакли ва кўриб чиқиш муддатларини оптималлаштириш, лицензиялаш жараёнларини соддалаштириш, фаолиятнинг лицензияланадиган турларини унификация қилиш, лицензия даъвогарлари ва лицензиатларнинг хукук ва манфаатларини ҳимоя қилиш усулларини кенгайтириш, лицензия бериш функцияларини номарказлаштириш, лицензиялаштириш жараёнларига замонавий ахборот-коммуникация технологияларининг татбиқ этилишини янада кенгайтириш муҳим ахамият касб этмокда.
Мустақиллик йилларида мамлакатимизда лицензиялаштиришга оид муносабатларни ҳуқуқий тартибга солиш максадида юзга яқин норматив-ҳукуқий хужжатлар кабул килиниб, уларда лицензиялаштириш тартиби, шартлари, талаблари, жараёнлари ва лицензиялаштириладиган фаолият турлари белгилаб берилди. Замонавий талабларга жавоб бермайдиган рухсат берувчи хужжатлар, лицензия турлари бекор қилинди ҳамда рухсат бериш тартиб-таомиллари оптималлаштирилди.
Дунеда лицензиялаштиришга товар, иш ва хизматларнинг хавфсизлигини кафолатловчи муҳим маъмурий-ҳуқуқий тартибга солиш воситаси сифатида ёндашилиб, уни ислоҳ килиш билан бир каторда лицензия даъвогарлари ва лицензиатларнинг хукук ва манфаатларини таъминлаш мақсадида, давлатнинг тартибга солиш функцияларининг таъсир доирасини оптималлаштириш, хусусан лицензияланадиган фаолият турларини камайтириш, лицензиялаштириш жараёнларини такомиллаштириш, тадбиркорлик фаолияти турини лицензиялаштириладиган соҳалар қаторига киритишнинг мезонларини ривожлантириш, лицензиялаштириш талаблари ва шартларига риоя этилиши устидан жамоатчилик назоратини амалга оширишнинг йўналишлари ва шаклларини белгилаш билан боглик муаммоларнинг илмий ечимини топиш долзарб хисобланмокда.
Ўзбекистон Республикасининг Маъмурий жавобгарлик тугрисидаги кодекси (1994), «Фаолиятнинг айрим турларини лицензиялаш тўғрисида»ги Қонуни (2000), Узбекистан Республикаси Олий Мажлисининг «Амалга оширилиши учун лицензиялар талаб қилинадиган фаолият турларининг рўйхати тўғрисида»ги карори (2001), Узбекистан Республикаси Президентининг 2012 йил 16 июлдаги ПФ-4453-сонли «Статистик, солик, молиявий ҳисоботларни, лицензияланадиган фаолият турларини ва рухсат бериш тартиб-таомилларини тубдан кисқартириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги, 2014 йил 7 апрелдаги ПФ-4609-сонли «Узбекистан Республикасида инвестиция иқлими ва ишбилармонлик муҳитини янада такомиллаштиришга дойр кўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги, 2015 йил 15 майдаги ПФ-4725-сонли «Хусусий мулк, кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни ишончли ҳимоя қилишни таъминлаш, уларни жадал ривожлантириш йўлидаги тўсикларни бартараф этиш чора-тадбирлари тўғрисида»ги, 2016 йил 5 октябрдаги ПФ-4848-сонли «Тадбиркорлик фаолиятининг жадал ривожланишини таъминлашга, хусусий мулкни ҳар томонлама ҳимоя килишга ва ишбилармонлик муҳитини сифат жиҳатидан яхшилашга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги фармонлари, Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2002 йил 28 июндаги 236-сонли «Фаолиятнинг айрим турларини лицензиялаш тўғрисида»ги Ўзбекистон Республикаси Қонунини амалга ошириш чора-тадбирлари ҳақида»ги қарори ҳамда соҳага оид бошка қонун ҳужжатларининг ижросини муайян даражада амалга оширишга ушбу диссертация тадқиқоти хизмат қилади.
Тадқиқотнинг мақсади лицензиялаштириш тизимининг маъмурий-ҳуқуқий жиҳатларини такомиллаштиришга қаратилган таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқишдан иборат.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги қуйидагилардан иборат:
тадбиркорлик фаолияти турини лицензиялаштириладиган сохага ўтказиш мезонлари такомиллаштирилган ҳамда мезонлар асосида лицензиялаштириладиган фаолият турлари таснифи ишлаб чиқилган;
фаолият турларини лицензиялаштириш жараёнининг ҳуқукий тартибга солинишини такомиллаштириш мақсадида хусусий мулк ҳуқуқини бузишга оид жавобгарликни белгилаш асосланган;
тадбиркорлик субъектларининг молия-хўжалик фаолиятини текшириш ва тафтиш килиш тартибини бузганлик учун жавобгарлик белгиловчи норма кирилиши асослаб берилган;
тадбиркорлик субъектларининг фаолиятини ва (ёки) уларнинг банк хисоб-рақамлари бўйича операцияларни ноқонуний тўхтатиб туришга оид норма ишлаб чиқилган;
лицензиялаштириш тўғрисидаги қонунчиликни бузганлик учун жавобгарликни назарда тутувчи нормалар ишлаб чиқилган.
Хулоса
Ўтказилган тадқиқот натижасида бозор муносабатлари шароитида лицензиялаш муҳим ижтимоий-иктисодий, ҳуқукий ва бошқарув аҳамиятига эгалигини таъкидлаш жоиз. Шулар асосида Ўзбекистон Республикасида лицензиялаш тизимини такомиллаштиришнинг маъмурий-ҳуқуқий жиҳатларини комплекс тадқик этиш натижалари илмий-назарий хулосалар, лицензиялаштириш тизимини норматив-ҳуқуқий тартибга солишни такомиллаштиришга каратилган таклифлар ҳамда лицензияловчи органлар фаолиятини янада ривожлантиришга йўналтирилган тавсиялар шаклида берилди:
1. Ҳозирги кунда Ўзбекистон Республикасида лицензиялаштириш тизими ўз ичига фаолиятнинг алоҳида турларини лицензиялаш, товар (иш ва хизмат)ларнинг экспорта ва импортини лицензиялаш, ер каъри участкасидан фойдаланишни лицензиялаштиришни, норуда фойдали казилмаларга эга ер каъри участкаларидан фойдаланишни лицензиялаштириш масалаларини қамраб олади.
2. Лицензиялаштиришнинг назарий асосларини тадкик этиш натижасида лицензия, лицензияланадиган фаолият тури, лицензиялаштириш талаблари ва шартлари, лицензияловчи органлар, лицензия даъвогари, лицензиат, лицензия шартномаси, лицензияларнинг реестрлари ва бошқа тушунчаларининг муаллифлик таърифлари ишлаб чиқилган:
лицензиялаштириш - ҳуқуқий муносабатларни тартибга солишнинг маъмурий-ҳуқуқий усули бўлиб, шахе, жамият ва давлат манфаатларига зарар етказиши мумкин бўлган айрим фаолият турлари билан шугулланиш учун махсус рухсатнома (лицензия) олиниши тартибини белгиловчи ҳуқуқий нормалар йигиндиси;
- лицензиялаштириш института - лицензиялаштиришни амалга ошириш билан боғлиқ равишда лицензиялаштирувчи органлар ва лицензиатлар орасида юзага келадиган, қонунчилик нормаларига асосланган муносабатларни тартибга солувчи ҳукуқий нормалар мажмуи бўлиб, лицензия, лицензиялаштириладиган фаолият тури, лицензиялаштириш, лицензиялаш талаблари ва шартлари, лицензиялаштирувчи орган, лицензия даъвогари, лицензиат, лицензия шартномаси, лицензиялар реестри каби қисмлардан иборатдир;
лицензия - лицензияловчи орган томонидан жисмоний ва юридик шахсларга уларнинг аризаларини кўриб чиқиш натижалари бўйича бериладиган, муайян вақт давомида ёки муддатсиз тарзда лицензиялаштириладиган фаолият турини амалга ошириш имконини берадиган расмий хужжат;
лицензиялаштириладиган фаолият тури - жамият ва давлат ҳаётининг турли соҳаларидаги тадбиркорлик фаолиятининг тури бўлиб, уни амалга ошириш натижасида шахе, жамият ва давлат манфаатларига, одамларининг ҳаёти ва соғлиғига, атроф табиий мухитга зарар ёки зиён етказилиши хавфли мавжудлиги туфайли улар билан шуғулланиш учун ўрнатилган тартибда лицензия олиниши талаб қилинади.
лицензиялаштириш талаблари ва шартлари - қонун билан ўрнатилган қоидалар мажмуи бўлиб, уларга мое келиш лицензия бериш тўғрисидаги ариза билан мурожат қилиш имконини яратади хамда лицензиат томонидан лицензиялаштириладиган фаолият турини амалга оширишда уларга тўла мое ва мувофик бўлиши талаб этилади;
лицензия шартномаси - ҳукукий ҳужжат сифатида фуқаролик-ҳуқуқий битимнинг шакли бўлиб, унда томонлар (лицензияловчи орган ва лицензиат), уларнинг хукук ва мажбуриятлари, лицензиялаштирилнадиган фаолият тури бўйича бажарилиши мажбурий бўлган талаб ва шартлар, уларга риоя этилишини назорат қилиш тартиби, муддатлари ва оқибатлари хамда уни бажариш имкони бўлмайдиган холатлар акс эттирилиши керак;
лицензиялар реестри - хар бир лицензияловчи орган томонидан юритиладиган, лицензиялаштиришнинг оралиқ якуний натижалари хақида, яъни берилган, тўхтатилган, қайта тикланган, кайта расмийлаштирилган, тугатилган ва бекор қилинган лицензиялар, лицензиатлар, уларнинг юридик ва амалдаги манзили, шунингдек лицензиялаштириш билан боғлиқ бошқа маълумотларни ўзида мужассамлаштирган махсус рўйхат;
лицензиялаштириш тизимининг субъектларини ўрганиш натижасида улар уч гуруҳга таснифланган: 1) лицензияловчи (ваколатли) органлар; 2) лицензия даъвогарлари; 3) лицензиатлар.
3. Лицензиявий муносабатлар маъмурий-ҳуқуқий тавсифга эгалиги асосланган. Лицензия бериш, унинг амал қилиш муддатини узайтириш, тўхтатиб туриш, кайта расмийлаштириш, тугатиш, бекор қилиш лицензиялаштиришни амалга ошириш жараёнида ўтказиладиган харакатларнинг юридик ифодаси бўлиб, улар лицензия талаблари ва шартларига риоя этилиши устидан назорат қилиш сингари, маъмурий-ҳуқуқий нормалар билан тартибга солинади.
4. Лицензиялар лицензияловчи субъектлар, фаолиятнинг хажми, амал қилиш муддатлари бўйича таснифланган.
5. Лицензияланадиган фаолият турлари соҳалар ва алохида ишлаб чиқилган мезонлар асосида гурухларга таснифланган.
6. Лицензияланадиган фаолият турлари муҳофаза цилинадиган манфаатларнинг муҳимлиги даражасидан келиб чиццан уолда куйидагича таснифланди'. шахе ҳуқуқлари ва эркинликлари; фуқароларнинг соғлиғи; жамоат тартиби ва хавфсизлиги; жамиятнинг маънавий, маърифий ва ахлоқий негизлари; иқтисодий, экологик, информацион, техник, миллий хавфсизлик.
7. Комплекс тавсифланувчи куп босцичли жараён сифатида лицензиялаштиришни амалга оширишнинг этаплари ажратилган: такдим этилган ҳужжатларни қабул килиш, рўйхатдан ўтказиш ва ўрганиш; лицензия даъвогарининг лицензияланадиган фаолият турини амалга ошириш учун лицензия талаблари ва шартларига лойиқлигини эксперт комиссияси томонидан ўрганиш; эксперт хулосасини тайёрлаш; лицензия бериш ёки лицензия беришни рад этиш масаласини хал этиш юзасидан мажлис ўтказиш; лицензия бериш ёки лицензия беришни рад этиш ҳақида қарор қабул қилиш; қабул қилинган қарор хақида хабарнома тайёрлаш ва уни юбориш (етказиш); лиценизия бланкини ва лицензия шартномасининг лойиҳасини тайёрлаш; давлат божи тўланганлигини текшириш; лицензияни топшириш; лицензиат тўғрисидаги маълумотларни лицензиялар реестрига киритиш.
8. Лицензиялаштиришнинг қуйидаги функциялари ажратилган ва илмий асосланган: тартибга солиш функцияси, назорат қилиш функцияси, ҳукуқ ва манфаатларни муҳофаза қилиш функцияси.
9. Лицензиялашга оид крнун ҳужжатларининг принциплари аникранган, ифодалаб берилди ва тавсифланган.
10. Узбекистан Республикасининг “Фаолиятнинг алоҳида турларини лицензиялаш тўғрисида”ги қонунига қуйидаги ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш зарурлиги асосланган:
а) 3-моддани 9-банддан кейин қуйидаги тушунчалар билан тўлдириш:
лицензияларнинг ягона давлат электрон реестри - алоуида фаолият турлари билан шугулланиш учун берилган, цайта рўйхатдан ўтказилган, амал қилиши тўхтатилган, цайта тикланган ва тугатилган лицензиялар тўгрисидаги маълумотлар жамланган ахборот тизими бўлиб, унда лицензияловчи органларнинг томонидан берилган лицензиялар марказлашган тартибда рўйхатга олинади ва идентификацион рацамлар берилади;
лицензия серияси ва идентификацион рацами - лицензиялар давлат электрон реестрида бериладиган ягона код;
электрон лицензия - электрон технологиялар ёрдамида расмийлаштириладиган ва бериладиган электрон уужжат кўринишидаги лицензия бўлиб, қогозда ифодаланган лицензия билан бир хил ҳисобланади;
б) Қонунни қуйидаги таҳрирдаги З'-модда билан тўлдириш:
З'-модда. Лицензиялашнинг асосий принциплари.
Лицензиялашнинг асосий принциплари куйидагилардир:
- алоҳида фаолият турларини лицензиялашнинг цонунийлиги;
- алоуида фаолият турларини лицензиялаш иштирокчилари уукукрари, цонуний манфаатларининг тенглиги;
- лицензиялашнинг ошкоралиги ва шаффофлиги;
-лицензиянинг макон, вақт ва шахслар доираси бўйича амал цилиши;
-лицензияланадиган фаолият турларининг умумий рўйхати;
-лицензиялаш талаблари ва шартларини белгилашнингўзига хослиги;
- лицензиялаш тартибининг ягоналиги.
в) 4-моддани қуйидаги таҳрирда иккинчи кием билан тўлдириш:
Ўзбекистон Республикасининг Вазирлар Маҳкамаси лицензиялаш соҳасида давлат бошцарувини амалга ошириш мақсадида ишчи органлар ташкил цилиш уукуцига зга.
г) Қонуннинг 6-моддаси биринчи кисмини қуйидаги таҳрирда 4, 5, 9, 12, 13, 14-бандлар билан тўлдириш:
лицензиялар бериш;
электрон лицензиялар бериш;
лицензияларнинг дубликатларини бериш;
лицензияларнинг ягона давлат электрон реестрига уар ойда маълумот бериш;
Ўзбекистон Республикаси крнун уужжатларига мувофиц ахборот тизимидан фойдаланган уолда давлат электрон хизматларини курсатиш;
алоуида фаолият турларини лицензиялаш билан шугулланадиган мутахассисларни тайёрлаш, қайта тайёрлаш ва малакасини оширишни ташкил цилиш.
д) Қонунни қуйидаги мазмундаги 13'-модда билан тўлдириш:
1 З'-модда. Лицензиялашнинг мажбурий талаблари ва шартлари.
Лицензияланадиган фаолият турини амалга оширишда риоя этиладиган лицензия талаблари ва шартлари алоуида фаолият турларини лицензиялаш тўгрисидаги цоидаларда белгиланади. Уларда куйидаги нормалар бўлиши лозим:
лицензиатнинг цонунга риоя этими шартлиги;
лицензияланадиган фаолият тури билан шугулланмокуи бўлган шахсларга кўйиладиган малака талаблари, жумладан махсус билимлар;
лицензияланадиган фаолият тури билан шугулланишнинг махсус шарт-шароитларига, жумладан фойдаланиладиган моддий-техник база, бошку техник воситаларга куйиладиган талаблар.
Алоуида фаолият турларини лицензиялашга оид низомларда лицензияланадиган фаолият тури хусусида кўшимча лицензиялаш талаблари ва шартлари курсатилиши мумкин.
е) Қонуннинг 15-моддасини куйидаги таҳрирдаги учинчи кием билан тўлдириш:
лицензия даъвогарларининг аризаларини куриб чициш учун олинадиган йигимлар Ўзбекистон Республикасининг Давлат бюджетига ўтказилади.
ж) Қонунни куйидаги мазмундаги 21 '-моддаси билан тўлдириш:
21'-модда. Алоуида фаолият турларини лицензиялаш бўйича жамоат назорати.
Лицензиялаш устидан жамоат назорати қуйидаги йўналишларда амалга оширилади:
- лицензиялаш тўгрисидаги цонун нормаларини лицензия берувчи, ишчи органлар ва уларнинг мансабдор шахслари томонидан бажарилиши устидан назорат;
- лицензия талаблари ва шартларининг лицензиатлар томонидан бажарилиши устидан назорат.
Жамоат назорати куйидаги шаклларда амалга оширилди:
бевосита жамоат назорати;
эксперт жамоат назорати;
предметга оид жамоат назорати;
ахборот-коммуникацион жамоат назорати;
оммавий ахборот воситалари томонидан амалга ошириладиган жамоат назорати.
з) Қонунни куйидаги мазмундаги 24‘-модда билан тўлдириш:
24'-модда. Лицензия дубликатини бериш.
Лицензия дубликатини беришга куйидагилар асос бўлади:
- лицензиянинг йўцолганлиги;
- лицензиянинг шикастланганлиги.
Лицензия йўцолган тацдирда лицензия эгаси лицензия берувчи ёки ишчи органга лицензия дубликатини бериш тўгрисида ариза билан мурожаат этиши шарт бўлиб, аризага лицензия дубликатини бериш учун ҳақ тўланганлигини тасдицловчи ҳужжат илова цилинади.
Агар лицензия бланки шикастланиши натижасида яроқсиз ҳолга келган бўлса, лицензия эгаси тегишли лицензия берувчи органга қуйидаги ҳужжатларни тақдим этади:
лицензия дубликатини бериш тўгрисида ариза;
фоидаланишга яроцсиз лицензия;
лицензия дубликати бериш учун ҳац тўланганлигини тасдиқловчи ҳужжат.
Лицензия дубликатининг муддати йўцолган ёки яроцсиз ҳолга келган лицензиянинг муддатидан ортиц бўлиши мумкин эмас.
Йўцолган ёки яроцсиз ҳолга келган лицензия ўрнига лицензия дубликатини олиш учун ариза ва тегишли ҳужжатларни топширган лицензиат ўз фаолиятини лицензиялаштирувчи орган томонидан бериладиган маълумотнома асосида давом эттириши мумкин.
и) Қонунни куйидаги мазмундаги 25’-модда билан тўлдириш:
25'-модда. Лицензияларнинг ягона давлат электрон реестри.
Ўзбекистон Республикасининг Вазирлар Маукамаси фаолиятнинг алоуида турларини лицензиялаш бўйича ўз ваколати доирасида лицензияларнинг ягона давлат электрон реестрини юритади. Унда лицензиялар реестрлари ва лицензиялаштирувчи органлар томонидан берилган лицензияларнинг идентификацией кодлари уақидаги маълумотлар жамланади.
Лицензияларнинг ягона давлат электрон реестри уамда лицензиялар реестрларидаги маълумотлар очиқ уисобланади ва Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маукамасининг лицензиялаш масалалари бўйича расмий веб-сайтида жойлаштирилади, бунда лицензия эгаларининг шахсига оид маълумотлар курсатилмайди.
к) Қонунни куйидаги мазмундаги 29-модда билан тўлдириш:
29-модда. Зарарни крплаш.
Лицензия эгасининг уукукршри бузилиши натижасида курган зарари фуцаролик цонун уужжатларида белгиланган тартибда цопланади.
11. Диссертацияда ўтказилган норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар инвентаризацияси натижаларига асосланиб хамда уларни тартибга солиш ва ягона тизимга келтириш мақсадида: лицензияланадиган фаолият турларининг умумий рўйхатини ишлаб чиқиш зарур (унга ўзига хос товарлар экспорта ва импортини лицензиялашнинг барча турларини, ер каъри майдонидан ва норуда фойдали казилмаларга эга ер каъри майдонларидан фойдаланиш ҳукукини киритиш); уларнинг ҳар бири бўйича лицензияловчи органни белгилаш; кўрсатилган фаолият турларини лицензиялаш тартибини белгиловчи Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг алоҳида қарорларини кабул қилиш лозим.
12. Лицензиялаштириладиган фаолият турларини камайтириш, шунингдек Узбекистан Республикаси Президентининг 2016 йил 5 октябрдаги ПФ-4848-сонли «Тадбиркорлик фаолиятининг жадал ривожланишини таъминлашга, хусусий мулкни ҳар томонлама ҳимоя қилишга ва ишбилармонлик муҳитини сифат жихатидан яхшилашга дойр кўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги Фармонида белгиланган вазифаларнинг ижросини таъминлаш мақсадида лицензияланадиган фаолият турларининг рўйхатида белгиланган тўртта фаолият турини лицензияланадиган фаолият турларидан чиқариш ва рухсат бериш тартиб-таомилларига ўтказиш таклиф этилган.
13. Фаолиятнинг айрим турларини лицензиялаштиришнинг норматив-ҳукуқий тартибга солинишини оптималлаштириш мақсадида лицензиялаштириш тартиби факат Узбекистан Республикаси Вазирлар Махкамасининг карорлари билан ўрнатилишини жорий этиш таклиф этилган.
14. Ҳозирги кунда лицензияларни бериш, беришни рад этиш, тўхтатиш, қайта расмийлаштириш, лицензиялаш бўйича бошка масалалар ўндан ортиқ қонунлар ва юзга якин норматив-ҳуқуқий хужжатлар билан тартибга солинади. Бу, ўз навбатида, ягона лицензиялаштириш тизимини қарор топтириш мақсадларига эришиш имконини бермайди. Бундан ташқари, у ёки бу турдаги фаолиятни лицензиялаштиришни тартибга солувчи норматив-ҳуқуқий хужжатларда лицензиялаштириш билан боғлиқ тартиб-таомиллар ўзаро мувофиклашмаган, тарқоқ ва тартибсиз ҳолда келтирилган. Шу сабабли келажакда Ўзбекистон Республикасининг Лицензиялаш кодексини ишлаб чиқиш ва қабул қилиш мақсадга мувофиқ.
15. Диссертацияда амалга оширилган тадқикотлар натижасида хусусий мулкни, тадбиркорлик субъектларини янада ишончли ҳимоялаш, уларнинг жадал ривожланиши учун тўсиқларни бартараф этиш, ишбилармонлик муҳитини тубдан яхшилаш, тадбиркорлик субъектлари билан лицензиялаш органлари ўзаро алокасининг бевосита мулокотга асосланмаган шаклларини яратиш ва ривожлантириш, лицензия бериш тўғрисидаги аризаларни кўриб чиқиш учун лицензия йиғимларини бекор қилиш, лицензиат хукуклари бузилиши натижасида кўрилган зарарни коплаш, электрон лицензиялар бериш тартибини хамда лицензияларнинг ягона давлат реестрини ишлаб чиқиш ва жорий этиш, лицензиялар бериш тартибини бирхилаштириш ва соддалаштириш бўйича таклиф ва тавсиялар тайёрланиб, тегишли давлат органларига юборилган.


background image

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ПРЕЗИДЕНТИ ҲУЗУРИДАГИ ДАВЛАТ БОШҚАРУВИ

АКАДЕМИЯСИ ҚОШИДАГИ ФАН ДОКТОРИ ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ 14.07.2016.Yu.30.01
РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ИЧКИ ИШЛАР ВАЗИРЛИГИ

АКАДЕМИЯСИ

СЕЛИМАНОВА СВЕТЛАНА МИХАЙЛОВНА

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА ЛИЦЕНЗИЯЛАШТИРИШ

ТИЗИМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШНИНГ МАЪМУРИЙ-ҲУҚУҚИЙ

ЖИҲАТЛАРИ

12.00.02 – Конституциявий ҳуқуқ. Маъмурий ҳуқуқ.

Молия ва божхона ҳуқуқи.

(юридик фанлар)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

Тошкент – 2016


background image

1

УДК 342.922/ 338.486.1.025.3

Докторлик диссертацияси автореферати мундарижаси

Оглавление автореферата докторской диссертации

Content of the abstract of doctoral dissertation

Селиманова Светлана Михайловна

Ўзбекистон Республикасида лицензиялаштириш тизимини
такомиллаштиришнинг маъмурий-ҳуқуқий жиҳатлари............................... 3

Селиманова Светлана Михайловна

Административно-правовые аспекты совершенствования
лицензионной системы в Республике Узбекистан.........................................31

Selimanova Svetlana Mikhaylovna

Administrative legal aspects of improving licensing system of
Republic of Uzbekistan.......................................................................................59

Эълон қилинган ишлар рўйхати

Список опубликованных работ

List of publihed works.........................................................................................83


background image

2

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ПРЕЗИДЕНТИ ҲУЗУРИДАГИ

ДАВЛАТ БОШҚАРУВИ АКАДЕМИЯСИ ҚОШИДАГИ ФАН ДОКТОРИ

ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ 14.07.2016.Yu.30.01 РАҚАМЛИ

ИЛМИЙ КЕНГАШ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ИЧКИ ИШЛАР ВАЗИРЛИГИ

АКАДЕМИЯСИ

СЕЛИМАНОВА СВЕТЛАНА МИХАЙЛОВНА

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА ЛИЦЕНЗИЯЛАШТИРИШ

ТИЗИМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШНИНГ МАЪМУРИЙ-ҲУҚУҚИЙ


background image

ЖИҲАТЛАРИ

12.00.02 – Конституциявий ҳуқуқ. Маъмурий ҳуқуқ.

Молия ва божхона ҳуқуқи.

(юридик фанлар)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

Тошкент – 2016

3

Докторлик диссертацияси мавзуси Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси

ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида 30.09.2014/B2014.3-4.Yu32 рақам билан рўйхатга
олинган.

Докторлик диссертацияси Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академиясида

бажарилган.

Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, рус, инглиз) Илмий кенгаш веб-саҳифаси

(http://www.dba.uz/uz/content/14072016yu3001-rakamli-ilmiy-kengash) ва «Ziyonet» таълим ахборот
тармоғида (www.ziyonet.uz) жойлаштирилган.

Илмий маслаҳатчи: Косимов Баходир Эргашевич

юридик фанлар доктори, профессор

Расмий оппонентлар: Исмаилов Исомиддин

юридик фанлар доктори, профессора

Кутыбаева Елизавета Дуйсенбаевна

юридик фанлар доктори, профессор

Тўлаганов Абдуманноп Абдужаббарович

юридик фанлар доктори, доцент

Етакчи ташкилот: Тошкент Давлат юридик университети


background image

Диссертация ҳимояси Ўзбекистон Республикаси Президенти ҳузуридаги Давлат бошқаруви

академияси қошидаги фан доктори илмий даражасини берувчи 14.07.2016.Yu.30.01 рақамли
Илмий Кенгашнинг 2016 йил « 12 » декабрь соат 14:00 даги мажлисида бўлиб ўтади. (Манзил:
100003, Тошкент ш., Ўзбекистон шоҳ кўчаси, 45. Тел.: (99871) ) 232-60-80; факс: (99871) 232-60-
66; e-mail: info@dba.uz)

Докторлик диссертацияси билан Ўзбекистон Республикаси Президенти ҳузуридаги Давлат

бошқаруви академиясининг ахборот-ресурс марказида танишиш мумкин (____ рақами билан
рўйхатга олинган). (Манзил: 100047, Тошкент ш., Ўзбекистон шоҳ кўчаси, 45. Тел.: (99871) 232-
61-25).

Диссертация автореферати 2016 йил « 26 » ноябрь куни тарқатилди.
(2016 йил « 26 » ноябрдаги ___ рақамли реестр баѐнномаси).

Г.Р.Маликова

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш раиси, ю.ф.д., доцент

Г.С.Исмаилова

Фан доктори илмий даражасини берувчи
илмий кенгаш котиби, , ю.ф.д., доцент

И.А. Хамедов

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш қошидаги илмий семинар

раиси, ю.ф.д., профессор

4

КИРИШ (Докторлик диссертацияси аннотацияси)

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати.

Дунѐда

давлатнинг маъмурий-ҳуқуқий тартибга солиш воситаларини қўллашнинг
самарадорлигини оширишга эътибор қаратилиб, хусусан лицензиялаштириш
жараѐнларининг шаффофлигини таъминлаш, шакли ва кўриб чиқиш
муддатларини

оптималлаштириш,

лицензиялаш

жараѐнларини

соддалаштириш, фаолиятнинг лицензияланадиган турларини унификация
қилиш, лицензия даъвогарлари ва лицензиатларнинг ҳуқуқ ва манфаатларини
ҳимоя қилиш усулларини кенгайтириш, лицензия бериш функцияларини
номарказлаштириш, лицензиялаштириш жараѐнларига замонавий ахборот
коммуникация технологияларининг татбиқ этилишини янада кенгайтириш
муҳим аҳамият касб этмоқда.

Мустақиллик йилларида мамлакатимизда лицензиялаштиришга оид

муносабатларни ҳуқуқий тартибга солиш мақсадида юзга яқин норматив
ҳуқуқий ҳужжатлар қабул қилиниб, уларда лицензиялаштириш тартиби,
шартлари, талаблари, жараѐнлари ва лицензиялаштириладиган фаолият


background image

турлари белгилаб берилди. Замонавий талабларга жавоб бермайдиган рухсат
берувчи ҳужжатлар, лицензия турлари бекор қилинди ҳамда рухсат бериш
тартиб-таомиллари оптималлаштирилди.

Дунѐда

лицензиялаштиришга

товар,

иш

ва

хизматларнинг

хавфсизлигини кафолатловчи муҳим маъмурий-ҳуқуқий тартибга солиш
воситаси сифатида ѐндашилиб, уни ислоҳ қилиш билан бир қаторда лицензия
даъвогарлари ва лицензиатларнинг ҳуқуқ ва манфаатларини таъминлаш
мақсадида, давлатнинг тартибга солиш функцияларининг таъсир доирасини
оптималлаштириш,

хусусан

лицензияланадиган

фаолият

турларини

камайтириш,

лицензиялаштириш

жараѐнларини

такомиллаштириш,

тадбиркорлик фаолияти турини лицензиялаштириладиган соҳалар қаторига
киритишнинг мезонларини ривожлантириш, лицензиялаштириш талаблари
ва шартларига риоя этилиши устидан жамоатчилик назоратини амалга
оширишнинг йўналишлари ва шаклларини белгилаш билан боғлиқ
муаммоларнинг илмий ечимини топиш долзарб ҳисобланмоқда.

Ўзбекистон Республикасининг Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги

кодекси (1994), «Фаолиятнинг айрим турларини лицензиялаш тўғрисида»ги
Қонуни (2000), Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисининг «Амалга
оширилиши учун лицензиялар талаб қилинадиган фаолият турларининг
рўйхати

тўғрисида»ги

қарори

(2001),

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг 2012 йил 16 июлдаги ПФ-4453-сонли «Статистик, солиқ,
молиявий ҳисоботларни, лицензияланадиган фаолият турларини ва рухсат
бериш

тартиб-таомилларини

тубдан

қисқартириш

чора-тадбирлари

тўғрисида»ги, 2014 йил 7 апрелдаги ПФ-4609-сонли «Ўзбекистон
Республикасида инвестиция иқлими ва ишбилармонлик муҳитини янада
такомиллаштиришга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги, 2015 йил
15 майдаги ПФ-4725-сонли «Хусусий мулк, кичик бизнес ва хусусий
тадбиркорликни ишончли ҳимоя қилишни таъминлаш, уларни жадал

5

ривожлантириш йўлидаги тўсиқларни бартараф этиш чора-тадбирлари
тўғрисида»ги, 2016 йил 5 октябрдаги ПФ-4848-сонли «Тадбиркорлик
фаолиятининг жадал ривожланишини таъминлашга, хусусий мулкни ҳар
томонлама ҳимоя қилишга ва ишбилармонлик муҳитини сифат жиҳатидан
яхшилашга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги фармонлари,
Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2002 йил 28 июндаги
236- сонли «Фаолиятнинг айрим турларини лицензиялаш тўғрисида»ги
Ўзбекистон Республикаси Қонунини амалга ошириш чора-тадбирлари
ҳақида»ги қарори ҳамда соҳага оид бошқа қонун ҳужжатларининг ижросини
муайян даражада амалга оширишга ушбу диссертация тадқиқоти хизмат
қилади.

Тадқиқотнинг

республика

фан

ва

технологиялари

ривожланишининг асосий устувор йўналишларига боғлиқлиги.

Мазкур

диссертация республика

фан ва технологиялар ривожланишининг I.

»Демократик ва ҳуқуқий жамиятни

маънавий-ахлоқий ва маданий


background image

ривожлантириш, инновацион иқтисодиѐтни

шакллантириш» устувор

йўналишига мувофиқ бажарилган.

Диссертациянинг мавзуси бўйича хорижий илмий тадқиқотлар

шарҳи

1

.

Лицензиялаштиришни маъмурий-ҳуқуқий бошқарув усули сифатида

ўрганишга қаратилган илмий изланишлар дунѐнинг илғор илмий марказлари
ва олий таълим муассасаларида, жумладан Stanford, Harvard (США), Oxford,
London

Business School (Буюк Британия), Ecole des Hautes Etudes

Commerciales, Institut Européen d'Administration des Affaires (Франция),
University Bocconi (Италия), International Management Institute (Швейцария),
Indian Institute of Management (Ҳиндистон), Nanyang Business School
(Сингапур), University of Hong Kong, Peking University (Хитой), Московский
государственный университет (Россия),

Ўзбекистон Республикаси

Президенти ҳузуридаги Давлат бошқаруви академияси, Тошкент давлат
юридик университети, Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академиясида олиб
борилмоқда.

Лицензиялаштириш бўйича ўтказилган тадқиқотлар натижасида муҳим

назарий ва амалий аҳамиятга молик натижалар олинган: жумладан,

1

Диссертация мавзуси бўйича халқаро илмий-тадқиқотлар шарҳи: www.stratford.edu, www.harvard.edu,

www.ox.ac.uk, https://www.london.edu, www.hec.fr, https://www.fabert.com, www.unibocconi.eu, imi-luzern.com,
www.iiml.ac.in, www.nbs.ntu.edu.sg, https://www.hku.hk, pku.edu.cn, www.msu.ru, www.dba.uz, akatmvd.uz,
www.tsul.uz ва Goldscheider R., Gordon A.H. Licensing best practices: strategic, territorial and technology issues.
Dublin, 2006. – Р.312; Shotwell S.L. Field-of-Use Licensing. In Intellectual Property Management in Health and
Agricultural Innovation: A Handbook of Best Practices (eds. A Krattiger, RT Mahoney, L Nelsen, et al.).Oxford,
U.K. 2007.; Alberto Galasso, Mark Schankerman Do patent rights

impede follow-on innovation? /

http:voxeu.org/article/do-patent-rights-impede-follow-innovation; Tanpitukpongse T. P., Hasija К. A Zooming and
Sliding Method for the Determination of Reasonable Royalties in Patent Damages; L.Sh.Sandra Field-of-Use
Licensing // http://www.iphandbook.org/handbook/ch11/p08; Eichler H G. Adaptive Licensing: taking the next step in
the evolution of drug approval //Clinical Pharmacology & Therapeutics 2012; 91 (3):426-437; Stodden V. Enabling
reproducible research: open licensing for scientific innovation / Columbia University. International Journal of
Communications Law and Policy. March 3, 2009; Bae J. S., Rowley C., Sohn T. W. Managing korean business,
conclusion: knowledge, learning and change in korean management. Ipswich. 2002; Bagley C.E. Managers and the
legal environment: strategies for the 21st Century. New York, 1999; Gang. G.C. Korea’s economic growth and
business cycle. Dissertation. Graduate School of Business Management of Cheju University, Chеju1999; Fuji J.
Amended customs law increases border protection in Japan. Les Nouvelles. March, 2005. Fujino J., Japanese
Supreme Court: royalties under U.S. patent not taxable. Les Nouvelles. December, 2004.; Duan T.D., Du T.L.H.,
Phuoc T.V., Hoang, N.V. Building an automatic vehicle license

-

plate recognition system / International Conference in

Computer Science. – Februrary 21

-

24, 2005. P.59

-

63 ва бошқа манбалар асосида амалга оширилди.

6

лицензиялаштириш товар, иш ва хизматларнинг хавфсизлигини таъминлашда
самарали маъмурий-ҳуқуқий восита эканлиги асосланган (Goldscheider R.,
Gordon A.H. Guinness Centre, Ireland, Dublin); лицензиялаштириш талаблари
иқтисодий

ривожланиш

шартларидан

келиб

чиққан

ҳолда

оптималлаштирилган (Krattiger A., Mahoney R.T., Nelsen L.,Oxford, U.K.);
лицензиялаштиришни соддалаштириш ишбилармонлик муҳитини сифат
жиҳатидан яхшилашга олиб

келиши исботланган (London School of

Economics,

University

of

Toronto);

лицензиявий

тўловларни

оптималлаштириш бўйича қатор таклифлар асослантирилган (University of
New Hampshire, Indian Institute of Technology), очиқ лицензиялар бизнеснинг
ривожланишига хизмат қилиши исботланган


background image

(Columbia University, University of Illinois).

Дунѐда лицензиялаштиришни ривожлантириш бўйича қатор, жумладан

қуйидаги устувор йўналишларда тадқиқотлар олиб борилмоқда: лицензия
бериш

функцияларини

номарказлаштириш,

лицензиялаштириш

жараѐнларига замонавий ахборот-коммуникация технологияларининг татбиқ
этилиши миқѐсини янада кенгайтириш; тадбиркорлик фаолияти турини
лицензиялаштириладиган соҳалар қаторига киритишнинг мезонларини ишлаб
чиқиш; лицензиялаштириш талаблари ва шартларига риоя этилиши устидан
жамоатчилик назоратини такомиллаштириш

.

Муаммонинг

ўрганилганлик

даражаси.

Лицензиялаштириш

тизимини маъмурий-ҳуқуқий тартибга солишнинг назарий асослари, уни
амалга

оширишнинг амалий масалалари ҳамда бу борадаги хориж

мамлакатлари тажрибаси етарли даражада ўрганилмаган. Мамлакатимизнинг
ҳуқуқшунос олимлари – И.А.Хамедов, И.Исмаилов, С.М.Адилходжаева,
Г.Р.Маликова,

Ф.Х.Рахимов, И.И.Бобокулов, Б.И.Исмаилов, А.А.Ли,

Г.Исмаилова, У.Х.Мухамедов, А.А.Тулаганов, Н.Т.Исмаиловлар томонидан
Ўзбекистон Республикасида амалга оширилаѐтган маъмурий ислоҳотлар
доирасида давлат

манфаати ва хусусий манфаатларнинг ўзаро

мутаносиблиги, иқтисодиѐт ва

хусусий тадбиркорлик соҳаларидаги

ижтимоий муносабатларнинг шаклланиши ва ривожланиши, рухсат бериш
тартиб-таомиллари, уларнинг замонавий ҳолати билан боғлиқ муносабатлар
ўрганилган

бўлса,

тадбиркорлик

фаолиятининг

турларини

лицензиялаштириш

масалалари

Н.М.Аманов,

Ш.Ё.Абдуқодиров,

М.Э.Абдусаломов, С.А.Алимбаев, А.А.Ананин, Ж.Ю.Ортиков, С.С.Гулямов,
А.У.Давронбеков,

Х.С.Исламходжаев,

Х.Матчанов,

К.К.Рашидов,

Д.Ж.Суюнова

1

ларнинг илмий изланишларида кўриб чиқилган.

1

Хамедов И.А. Организационно-правовые проблемы совершенствования системы государственного

управления в Республике Узбекистан Автореф. дисс… д.ю.н. – Т., 2004. – 45 с.; Абдусаломов М-У.Э.
Тадбиркорлар ҳуқуқ ва манфаатларини ҳимоя қилишнинг фуқаролик ҳуқуқий усуллари ва муаммолари.
Ю.ф.н.дис...автореферати. – Т., 2003. – 23 б.; Адилходжаева С.М. Эволюция политико-правовых идей
либерализма, проблемы их реализации на современном этапе: вопросы теории и практики. Автореф.дис…
докт.юрид.наук. –Т., 2003. – 34 с.; Исламходжаев Х.С. Ўзбекистонда Республикасида бутунжаҳон савдо
ташкилотига аъзо бўлишининг ташкилий-ҳуқуқий жиҳатлари. Ю.ф.д.дис...автореферати. – Т., 2010. – 40 б.;
Исмаилов Б.И. Международные стандарты в области личных прав и свобод человека и национальное
законодательство Республики Узбекистан (проблемы взаимодействия и имплементации). Автореф. дисс…
д.ю.н. – Т., 2006. – 45 с.; Маликова Г.Р. Фуқароларнинг ўзини ўзи бошқариш институтининг конституциявий
(ҳуқуқий) асосларини такомиллаштириш муаммолари. Ю.ф.д....дис.автореферати. – Т., 2009. – 33 б.;
Мухамедов Ў.Х. Ўзбекистон Республикасида конунчиликни тизимлаштиришнинг назарий ва амалий
муаммолари Ю.ф.д...дис.автореферати. – Т., 2010. – 45 б.

7

Хорижий олимлардан S.Allison, G.Brian, R.Brunsvold, N.Campiglia,

J.Cathcart, G. Graff, H. Clark, H. Einhern, L. Friedman, K. Gilchrist, S. Grillo,
A.Gwyn, I.Haitch, R.Hanson, G.Henn, M.Hirschburg, С.Holmer, J.Mayers,
R.Harry, D.Merrifield, А.Modiano, G.Moore, T.Nguen, W.Wade, D.Wallace

1

ва

бошқалар лицензиялаштиришнинг ҳуқуқий асосларини такомиллаштириш
масалаларини тадқиқ этганлар.

Лицензиялаштириш,

лицензия-рухсат

бериш

тизими,


background image

лицензиялаштиришни маъмурий-ҳуқуқий тартибга солиш, маъмурий ҳуқуқий
режим билан боғлиқ назарий, ҳуқуқий ва амалий муаммолар диссертация
тадқиқотлари даражасида – Агапова М.А., Багандов А. Б., Валяев Ю.К.,
Ионова Ж.А., Казора Н.Ф., Калинина А.С., Коэн А. А., Мельничук Г.В.,
Мильшин Ю.Н., Морозова О.В., Налетов К. И., Нелюбин С.Я., Новохатский
Д.В., Орлов А.Н., Пыхтин С.В., Соболь О.С., Субанова Н.В., Троценко О.С.,
Хвалина А.В., Юрьева Ю.С.

2

ва бошқа олимлар томонидан ўрганилган.

Таъкидлаш жоизки, юқорида келтирилган муаллифларнинг илмий

ишларида

яхлит

тарзда

лицензиялаштириш

тизимининг

ҳуқуқий

муаммолари,

хусусан,

тадбиркорлик

фаолияти

турларини

лицензиялаштириш, лицензиялаштириш тизимини унификация қилиш,
лицензиялаштириш жараѐнини маъмурий-ҳуқуқий тартибга солишнинг
хусусиятлари, шунингдек лицензиялаштириш фаолиятининг ҳуқуқий
асосларини

кодификациялаштириш

масалалари

комплекс

равишда

ўрганилмаган.

1

Mayers Harry R., Brunsvold Brian G. Drafting Patent Licensing Agreements. N.Y., 1991; Campiglia N. Florida

Real Estate License Law. Who Is Protecting The Public // Saint Thomas Law Review. № 9, 1996-1997; Cathcart J.
Graff G. Occupational Licensing: Factoring It Out // Pacific Law Journal. №9, 1998; Clark H. Occupational
Licensing in the Building Industry // Washington University Law Quarterly, 1992; Einhern Harold. Patent Licensing
Transactions. N.Y., 1996; Hirschburg M., Gilchrist K. Licensing In Iowa // Iowa Law Review, №33 19471998; Wade
W., Forsyth C. Administrative law / Jurisdiction over fact and law. Oxford, 2005.

2

Агапова М. А. Институт лицензирования в административном праве. Автореф.дис…канд. юрид.наук.

– М., 2006. – 31 с.; Багандов А.Б. Административно-правовой механизм лицензирования в Российской
Федерации. Автореф.дис...докт.юрид.наук. – М., 2008. –28 с.; Валяев Ю.К. Метод разрешения в
административном праве. Автореф.дис…канд.юрид.наук. – М., 2009. – 44 с.; Ионова Ж.А. Правовые
проблемы

государственной

регистрации

и

лицензирования

предпринимательства:

Автореф.дис…канд.юрид.наук. – М., 1997. – 27 с.; Казора Н.Ф. Административно-правовая организация
механизма лицензирования образовательной деятельности учреждений

высшего и среднего

профессионального образования. Автореф.дис…канд. юрид.наук. – Хабаровск, 2005. – 25 с; Калинина А.С.
Правовые основы лицензирования в сфере связи. Автореф.дис…канд. юрид.наук. – М., 2009. – 24 с.;
Мельничук Г.В. Лицензирование как форма государственного регулирования предпринимательской
деятельности в России и США. Автореф.дис…канд.юрид.наук. – М., 2007. – 23 с.; Мильшин Ю.Н.
«Лицензирование как административно-правовой институт. Автореф.дис...канд.юрид.наук. – Саратов, 1999. –
24 с.; Морозова О. В. Административные процедуры в РФ, США, ФРГ. Автореф.дис…канд. юрид.наук. – М.,
2010. – 29 с.; Налетов К. И. Лицензионные и договорно-правовые формы пользования недрами в РФ и за
рубежом: Автореф.дис...канд.юрид. наук. – М., 2006. – 22 с.; Нелюбин С.Я. Режим лицензирования в
Российской Федерации: административно правовой аспект. Автореф.дис...канд.юрид.наук. – М., 2004;. 25 с.;
Новохатский Д.В. Лицензирование медицинской

деятельности (организационно-правовой аспект).

Автореф.дисс...канд.юрид.наук. – Саратов, 2003. – 21 с.; Пыхтин С.В. Лицензирование банковской
деятельности. Автореф.дис…канд.юрид.наук. – М., 2004. – 23 с.; Субанова Н.В. Проблема прокурорского
надзора за исполнением законодательства о лицензировании. Автореф. дис...канд.юрид.наук. – М., 2004. 24 с.;
Хвалина А.В. Оказание помощи хозяйствующим субъектам по спорам, возникающим из лицензионных
правоотношений. Автореф.дис…канд.юрид.наук. – М., 1997. – 27 с; Юрьева Ю.С. Лицензирование как форма
деятельности органов исполнительной власти. Автореф.дис…канд.юрид.наук. – Саратов, 2008. – 28 с.

8

Бугунги кунда лицензиялаштиришнинг маъмурий-ҳуқуқий тартибга

солиниши масалалари етарлича ишланмаганлиги, лицензиялаштирилган
фаолият турларини унификация қилиш, лицензияларни бериш, қайта
расмийлаштириш,

тўхтатиб

туриш,

тугатиш

ва

бекор

қилишни

соддалаштириш эҳтиѐжи мавжудлиги лицензиялаштириш тизимининг


background image

маъмурий-ҳуқуқий тартибга солинишини такомиллаштириш зарурлигини
тасдиқлайди.

Мамлакатимизда лицензиялаштириш тизимининг маъмурий-ҳуқуқий

жиҳатларига оид алоҳида тадқиқот олиб борилмаган.

Диссертация мавзусининг диссертация бажарилган олий таълим

муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари билан боғлиқлиги.

Диссертация

мавзуси Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академиясининг илмий-тадқиқот
ишлари

режасига

киритилган

ҳамда

«Ўзбекистонда

демократик

ислоҳотларни

янада

чуқурлаштириш

ва

фуқаролик

жамиятини

ривожлантириш

шароитларида

маъмурий-ҳуқуқий

тизимни

такомиллаштириш» илмий тадқиқоти доирасида амалга оширилган.

Тадқиқотнинг мақсади

лицензиялаштириш тизимининг маъмурий

ҳуқуқий жиҳатларини такомиллаштиришга қаратилган таклиф ва тавсиялар
ишлаб чиқишдан иборат.

Тадқиқотнинг вазифалари

:

Ўзбекистон Республикасида лицензиялаштириш тизимининг ҳозирги

ҳолатини ўрганиш;

лицензиялаштириш тизимининг маъмурий-ҳуқуқий табиатини назарий

таҳлил қилиш;

тадбиркорлик фаолияти турини лицензиялаштириладиган соҳалар

қаторига киритишнинг мезонларини ишлаб чиқиш ва ушбу мезонлар асосида
лицензиялаштириладиган фаолият турларини таснифлаш;

фаолият турларини лицензиялаштиришни тартибга солувчи норматив

ҳуқуқий хужжатларнинг маъмурий-ҳуқуқий таҳлилини амалга ошириш;
лицензия бериш, лицензия беришни рад этиш, лицензия муддатини
узайтириш, уни қайта расмийлаштириш, тўхтатиб туриш, тугатиш ва бекор
қилиш жараѐни ва амалиѐтини тадқиқ этиш;

хорижий мамлакатларнинг лицензиялаштиришни амалга ошириш

бўйича тажрибасини ўрганиш;

лицензиялаштириш тизимининг ҳуқуқий асосларини ривожлантириш

истиқболларини аниқлаш, лицензиялаштириш талаблари ва шартларига риоя
этилиши

устидан

жамоатчилик

назоратини

амалга

оширишнинг

йўналишлари ва шаклларини янада такомиллаштириш бўйича таклифлар
ишлаб чиқиш;

лицензиялаштириладиган фаолият турларини унификация қилиш,

шунингдек, лицензиялаштириш билан боғлиқ ҳуқуқий муносабатларни
тартибга солувчи қонунчиликни тизимлаштириш ва кодификациялаштириш
бўйича таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқиш.

Тадқиқотнинг объектини

Ўзбекистон Республикасида

лицензиялаштириш тизими, лицензиялаштириш жараѐнлари,

9

лицензиялаштирувчи органлар, лицензия даъвогарлари ва лицензиатлар

орасидаги ўзаро муносабатлар ташкил қилади.

Тадқиқотнинг предметини

лицензиялаштириш тизимини тартибга


background image

солувчи норматив-ҳуқуқий хужжатлар, лицензиялаштирувчи органларнинг
тадбиркорлик фаолияти турларини лицензиялаштириш, шунингдек лицензия
даъвогарлари ва лицензиатларнинг лицензиялаштириш талаблари ва
шартларига риоя этишини таъминлаш бўйича фаолияти ташкил этади.

Тадқиқот усуллари

. Тадқиқот давомида умумлаштириш, дедукция,

тизимли ѐндашув, социологик сўровлар ўтказиш, қиѐсий-ҳуқуқий, формал
юридик таҳлил, статистик маълумотларни ва фаолият турларини
лицензиялаштириш бўйича материалларни таҳлил қилиш методларидан
фойдаланилган.

Тадқиқотнинг илмий янгилиги

қуйидагилардан иборат:

тадбиркорлик фаолияти турини лицензиялаштириладиган соҳага

ўтказиш мезонлари такомиллаштирилган ҳамда мезонлар асосида
лицензиялаштириладиган фаолият турлари таснифи ишлаб чиқилган;

фаолият турларини лицензиялаштириш жараѐнининг ҳуқуқий тартибга

солинишини такомиллаштириш мақсадида хусусий мулк ҳуқуқини бузишга
оид жавобгарликни белгилаш асосланган;

тадбиркорлик субъектларининг молия-хўжалик фаолиятини текшириш

ва тафтиш қилиш тартибини бузганлик учун жавобгарлик белгиловчи норма
кирилиши асослаб берилган;

тадбиркорлик субъектларининг фаолиятини ва (ѐки) уларнинг банк

ҳисоб-рақамлари бўйича операцияларни ноқонуний тўхтатиб туришга оид
норма ишлаб чиқилган;

лицензиялаштириш тўғрисидаги қонунчиликни бузганлик учун

жавобгарликни назарда тутувчи нормалар ишлаб чиқилган.

Тадқиқотнинг

амалий натижаси.

Ўзбекистон Республикасининг Маъмурий жавобгарлик

тўғрисидаги кодекси ва «Фаолиятнинг айрим турларини лицензиялаш
тўғрисида»ги қонуни нормаларини такомиллаштириш ҳамда
лицензиялаштириш тизими ҳуқуқий асосларининг тарқоқлигини бартараф
этиш мақсадида ягона норматив-ҳуқуқий ҳужжат Ўзбекистон
Республикасининг Лицензиялаштириш кодексини қабул қилиш юзасидан
таклифлар асослаб берилган; лицензиялаштириш тизимини
такомиллаштириш юзасидан берилган таклиф ва тавсияларнинг амалга
оширилиши лицензия даъвогарлари ва лицензиатларнинг ҳуқуқ ва
эркинликларини таъминлаши исботланган.

Тадқиқот

натижаларининг

ишончлилиги

диссертацияда

қўлланилган назарий ѐндашув ва усуллар расмий манбалардан олинганида;
ўтказилган

социологик

сўровнома

натижалари

умумлаштирилиб,

белгиланган тартибда расмийлаштирилганида; хулоса, таклиф ва тавсиялар
амалиѐтга жорий этилиб, ваколатли тузилмалар томонидан тасдиқланганида
акс этади.

Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.

Тадқиқот

натижаларининг илмий аҳамияти ундаги илмий-назарий хулосалар, таклиф

10

ва тавсиялардан келгуси илмий фаолиятда, қонун ижодкорлигида, ҳуқуқни


background image

қўллаш

амалиѐтида,

маъмурий-ҳуқуқий

қонунчиликнинг

тегишли

нормаларини шарҳлашда, миллий қонунчиликни такомиллаштириш ҳамда
маъмурий ҳуқуқ, божхона ҳуқуқи, молия ҳуқуқи фанларини илмий-назарий
жиҳатдан бойитишга хизмат қилади. Тадқиқот натижаларидан янги илмий
тадқиқотлар олиб боришда фойдаланиш мумкин.

Тадқиқот натижасида ишлаб чиқилган амалий таклиф ва тавсияларнинг

аҳамияти қонун ижодкорлиги, лицензиялаштирувчи органлар фаолиятининг
самарадорлигини оширишда, юридик таълим муассасаларининг ўқув
жараѐнида фойдаланилишида намоѐн бўлади.

Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши.

Лицензиялаштириш

тизимини такомиллаштиришнинг маъмурий-ҳуқуқий жиҳатлари бўйича
ишлаб чиқилган таклифлар асосида:

Ўзбекистон Республикасининг Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги

кодексига 2411-модда «Хусусий мулк ҳуқуқини бузиш», 2412-модда
«Тадбиркорлик субъектларининг фаолиятини текшириш ва молия-хўжалик
фаолиятини тафтиш қилиш тартибини бузиш», 2413-модда «Тадбиркорлик
субъектларининг фаолиятини ва (ѐки) уларнинг банклардаги ҳисобварақлари
бўйича операцияларни қонунга хилоф равишда тўхтатиб туриш» учун
жавобгарликни назарда тутувчи нормалар киритилган (Ўзбекистон Респуб
ликаси Олий Мажлисининг Қонунчилик палатасининг 2016 йил 12 майдаги
06/1-05/728вх-сон маълумотномаси). Бу хусусий мулкнинг дахлсизлигини
таъминлаш, тадбиркорлик субъектларининг фаолиятини текширишларни
камайтириш, уларнинг молия-хўжалик фаолияти, банклардаги ҳисоб
варақлари бўйича операцияларни амалга ошириш эркинлигини кафолатлашга
хизмат қилади;

Ўзбекистон Республикасининг Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги

кодексига 2415-модда «Лицензиялаш тўғрисидаги қонун ҳужжатларини ва
рухсат бериш тартиб-таомиллари тўғрисидаги қонун ҳужжатларини бузиш»
учун жавобгарликни назарда тутувчи норма киритилган (Ўзбекистон Респуб
ликаси Олий Мажлисининг Қонунчилик палатасининг 2016 йил 12 майдаги
06/1-05/728вх-сон маълумотномаси). Бу лицензиялаш ва рухсат бериш
тартиб-таомиллари

тўғрисидаги

қонун

ҳужжатларининг

ижросини

таъминлаш даражасини оширишга хизмат қилади;

лицензия-рухсат бериш тизимини ўрганиш натижалари олий таълим

муассасалари бакалавриат талабалари, тингловчилар ва курсантларга
мўлжалланган «Маъмурий ҳуқуқ» дарслигига киритилган (Ўзбекистон
Республикаси Ички ишлар вазирлигининг 2015 йил 28 майдаги 2/135-95-сон
маълумотномаси).

Бу

талаба,

тингловчи

ва

курсантларнинг

лицензиялаштириш тизими ва лицензиялаштириш тартиби ҳақидаги билим,
уқув ва кўникмаларини шакллантиришга ва ривожлантиришга хизмат
қилади.

Тадқиқот натижаларининг апробацияси.

Тадқиқотнинг натижалари

11 та илмий-амалий анжуманда, жумладан, «Суд-ҳуқуқ ислоҳотларини
чуқурлаштириш шароитида маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги


background image

11

қонунчиликни

такомиллаштириш

масалалари»

(Тошкент,

2010),

«Совершенствование административного законодательства Республики
Узбекистан» (Тошкент, 2011), «20 лет независимости Республики Казахстан:
достижения и перспективы развития» (Караганда, 2011), «Маъмурий
қонунчиликни такомиллаштириш – суд-ҳуқуқ соҳасидаги ислоҳотларнинг
муҳим

йўналиши»

(Тошкент,

2012),

«Суд-ҳуқуқ

ислоҳотларини

чуқурлаштириш

шароитида

маъмурий

жавобгарлик

тўғрисидаги

қонунчиликни

такомиллаштириш»

(Тошкент,

2013),

«Социальное

партнерство в реализации государственной политики по защите прав и
законных интересов детей и семей» (Тошкент, 2013), «The priorities of the
world science: experiments and scientific debate» (North Charleston, SC, USA.
2014), «Болалар учун ижтимоий ҳамкорлик: миллий ва халқаро тажрибалар»
(Тошкент, 2014), «Ўзбекистон Республикасида ҳуқуқбузарликларнинг олдини
олиш тизими: ютуқлар ва такомиллаштириш истиқболлари» (Тошкент, 2015),
Ички ишлар органларида жисмоний ва юридик шахсларнинг мурожаатлари
билан ишлашни такомиллаштириш (Тошкент, 2015), Ҳуқуқий таълим-тарбия
– ҳуқуқ-тартиботни таъминлаш кафолати (Тошкент, 2016) мавзуларида
халқаро

ва

республика

миқѐсида

ўтказилган

илмий-амалий

конференцияларда апробациядан ўтган.

Тадқиқот натижаларининг эълон қилиниши.

Диссертация мавзуси

бўйича жами 31 та илмий иш, жумладан 1 та монография, 15 та мақола (4
таси хорижий нашрларда) чоп этилган.

Диссертациянинг ҳажми ва тузилиши.

Диссертация кириш, 4 та боб,

241 саҳифа матн, хулоса, фойдаланилган адабиѐтлар рўйхати, 26 та иловадан
иборат, иловалар алоҳида жилдда жамланган.

ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ

Кириш

қисмида диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати,

тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланишининг асосий
устувор йўналишларига боғлиқлиги, диссертациянинг мавзуси бўйича
хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи, муаммонинг ўрганилганлик даражаси,
диссертация мавзусининг диссертация бажарилаѐтган олий таълим ва илмий
тадқиқот муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари билан боғлиқлиги,
тадқиқотнинг мақсади ва вазифалари, тадқиқотнинг объекти ва предмети,
тадқиқотнинг усуллари, тадқиқотнинг илмий янгилиги ва амалий натижаси,
тадқиқот натижаларининг ишончлилиги, тадқиқот натижаларининг илмий ва
амалий аҳамияти, тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши, тадқиқот
натижаларининг апробацияси, тадқиқот натижаларининг эълон қилиниши,
диссертациянинг ҳажми ва тузилиши ѐритилган.

«

Лицензиялаштириш тизимининг назарий ҳуқуқий таҳлили

» номли

биринчи бобда муаллиф томонидан лицензиялаштириш тизимининг ҳозирги

ҳолати, лицензиялаштиришнинг давлат бошқаруви усуллари орасидаги ўрни,


background image

лицензиялаштириш тизимининг асосий тушунчалари ва маъмурий-ҳуқуқий

табиати таҳлил қилинган, лицензиялаштириладиган

12

фаолият турлари муаллиф томонидан ишлаб чиқилган мезонлар асосида

таснифланган.

Мустақиллик йилларида мамлакатимизнинг давлат бошқарувида туб

ислоҳотлар ўтказилиб, ижтимоий муносабатларни маъмурий-ҳуқуқий
тартибга солишнинг шакллари, усуллари ва воситалари қайта кўриб чиқилди,
уларнинг замонавий шакллари қўлланила бошланди, шахс манфаатлари
устуворлиги белгиланди. Лицензиялаш маъмурий-ҳуқуқий тартибга солиш
усули сифатида фаолиятнинг айрим турлари амалга оширилишига фақат
махсус рухсатнома (лицензия) асосида йўл қўйилиши тартибини белгилайди
ҳамда шахс, жамият ва давлатнинг манфаатларини муҳофаза қилиш
вазифасини бажаради. Ўтган йиллар мобайнида лицензиялаш соҳасидаги
муносабатларни ҳуқуқий тартибга

солиш мақсадида юзга яқин

норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар қабул қилиниб, уларда лицензиялаш тартиби,
шартлари, талаблар, жараѐнлари ва лицензиялаштириладиган фаолият
турлари белгилаб берилди.

Лицензиялаштириш тизимининг ҳолати унинг ҳажмини қисқартириш,

уни ҳуқуқий тартибга солишни унификация қилиш, фаолият турларини
лицензиялаштириш жараѐнларини соддалаштиришга эҳтиѐж мавжудлигини
кўрсатмоқда.

Лицензиялаштириш тизимини тадқиқ этилишининг долзарблиги

Ўзбекистон Республикасининг 2000 йил 25 майдаги “Фаолиятнинг айрим
турларини лицензиялаш тўғрисида”ги Қонуни ва бошқа бир қатор норматив
ҳуқуқий

ҳужжатлардан

иборат

Ўзбекистон

Республикасининг

лицензиялаштириш бўйича амалдаги қонунчилигининг мукаммал эмаслиги
ва ички зиддиятли эканлиги билан боғлиқ. Бу эса бундай ҳолатнинг юзага
келиши сабабларини аниқлаш ва у билан бевосита боғлиқ равишда
лицензиялаштириш соҳасидаги қонунчиликни қўллашда вужудга келаѐтган
қийинчилик ва муаммоларни ҳал этиш заруратини келтириб чиқаради.

Лицензиялаштириладиган фаолият турлари Ўзбекистон Республикаси

Олий Мажлиснинг 2001 йил 12 майдаги “Амалга оширилиши учун лицензия
талаб қилинадиган фаолият турларининг рўйхати тўғрисида”ги Қарори ва
Ваирлар Маҳкамасининг 2002 йил 28 июндаги “Фаолиятнинг айрим
турларини лицензиялаш тўғрисида”ги Ўзбекистон Республикаси Қонунини
амалга ошириш чора-тадбирлари ҳақида”ги Қарори билан белгиланган. Айни
вақтда, қонун ҳужжатларини ўрганиш фаолиятнинг айрим турларини бошқа
норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар асосида лицензиялаштирилиши ҳолатлари
мавжудлигини кўрсатди. Жумладан, товар (иш ва хизмат)ларнинг экспорти ва
импорти билан боғлиқ муносабатлар «Ташқи савдо фаолиятини
эркинлаштириш бўйича қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги қарори

1

асосида тартибга солинади. Ўз навбатида интеллектуал мулк объектларидан
фойдаланишни лицензиялаштириш ва комплекс тадбиркорлик лицензияси


background image

шартномаси (франшизинг) асосида вужудга келадиган муносабатлар

1

Ўзбекистон Республикасида махсус товарлар экспорти ва импортини лицензиялаш тартиби тўғрисида

Низом

/

Ўзбекистон Республикасининг ташқи иқтисодий алоқалар вазирлиги, Молия вазирлиги, Давлат

божхона қўмитаси томонидан тасдиқланган ва Марказий банк билан келишилган. Ўзбекистон Республикаси
Адлия вазирлиги томонидан 1998 йил 8 апрелда рўйхатга олинган. Рўйхат рақами №422.

13

Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик Кодексининг 50-боби ва 1036-моддаси
билан тартибга солинади. Бундан ташқари, Ўзбекистон Республикасининг
2002 йил 13 декабрдаги “Ер ости бойликлари тўғрисида”ги Қонуни билан ер
қаъри участкасидан фойдаланиш ҳуқуқини берувчи лицензияларни бериш,
муддатини узайтириш, бекор қилиш тартиби (23, 26-34 м.м.) белгиланган.
Норуда фойдали қазилмаларга эга ер қаъри участкаларидан фойдаланишни
лицензиялаштириш тартиби Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2011
йил 2 майдаги Қарори билан белгиланган.

Муаллиф амалга оширган тадқиқотлари асосида ижтимоий-иқтисодий

муносабатлар,

тадбиркорлик

фаолияти,

рухсат

бериш

тизими,

лицензиялаштириш масалалари, давлат хизматлари масалалари бир-бирига
шу қадар чамбарчас боғлиқки ва ўзаро чатишиб кетганки, уларнинг ҳолати,
ҳуқуқий тартибга солиниши ва истиқболларини алоҳида кўриб чиқиш ва
таҳлил қилишнинг иложи йўқ, деб ҳисоблайди. Лицензиялаштиришни таҳлил
қилиш жараѐнида, у рухсат бериш, рўйхатга олиш, квоталаш, аккредитация,
сертификатлаштириш, стандартлаштириш, танлов, имтиҳон, экспертиза,
келишув ва тасдиқлаш, аттестация, баҳолаш, ижозат бериш каби институтлар
билан ўхшаш маъмурий-ҳуқуқий режим эканлиги сабабли, уларни
оптималлаштириш ҳамда тадбиркорлик фаолиятини ривожлантириш учун
ортиқча талабларни бартараф этиш ва кўрсатилган соҳаларда давлат
бошқарувини қисқартириш мақсадида солиштирма таҳлил ўтказилган.

Лицензиялаштириш

тизимининг

назарий

асослари

етарлича

ишланмаганлиги унинг ҳозирги кўриниши мамлакатимизда нисбатан яқинда
шаклланганлиги билан боғлиқ. Лицензиялаштиришнинг назарий асосларини
тадқиқ этиш натижасида лицензия, лицензияланадиган фаолият тури,
лицензиялаштириш талаблари ва шартлари, лицензияловчи органлар,
лицензия даъвогари, лицензиат, лицензия шартномаси, лицензияларнинг
реестрлари тушунчаларининг муаллифлик таърифлари ишлаб чиқилган.

Муаллифнинг фикрича, лицензияланадиган фаолият турларини

муҳофаза қилинадиган манфаатларнинг муҳимлиги даражасидан келиб
чиққан ҳолда қуйидагича таснифлаш керак: шахс ҳуқуқлари ва
эркинликлари; фуқароларнинг соғлиғи; жамоат тартиби ва хавфсизлиги;
жамиятнинг маънавий, маърифий ва ахлоқий негизлари; иқтисодий,
экологик, информацион, техник, миллий хавфсизлик. Диссертацияда амалга
оширилган таснифлаш муаллифга лицензиялаштириш давлатнинг нафақат
иқтисодий муносабатларга, балки юқорида кўрсатилган соҳалардаги
ижтимоий муносабатларга ҳам таъсир ўтказишининг маъмурий-ҳуқуқий
усулидир, деган хулосага келишига имкон берган. Шундай қилиб,


background image

лицензиялаштириш шахс, жамият ва давлат манфаатларининг катта
доирасини ҳимоя қилиш учун қўлланилади.

Муаллифнинг таъкидлашича, мамлакатимизда лицензиялаштириш

тизими юздан ортиқ норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар билан тартибга
солинганлиги

лицензиялаштириш

соҳасидаги

қонунчиликни

оптималлаштириш эҳтиѐжи мавжудлигини кўрсатади, лицензиялаштириш
процедураларининг шаффофлиги ва очиқлигини таъминлаш,

14

лицензиялаштиришнинг процессуал механизмларини такомиллаштириш,
қонунийликни таъминлашга кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик
субъектларининг муҳофазасини кучайтириш бўйича чора-тадбирларни
қўллашни тақозо этади. Кўрсатилган мақсадга эришиш учун лицензиявий
муносабатларни тартибга солувчи барча қонунларни чуқур таҳлилдан
ўтказиб, норматив-ҳуқуқий ҳужжатларни инвентаризация қилишни талаб
этади.

Ўзбекистон Республикасининг 2000 йил 25 майдаги “Фаолиятнинг

айрим

турларини лицензиялаш тўғрисида”ги Қонуни лицензиявий

муносабатларни

тартибга солувчи асосий норматив-ҳуқуқий хужжат

ҳисобланади. Таъкидлаш

жоизки, лицензиялаштириш тўғрисидаги

қонунчилик ҳозирги пайтда лицензиялаштиришни тартибга солувчи
тармоқларга ажратилган ўзаро боғлиқ норматив-ҳуқуқий ҳужжатларининг
мажмуини ташкил қилади. Шу билан бирга, лицензиялаштириш тўғрисидаги
нормалар бошқа соҳавий қонунчилик нормаларида ҳам акс эттирилган.
Жумладан, турли соҳалардаги фаолият турларини лицензиялашга оид
нормалар Ўзбекистон Республикасининг

Божхона кодекси, “Табиатни

муҳофаза қилиш тўғрисида”ги (1992 йил 9 декабрь), “Реклама тўғрисида”ги
(1998 йил 24 декабрь), “Муаллифлик ва турдош ҳуқуқлар тўғрисида”ги (2006
йил 20 июль) қонунларида ҳамда

фаолиятнинг айрим турларини

лицензиялаш тўғрисидаги низомларда белгилаб қўйилган. Бундан ташқари,
лицензиялаш билан боғлиқ муносабатларни

тартибга солиш бўйича

Марказий Банкнинг йўриқнома ва буйруқлари ҳам борлигини қайд этиш
керак.

Диссертациянинг иккинчи боби

«Ўзбекистон Республикасида

“Лицензиялаш тизимининг маъмурий-ҳуқуқий тартибга солиниши ва
амалга оширилишининг таҳлили»

деб номланади. Унда лицензиялаш

талаблари ва шартларининг, лицензия бериш, беришни рад этиш, муддатини
узайтириш, қайта расмийлаштириш ва дубликатини бериш тартибининг
маъмурий-ҳуқуқий

тартибга

солиниши

таҳлил

қилинган

ҳамда

лицензияларнинг амал қилишини тўхтатиб туриш, тугатиш ва лицензияларни
бекор қилиш асослари ва амалга оширилиши амалиѐти тадқиқ этилган.

Муаллифнинг фикрича, лицензиялаштиришнинг асосий талаблари ва

шартлари Ўзбекистон Республикасининг “Фаолиятнинг айрим турларини
лицензиялаш тўғрисида”ги (2000 йил 25 май) қонунида белгиланган. Ҳар бир
лицензиялаштириладиган фаолият турига қўйиладиган талаблар ва шартлар


background image

уни амалга ошириш тартибини белгилайдиган махсус низомлар билан
тартибга солинади. Уларда лицензиялаштириш тўғрисидаги қонунчиликка
риоя этиш, лицензияланадиган фаолият турини амалга оширадиган
шахсларга, шу жумладан уларнинг махсус билимларига қўйиладиган
малакавий талаблар, лицензиялаштирилган фаолият турини амалга
оширишнинг махсус шартлари, жумладан фойдаланиладиган моддий-техник
база, асбоб-ускуналар, бошқа техник воситаларга қўйиладиган талаблар акс
эттирилади.

Қонунчиликка биноан лицензия даъвогари лицензияловчи органга

лицензия бериш ҳақида ариза, уни кўриб чиқиш учун йиғим тўланганлигини

15

тасдиқловчи ҳужжат, шунингдек лицензия олиш учун қўйилган талаб ва
шартлар бажара олишини тасдиқловчи бошқа ҳужжатларни тақдим этиши
керак. Лицензияловчи орган аризани олгандан сўнг унда келтирилган
маълумотларни, жумладан асбоб-ускуналар, бино ва иншоотлар, шунингдек
лицензияда кўрсатилган фаолиятни амалга ошириш учун зарур маълумот ва
кўникмаларга эга мутахассислар борлигини текшириши керак. Лицензиялаш
қуйидаги босқичларда амалга оширилади: тақдим этилган ҳужжатларни
қабул қилиш, рўйхатдан ўтказиш ва ўрганиш; фаолиятни амалга ошириш
шарт-шароитларини эксперт комиссияси томонидан ўрганиш, эксперт
хулосасини тайѐрлаш; лицензия бериш ѐки лицензия беришни рад этиш
масаласини ҳал этиш юзасидан мажлис ўтказиш; лицензия бериш ѐки
лицензия беришни рад этиш ҳақида қарор қабул қилиш; қабул қилинган
қарор ҳақидаги хабарнома тайѐрлаш ва уни юбориш (етказиш); лиценизия
бланкини ва лицензия шартномасининг лойиҳасини тайѐрлаш; давлат божи
тўланганлигини текшириш; лицензияни бериш; лицензиат тўғрисидаги
маълумотларни лицензиялар реестрига киритиш.

Шу билан бирга, лицензия даъвогарлари лицензия берувчи (ишчи)

органларга иншоотлар, ускуналар, ходимлар (ишчилар) ва бошқаларнинг
лицензия

талаблари

ва

шартларига

жавоб

беришини

ҳамда

лицензиялаштириладиган фаолият билан шуғулланиш имкони мавжудлигини
тасдиқлайдиган ҳужжатларни тақдим этадилар.

Ҳуқуқни қўллаш амалиѐтини ўрганиш лицензия бериш тўғрисидаги

аризалар жисмоний ва юридик шахсларнинг мурожаатлари ҳақидаги
қонунчилик нормаларида белгиланган муддатларга мувофиқ кўриб
чиқилаѐтганини кўрсатди.

Лицензия

даъвогарининг

лозим

тарзда

расмийлаштирилмаган

ҳужжатларни тақдим этиши, лицензия даъвогари тақдим этган ҳужжатларда
нотўғри ѐки бузиб кўрсатилган маълумотлар мавжудлиги, лицензия
даъвогарининг лицензия талаблари ва шартларига, шунингдек танлов
(тендер) шартларига номувофиқлиги лицензия беришни рад этиш учун асос
бўлади. Шу билан бирга, қонун ҳужжатларида лицензия даъвогари
лицензияловчи органнинг лицензия беришни рад этиш тўғрисидаги қарори,
шунингдек ҳаракати (ҳаракатсизлиги) устидан шикоят қилиш ҳуқуқига


background image

эгалиги назарда тутилган.

Қонунчиликка асосан, лицензия беришни рад этиш ҳақида қарор қабул

қилинганида бу ҳақда юридик (жисмоний) шахсга ѐзма шаклда хабарнома
юборилади (топширилади). Хабарномада лицензия беришни рад этиш
сабаблари ва лицензия даъвогари кўрсатилган сабабларни бартараф қилиб,
ҳужжатларни кўриб чиқиш учун такроран тақдим этиши мумкин бўлган
муддат кўрсатилиши лозим. Лицензия беришни рад этиш тартибга
солинишининг ижобий жиҳати қонунчилик нормаларида «...лицензия
беришни рад этиш ҳақидаги хабарномада кўрсатилган муддат камчиликларни
бартараф этиш учун зарур бўлган вақтга мутаносиб бўлиши керак» деб
тўғридан-тўғри кўрсатилганлигидадир.

16

Мамлакатимизда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг жадал

ривожланиши учун амалга оширилаѐтган ислоҳотлар натижасида давлат
органларининг хусусий тадбиркорлик субъектлари фаолиятига аралашувини
чеклашга қаратилган изчил чора-тадбирлар амалга оширилди.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2012 йил 16 июлдаги

«Статистик, солиқ, молиявий ҳисоботларни, лицензияланадиган фаолият
турларини ва рухсат бериш тартиб-таомилларини тубдан қисқартириш чора
тадбирлари тўғрисида”ги ПФ-4453-сон Фармони, 2014 йил 7 апрелдаги
«Ўзбекистон Республикасида инвестиция иқлими ва ишбилармонлик
муҳитини янада такомиллаштиришга доир қўшимча чора-тадбирлар
тўғрисида»ги ПФ-4609-сон Фармони, 2015 йил 15 майдаги «Хусусий мулк,
кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни ишончли ҳимоя қилишни
таъминлаш, уларни жадал ривожлантириш йўлидаги тўсиқларни бартараф
этиш чора-тадбирлари тўғрисида»ги ПФ-4725-сон Фармони, 2016 йил 5
октябрдаги

«Тадбиркорлик

фаолиятининг

жадал

ривожланишини

таъминлашга, хусусий мулкни ҳар томонлама ҳимоя қилишга ва
ишбилармонлик муҳитини сифат жиҳатидан яхшилашга доир қўшимча чора
тадбирлар тўғрисида»ги ПФ-4848-сон Фармонлари билан тадбиркорлик
субъектларининг фаолияти фақат суд томонидан тўхтатиб қўйилиши
мумкинлиги белгиланди, уларнинг фаолиятига ноқонуний ва асоссиз
аралашганлик учун мансабдор шахсларнинг маъмурий ва жиноий
жавобгарлиги қонунчиликка киритилди, тадбиркорлик субъектларига
етказилган зарар бевосита айбдорлардан ундирилиши белгиланди,
тадбиркорлик субъектларини режадан ташқари текширишларнинг барча
турлари бекор қилинди.

Диссертацияда амалга оширилган тадқиқотлар натижасида муаллиф

лицензиянинг амал қилишини тўхтатиб туриш муайян ҳолатлар аниқланган
ѐки юзага келган тақдирда лицензияловчи орган берган лицензиянинг амал
қилиши тўхтатиб турилишини, лицензиат эса муайян вақт давомида
лицензияланган фаолият тури билан шуғулланиш ҳуқуқига эга бўлмаслигини
англатади, деган хулосага келади. Лицензиянинг амал қилишини тўхтатиб


background image

туриш ваколатига эга субъектлар сифатида лицензияловчи орган ва суд
кўрсатилган. Лицензиянинг амал қилишини тўхтатиб туришнинг ўзига хос
жиҳати шундаки, лицензиянинг амал қилишини лицензияловчи орган 10 иш
кунигача, суд эса 10 иш кунидан ортиқ муддатга тўхтатишиши мумкин.

Лицензиянинг амал қилишини тугатиш ҳам катта аҳамиятга эга. Қонун

ҳужжатлари нормаларига асосан, қуйидаги ҳолларда лицензиянинг амал
қилиши тугатилади: юридик шахс тугатилса – қайта ташкил этилган пайтдан
бошлаб, (у ўзгартирилган ҳол бундан мустасно); лицензиат лицензиянинг
амал қилишини тугатиш тўғрисида ариза билан мурожаат қилса; якка
тартибдаги тадбиркорнинг муомалага лаѐқатлилиги белгиланган тартибда
чекланганда ѐки у муомалага лаѐқатсиз деб топилса; лицензиат лицензия
шартномасида назарда тутилган лицензия талабларини ва шартларини
мунтазам равишда ѐки бир маротаба қўпол равишда бузган бўлса;

лицензияловчи органнинг лицензия бериш тўғрисидаги қарори қонунга

17

хилофлиги аниқланса; лицензиат лицензиянинг амал қилиши тўхтатиб
қўйилишига олиб келган ҳолатларни лицензияловчи орган ѐки суд белгилаган
муддатда бартараф этмаган бўлса; лицензиянинг амал қилиш муддати
тугатилса (у лицензияловчи органнинг қарорига биноан амалга оширилади).

Лицензияни бекор қилиш ҳам ўзига хос хусусиятларга эга. Қонунчилик

нормаларига кўра, агар лицензиат унга лицензия бериш тўғрисидаги қарор
қабул қилингани ҳақидаги хабарнома юборилган (топширилган) пайтдан
эътиборан уч ой ичида лицензияловчи органга лицензия берганлик учун
давлат божи тўланганлигини тасдиқловчи ҳужжатни тақдим этмаган ѐки
лицензия шартномасини имзоламаган бўлса, лицензиат лицензияни бекор
қилиш тўғрисида ариза билан мурожаат қилганида ѐки лицензия сохта
ҳужжатлардан фойдаланилган ҳолда олинганлиги факти аниқланганида
лицензия суднинг ѐки лицензияловчи органнинг қарорига биноан бекор
қилинади.

Диссертациянинг учинчи боби

«Фаолиятнинг алоҳида соҳаларини

лицензиялашнинг хорижий тажрибаси»

ни ўрганишга бағишланган. Унда

айрим ривожланган давлатлар ва МДҲ мамлакатларида лицензиялаш
тиришнинг ҳуқуқий тартибга солиниши ва амалга оширилиши тажрибаси
ўрганилган.

Германияда корхона ташкил этилганлиги ва у иш фаолиятини

бошлаганлиги тўғрисида давлат органларини хабардор қилиш тартиби амал
қилади. Бундан ташқари, Германиянинг қонунчилигига асосан тадбиркор
корхонанинг

манзили

ўзгарганида,

фаолиятининг

йўналиши

ўзгартирилганида, товар ѐки хизматларнинг рўйхати кенгайтирилганида, иш
фаолияти тугатилганида давлат органларини хабардор қилиши шартлиги
белгиланган. Яъни Германияда лицензияланадиган фаолият турлари билан
шуғулланиш учун у бошланганлиги тўғрисида давлат органларини хабардор
этишининг ўзи кифоя қилади. Фақат баъзи махсус ва тизимли назоратни
талаб қиладиган соҳа ѐки ходимларнинг махсус малакасини талаб этадиган


background image

турлари (тиббиѐт, ветеринария, суғурта) ѐхуд махсус моддий база ѐки ускуна
талаб этиладиган тадбиркорлик фаолиятининг турлари бўйича алоҳида
талаблар ўрнатилган. Шундан келиб чиққан ҳолда Германия қонунчилигида
юқорида кўрсатилган фаолият турлари билан шуғулланиш тартибини
белгилайдиган

талаблар,

жумладан,

ходимларнинг

малакасига,

иншоотларнинг жиҳозланишига, лицензияланадиган фаолиятни амалга
оширишда ишлатиладиган воситаларга қўйиладиган талаблар батафсил
кўрсатиб ўтилган. Жумладан, лицензияланадиган фаолият тури бўйича
тегишли малакага эга бўлмаслик бундай фаолият билан шуғулланишга рухсат
берилмаслиги учун асос бўлиши мумкинлиги белгиланган. Таъкидлаш
жоизки, лицензиялаштириладиган фаолият турлари билан шуғулланиш
бўйича билим ва малаканинг мавжудлиги шубҳа остига олинмайдиган ҳолат
сифатида қайд этилмаган, шу боис уни текшириш учун асослар юзага
келганида назорат воситасида текширилишига йўл қўйилиши ва амалга
оширилаѐтган фаолият белгиланган талабларга жавоб бермайдиган

18

деб топилиши мумкинлиги белгиланган. Бу эса Германия қонунчилигида

фақат айрим тадбиркорлик фаолияти турларини амалга оширишнинг
асослари, тартиби ва шартлари аниқроқ тартибга солинганлигини англатади.

Америка Қўшма Штатларида лицензиялаш жиддий ўзига хос

жиҳатларга эга бўлиб, лицензиялашни жорий этиш ташаббуси давлат
органларининг қарори билан эмас, балки тадбиркорларнинг ўзлари, уларнинг
касаба уюшмалари томонидан билдирилади, яъни давлат муайян фаолият
турини лицензиялаштиришни жорий этиш ташаббускори бўлмайди.

АҚШ тажрибаси яна шуниси билан қизиқарлики, тадбиркорлик

фаолиятини лицензиялаштиришда ўзини ўзи тартибга солишнинг касаба
уюшмаларидан фойдаланиш ҳам, бевосита давлатнинг аралашуви ҳам,
шунингдек маъмурий бошқарувнинг бошқа усуллари ҳам қўлланилади.
Диссертантнинг фикрича, бу ҳолат лицензиялаштириш ваколатларини
номарказлаштириш

ва

уни

амалга

ошириш

субъектларини

нодавлатлаштириш жамият ва давлат ҳаѐтининг турли соҳаларида
лицензиялаштириш билан боғлиқ ҳуқуқий муносабатларнинг тартибга
солиниш сифатини ва амалга оширилиш самарадорлиги даражасини
кўтаришга хизмат қилади.

АҚШда шахс ҳуқуқларини муҳофаза қилиш ва жамиятни малакасиз

бизнес оқибатларидан сақлаш лицензиялаштиришнинг асосий мақсади
ҳисобланади. Шу билан бирга, лицензиялаш ўз моҳиятига кўра, тартибга
солиш, рўйхатдан ўтказиш, рухсат бериш, монополияларни чеклаш ҳамда
тақиқлаш

воситаси

сифатида

қўлланилади.

Бу

эса

АҚШда

лицензиялаштириш бозор муносабатларини давлат томонидан тартибга
солиш усули сифатида кўп қиррали хусусиятга эга бўлиб, давлат томонидан
кенг қамровли ижтимоий муносабатларни тартибга солиш мақсадида
қўлланилади, дейишга асос бўлади.

ХХРда лицензиялаштириш 2003 йил 27 августдаги «Маъмурий


background image

лицензиялаш тўғрисида»ги қонуни асосида амалга оширилиб, бунда
инсонларнинг

меҳнат

қилиши

учун

нормал шароитлар яратиш,

хизматларнинг юқори сифати ва самарадорлигини таъминлаш принципига
амал қилиниши лозимлиги белгиланган. Маъмурий лицензиялар беришнинг
ваколатли органи Давлат кенгаши бўлиб, у маъмурий лицензияларни бериш
ѐки буни рад этиш ҳақида қарорлар қабул қилиши мумкин. Лицензиат
томонидан маъмурий лицензия шартларига мос келмайдиган фаолият билан
шуғулланиш холатлари аниқланса ва мазкур қоидабузарлик лицензияловчи
органнинг юрисдикциясига тегишли бўлмаса, ноқонуний фаолият юритилган
ҳудудда жойлашган маъмурий орган ноқонуний ҳаракатлар ва кўрилган
чоралар ҳақида лицензияловчи маъмурий органга хабар бериши шарт.
Маъмурий орган ѐки бошқа ҳар қандай юқори турувчи орган маъмурий
лицензияни бекор қилиш ҳуқуқига эга. Агар лицензиат маъмурий лицензияни
алдов, пул эвазига оғдириш ѐки бошқа ноқонуний йўллар билан олган бўлса,
мазкур лицензия бекор қилиниши керак.

Лицензиялаштириш тизимини тадқиқ этиш доирасида МДҲнинг айрим

мамлакатларида (РФ, Беларусь, Украина, Озарбайжон, Арманистон,

19

Қозоғистон) лицензиялаштиришнинг ҳуқуқий тартибга солиниши ва амалга
оширилиши ҳолатининг қиѐсий-ҳуқуқий таҳлили ўтказилди. Ўтказилган
тадқиқот натижасида МДҲ мамлакатларида лицензиялаш тизимининг
норматив-ҳуқуқий тартибга солиниши борасида, жумладан, махсус рухсат
(лицензия) талаб этиладиган фаолият турлари ва лицензия бериш ваколатига
эга бўлган давлат органлари ва ташкилотлар, уларнинг ҳуқуқ ва ваколатлари
бўйича жиддий фарқлар мавжудлиги аниқланган.

Юқоридагиларга

хулоса

қилган

ҳолда

таъкидлаш

жоизки,

лицензиялаштириш давлатнинг тартибга солиш усули сифатида кўпчилик
мамлакатларда қўлланилади ва истеъмолчиларнинг ҳуқуқларини муҳофаза
қилиш ва хусусий бизнес учун кафолатлар ва шароитларни яратиш учун
фойдаланилади. Жаҳон тажрибаси лицензиялаштириш фаолиятни амалга
оширишни давлат томонидан тартибга солиш воситаларидан бири сифатида
сақланиб қолаѐтганлигини кўрсатмоқда.

Диссертациянинг тўртинчи боби

«Ўзбекистон Республикасида

лицензиялаштириш тизимини такомиллаштириш»

деб номланган. Унда

лицензиялаштириш тизимининг назарий асосларини такомиллаштириш,
унинг функциялари ва принципларини белгилаш, лицензиялаштириш
устидан

жамоатчилик

назоратини

ривожлантириш,

шунингдек

лицензиялаштиришни

тартибга

солишни

унификация

қилиш,

тизимлаштириш ва кодификациялаш масалалари кўриб чиқилган.

Лицензиялаштириш

тизимини

такомиллаштиришнинг

асосий

йўналишларини

белгилаш

маъмурий

ҳуқуқда

лицензиялаштириш

тизимининг

мақсади

ва

вазифаларини

тушуниб

етишни,

унинг

функцияларини тавсифлашни тақозо этади.

Лицензиялаштиришнинг асосий мақсади шахснинг сифатли ва хавфсиз


background image

маҳсулот ва хизматлардан фойдаланиш ҳуқуқини ҳимоя қилиш ҳамда жамият
ва давлат манфаатларини кафолатлашдир. Уни рўѐбга чиқариш учун
лицензиялаштиришни тартибга солувчи норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар ишлаб
чиқилади ва қабул қилинади, лицензиялаштириладиган фаолият турлари
кенгайтирилади ѐки қисқартирилади, лицензиялаштиришнинг талаблари ва
шартларига риоя қилиш устидан назоратни амалга ошириш тартиби
ўрнатилади.

Диссертантнинг фикрича, лицензиялаштириш тизими шахс, жамият ва

давлат хавфсизлигини таъминлаш ва муҳофаза қилишнинг назарий
масалаларини амалий равишда акс этиши бўлиб, шахс, жамият ва давлат
ҳуқуқ ва манфаатларига солиниши мумкин бўлган таҳдидлардан
огоҳлантириш, уларнинг олдини олиш ва бартараф этишга йўналтирилган.

Лицензиялаштириш тизимининг назарий асосларини белгилаш

негизида

муаллиф

томонидан

лицензиялаштиришнинг

қуйидаги

функциялари ажратилган ва илмий асосланган: тартибга солиш функцияси,
назорат қилиш функцияси, ҳуқуқ ва манфаатларни муҳофаза қилиш

функцияси.

Тартибга солиш функцияси

унинг ѐрдамида лицензиялаштириш

муносабатлари субъектларининг фаолияти тартибга солинишида намоѐн

20

бўлади. Лицензияланадиган фаолият тури билан шуғулланиш учун лицензия

олиниши шартлиги тўғрисидаги талаб орқали тадбиркорлик субъектларининг
лицензияловчи органлар билан муносабатларининг йўналиши аниқ белгилаб
берилади. Шундай қилиб, лицензиялаштириш тадбиркорлик фаолиятини
амалга ошириш соҳасидаги ҳуқуқий муносабатларга давлатнинг таъсир
этиши усули ҳисобланади. Тартибга солиш функциясига лицензия
муносабатлари субъектларининг ҳуқуқ лаѐқатини аниқлаш вазифасини ҳам
киритиш мумкин.

Назорат қилиш функцияси

– тадбиркорлик субъектлари томонидан

лицензиялаштириладиган фаолият турини амалга оширилиши устидан давлат
назоратида

намоѐн

бўлади.

Лицензияловчи

органлар

қонунчилик

нормаларига асосан лицензиялаштиришни амалга ошириш жараѐнида
лицензиатлар томонидан лицензияланадиган фаолият турини амалга ошириш
учун белгиланган лицензия талаблари ва шартларига мослиги ва риоя
этилишининг бирламчи ва кейинги назоратини амалга оширадилар.

Ҳуқуқ ва манфаатларни муҳофаза қилиш функцияси

– асосий

функциялардан бири бўлиб, лицензиялаштириш тизимининг мақсадларига
мос келади, лицензиялаштиришнинг шахс ҳуқуқлари, жамият ва давлат
манфаатларини муҳофаза этишга йўналтирилганлиги, уларга зарар етказиши
мумкин бўлган ва лицензиялаштиришдан бошқа усуллар билан тартибга
солиниши имкони бўлмаган фаолият турларининг лицензиялаштириладиган
фаолият турларига киритилиши мумкинлигида намоѐн бўлади. Айни вақтда
лицензиялаш тизими хўжалик юритувчи субъектларнинг фаолиятини
текшириш асослари, муддатлари, шартлари ва тартибини қатъий белгилаш


background image

орқали лицензиялаштириш субъектларининг ҳуқуқ ва эркинликларини
асоссиз аралашувлардан ҳимоя қилиш функциясини бажаради.

Диссертанат, лицензиялаштиришнинг асосий функцияларини белгилаб

олгандан сўнг лицензиялаш тизимининг принципларини ѐритишга ўтиш
мумкин, деб ҳисоблайди. Бугунги кунда, лицензиялаштириш соҳасидаги
муносабатларни ҳуқуқий тартибга солувчи юзга яқин норматив-ҳуқуқий
ҳужжатлар амал қилаѐтганлигига қарамасдан, уларнинг бирортасида
лицензилаш принциплари келтирилмаган. Ҳолбуки, принциплар ўз
моҳиятига кўра, лицензиялаштириш жараѐнлари ва лицензиялаш тизими
доирасида фаолият ва ҳаракатларнинг чегараларини белгиловчи асосий
ҳуқуқий нормалар ҳисобланади.

Муаллиф илмий адабиѐтлар ва хорижий давлатлар қонунчилигини

таҳлил қилиш асосида лицензиялаштириш тизими қуйидаги принципларга
асосланади, деган хулосага келади:

айрим фаолият турларини лицензиялаштиришнинг қонунийлиги; айрим

фаолият турларини лицензиялаштириш иштирокчиларининг ҳуқуқ ва
манфаатлари тенглиги;

лицензиялаштиришнинг шаффофлиги ва очиқлиги;
лицензиянинг ҳудуд, вақт ва шахслар доирасида амал қилиши;
лицензиялаштириладиган фаолият турларининг ягона рўйхати;

21

лицензиялаштириш талаблари ва шартлари белгиланишининг ўзига

хослиги;

лицензиялаш тартибининг бир хиллиги.

Бобда лицензияловчи органлар фаолияти ва лицензиялаштиришнинг

талаблари ва шартларига риоя этилиши устидан жамоатчилик назоратининг
ривожланиши масалалари кўриб чиқилган. Фаолиятнинг алоҳида турларини
лицензиялаштиришнинг самарадорлигини кўтариш, лицензияловчи органлар
фаолиятида коррупция ва бошқа салбий ҳолатларга қарши курашда унинг
ролини ошириш мақсадида муаллиф томонидан лицензиялаштириш устидан
жамоат назоратининг қуйидаги шакллари ажратиб кўрсатилган:

1) лицензияловчи органлар ва лицензиатлар фаолияти устидан ѐзма,

оғзаки ва электрон назорат;

2) лицензияловчи органлар ва лицензиатлар фаолиятини устидан

жамоат назоратини доимий равишда амалга оширадиган мутахассислар ва
экспертлар таркибидан махсус Марказ, Кенгаш, комиссиялар ташкил этиш;

3) лицензия реестрлари орқали лицензия бериш, уни қайта

расмийлаштириш, амал қилишини тўхтатиб туриш, қайта тиклаш, тугатиш ва
бекор қилиш ҳақидаги маълумотларни текшириш;

4) «Лицензиялаш қонун ҳужжатларига риоя этилиши устидан жамоат

назорати» махсус веб-сайтини яратиш;

5) лицензияловчи органлар томонидан лицензиялаштиришни тартибга

солувчи қонунчиликка ва лицензиатларнинг лицензиялаш талаб ва


background image

шартларига риоя қилиши устидан назоратни амалга оширишда оммавий
ахборот воситаларининг фаол иштирок этиши.

Диссертант

лицензиялаштириш

фаолияти

устидан

жамоат

назоратининг кенгайтирилиши муҳим ва мақсадга мувофиқ деб ҳисоблайди,
бу эса, ўз навбатида, лицензиялаштириш тизимида лицензияловчи орган ва
лицензиатлар фаолиятининг шаффофлиги ва ҳисобдорлиги ошишига хизмат
қилади.

Шундан кейин бобда муаллиф томонидан лицензиялаштириш ҳуқуқий

тартибга солинишини тизимлаштириш, унификация ва кодификация қилиш
ҳақидаги таклифлар шакллантирилган. Ҳозирги шароитда давлат томонидан
тартибга солиш давлатнинг ҳуқуқий муносабатлар субъектларининг
фаолиятига доимий равишда ташкилий-ҳуқуқий таъсир этиши сифатида
намоѐн бўлади.

Диссертант

томонидан

лицензиялаштришни тартибга солувчи

қонунчиликни

ўрганиш

натижалари

ушбу

соҳадаги

ижтимоий

муносабатларни ҳуқуқий тартибга солишни тизимлаштириш ва унификация
қилишга эҳтиѐж мавжудлигини намоѐн қилган.

Юқорида айтилганлар ҳамда Ўзбекистон Республикасида лицензиялаш

тизимини маъмурий-ҳуқуқий тартибга солишни тадқиқ этиш натижалари
асосида муаллиф қонун чиқарувчининг лицензиялаш талаб этиладиган
фаолият турларининг барчасига қонунни татбиқ этишдан воз кечиб, товар
(иш, хизмат)ларни экспорт ва импорт қилишга уни қўлламаслиги тўғри эмас
деган хулосага келган.

22

Шундан келиб чиққан ҳолда, муаллиф лицензиялаш тизимини ва унинг

ҳуқуқий тартибга солинишини такомиллаштиришнинг истиқболларини
қуйидаги йўналишлар бўйича белгилаб олиш зарур деб ҳисоблайди:

1) лицензиявий муносабатларни тартибга солувчи амалдаги

қонунчилик нормаларини ривожлантириш;

2) Ўзбекистон Республикасида лицензиялаштириш тизимини

унификация қилиш ва тизимлаштириш масалаларини ҳал қилиш; 3)
лицензиялаштириш тизимини ҳуқуқий тартибга солишни кодификация
қилиш йўналишларини аниқлаш.

Биринчи

йўналиш

бўйича

муаллиф

томонидан

Ўзбекистон

Республикасининг 2000 йил 25 майдаги “Фаолиятнинг айрим турларини
лицензиялаш тўғрисида”ги қонунига ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш
ҳақидаги қонун лойиҳаси шаклида лицензиялаштириш муносабатларини
янада ривожлантиришга қаратилган таклифлар тайѐрланган ва тегишли
органларга юборилган.

Иккинчи йўналиш – Ўзбекистон Республикасида лицензиялаштириш

тизимини унификация қилиш ва тизимлаштириш – бўйича қуйидагиларни
амалга ошириш керак:

Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисининг 2001 йил 12 майдаги

«Амалга оширилиши учун лицензиялар талаб қилинадиган фаолият


background image

турларининг рўйхати тўғрисида»ги қарори ва Ўзбекистон Республикаси
Вазирлар Маҳкамасининг 2002 йил 28 июндаги 236-сонли «Фаолиятнинг
айрим турларини лицензиялаш тўғрисида»ги Ўзбекистон Республикаси
Қонунини амалга ошириш чора-тадбирлари ҳақида”ги қарорининг
иловаларида келтирилган лицензияланадиган фаолият турларини бир-бирига
мослаштириш ва мувофиқлаштириш керак;

лицензиялаштиришни тартибга солиш ва ягона тизимга келтириш

мақсадида лицензиялаш талаб қилинадиган фаолият турларининг ягона
рўйхатини шакллантириш керак. Унга фаолиятнинг алоҳида турларини
лицензиялашни, товар (иш ва хизмат)ларнинг экcпорти ва импортини
лицензиялашни,

ер

қаъри

участкасидан

фойдаланишни

лицензиялаштиришни, норуда фойдали қазилмаларга эга ер қаъри
участкаларидан фойдаланишни лицензиялаштиришнинг барча турларини
киритиш, уларнинг ҳар бири бўйича лицензияловчи органни белгилаш,
кўрсатилган

фаолият

турларини

лицензиялаштиришнинг

тартибини

белгиловчи Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг алоҳида
қарорларини қабул қилиш лозим;

лицениялаштириладиган фаолият турларини камайтириш, шунингдек

Ўзбекистон республикаси Президентининг 2016 йил 5 октябрдаги ПФ
№4848-сонли

«Тадбиркорлик

фаолиятининг

жадал

ривожланишини

таъминлашга, хусусий мулкни ҳар томонлама ҳимоя қилишга ва
ишбилармонлик муҳитини сифат жиҳатидан яхшилашга доир қўшимча чора
тадбирлар тўғрисида»ги Фармонида белгиланган вазифаларнинг ижросини
таъминлаш мақсадида рўйхатда белгиланган тўртта фаолият турини

23

лицензияланадиган фаолият турларидан чиқариш ва рухсат бериш тартиб
таомилларига ўтказиш таклиф этилган;

фаолиятнинг айрим турларини лицензиялаштиришнинг норматив

ҳуқуқий тартибга солинишини оптималлаштириш мақсадида
лицензиялаштириш тартиби фақат Ўзбекистон Республикаси Вазирлар
Маҳкамасининг қарорлари билан ўрнатилишини жорий этиш мақсадга
мувофиқ.

Мамлакатимизда лицензиявий муносабатларни тартибга солувчи

кўплаб қонун ҳужжатлари ва норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар амал қилиб, улар
кодификациялаштирилмаган.

Бу

тадбиркорликни

ривожлантириш,

инвестицион ва ишбилармонлик муҳитини яхшилаш бўйича давлат сиѐсати
мақсадларига эришишга тўла имкон бермайди.

Муаллиф томонидан амалга оширилган илмий ишларни ўрганиш

тадбиркорлик соҳасидаги ижтимоий муносабатларнинг тартибга солинишини
кодификациялаш бўйича таклифлар мамлакатимиз олимлари томонидан ҳам,
хорижлик олимлар томонидан ҳам илгари сурилганлигини кўрсатди.
Жумладан, М-У.Э.Абдусаломов

1

тадбиркорлар ҳуқуқ ва манфаатларини ҳимоя

қилишнинг

фуқаролик-ҳуқуқий

усуллари

ва

муаммоларини,


background image

Н.Р.Ахманов

2

тадбиркорларнинг табиий ресурслардан фойдаланиш ҳуқуқини

тартибга солиш муаммоларини тадқиқ этишда «Тадбиркорлик кодекси»
ишлаб чиқилишини таклиф қилишган бўлса, Ўзбекистон Республикасида чет
эл инвестицияларининг ҳуқуқий тартибга солиниши муаммоларини
ўрганиган С. С. Ғуломов

3

«Инвестиция кодекси» қабул қилишни таклиф

этган. Лицензиялаштириш соҳасида тадқиқотлар ўтказган хорижлик олимлар
томонидан

лицензиялаштиришни

тартибга

солувчи

қонунчиликни

кодификация қилиш тўғрисида фикрлар билдирилган. Жумладан, олимлардан
А.Б.Багандов

4

, Ю.С.Юрьева

5

, Ю.Р.Гета

6

«Лицензиялаш кодекси» қабул

қилинишини таклиф этганлар.

Юқоридаги келтирилган таҳлиллар ва олимларнинг фикрлари асосида

муаллиф Ўзбекистон Республикасининг лицензиялаш кодексини ишлаб
чиқиш

ва

қабул

қилиш

мамлакатимизда

лицензиялаш

тизими

такомиллашишига ѐрдам беради, деган хулосага келади. Унда, муаллифнинг
фикрича, лицензиялаштиришнинг умумий қоидалари, лицензиялаштириш
жараѐнлари ва фаолиятнинг айрим турларини лицензиялаштириш

1

Абдусаломов М-У.Э. Тадбиркорлар ҳуқуқ ва манфаатларини ҳимоя қилишнинг фуқаролик-ҳуқуқий

усуллари ва муаммолари. Юрид.фан.номз...дис.автореф. –Т., 2003. – Б .9

2

Ахманов Н.Р. Тадбиркорларнинг табиий ресурслардан фойдаланиш ҳуқуқини тартибга солиш

муаммолари. Юрид.фан.номз...дис.автореф. –Т., 2007. – Б .11

3

Гулямов С.С. Правовое регулирование иностранных инвестиций в Республике Узбекистан.

Автореф.дис...к.ю.н. – Т., 2002. – С.7

4

Багандов А.Б. Административно-правовой механизм лицензирования в Российской Федерации.

Автореф.дис. докт. юрид. наук. – М., 2008. – 47 с.

5

Юрьева Ю.С. Лицензирование как форма деятельности органов исполнительной власти.

Автореф.дис…канд. юрид. наук. – Саратов, 2008. – 25 с.

6

Гета Ю.Р. Теоретические аспекты лицензирования в сфере административно-правового регулирования

экономики в России // Вестник Международного института предпринимательства и права. 2014. №2 (15). –
С.35-42.

24

хусусиятлари акс эттирилиши керак. Диссертацияда Лицензиялаш
кодексининг тахминий тузилиши таклиф этилган.

ХУЛОСА

Ўтказилган тадқиқот натижасида бозор муносабатлари шароитида

лицензиялаш муҳим ижтимоий-иқтисодий, ҳуқуқий ва бошқарув аҳамиятига
эгалигини таъкидлаш жоиз. Шулар асосида Ўзбекистон Республикасида
лицензиялаш

тизимини

такомиллаштиришнинг

маъмурий-ҳуқуқий

жиҳатларини комплекс тадқиқ этиш натижалари илмий-назарий хулосалар,
лицензиялаштириш

тизимини

норматив-ҳуқуқий

тартибга

солишни

такомиллаштиришга қаратилган таклифлар ҳамда лицензияловчи органлар
фаолиятини янада ривожлантиришга йўналтирилган тавсиялар шаклида
берилди:

1. Ҳозирги кунда Ўзбекистон Республикасида лицензиялаштириш

тизими ўз ичига фаолиятнинг алоҳида турларини лицензиялаш, товар (иш ва


background image

хизмат)ларнинг экcпорти ва импортини лицензиялаш, ер қаъри участкасидан
фойдаланишни лицензиялаштиришни, норуда фойдали қазилмаларга эга ер
қаъри участкаларидан фойдаланишни лицензиялаштириш масалаларини
қамраб олади.

2. Лицензиялаштиришнинг назарий асосларини тадқиқ этиш

натижасида лицензия, лицензияланадиган фаолият тури, лицензиялаштириш
талаблари ва шартлари, лицензияловчи органлар, лицензия даъвогари,
лицензиат, лицензия шартномаси, лицензияларнинг реестрлари ва бошқа
тушунчаларининг муаллифлик таърифлари ишлаб чиқилган:

лицензиялаштириш

– ҳуқуқий муносабатларни тартибга солишнинг

маъмурий-ҳуқуқий усули бўлиб, шахс, жамият ва давлат манфаатларига зарар
етказиши мумкин бўлган айрим фаолият турлари билан шуғулланиш учун
махсус рухсатнома (лицензия) олиниши тартибини белгиловчи ҳуқуқий
нормалар йиғиндиси;

– лицензиялаштириш институти – лицензиялаштиришни амалга

ошириш

билан боғлиқ равишда лицензиялаштирувчи органлар ва

лицензиатлар орасида юзага келадиган, қонунчилик нормаларига асосланган
муносабатларни тартибга солувчи ҳуқуқий нормалар мажмуи бўлиб,
лицензия, лицензиялаштириладиган фаолият тури, лицензиялаштириш,
лицензиялаш талаблари ва шартлари, лицензиялаштирувчи орган, лицензия
даъвогари, лицензиат, лицензия шартномаси, лицензиялар реестри каби
қисмлардан иборатдир;

лицензия

– лицензияловчи орган томонидан жисмоний ва юридик

шахсларга уларнинг аризаларини кўриб чиқиш натижалари бўйича
бериладиган,

муайян

вақт

давомида

ѐки

муддатсиз

тарзда

лицензиялаштириладиган фаолият турини амалга ошириш имконини
берадиган расмий хужжат;

лицензиялаштириладиган фаолият тури

– жамият ва давлат ҳаѐтининг

турли соҳаларидаги тадбиркорлик фаолиятининг тури бўлиб, уни амалга

25

ошириш натижасида шахс, жамият ва давлат манфаатларига, одамларининг

ҳаѐти ва соғлиғига, атроф табиий муҳитга зарар ѐки зиѐн етказилиши хавфли
мавжудлиги туфайли улар билан шуғулланиш учун ўрнатилган тартибда
лицензия олиниши талаб қилинади.

лицензиялаштириш талаблари ва шартлари

– қонун билан ўрнатилган

қоидалар мажмуи бўлиб, уларга мос келиш лицензия бериш тўғрисидаги
ариза билан мурожат қилиш имконини яратади ҳамда лицензиат томонидан
лицензиялаштириладиган фаолият турини амалга оширишда уларга тўла мос
ва мувофиқ бўлиши талаб этилади;

лицензия шартномаси

– ҳуқуқий ҳужжат сифатида фуқаролик-ҳуқуқий

битимнинг шакли бўлиб, унда томонлар (лицензияловчи орган ва лицензиат),
уларнинг ҳуқуқ ва мажбуриятлари, лицензиялаштирилнадиган фаолият тури
бўйича бажарилиши мажбурий бўлган талаб ва шартлар, уларга риоя
этилишини назорат қилиш тартиби, муддатлари ва оқибатлари ҳамда уни


background image

бажариш имкони бўлмайдиган ҳолатлар акс эттирилиши керак;

лицензиялар реестри

– ҳар бир лицензияловчи орган томонидан

юритиладиган, лицензиялаштиришнинг оралиқ якуний натижалари ҳақида,
яъни берилган, тўхтатилган, қайта тикланган, қайта расмийлаштирилган,
тугатилган ва бекор қилинган лицензиялар, лицензиатлар, уларнинг юридик
ва амалдаги манзили, шунингдек лицензиялаштириш билан боғлиқ бошқа
маълумотларни ўзида мужассамлаштирган махсус рўйхат;

лицензиялаштириш тизимининг субъектларини ўрганиш натижасида

улар уч гуруҳга таснифланган: 1) лицензияловчи (ваколатли) органлар; 2)
лицензия даъвогарлари; 3) лицензиатлар.

3.

Лицензиявий муносабатлар маъмурий-ҳуқуқий тавсифга эгалиги

асосланган.

Лицензия бериш, унинг амал қилиш муддатини узайтириш,

тўхтатиб туриш, қайта расмийлаштириш, тугатиш, бекор қилиш
лицензиялаштиришни

амалга

ошириш

жараѐнида

ўтказиладиган

ҳаракатларнинг юридик ифодаси бўлиб, улар лицензия талаблари ва
шартларига риоя этилиши устидан назорат қилиш сингари, маъмурий
ҳуқуқий нормалар билан тартибга солинади.

4.

Лицензиялар

лицензияловчи субъектлар, фаолиятнинг ҳажми, амал

қилиш муддатлари бўйича

таснифланган

.

5.

Лицензияланадиган фаолият турлари

соҳалар ва алоҳида ишлаб

чиқилган мезонлар асосида гуруҳларга

таснифланган

.

6.

Лицензияланадиган фаолият турлари муҳофаза қилинадиган

манфаатларнинг муҳимлиги даражасидан келиб чиққан ҳолда қуйидагича
таснифланди

: шахс ҳуқуқлари ва эркинликлари; фуқароларнинг соғлиғи;

жамоат тартиби ва хавфсизлиги; жамиятнинг маънавий, маърифий ва
ахлоқий негизлари; иқтисодий, экологик, информацион, техник, миллий
хавфсизлик.

7.

Комплекс тавсифланувчи кўп босқичли жараѐн сифатида

лицензиялаштиришни амалга оширишнинг этаплари ажратилган:

тақдим

этилган ҳужжатларни қабул қилиш, рўйхатдан ўтказиш ва ўрганиш; лицензия
даъвогарининг лицензияланадиган фаолият турини амалга ошириш

26

учун лицензия талаблари ва шартларига лойиқлигини эксперт комиссияси
томонидан ўрганиш; эксперт хулосасини тайѐрлаш; лицензия бериш ѐки
лицензия беришни рад этиш масаласини ҳал этиш юзасидан мажлис ўтказиш;
лицензия бериш ѐки лицензия беришни рад этиш ҳақида қарор қабул қилиш;
қабул қилинган қарор ҳақида хабарнома тайѐрлаш ва уни юбориш (етказиш);
лиценизия бланкини ва лицензия шартномасининг лойиҳасини тайѐрлаш;
давлат божи тўланганлигини текшириш; лицензияни топшириш; лицензиат
тўғрисидаги маълумотларни лицензиялар реестрига киритиш.

8.

Лицензиялаштиришнинг қуйидаги функциялари ажратилган ва

илмий асосланган:

тартибга солиш функцияси, назорат қилиш функцияси,

ҳуқуқ ва манфаатларни муҳофаза қилиш функцияси.

9.

Лицензиялашга оид қонун ҳужжатларининг принциплари


background image

аниқланган, ифодалаб берилди ва тавсифланган.

10. Ўзбекистон Республикасининг “Фаолиятнинг алоҳида турларини

лицензиялаш тўғрисида”ги қонунига қуйидаги ўзгартиш ва қўшимчалар
киритиш зарурлиги асосланган:

а) 3-моддани 9-банддан кейин қуйидаги тушунчалар билан тўлдириш:

лицензияларнинг ягона давлат электрон реестри – алоҳида фаолият турлари
билан шуғулланиш учун берилган, қайта рўйхатдан ўтказилган, амал қилиши
тўхтатилган, қайта тикланган ва тугатилган лицензиялар тўғрисидаги
маълумотлар жамланган ахборот тизими бўлиб, унда лицензияловчи
органларнинг томонидан берилган лицензиялар марказлашган тартибда
рўйхатга олинади ва идентификацион рақамлар берилади; лицензия серияси
ва идентификацион рақами – лицензиялар давлат электрон реестрида
бериладиган ягона код;

электрон

лицензия

электрон

технологиялар

ѐрдамида

расмийлаштириладиган ва бериладиган электрон ҳужжат кўринишидаги
лицензия бўлиб, қоғозда ифодаланган лицензия билан бир хил ҳисобланади;

б) Қонунни қуйидаги таҳрирдаги 3

1

-модда билан

тўлдириш:

3

1

-модда. Лицензиялашнинг асосий

принциплари.

Лицензиялашнинг асосий принциплари қуйидагилардир:
– алоҳида фаолият турларини лицензиялашнинг қонунийлиги; – алоҳида

фаолият турларини лицензиялаш иштирокчилари ҳуқуқлари, қонуний
манфаатларининг тенглиги;

– лицензиялашнинг ошкоралиги ва шаффофлиги;
–лицензиянинг макон, вақт ва шахслар доираси бўйича амал қилиши;
–лицензияланадиган фаолият турларининг умумий рўйхати; –
лицензиялаш талаблари ва шартларини белгилашнинг ўзига хослиги;
– лицензиялаш тартибининг ягоналиги.

в) 4-моддани қуйидаги таҳрирда иккинчи қисм билан тўлдириш:

Ўзбекистон Республикасининг Вазирлар Маҳкамаси лицензиялаш соҳасида
давлат бошқарувини амалга ошириш мақсадида ишчи органлар ташкил
қилиш ҳуқуқига эга.

г) Қонуннинг 6-моддаси биринчи қисмини қуйидаги таҳрирда 4, 5, 9,

12, 13, 14-бандлар билан тўлдириш:

27

лицензиялар бериш;

электрон лицензиялар бериш;

лицензияларнинг дубликатларини бериш;
лицензияларнинг ягона давлат электрон реестрига ҳар ойда маълумот

бериш;

Ўзбекистон Республикаси қонун ҳужжатларига мувофиқ ахборот

тизимидан фойдаланган ҳолда давлат электрон хизматларини кўрсатиш;
алоҳида фаолият турларини лицензиялаш билан шуғулланадиган
мутахассисларни тайѐрлаш, қайта тайѐрлаш ва малакасини оширишни


background image

ташкил қилиш.

д) Қонунни қуйидаги мазмундаги 13

1

-модда билан тўлдириш:

13

1

-модда. Лицензиялашнинг мажбурий талаблари ва шартлари.

Лицензияланадиган фаолият турини амалга оширишда риоя этиладиган
лицензия талаблари ва шартлари алоҳида фаолият турларини лицензиялаш
тўғрисидаги қоидаларда белгиланади. Уларда қуйидаги нормалар бўлиши
лозим:

лицензиатнинг қонунга риоя этиши шартлиги;
лицензияланадиган фаолият тури билан шуғулланмоқчи бўлган

шахсларга қўйиладиган малака талаблари, жумладан махсус билимлар;
лицензияланадиган фаолият тури билан шуғулланишнинг махсус шарт
шароитларига, жумладан фойдаланиладиган моддий-техник база, бошқа
техник воситаларга қўйиладиган талаблар.

Алоҳида фаолият турларини лицензиялашга оид низомларда

лицензияланадиган фаолият тури хусусида қўшимча лицензиялаш талаблари
ва шартлари кўрсатилиши мумкин

.

е) Қонуннинг 15-моддасини қуйидаги таҳрирдаги учинчи қисм билан

тўлдириш:

лицензия даъвогарларининг аризаларини кўриб чиқиш учун олинадиган

йиғимлар Ўзбекистон Республикасининг Давлат бюджетига ўтказилади.

ж)

Қонунни қуйидаги мазмундаги 21

1

-моддаси билан тўлдириш:

21

1

-модда.

Алоҳида фаолият турларини лицензиялаш бўйича жамоат назорати.

Лицензиялаш устидан жамоат назорати қуйидаги йўналишларда

амалга оширилади:

– лицензиялаш тўғрисидаги қонун нормаларини лицензия берувчи, ишчи

органлар ва уларнинг мансабдор шахслари томонидан бажарилиши устидан
назорат;

– лицензия талаблари ва шартларининг лицензиатлар томонидан

бажарилиши устидан назорат.

Жамоат назорати қуйидаги шаклларда амалга оширилди:

бевосита жамоат назорати;

эксперт жамоат назорати;

предметга оид жамоат назорати;
ахборот-коммуникацион жамоат назорати;

28

оммавий ахборот воситалари томонидан амалга ошириладиган

жамоат назорати.

з) Қонунни қуйидаги мазмундаги 24

1

-модда билан

тўлдириш:

24

1

-модда. Лицензия дубликатини бериш.

Лицензия дубликатини беришга қуйидагилар асос бўлади:

лицензиянинг йўқолганлиги;

– лицензиянинг шикастланганлиги.


background image

Лицензия йўқолган тақдирда лицензия эгаси лицензия берувчи ѐки ишчи

органга лицензия дубликатини бериш тўғрисида ариза билан мурожаат
этиши шарт бўлиб, аризага лицензия дубликатини бериш учун ҳақ
тўланганлигини тасдиқловчи ҳужжат илова қилинади.

Агар лицензия бланки шикастланиши натижасида яроқсиз ҳолга келган

бўлса, лицензия эгаси тегишли лицензия берувчи органга қуйидаги
ҳужжатларни тақдим этади:

лицензия дубликатини бериш тўғрисида ариза;

фойдаланишга яроқсиз лицензия;

лицензия дубликати бериш учун ҳақ тўланганлигини тасдиқловчи

ҳужжат.

Лицензия дубликатининг муддати йўқолган ѐки яроқсиз ҳолга келган

лицензиянинг муддатидан ортиқ бўлиши мумкин эмас.

Йўқолган ѐки яроқсиз ҳолга келган лицензия ўрнига лицензия

дубликатини олиш учун ариза ва тегишли ҳужжатларни топширган
лицензиат

ўз

фаолиятини

лицензиялаштирувчи орган томонидан

бериладиган маълумотнома асосида давом эттириши мумкин.

и) Қонунни қуйидаги мазмундаги 25

1

-модда билан тўлдириш:

25

1

-модда. Лицензияларнинг ягона давлат электрон реестри.

Ўзбекистон Республикасининг Вазирлар Маҳкамаси фаолиятнинг

алоҳида

турларини лицензиялаш бўйича ўз ваколати доирасида

лицензияларнинг ягона давлат электрон реестрини юритади. Унда
лицензиялар реестрлари ва лицензиялаштирувчи органлар томонидан
берилган лицензияларнинг идентификацион кодлари ҳақидаги маълумотлар
жамланади.

Лицензияларнинг ягона давлат электрон реестри ҳамда лицензиялар

реестрларидаги маълумотлар очиқ ҳисобланади ва Ўзбекистон Республикаси
Вазирлар Маҳкамасининг лицензиялаш масалалари бўйича расмий веб
сайтида жойлаштирилади, бунда лицензия эгаларининг шахсига оид
маълумотлар кўрсатилмайди.

к) Қонунни қуйидаги мазмундаги 29-модда билан
тўлдириш:

29-модда. Зарарни қоплаш.

Лицензия эгасининг ҳуқуқлари бузилиши натижасида кўрган зарари

фуқаролик қонун ҳужжатларида белгиланган тартибда қопланади.

11.

Диссертацияда ўтказилган норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар инвентаризацияси

натижаларига асосланиб ҳамда уларни тартибга солиш ва ягона тизимга

келтириш мақсадида: лицензияланадиган фаолият турларининг умумий

рўйхатини ишлаб чиқиш зарур (унга ўзига хос товарлар

29

экспорти ва импортини лицензиялашнинг барча турларини, ер қаъри
майдонидан ва норуда фойдали қазилмаларга эга ер қаъри майдонларидан
фойдаланиш ҳуқуқини киритиш); уларнинг ҳар бири бўйича лицензияловчи
органни белгилаш; кўрсатилган фаолият турларини лицензиялаш тартибини
белгиловчи Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг алоҳида


background image

қарорларини қабул қилиш лозим.

12. Лицензиялаштириладиган фаолият турларини камайтириш,

шунингдек Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2016 йил 5 октябрдаги
ПФ-4848- сонли «Тадбиркорлик фаолиятининг жадал ривожланишини
таъминлашга,

хусусий мулкни ҳар томонлама ҳимоя қилишга ва

ишбилармонлик муҳитини сифат жиҳатидан яхшилашга доир қўшимча
чора-тадбирлар тўғрисида»ги

Фармонида белгиланган вазифаларнинг

ижросини таъминлаш мақсадида лицензияланадиган фаолият турларининг
рўйхатида белгиланган тўртта фаолият турини лицензияланадиган фаолият
турларидан чиқариш ва рухсат бериш тартиб-таомилларига ўтказиш таклиф
этилган.

13. Фаолиятнинг айрим турларини лицензиялаштиришнинг норматив ҳуқуқий

тартибга солинишини оптималлаштириш мақсадида лицензиялаштириш

тартиби фақат Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг

қарорлари билан ўрнатилишини жорий этиш таклиф этилган.

14. Ҳозирги кунда лицензияларни бериш, беришни рад этиш, тўхтатиш,

қайта расмийлаштириш, лицензиялаш бўйича бошқа масалалар ўндан ортиқ
қонунлар ва юзга яқин норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар билан тартибга
солинади. Бу, ўз навбатида, ягона лицензиялаштириш тизимини қарор
топтириш мақсадларига эришиш имконини бермайди. Бундан ташқари, у ѐки
бу турдаги фаолиятни лицензиялаштиришни тартибга солувчи норматив
ҳуқуқий ҳужжатларда лицензиялаштириш билан боғлиқ тартиб-таомиллар
ўзаро мувофиқлашмаган, тарқоқ ва тартибсиз ҳолда келтирилган. Шу
сабабли келажакда Ўзбекистон Республикасининг Лицензиялаш кодексини
ишлаб чиқиш ва қабул қилиш мақсадга мувофиқ.

15. Диссертацияда амалга оширилган тадқиқотлар натижасида хусусий

мулкни, тадбиркорлик субъектларини янада ишончли ҳимоялаш, уларнинг
жадал ривожланиши учун тўсиқларни бартараф этиш, ишбилармонлик
муҳитини тубдан яхшилаш, тадбиркорлик субъектлари билан лицензиялаш
органлари ўзаро алоқасининг бевосита мулоқотга асосланмаган шаклларини
яратиш ва ривожлантириш, лицензия бериш тўғрисидаги аризаларни кўриб
чиқиш учун лицензия йиғимларини бекор қилиш, лицензиат ҳуқуқлари
бузилиши натижасида кўрилган зарарни қоплаш, электрон лицензиялар
бериш тартибини ҳамда лицензияларнинг ягона давлат реестрини ишлаб
чиқиш ва жорий этиш, лицензиялар бериш тартибини бирхилаштириш ва
соддалаштириш бўйича таклиф ва тавсиялар тайѐрланиб, тегишли давлат
органларига юборилган.

30

НАУЧНЫЙ СОВЕТ ПО ПРИСУЖДЕНИЮ УЧЕНОЙ СТЕПЕНИ

ДОКТОРА НАУК 14.07.2016 Yu 30.01 ПРИ АКАДЕМИИ


background image

ГОСУДАРСТВЕННОГО УПРАВЛЕНИЯ ПРИ ПРЕЗИДЕНТЕ

РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН

МИНИСТЕРСТВО ВНУТРЕННИХ ДЕЛ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН

АКАДЕМИЯ

СЕЛИМАНОВА СВЕТЛАНА МИХАЙЛОВНА

АДМИНИСТРАТИВНО-ПРАВОВЫЕ АСПЕКТЫ

СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ ЛИЦЕНЗИОННОЙ СИСТЕМЫ В

РЕСПУБЛИКЕ УЗБЕКИСТАН

12.00.02 – Конституционное право. Административное право.

Финансовое и таможенное право

(юридические науки)

АВТОРЕФЕРАТ ДОКТОРСКОЙ ДИССЕРТАЦИИ

Ташкент – 2016 год

31

Тема докторской диссертации зарегистрирована под №30.09.2014/В2014.3-4.Yu32


background image

Высшей аттестационной комиссией при Кабинете Министров Республики Узбекистан

.

Докторская диссертация выполнена в Академии Министерства внутренних дел Республики

Узбекистан.

Автореферат диссертации размещен на трех языках (узбекском, русском и английском) на

веб-странице Ученого совета (http://www.dba.uz/uz/content/14072016yu3001-rakamli-ilmiy-kengash)
и на информационно-образовательном портале «ZIYONET» (www.ziyonet.uz).

Научный консультант:

Косимов Баходир Эргашевич

доктор юридических наук, профессор

Официальные оппоненты

:

Исмаилов Исомиддин

доктор юридических наук, профессор

Кутыбаева Елизавета Дуйсенбаевна

доктор юридических наук, профессор

Тўлаганов Абдуманноп Абдужаббарович

доктор юридических наук, доцент

Ведущая организация:

Ташкентский государственный юридический

Университет

Защита диссертации состоится «12» декабря 2016 г. в 14:00 часов Научного Совета

14.07.2016. Yu 30.01 по присуждению ученой степени доктора наук при Академии
государственного управления при Президенте Республики Узбекистан (Адрес: 100003, г.Ташкент,
проспект Узбекистанский, д.45. Тел.: (99871) 239-89-00, (99871) 232-60-71; e-mail: info@dba.uz).

С докторской диссертацией можно ознакомиться в в информационно-ресурсном центре

Академии Государственного управления при Президенте Республики Узбекистан
(зарегистрирована под №_____). Адрес: 100003, г.Ташкент, Проспект Узбекистанский, 45. Тел.:
(99871) 239-89-00, (99871) 232-60-71.

Автореферат диссертации разослан «26» ноября 2016 года.
(протокол реестра №____ от «26» ноября 2016 года).

Г. Р.Маликова

Председатель Научного совета по

присуждению ученой степени доктора наук,

д.ю.н., доцент

Г.С.Исмоилова

Ученый секретарь Научного совета по

присуждению ученой степени доктора наук,

д.ю.н., доцент

И.А.Хамедов

Председатель научного семинара при

Научном совете по присуждению ученой

степени доктора наук, д.ю.н., профессор


background image

32

ВВЕДЕНИЕ (Аннотация докторской диссертации)

Актуальность и востребованность темы исследования.

В мире

особое

внимание придается совершенствованию применения средств

административно правового регулирования государства, в частности важное
значение уделяется обеспечению прозрачности процессов лицензирования,
оптимизации их форм и сроков рассмотрения, упрощению процедур
лицензирования, унификации

лицензируемых видов деятельности,

расширению способов защиты прав и интересов соискателей лицензии и
лицензиатов, децентрализации функций

выдачи лицензий, внедрению

современных информационно-коммуникационных технологий в процессы
лицензирования.

За годы независимости в целях правового регулирования лицензионных

отношений было принято около ста нормативно-правовых актов, в которых
были

установлены

порядок,

условия,

требования,

процедуры

лицензирования, виды

лицензируемой деятельности. Были отменены

разрешительные документы и

виды лицензий, несоответствующие

современным требованиям, а также оптимизированы разрешительные
процедуры.

В мире лицензирование признаѐтся важным средством

административно правового регулирования гарантирующего безопасность
товаров, работ и услуг, наравне с ее реформированием, а также в целях
обеспечения прав и интересов соискателей лицензий и лицензиатов важное
значение имеет поиск научного решения проблем оптимизации сфер влияния
функций государственного регулирования, в том числе сокращению
лицензируемых видов деятельности, совершенствованию процессов
лицензирования, развитию критериев отнесения вида деятельности к
лицензируемым, определению направлений и форм осуществления
общественного контроля за соблюдением лицензионных требований и
условий.

Данное диссертационное исследование направлено на реализацию

задач поставленных в Кодексе Республики Узбекистан об административной
ответственности (1994), Законе Республики Узбекистан “О лицензировании
отдельных видов деятельности” (2000), Постановлении Олий Мажлиса
Республики Узбекистан «О перечне деятельности, на осуществление которых
требуются лицензии» (2001), Указах Президента Республики Узбекистан «О
мерах по кардинальному сокращению статистической, налоговой,
финансовой

отчетности,

лицензируемых

видов

деятельности

и

разрешительных процедур» от 16 июля 2012 г. УП-4453, «О дополнительных
мерах по дальнейшему совершенствованию инвестиционного климата и


background image

деловой среды в Республике Узбекистан» от 7 апреля 2014 г. УП-4609, «О
мерах по обеспечению надежной защиты частной собственности, малого
бизнеса и частного предпринимательства, снятию преград для их
ускоренного развития» от 15 мая 2015 г. УП-4725, «О дополнительных мерах
по обеспечению ускоренного развития предпринимательской деятельности,
всемерной защите частной собственности и качественному улучшению
делового климата» от 5 октября 2016 г. УП-4848, Постановлении Кабинета
Министров Республики Узбекистан «О мерах по реализации Закона

33

Республики Узбекистан «О лицензировании отдельных видов деятельности»
от 28 июня 2002 г. № 236, а также других нормативно-правовых актов в
данной сфере.

Соответствие

исследования

приоритетным

направлениям

развития науки и технологий республики.

Данное исследование

выполнено в соответствии приоритетного направления развития науки и
технологий республики I. «Духовно-нравственное культурное развитие
демократического и правового общества, формирование инновационной
экономики».

Обзор зарубежных научных исследований по теме диссертации

1

.

Научные исследования направленные на изучение административно правовых
аспектов лицензирования как метода государственного регулирования
экономики осуществлялись в ведущих научных центрах и высших учебных
заведениях мира, в том числе в Stanford, Harvard (США), Oxford, London
Business School (Великобритания), Ecole des Hautes Etudes Commerciales,
Institut Européen d'Administration des Affaires (Франция), University Bocconi
(Италия), International Management Institute (Швейцария), Indian Institute of
Management (Индия), Nanyang Business School (Сингапур), University of Hong
Kong, Peking University (Китай), Московский Государственный Университет
(Россия), Академии государственного

управления при Президенте

Республики Узбекистан, Ташкентский

Государственный юридический

университет, Академии МВД Республики Узбекистан.

В результате проведенных исследований по изучению лицензирования были

получены результаты имеющие важное теоретическое и практическое

значение, в том числе: обосновано лицензирование является эффективным

административно-правовым методом обеспечения безопасности товаров,

работ и услуг (Goldscheider R., Gordon A.H. Guinness Centre, Ireland, Dublin);

отимизированы лицензионные требования исходя из

1

Обзор зарубежных научных исследований подготовлен на основе изучения сайтов: www.stratford.edu,

www.harvard.edu,

www.ox.ac.uk,

https://www.london.edu,

www.hec.fr,

https://www.fabert.com,

www.unibocconi.eu, imi-luzern.com, www.iiml.ac.in, www.nbs.ntu.edu.sg, https://www.hku.hk, pku.edu.cn,
www.msu.ru, www.dba.uz, akatmvd.uz, www.tsul.uz и Goldscheider R., Gordon A.H. Licensing best practices:
strategic, territorial and technology issues. Dublin, 2006. – Р.312; Shotwell SL. 2007. Field-of-Use Licensing. In
Intellectual Property Management in Health and Agricultural Innovation: A Handbook of Best Practices (eds. A
Krattiger, RT Mahoney, L Nelsen, et al.). MIHR: Oxford, U.K., and PIPRA: Davis, U.S.A. Available online at
www.ipHandbook.org.); Alberto Galasso, Mark Schankerman Do patent rights impede follow-on innovation? /


background image

http://voxeu.org/article/do-patent-rights-impede-follow-innovation; Tanpitukpongse T. P., Hasija К. A Zooming and
Sliding Method for the Determination of Reasonable Royalties in Patent Damages; L.Sh.Sandra Field-of-Use
Licensing // http://www.iphandbook.org/handbook/ch11/p08; Eichler H-G. Adaptive Licensing: taking the next step
in the evolution of drug approval //Clinical Pharmacology & Therapeutics 2012; 91 (3):426-437; Stodden V. Enabling
reproducible research: open licensing for scientific innovation / Columbia University. International Journal of
Communications Law and Policy. March 3, 2009; Bae J. S., Rowley C., Sohn T. W. Managing Korean business,
conclusion: knowledge, learning and change in Korean management. Ipswich. 2002; Bagley C.E. Managers and the
legal environment: strategies for the 21st Century. New York, 1999; Gang. G.C. Korea’s economic growth and
business cycle. Dissertation. Graduate School of Business Management of Cheju University, Chеju1999; Fuji J.
Amended customs law increases border protection in Japan. Les Nouvelles. March, 2005. Fujino J., Japanese
Supreme Court: royalties under U.S. patent not taxable. Les Nouvelles. December, 2004; Duan T.D., Du T.L.H.,
Phuoc T.V., Hoang, N.V. Building an automatic vehicle license

-

plate recognition system / International Conference in

Computer Science. – Februrary 21

-

24, 2005. – P. 59

-

63 и других источников.

34

условий экономического развития (Krattiger A., Mahoney R.T., Nelsen L.
Oxford, U.K.); доказано упрощение лицензирования приводит к
качественному улучшению деловой средыного регулирования (London School
of Economics, University of Toronto); обоснованы ряд предложений по
оптимизации лицензионных платежей (University of New Hampshire, Indian
Institute of Technology); доказано, что открытые лицензии служат развитию
бизнеса (Columbia University, University of Illinois).

В мире по развитию лицензирования проводятся исследования по ряду

приоритетных направлений, в том числе: децентрализация функций выдачи
лицензии; дальнейшее расширение сферы внедрения современных
информационно-коммуникационных технологий в процессы лицензирования;
разработка критериев внесения вида предпринимательской деятельности к
лицензируемым сферам; совершенствование общественного контроля за
соблюдение лицензионных требований и условий.

Степень

изученности

проблемы.

Теоретические

основы,

административно-правового

регулирования

лицензионной

системы,

практические вопросы ее осуществления, а также опыт зарубежных стран
недостаточно исследованы. В нашей стране отечественными ученые
правоведы - И.А.Хамедов, И.Исмаилов, С.М.Адилходжаева, Г.Р.Маликова,
Ф.Х. Рахимов, И.И.Бобокулов, Б.И. Исмаилов, А.А.Ли, Г. Исмаилова,
У.Х.Мухамедов, А.А.Туляганов, Н.Т.Исмаилов исследовали вопросы
соотношения государственных и частных интересов, формирования и
развития общественных отношений в сфере экономики и частного
предпринимательства, разрешительные процедуры, их современного
состояния в рамках проводимых административно-правовых реформ в
Республики

Узбекистан,

вопросы

лицензирования

видов

предпринимательской

деятельности

были

рассмотрены

в

рамках

исследований Н.Р. Аманова, Ш.Е.Абдукадирова, М.Э.Абдусаломова, С.А.
Алимбаева, А.А. Ананина, Ж.Ю.Артыкова, С.С.Гулямова, А.У.Давронбекова,
Н.Т. Исмаилова, Х.С. Исламходжаева, Х.С. Матчонова, К.К.Рашидова, Д.Ж.
Суюновой

1

.

Зарубежными учеными как Allison S., Brian G., Brunsvold R., Campiglia

N., Cathcart J. Graff G., Clark H., Einhern H., Friedman L., Gilchrist K., Grillo S.,
Gwyn A., Haitch I., Hanson R., Henn G., Hirschburg M., Holmer С., Mayers J.,


background image

Harry R., Merrifield D. Modiano А., Moore G. Nguen T., Wade W., Wallace D. и

1

Хамедов И.А. Организационно-правовые проблемы совершенствования системы государственного

управления в Республике Узбекистан Автореф. дисс… д.ю.н. – Т., 2004. – 45 с.; Абдусаломов М-У.Э.
Тадбиркорлар ҳуқуқ ва манфаатларини ҳимоя қилишнинг фуқаролик ҳуқуқий усуллари ва муаммолари.
Ю.ф.н.дис...автореферати. – Т., 2003. – 23 б.; Адилходжаева С.М. Эволюция политико-правовых идей
либерализма, проблемы их реализации на современном этапе: вопросы теории и практики. Автореф.дис…
докт.юрид.наук. –Т., 2003. – 34 с.; Исламходжаев Х.С. Ўзбекистонда Республикасида бутунжаҳон савдо
ташкилотига аъзо бўлишининг ташкилий-ҳуқуқий жиҳатлари. Ю.ф.д.дис...автореферати. – Т., 2010. – 40 б.;
Исмаилов Б.И. Международные стандарты в области личных прав и свобод человека и национальное
законодательство Республики Узбекистан (проблемы взаимодействия и имплементации). Автореф. дисс…
д.ю.н. – Т., 2006. – 45 с.; Маликова Г.Р. Фуқароларнинг ўзини ўзи бошқариш институтининг конституциявий
(ҳуқуқий) асосларини такомиллаштириш муаммолари. Ю.ф.д....дис.автореферати. – Т., 2009. – 33 б.;
Мухамедов Ў.Х. Ўзбекистон Республикасида конунчиликни тизимлаштиришнинг назарий ва амалий
муаммолари Ю.ф.д...дис.автореферати. – Т., 2010. – 45 б. и др.

35

другими были исследованы вопросы совершенствования правовых основ
лицензирования

1

.

Теоретические, правовые и практические проблемы, связанные с

лицензированием,

лицензионно-разрешительной

системой,

административно-правовым

регулированием

лицензирования,

административно-правовыми режимами были исследованы на уровне
диссертационных исследований такими учеными как Агапова М.А., Багандов
А. Б., Валяев Ю.К., Ионова Ж.А., Казора Н.Ф., Калинина А.С., Коэн А. А.,
Мельничук Г.В., Мильшин Ю.Н., Морозова О.В., Налетов К. И., Нелюбин
С.Я., Новохатский Д.В., Орлов А.Н., Пыхтин С.В., Соболь О.С., Субанова
Н.В., Троценко О.С., Хвалина А.В., Юрьева Ю.С.и др

2

.

Следует отметить, что в работах вышеуказанных авторов не

подвергались комплексному научно-практическому исследованию правовые
проблемы

лицензионной

системы

в

целом,

лицензирования

предпринимательской деятельности, вопросы, связанные с унификацией
лицензионной

системы,

особенности

административно-правового

регулирования процесса лицензирования, а также кодификации правового
регулирования лицензионной деятельности.

Существующая на сегодняшний день неразработанность вопросов

административно-правового регулирования лицензирования, необходимость
унификации видов лицензионной деятельности, упрощения процессов
выдачи, переоформления, приостановления, прекращения и аннулирования

1

Mayers Harry R., Brunsvold Brian G. Drafting Patent Licensing Agreements. N.Y., 1991; Campiglia N. Florida

Real Estate License Law. Who Is Protecting. The Public // Saint Thomas Law Review. № 9, 1996-1997; Cathcart J.
Graff G. Occupational Licensing: Factoring It Out // Pacific Law Journal. №9, 1998; Clark H. Occupational
Licensing in the Building Industry // Washington University Law Quarterly, 1992; Einhern Harold. Patent Licensing
Transactions. N.Y., 1996; Friedman v. Rogers, 440 U.S. 1, 3-4 n.2 (1999); Hirschburg M., Gilchrist K. Licensing In
Iowa // Iowa Law Review, № 33 19471998; Wade W., Forsyth C. Administrative law. Jurisdiction over fact and law.
Oxford, 2005.

2

Агапова М. А. Институт лицензирования в административном праве. Автореф.дис…канд. юрид.наук.

– М., 2006. – 31 с.; Багандов А.Б. Административно-правовой механизм лицензирования в Российской
Федерации. Автореф.дис...докт.юрид.наук. – М., 2008. –28 с.; Валяев Ю.К. Метод разрешения в
административном праве. Автореф.дис…канд.юрид.наук. – М., 2009. – 44 с.; Ионова Ж.А. Правовые


background image

проблемы

государственной

регистрации

и

лицензирования

предпринимательства:

Автореф.дис…канд.юрид.наук. – М., 1997. – 27 с.; Казора Н.Ф. Административно-правовая организация
механизма лицензирования образовательной деятельности учреждений

высшего и среднего

профессионального образования. Автореф.дис…канд. юрид.наук. – Хабаровск, 2005. – 25 с; Калинина А.С.
Правовые основы лицензирования в сфере связи. Автореф.дис…канд. юрид.наук. – М., 2009. – 24 с.;
Мельничук Г.В. Лицензирование как форма государственного регулирования предпринимательской
деятельности в России и США. Автореф.дис…канд.юрид.наук. – М., 2007. – 23 с.; Мильшин Ю.Н.
«Лицензирование как административно-правовой институт. Автореф.дис...канд.юрид.наук. – Саратов, 1999. –
24 с.; Морозова О. В. Административные процедуры в РФ, США, ФРГ. Автореф.дис…канд. юрид.наук. – М.,
2010. – 29 с.; Налетов К. И. Лицензионные и договорно-правовые формы пользования недрами в РФ и за
рубежом: Автореф.дис...канд.юрид. наук. – М., 2006. – 22 с.; Нелюбин С.Я. Режим лицензирования в
Российской Федерации: административно правовой аспект. Автореф.дис...канд.юрид.наук. – М., 2004;. 25 с.;
Новохатский Д.В. Лицензирование медицинской

деятельности (организационно-правовой аспект).

Автореф.дисс...канд.юрид.наук. – Саратов, 2003. – 21 с.; Пыхтин С.В. Лицензирование банковской
деятельности. Автореф.дис…канд.юрид.наук. – М., 2004. – 23 с.; Субанова Н.В. Проблема прокурорского
надзора за исполнением законодательства о лицензировании. Автореф. дис...канд.юрид.наук. – М., 2004. 24 с.;
Хвалина А.В. Оказание помощи хозяйствующим субъектам по спорам, возникающим из лицензионных
правоотношений. Автореф.дис…канд.юрид.наук. – М., 1997. – 27 с; Юрьева Ю.С. Лицензирование как форма
деятельности органов исполнительной власти. Автореф.дис…канд.юрид.наук. – Саратов, 2008. – 28 с.

36

лицензий, подтверждают необходимость совершенствования
административно-правового регулирования лицензионной системы. В нашей
стране не проводилось отдельное исследование проблем связанных с
административно-правовыми аспектами лицензионной системы.

Связь темы

диссертации с научно-исследовательскими работами высшего
образовательного учреждения где выполнена диссертация.

Тема

диссертации включена в план научно-исследовательской деятельности
Академии МВД Республики Узбекистан и выполнена в рамках научного
исследования «Совершенствование административно-правовой системы в
условиях дальнейшего углубления демократических реформ и развития
гражданского общества в Узбекистане».

Целью исследования

является разработка научно-обоснованных

предложений и рекомендаций, направленных на совершенствование
административно-правовых аспектов лицензионной системы.

Задачи

исследования:

изучение современного состояния лицензионной системы в Республике

Узбекистан;

теоретический анализ административно-правовой природы

лицензионной системы;

разработка

критериев

отнесения

вида

предпринимательской

деятельности к лицензируемым и классификация на их основе видов
лицензируемой деятельности;

административно-правовой анализ нормативных актов

регламентирующих лицензирование видов деятельности;

исследование процесса и практики выдачи, отказа в выдаче, продления,

переоформления, приостановления, прекращения и аннулирования лицензий;
изучение опыта некоторых зарубежных стран по осуществлению
лицензирования;

определение перспектив развития теоретических основ лицензионной

системы, разработка предложений по совершенствованию направлений и


background image

форм

осуществления

общественного

контроля

за

соблюдением

лицензионных требований и условий;

выработка

предложений

и

рекомендаций

по

унификации

лицензируемых видов деятельности, а также систематизации и кодификации
законодательства, регламентирующего лицензионные правоотношения.

Объектом исследования

является лицензионная система в Республике

Узбекистан,

процессы

лицензирования,

взаимоотношения

между

лицензирующими органами, соискателями лицензий и лицензиатами.

Предметом исследования

являются нормативно-правовые акты,

регламентирующие лицензионную систему, деятельность лицензирующих
органов по лицензированию видов предпринимательской деятельности, а
также обеспечению соблюдения лицензионных требований и условий
соискателями лицензий и лицензиатами.

Методы исследования.

В процессе исследования применялись методы

анализа, обобщения, дедукции, системного подхода, проведения

37

социологических опросов, сравнительно-правового, формально

юридического анализа, изучения статистических данных и материалов по
лицензированию видов деятельности.

Научная новизна исследования

заключается в следующем:

совершенствованы критерии отнесения вида деятельности к лицензируемым
сферам, а также на их основе разработана классификация лицензируемых
видов деятельности;

обосновано установление ответственности за нарушение права частной

собственности в целях совершенствования правового регулирования
процесса лицензирования видов деятельности;

обосновано введение нормы об ответственности за нарушение порядка

проведения проверок и ревизий финансово-хозяйственной деятельности
субъектов предпринимательства;

разработана норма об ответственности за незаконное приостановление

деятельности субъектов предпринимательства и (или) операций по их
банковским счетам;

разработаны нормы об ответственности за нарушение

законодательства о лицензировании.

Практические результаты исследования.

Обоснованы предложения

по

совершенствованию

Кодекса

Республики

Узбекистан

об

административной ответственности, Закона «О лицензировании отдельных
видов деятельности», а также необходимости принятия единого нормативно
правового акта регулирующего вопросы лицензирования – Лицензионного
кодекса Республики Узбекистан; доказано, что реализация предложений и
рекомендаций по совершенствованию лицензионной системы послужит
обеспечению прав и свобод соискателей лицензии и лицензиатов.

Достоверность полученных результатов

отражается в том, что

теоретические подходы и методы, использованные в диссертации получены


background image

из официальных источников; результаты проведенного социологического
опроса обобщены и оформлены в соответствующем порядке; выводы,
предложения и рекомендации утверждены уполномоченными органами и
внедрены в практику.

Научная и практическая значимость результатов исследования.

Научная значимость диссертационной работы проявляется в возможности
использования

ее

научно-теоретических

выводов,

предложений

и

рекомендаций в последующей научной деятельности, законотворчестве,
правоприменительной

практике, толковании соответствующих норм

административно-правового

законодательства,

совершенствовании

национального

законодательства,

а

также

обогащении

науки

административного права, финансового права, таможенного права с научно
теоретической позиции. Результаты исследования могут быть использованы
при проведении новых научных исследований.

Значимость разработанных в результатах исследования практических

предложений и рекомендаций проявляется в их применении в
законотворчестве, повышении эффективности деятельности лицензирующих

38

органов, использовании в учебном процессе юридических образовательных

учреждений.

Внедрение результатов исследования.

На основе разработанных

предложений по совершенствованию административно-правовых аспектов
лицензионный системы в Республике Узбекистан были:

в

Кодекс

Республики

Узбекистан

об

административной

ответственности внесены изменения определяющие административную
ответственность за: «Нарушение права частной собственности» статья 241

1

,

«Нарушение порядка проведения проверок и ревизий финансово
хозяйственной деятельности субъектов предпринимательства» Статья 241

2

,

«Незаконное приостановление деятельности субъектов предпринимательства

и (или) операций по их банковским счетам» Статья 241

3

(акт внедрения с

Законодательной палаты Олий Мажлиса Республики Узбекистан от
12.05.2016 г. №06/1-05/728вх). Данные результаты служат обеспечению
неприкосновенности частной собственности, уменьшению проверок
деятельности субъектов предпринимательства, гарантированию свободы
осуществления финансово-хозяйственной деятельности, операций по их
банковским счетам;

в

Кодекс

Республики

Узбекистан

об

административной

ответственности внесены изменения определяющие административную
ответственность за

.

»Нарушение законодательства о лицензировании и

законодательства о разрешительных процедурах» Статья 241

5.

(акт внедрения

с Законодательной палаты Олий Мажлиса Республики Узбекистан от
12.05.2016 г. №06/1-05/728вх). Это позволит повысить уровень обеспечения
исполнения законодательных актов о лицензировании и разрешительных
процедурах;


background image

результаты изучения лицензионно-разрешительной системы внесены в

учебник «Административное право» для студентов бакалавриата, слушателей
и курсантов высших образовательных учреждений (акт внедрения МВД
Республики Узбекистан №2/135-95 от 28 мая 2015 г.). Это послужит

формированию и развитию знаний, умений и навыков студентов, слушателей

и курсантов о лицензионной системе и порядке лицензирования.

Апробация

результатов научного исследования.

Результаты исследования прошли

апробацию в ходе 11 республиканских и международных
научно-практических конференциях, в частности, «Суд ҳуқуқ ислоҳотларини
чуқурлаштириш шароитида маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги
қонунчиликни такомиллаштириш масалалари» (ТДЮИ, 2010),
«Совершенствование административного законодательства Республики
Узбекистан» (ТГЮИ, 2011), «20 лет независимости Республики Казахстан:
достижения и перспективы развития». (Караганда, 2011), «Маъмурий
қонунчиликни такомиллаштириш – суд-ҳуқуқ соҳасидаги ислоҳотларнинг
муҳим йўналиши» (ИИВ Академияси, 2012), «Суд-ҳуқуқ ислоҳотларини
чуқурлаштириш шароитида маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги
қонунчиликни такомиллаштириш» (ТДЮИ, 2013), «Социальное партнерство
в реализации государственной политики по защите прав и законных

39

интересов детей и семей» (Республиканский центр социальной адаптации
детей, 2013), «The priorities of the world science: experiments and scientific
debate» (North Charleston, SC, USA. 2014), «Болалар учун ижтимоий
ҳамкорлик: миллий ва ҳалқаро тажрибалар» (Республика болалар ижтимоий
мослашуви

марказининг

Ҳалқаро

Форуми,

2014),

«Ўзбекистон

Республикасида ҳуқуқбузарликларнинг олдини олиш тизими: ютуқлар ва
такомиллаштириш истиқболлари» (ИИВ Академияси, 2015), Ички ишлар
органаларида жисмоний ва юридик шахсларнинг муроажатларни билан
ишлашни такомиллаштириш (ИИВ Академияси, 2015), Ҳуқуқий таълим
тарбия – ҳуқуқ-тартиботни таъминлаш кафолати (ИИВ Академияси, 2016).

Опубликованность результатов исследования.

По теме диссертации

опубликовано всего 31 научная работа, в частности, 1 монография, 15 статей
(4 из них в зарубежных изданиях).

Структура и объем диссертации.

Диссертации состоит из введения, 4

глав, 241 страниц текста, заключения, списка использованной литературы, 26
приложений, приложения к диссертации оформлены отдельно.

ОСНОВНОЕ СОДЕРЖАНИЕ ДИССЕРТАЦИИ

Во

введении

диссертации обоснована актуальность и необходимость

темы исследования, определены цели и задачи исследования, его объект и
предмет, показано соответствие исследования приоритетным направлениям
развития науки и технологий республики, излагаются научная новизна и
практические

результаты

исследования,

раскрываются

научная

и

практическая значимость полученных результатов, внедрение в практику


background image

результатов исследования, сведения об опубликованных работах и структуре
диссертации.

В первой главе «

Теоретико-правовой анализ лицензионной

системы

» автором проведен анализ современного состояния лицензионной

системы, места лицензирования среди иных методов государственного
регулирования,

основных

понятий

системы

лицензирования,

его

административно-правовой

природы,

осуществлена

классификация

лицензируемых видов деятельности по разработанным автором критериям.

За годы независимости в нашей стране были проведены

административно-правовые реформы системы государственного управления,
пересмотрены формы, методы и средства административно-правового
регулирования

общественных

отношений,

стали

применяться

их

современные способы, установлен приоритет интересов личности.
Лицензирование как метод административно-правового регулирования
устанавливает возможность осуществления отдельных видов деятельности
только на основе специального разрешения (лицензии), а также выполняет
задачу охраны интересов личности, общества и государства. За прошедшие
годы в целях правового регулирования лицензионных отношений было
принято около ста нормативно-правовых актов, которыми были установлены

40

порядок, условия, требования, процедуры лицензирования, виды
лицензируемой деятельности.

Состояние лицензионной системы показывает потребность в

сокращении ее объемов, оптимизации их правового регулирования,
совершенствовании процессов осуществления лицензирования видов
деятельности.

Актуальность исследования лицензионной системы обусловлена

потребностью

в

совершенствовании

действующего

лицензионного

законодательства Республики Узбекистан, состоящего, из Закона Республики
Узбекистан «О лицензировании отдельных видов деятельности» от 25 мая
2000 г. и множества других нормативно-правовых актов. Это предполагает
необходимость выявления причин и последующего устранения возникающих
в данной связи сложностей практического применения норм лицензионного
законодательства.

Отдельные

виды

деятельности,

подлежащие

лицензированию

определены Постановлением Олий Мажлиса Республики Узбекистан «О
перечне видов деятельности, на осуществление которых требуются
лицензии» от 12 мая 2001 г. и Постановлением Кабинета Министров
Республики Узбекистан «О мерах по реализации Закона Республики
Узбекистан «О лицензировании отдельных видов деятельности» от 28 июня
2002 г. Вместе с этим, изучение законодательства показало, что имеются
случаи лицензирования отдельных видов деятельности иными нормативно
правовыми актами Республики Узбекистан. Например, отношения,


background image

возникающие при лицензировании экспорта и импорта товаров (работ, услуг)
регулируются «Положением о порядке лицензирования экспорта и импорта
специфических товаров на территории Республики Узбекистан»

1

. В свою

очередь отношения, возникающие при лицензировании использования
объектов интеллектуальной собственности, а также по договору комплексной
предпринимательской лицензии (договору о франшизинге) регулируются
главой 50 («Комплексная предпринимательская лицензия»), а также статьей
1036 Гражданского кодекса Республики Узбекистан. Кроме этого, в
соответствии с Законом Республики Узбекистан «О недрах» от 13 декабря
2002 г., установлено лицензирование на право пользования участками недр
(ст.ст. 23, 26-34). Порядок лицензирования регулируется Постановлением
Президента Республики Узбекистан от 2 мая 2011 г. «Об утверждении
положения о порядке выдачи лицензий на право пользования участками недр,
содержащими нерудные полезные ископаемые».

Автор на основе проведенного исследования утверждает, что

социально-экономические отношения, предпринимательская деятельность,
разрешительная система, вопросы лицензирования, государственные услуги
так тесно взаимосвязаны и взаимообусловлены, а также переплетены между

1

Положение о порядке лицензирования экспорта и импорта специфических товаров на территории

Республики Узбекистан // Утвержден Министерством внешнеэкономических связей, Министерством
финансов, Государственным Таможенным Комитетом и согласованным с Центральным Банком Республики
Узбекистан. Зарегистрировано Министерством юстиции Республики Узбекистан от 8 апреля 1998 г. регистр.
№ 422.

41

собой, что раздельно рассматривать и анализировать их состояние, правовое

регулирование

и

перспективы

развития

выделяя

лишь

систему

лицензирования

невозможно.

При

анализе

лицензирования

было

рассмотрено соотношение лицензирования с институтами разрешения,
регистрации, квотирования, аккредитации, сертификации, стандартизации,
конкурса, экзаменов, экспертизы, согласования и утверждения, аттестации,
оценки, допуска и т.д. как схожих специальных административно-правовых
режимов на предмет их оптимизации и исключения излишних требований
для

развития

предпринимательской

деятельности

и

сокращения

государственного регулирования в указанных сферах.

В нынешнем виде лицензионная система в нашей стране появилась

сравнительно недавно и этим объясняется то, что его теоретическая база не
достаточно разработана. На основе исследования теоретических основ
лицензирования

разработаны

авторские

дефиниции

понятий

как

лицензирование, лицензионная система, лицензия, лицензируемый вид
деятельности, лицензионные требования и условия, лицензирующие органы,
соискатель лицензии, лицензиат, лицензионное соглашение, реестр лицензий:

На взгляд автора, виды лицензируемой деятельности необходимо

классифицировать по степени важности охраняемых интересов – права и
свободы личности; здоровье граждан; общественный порядок и


background image

безопасность; духовность и нравственность; экономическая; экологическая;
информационная; техническая и национальная безопасность. Изложенная в
диссертации классификация дала возможность сделать вывод, что
лицензирование является одним из методов административно-правового
воздействия государства не только на экономические процессы, а на
общественные отношения в области охраны вышеуказанных интересов.
Таким образом, лицензирование применяется для защиты широкого круга
интересов личности, общества и государства.

Автор утверждает, что лицензионная система в нашей стране

регулируется более около ста нормативно-правовыми актами, что выявляет
потребность в оптимизации норм законодательства в сфере лицензирования,
необходимости принятия мер по обеспечению прозрачности и открытости
лицензионных процедур, совершенствованию процессуальных механизмов
лицензирования, обеспечению законности, надежной защиты прав субъектов
малого бизнеса и частного предпринимательства. Для достижения
поставленной цели требуется глубокий анализ законодательства о
лицензировании, что предполагает инвентаризацию всех нормативно
правовых актов, регламентирующих лицензионные отношения.

Так, Закон Республики Узбекистан «О лицензировании отдельных

видов деятельности» от 25 мая 2000 г. является основным нормативно
правовым

актом,

регламентирующим

отношения,

связанные

с

лицензированием отдельных видов деятельности. Следует отметить, что
законодательство о лицензировании в настоящее время представляет собой
разветвленную сеть взаимосвязанных нормативно-правовых актов о
лицензировании. Вместе с тем, нормы о лицензировании видов деятельности

42

в различных сферах закреплены в Таможенном кодексе Республики
Узбекистан, Законе Республики Узбекистан «Об охране природы” от 9
декабря 1992 г.; Законе Республики Узбекистан «О рекламе» от 24 декабря
1998 г., Законе Республики Узбекистан

«

Об авторском праве и смежных

правах» от 20 июля 2006 г., а также в положениях о лицензировании
отдельных видов деятельности. Кроме этого, среди правовых актов
регламентирующих лицензионные отношения следует отметить инструкции
и приказы Центрального банка Республики Узбекистан, регулирующие
лицензирование банковской деятельности.

Вторая глава диссертации называется «

Анализ административно

правового регулирования лицензионной системы и осуществления
лицензирования в Республике Узбекистан».

В ней осуществлен анализ

административно-правового регулирования лицензионных требований и
условий, порядка выдачи, отказа в выдаче, продления, переоформления и
выдачи дубликата лицензий, а также исследованы основания
приостановления, прекращения и аннулирования лицензий и практика их
осуществления.

На основе изучения законодательства, автор утверждает, что основные


background image

лицензионные

требования

и

условия,

с

соблюдением

которых

осуществляется лицензируемый вид деятельности, установлены Законом
Республики Узбекистан «О лицензировании отдельных видов деятельности»
от 25 мая 2000 г. Требования и условия по конкретным видам деятельности
определяются

положениями

о

лицензировании

отдельных

видов

деятельности, в которых содержатся нормы – об обязательном соблюдении
лицензиатом законодательства; о квалификационных требованиях к лицам,
претендующим на осуществление лицензируемого вида деятельности,
включая специальные знания; о требованиях к специальным условиям
осуществления лицензируемого вида деятельности, включая требования к
используемым

материально-технической

базе,

оборудованию,

иным

техническим средствам.

Согласно законодательства для получения лицензии соискатель

лицензии представляет в соответствующий лицензирующий орган заявление
о выдаче лицензии, документ, подтверждающий внесение соискателем
лицензии сбора за рассмотрение лицензирующим органом заявления
соискателя лицензии, другие документы, подтверждающие возможность
выполнения соискателем лицензии требований и условий, предъявляемых
для получения лицензии. Лицензирующий орган после получения
соответствующих документов должен осуществить проверку указанных в
документах данных, в том числе о наличии оборудования, зданий,
сооружений, а также соответствующих специалистов, имеющих необходимое
образование и навыки по осуществлению лицензируемой деятельности.
Проверка осуществляется в несколько этапов: прием, регистрация и изучение
представленных документов; изучение условий осуществления деятельности
со стороны экспертной комиссии, подготовка экспертного заключения;
проведение совещания по вопросу о выдаче или отказе в выдаче лицензии;

43

принятие решения о выдаче или отказе в выдаче лицензии; подготовка и
отправка (вручение) уведомления о принятом решении соискателю
лицензии); подготовка бланка лицензии и проекта лицензионного
соглашения; проверки оплаты государственной пошлины; выдача лицензии;
внесение данных о лицензиате в реестр лицензий.

Вместе с тем, соискатели лицензии подают в лицензирующие (рабочие)

органы документы, отражающие возможность и соответствие лицензионным
требованиям и условиям помещений, оборудования, персонала (работников)
и иных параметров для осуществления лицензируемого вида деятельности.

Изучение практики лицензирования показало, что сроки рассмотрения

заявлений соискателей лицензии о выдаче лицензий соответствуют
требованиям законодательства о соблюдении сроков рассмотрения
обращений физических и юридических лиц в государственные органы.

Основанием для отказа в выдаче лицензии является представление

соискателем лицензии ненадлежащим образом оформленных документов;
наличие

в

документах,

представленных

соискателем

лицензии,


background image

недостоверных или искаженных сведений; несоответствие соискателя
лицензии лицензионным требованиям и условиям, а также условиям
конкурса (тендера). Вместе с тем, в законодательстве предусмотрено, что
соискатель лицензии имеет право обжаловать решение лицензирующего
органа об отказе в выдаче лицензии, а также действие (бездействие)
должностного лица лицензирующего органа

Согласно законодательства при принятии решения об отказе в выдаче

лицензии соискателю лицензии должно быть направлено или вручено
юридическому (физическому лицу) в письменной форме уведомление об
этом. В уведомлении должны быть указаны причины отказа в выдаче
лицензии, а также срок, до истечения которого соискатель лицензии после
устранения указанных причин отказа, может предоставить документы для
получения лицензии повторно. Положительным моментом правового
регулирования отказа в выдаче лицензии является то, что в нормах
законодательства прямо указано: «…срок, указанный в уведомлении об
отказе в выдаче лицензии, должен быть соразмерным времени, необходимому
для устранения недостатков».

В результате осуществляемых в нашей стране реформ по ускоренному

развитию малого бизнеса и частного предпринимательства приняты
последовательные меры по ограничению вмешательства государственных
органов в деятельность субъектов частного предпринимательства.

Указами Президента Республики Узбекистан «О мерах по

кардинальному сокращению статистической, налоговой, финансовой
отчетности, лицензируемых видов деятельности и разрешительных
процедур» от 16 июля 2012 г. УП-4453, «О дополнительных мерах по
дальнейшему совершенствованию инвестиционного климата и деловой
среды в Республике Узбекистан» от 7 апреля 2014 г. УП-4609, «О мерах по
обеспечению надежной защиты частной собственности, малого бизнеса и
частного предпринимательства, снятию преград для их ускоренного

44

развития» от 15 мая 2015 г. УП-4725, «О дополнительных мерах по
обеспечению ускоренного развития предпринимательской деятельности,
всемерной защите частной собственности и качественному улучшению
делового климата» от 5 октября 2016 г. УП-4848 установлено, что
приостановление деятельности, может производиться только в судебном
порядке,

введена

административная

и

уголовная

ответственность

должностных лиц за вмешательство в их деятельность, установлено, что вред
нанесенный

субъектам

предпринимательства

будет

взыскиваться

непосредственно с виновных лиц, были отменены все виды внеплановых
проверок субъектов предпринимательства.

На основе осуществленного в диссертации исследований, автор

приходит к выводу: приостановление действия лицензии означает, что при
обнаружении или возникновении определенных обстоятельств действие
выданной лицензирующим органом лицензии приостанавливается, а


background image

лицензиат не имеет право в течение определенного периода времени
осуществлять лицензируемый вид деятельности. В качестве субъектов,
имеющих

право

приостанавливать

действие

лицензии,

указаны

лицензирующий орган и хозяйственный суд. Особенностью приостановления
действия лицензии является то, что лицензирующий орган имеет право
приостановить действие лицензии на срок до 10 рабочих дней, а суд – более
10 рабочих дней.

Прекращение действия лицензии также имеет важное значение.

Согласно нормам законодательства действие лицензии прекращается при
ликвидации юридического лица – с момента ликвидации или прекращения
его деятельности в результате реорганизации – с момента реорганизации, за
исключением его преобразования; обращении лицензиата с заявлением о
прекращении действия лицензии; ограничения в установленном порядке
дееспособности индивидуального предпринимателя или признания его
недееспособным; прекращения действия свидетельства о государственной
регистрации индивидуального предпринимателя; систематического или
однократного грубого нарушения лицензиатом лицензионных требований и
условий, предусмотренных в лицензионном соглашении; установления
незаконности решения лицензирующего органа о выдаче лицензии;
неустранения

лицензиатом

обстоятельств,

повлекших

за

собой

приостановление действия лицензии, в установленный лицензирующим
органом или судом срок; прекращения срока действия лицензии, которое
осуществляется согласно решения лицензирующего органа.

Аннулирование лицензии также имеет особенности. Так, согласно норм

законодательства лицензия может быть аннулирована в случаях, если
лицензиат в течение трех месяцев с момента направления (вручения)
уведомления о принятии решения на выдачу лицензии не представил
лицензирующему

органу

документ,

подтверждающий

уплату

государственной пошлины за выдачу лицензии, либо не подписал
лицензионное соглашение, обратился с заявлением об аннулировании

45

лицензии, установлен факта получения лицензии с использованием
подложных документов.

Глава третья диссертации посвящена изучению

«Зарубежного опыта

лицензирования отдельных сфер деятельности.

В ней изучен опыт

правовой регламентации и осуществления лицензирования в некоторых
развитых государствах мира и странах СНГ. При исследовании зарубежного
опыта по лицензированию были выявлены некоторые общие сходства
регулирования лицензионной системы и его особенности.

В Германии действует уведомительный порядок органов государства о

том, что создано предприятие и оно начало свою деятельность. Кроме этого,
законодательством Германии установлено, что предприниматель должен
оповещать органы государства о случаях перемены адреса предприятия;


background image

пересмотре направления деятельности, расширения перечня товаров или
услуг, прекращение его деятельности. То есть, для осуществления
лицензионной деятельности в Германии необходимо лишь заявить о начале
таковой. Только по некоторым видам предпринимательской деятельности,
при которых необходим специальный и систематический контроль или
осуществление которых требует наличие квалификации сотрудников
(медицина, ветеринария, страхование) либо особой материальной базы или
оборудования установлены особые требования. Исходя из этого в
законодательстве Германии детально указаны требования по вышеуказанным
видам деятельности, в частности требования к квалификации сотрудников,
оборудованию помещений, средств применяемых при осуществлении
лицензируемой деятельности. В частности, регламентировано, что
отсутствие квалификации по осуществлению лицензируемого вида
деятельности может послужить причиной отказа выдачи такого разрешения.
Следует отметить, что в законодательстве наличие компетентности и
квалификации по осуществлению лицензируемого вида деятельности не
рассматривается как непоколебимое, и установлено, что при возникновении
оснований такая квалификация может быть проверена способом контроля и
уже осуществляемая лицензионная деятельность может быть признана как не
соответствующая установленным требованиям. Это означает, что в немецком
праве более конкретно регламентированы основания, порядок и условия
осуществления лицензирования некоторых видов предпринимательской
деятельности.

Лицензирование как метод регулирования в Соединенных Штатах

Америки несет в себе значительные особенности, которое проявляется в том,
что предложение о необходимости установления лицензирования того или
иного вида предпринимательской деятельности возникает не по решению
органа государства, а от самих предпринимателей, их профсоюзов, то есть
государство

не

является

инициатором

введения

лицензирования

определенного вида деятельности.

Интересен опыт США и в том плане, что при лицензировании видов

предпринимательской деятельности применяются как саморегуляторы в лице
профсоюзов, так и непосредственное государственное вмешательство, а

46

также иные методы администрирования. По мнению диссертанта, данное
обстоятельство наглядным образом демонстрирует, что децентрализация
полномочий по лицензированию и разгосударствление субъектов их
осуществления позволит поднять уровень эффективности и качества
регулирования правоотношений по лицензированию в различных сферах
жизни общества и государства.

Основной целью лицензирования в США являются охрана прав

личности и обеспечение безопасности общества от последствий
неквалифицированного бизнеса. Вместе с тем, лицензирование по своей
сущности применяется как инструмент регулирования, разрешения,


background image

регистрации, сдерживания монополий, а также инструмента запрета. Это
позволяет утверждать, что лицензирование в США как метод
государственного регулирования рыночных отношений, имеет многогранный
характер, который используется государством в различных целях для
регулирования широкого спектра социальных отношений.

Лицензирование в КНР осуществляется на основе Закона «Об

административном лицензировании» от 27 августа 2003 г., в которой
установлено что при реализации лицензии должен соблюдаться принцип
создания

нормальных

условий

для

работы

людей,

обеспечения

эффективности и высокого качества услуг. Уполномоченным органом выдачи
административных лицензий является Государственный совет, который
может принимать решения по выдаче или отказу в выдаче административных
лицензий. В случаях выявления фактов занятия лицензиатом деятельностью,
не совместимой с условиями административной лицензии и данные
нарушения

не

подпадают

под

юрисдикцию

лицензирующего

административного органа, административный орган, который находиться в
местности, где осуществляется незаконная деятельность, обязан послать
уведомление, содержащее информацию о незаконных действиях и принятых
мерах, лицензирующему административному органу. Административный
орган, принимающий решение, или любой вышестоящий орган, имеет право
аннулировать

административную лицензию. Если лицензиат получает

административную лицензию по средствам посредством обмана, подкупа или
иными

незаконными способами, данная административная лицензия

подлежит аннулированию.

В рамках исследования лицензионной системы был осуществлен

сравнительно-правовой анализ состояния правового регулирования и
осуществления лицензирования в некоторых странах СНГ (РФ, Беларусь,
Украина, Азербайджан, Армения, Казахстан). На основании изучения было
выявлено, что нормативно-правовое регулирование лицензионной системы в
некоторых странах СНГ в части видов деятельности, на осуществление
которых требуются лицензии (специальные разрешения) и уполномоченных
на их выдачу государственных органов и организаций, их прав и
полномочий, имеют значительные различия.

47

Резюмируя вышесказанное, следует заметить, что лицензирование как

метод государственного регулирования применяется во многих странах и
используется для защиты прав потребителей, создания гарантий и условий
функционирования частного бизнеса. Мировой опыт показывает, что
лицензирование

продолжает

сохраняться

как

одно

из

средств

государственного регулирования деятельности.

Четвертая глава диссертации называется «

Совершенствование

лицензионной системы в Республике Узбекистан».

В ней рассмотрены

вопросы совершенствования теоретических основ лицензионной системы,


background image

определения ее функций и принципов, развития общественного контроля за
лицензированием, а также перспектив унификации, систематизации и
кодификации правового регулирования лицензирования.

Определение направлений совершенствования лицензионной системы

предполагает необходимость осмысления целей и задач, охарактеризовать
функции лицензионной системы в административном праве.

Главной целью лицензионной системы является защита прав личности

на получение качественной продукции и услуг, а также гарантирование
интересов общества и государства. Для ее реализации разрабатываются и
принимаются нормативно-правовые акты, регламентирующие лицензионную
систему, расширяется или сокращается перечень видов лицензируемой
деятельности,

устанавливается порядок контроля за соблюдением

лицензиатами установленных требований и условий лицензирования.

По мнению диссертанта, лицензионная система является прикладным

отражением теоретических вопросов обеспечения безопасности и охраны
личности, общества и государства, исходя из чего лицензирование
направлено на предупреждение, предотвращение и устранение возможных
угроз правам и интересам личности, общества и государства.

На основании определения теоретических основ лицензионной

системы автором выделены и научно-обоснованы следующие функции
лицензирования: функция регулирования, функция контроля и функция
охраны прав и интересов.

Функция регулирования

отражается в том, что с ее помощью

регулируется деятельность субъектов лицензионных отношений. Наличие
ограничения в виде обязательности получения лицензии предопределяет
направление

взаимоотношений

субъектов

предпринимательской

деятельности с лицензирующими органами. Так, лицензирование является
методом воздействия государства на правоотношения в сфере осуществления
предпринимательской деятельности. К функции регулирования можно
отнести и задачу определения правоспособности субъектов лицензионных
правоотношений.

Функция контроля.

Данная функция проявляется в государственном

контроле за осуществлением лицензируемого вида деятельности субъектами
предпринимательства. Лицензирующие органы в рамках осуществления
процесса лицензирования, согласно нормам законодательства осуществляют

48

предварительный и последующий контроль за соответствием и соблюдением
лицензионных требований и условий по видам лицензируемой деятельности.

Функция охраны прав и интересов

является одной из основных функций и

соответствует целям системы лицензирования, исходит того, что
лицензирование направлено на защиту прав и интересов личности, общества
и государства, а также установлением того, что к лицензируемым видам
деятельности относятся виды деятельности, регулирование которых не может


background image

осуществляться иными методами, кроме как лицензированием.
Одновременно лицензионная система исполняет функцию охраны прав и
интересов субъектов лицензирования от неправомерного вмешательства
посредством установления условий, сроков порядка вмешательства и
проверок хозяйствующих субъектов.

Диссертант считает, что после определения основных функций

лицензионной системы, переходит к раскрытию принципов лицензионной
системы. Несмотря на то, что на сегодняшний день действуют около ста
нормативно-правовых актов регулирующих лицензионные отношения, ни в
одном из них не приведены принципы лицензирования. Хотя сами по себе
принципы

являются

основополагающими

правовыми

нормами,

определяющими рамки деятельности и действий в рамках системы и
процедуры лицензирования.

На

основе

анализа

научной

литературы

и

зарубежного

законодательства

автор

предполагает,

что

лицензионная

система

основывается на следующих принципах:

законность осуществления лицензирования отдельных видов

деятельности;

равенство прав и законных интересов участников лицензирования

отдельных видов деятельности;

прозрачность и гласность лицензирования;
действие лицензии в пространстве, во времени и по кругу

лиц; единый перечень лицензируемых видов деятельности;
специфика установления лицензионных требований и условий;
единство порядка лицензирования.

В главе также рассмотрены вопросы развития общественного контроля

за деятельностью лицензирующих органов и соблюдением лицензионных
требований и условий. В целях повышения эффективности лицензирования,
повышение его роли в противодействии коррупции и иным негативным
явлениям в деятельности лицензирующих органов автором выделены
следующие формы общественного контроля за лицензированием:

1) письменный, устный и электронный общественный контроль за

деятельностью лицензирующих органов и лицензиатов;

2) создание специальных Центров, Советов, комиссий из числа

специалистов и экспертов, постоянно осуществляющих общественный
контроль за деятельностью лицензирующих органов и лицензиатов;

49

3) осуществление проверок через реестры лицензий данных о выдаче

лицензии, переоформлении, приостановлении, возобновлении, прекращении
и аннулировании лицензий;

4) создание специального веб-сайта «Общественный контроль за

соблюдением лицензионного законодательства»;


background image

5) активное участие средств массовой информации в контроле за

соблюдением лицензирующими органами требований законодательства,
лицензиатами лицензионных требований и условий.

Диссертант считает, важным и целесообразным расширение

общественного контроля за лицензионной деятельностью, что в свою очередь
повысит прозрачность и подотчетность деятельности лицензирующих
органов и лицензиатов.

Далее в главе автором сформулированы предложения о направлениях

унификации, систематизации и кодификации правового регулирования
лицензирования. Государственное регулирование в современных условиях
выступает как постоянное организационно-правовое воздействие государства
на деятельность субъектов правоотношений. Проведенные диссертантом
исследования по изучению законодательства о лицензировании показало
наличие потребности в дальнейшей систематизации и унификации правового
регулирования общественных отношений в данной сфере.

Вышесказанное и результаты исследования административно правового

регулирования лицензионной системы в Республике Узбекистан позволило
сделать выводы о том, что нецелесообразен и нецеленаправлен отказ
законодателя от распространения действия закона на все виды деятельности,
подлежащие лицензированию, исключив распространение закона на экспорт
и импорт товаров (работ, услуг).

Исходя из этого, автор считает, что необходимо определить

перспективы совершенствования лицензионной системы и ее правового
регулирования по следующим направлениям:

1) развитие норм действующего законодательства регулирующего

лицензионные отношения;

2) разрешение вопросов унификации и систематизации лицензионной

системы в Республике Узбекистан;

3) определение направлений кодификации нормативно-правового

регулирования лицензионной системы.

По первому направлению автором подготовлены предложения по

дальнейшему развитию законодательного регулирования лицензионных
отношений в виде проекта закона о внесении изменений и дополнений в
Закон Республики Узбекистан «О лицензировании отдельных видов
деятельности» от 25 мая 2000 г., которые направлены в соответствующие
органы.

По второму направлению – разрешение вопросов унификации и

систематизации лицензионной системы в Республике Узбекистан: -
необходимо привести в соответствие с друг-другом перечни видов
деятельности подлежащих лицензированию утвержденные Постановлением

50

Олий Мажлиса Республики Узбекистан «О перечне видов деятельности, на

осуществление которых требуются лицензии» от 12 мая 2001 г. и
Постановлением Кабинета Министров «О мерах по реализации Закона


background image

Республики Узбекистан «О лицензировании отдельных видов деятельности»
от 28 июня 2002 г.

- в целях их систематизации и приведения ее в единую систему

необходимо сформировать единый перечень лицензируемых видов
деятельности. В нее следует включить все виды лицензий экспорта и импорта
специфических товаров, право пользования участками недр и участками недр
содержащими нерудные полезные ископаемые; определить по каждому из
них лицензирующие органы; принять отдельные Постановления Кабинета
Министров

Республики

Узбекистан

регламентирующие

порядок

лицензирования указанных видов деятельности.

- в целях сокращения лицензируемых видов деятельности, а также

реализации задач поставленных в Указе Президента Республики Узбекистан
№УП-4848 «О дополнительных мерах по обеспечению ускоренного развития
предпринимательской

деятельности,

всемерной

защите

частной

собственности и качественному улучшению деловой среды» от 5 октября
2016 г. предлагается исключить четыре вида лицензируемой деятельности из
перечня видов деятельности подлежащих лицензированию с переносом их в
сферу разрешительной системы.

- в целях оптимизации нормативно-правового регулирования

лицензирования отдельных видов деятельности предлагается внедрить
порядок лицензирования отдельных видов деятельности исключительно
Постановлениями Кабинета Министров Республики Узбекистан.

В законодательстве нашей страны регулирующем лицензионные

отношения

в

нашей

стране

фактически

действует

множество

законодательных

и

нормативно-правовых актов, регламентирующих

лицензионную систему, с отказом от их кодификации. Это не в полной мере
способствует достижению целей государственной политики по развитию
предпринимательства, улучшению инвестиционного климата и деловой
среды.

Проведенные автором изучение научной литературы показало, что

предложения по кодификации законодательства регламентирующего
общественные отношения в сфере предпринимательской деятельности
высказывались ка отечественными, так и зарубежными учеными. Так,
М-У.Э.Абдусаломов

1

при исследовании гражданско-правовых способов и

проблем защиты прав и интересов предпринимателей и Н.Р.Ахманов

2

при

исследовании проблем правового регулирования прав предпринимателей на
пользование природными ресурсами предлагали разработку

1

Абдусаломов М-У.Э. Тадбиркорлар ҳуқуқ ва манфаатларини ҳимоя қилишнинг фуқаролик-ҳуқуқий

усуллари ва муаммолари. Юрид.фан.номз...дис.автореф. –Т., 2003. – Б .9

2

Ахманов Н.Р. Тадбиркорларнинг табиий ресурслардан фойдаланиш ҳуқуқини тартибга солиш

муаммолари. Юрид.фан.номз...дис.автореф. –Т., 2007. – Б .11

51

«Предпринимательского кодекса», С.С.Гулямов

1

исследовавший правовое


background image

регулирование иностранных инвестиций в Республике Узбекистан предлагал
принять «Инвестиционный кодекс». Зарубежными учеными проводившими
исследования в сфере лицензирования также были высказаны мнения о
кодификации

лицензионного

законодательства.

Так,

А.Б.Багандов

2

,

Ю.С.Юрьевой

3

, Ю.Р.Гета

4

предлагалось принять Лицензионный кодекс.

На основании проведенного исследования и соглашаясь с

вышеуказанными

авторами

диссертант

приходит

к

выводу,

что

совершенствованию

административно-правового

регулирования

лицензионной системы в Республике Узбекистан должно способствовать
разработка и принятие в перспективе Лицензионного кодекса Республики
Узбекистан. Особое место в нем, считает автор, должны занять нормы,
регулирующие общие правила лицензирования, процедуру лицензирования,
особенности лицензирования отдельных видов деятельности, а также
предлагает примерную структуру Лицензионного кодекса.

ЗАКЛЮЧЕНИЕ

На основе проведенного исследования необходимо отметить, что

лицензионная система в условиях рыночных отношений имеет важное
социально-экономическое, правовое и управленческое значение. Исходя из
этого результаты комплексного исследования административно-правовых
аспектов лицензионной системы в Республике Узбекистан были
сформулированы в виде научно-теоретических выводов, предложений по
совершенствованию нормативно-правового регулирования лицензионной
системы и рекомендаций по дальнейшему развитию деятельности
лицензирующих органов:

1. На современном этапе лицензионная система в Республике

Узбекистан включает в себя лицензирование отдельных видов деятельности,
лицензирование экспорта и импорта товаров и услуг, лицензирование права
пользованиями участками недр, а также и участками недр, содержащими
нерудные полезные ископаемые.

2. На основе исследования теоретических основ лицензирования

разработаны авторские дефиниции понятий - лицензирование, лицензионная
система

,

лицензия, лицензируемый вид деятельности, лицензионные

требования и условия, лицензирующие органы, соискатель лицензии,
лицензиат, лицензионное соглашение, реестр лицензий:

1

Гулямов С.С. Правовое регулирование иностранных инвестиций в Республике Узбекистан.

Автореф.дис...к.ю.н. – Т., 2002. – С.7

2

Багандов А.Б. Административно-правовой механизм лицензирования в Российской Федерации.

Автореф.дис. докт. юрид. наук. – М., 2008. – 47 с.

3

Юрьева Ю.С. Лицензирование как форма деятельности органов исполнительной власти.

Автореф.дис…канд. юрид. наук. – Саратов, 2008. – 25 с.

4

Гета Ю.Р. Теоретические аспекты лицензирования в сфере административно-правового регулирования

экономики в России // Вестник Международного института предпринимательства и права. 2014. №2 (15). –
С.35-42.


background image

52

-

лицензирование

это

административно-правовой

метод

государственного регулирования правоотношений, представляющий собой
установление порядка получения специального разрешения (лицензию) на
занятие отдельными видами деятельности, осуществление которых может
нанести ущерб интересам личности, общества, государства;

-

институт лицензирования

– является совокупностью правовых норм,

регулирующих отношения, возникающие между лицензирующими органами
и лицензиатами в связи с осуществлением лицензирования, основанных на
нормах законодательства и состоящая из таких частей как лицензия,
лицензируемый

вид

деятельности,

лицензирование,

лицензионные

требования и условия, лицензирующие органы, соискатель лицензии,
лицензиат, лицензионное соглашение, реестр лицензий;

-

лицензия

– это официальный документ выдаваемый лицензирующими

органами физическим и юридическим лицам, на основании рассмотрения их
заявлений, дозволяющий осуществлять лицензируемый вид деятельности в
течении определенного срока или бессрочно;

-

лицензируемый вид деятельности –

это вид предпринимательской

деятельности в различных сферах жизни общества и государства
осуществление которого может повлечь нанесение ущерба или вреда
здоровью людей, окружающей среде, интересам личности, общества и
государства, в силу чего для занятия им требуется получение лицензии в
установленном порядке;

- лицензионные требования и условия

это комплекс установленных

законодательством правил, которые предопределяют возможность подачи
заявления о выдаче лицензии и соответствие которым является обязательным
при осуществлении лицензируемого вида деятельности со стороны
лицензиата;

- лицензионное соглашение -

это документ правового характера,

представляющий собой вид гражданско-правового соглашения, в котором
указываются стороны (лицензирующий орган и лицензиат), их права и
обязанности, обязательные для исполнения требования и условия по виду
лицензируемой деятельности, порядок, сроки и последствия осуществления
контроля за соблюдением лицензионных требований и условий, а также
случаи, когда ее исполнение невозможно;

- реестр лицензий –

это специальный перечень (опись), который

ведется каждым лицензирующим органом о промежуточных и конечных
результатах

лицензирования,

то

есть

о

количестве

выданных,

приостановленных, возобновленных, переоформленных, прекращенных и
аннулированных лицензий, о лицензиатах, их юридическом и фактическом
адресах, а также иных сведениях связанных с лицензированием;

- субъекты лицензирования»

можно классифицировать на три группы:

1) уполномоченные (лицензирующие) органы; 2) соискатели лицензий; 3)
лицензиаты.


background image

3.

Обоснован административно-правовой характер лицензионных

правоотношений.

Выдача лицензии, продление срока ее действия,

53

приостановление, переоформление, прекращение, аннулирование лицензии
являются

юридическим

отражением

осуществляемых

в

процессе

лицензирования действий, который как и контроль лицензионных органов за
соблюдением лицензионных требований и условий, регламентируются
административно-правовыми нормами.

4.

Лицензии классифицированы

по субъектам лицензирования, по

объему деятельности, по времени действия.

5.

Осуществлена классификация лицензируемых видов деятельности

по

сферам, критериям и возможности нанесения ущерба (вреда). 6.

Критерии

возможности нанесения ущерба (вреда) классифицированы по степени
важности охраняемых интересов:

права и законные интересы личности;

здоровье граждан; общественный порядок и безопасность; моральные устои
общества, духовность и нравственность; экономическая; экологическая;
информационная; техническая; национальная безопасность.

7.

Выделены

этапы

осуществления

лицензирования

как

многоступенчатого комплексного процесса:

получение, регистрация и

изучение представленных документов; изучение соответствия соискателя
лицензий условиям и требованиям осуществления деятельности со стороны
экспертной комиссии; подготовка экспертного заключения; проведение
совещания по вопросу о выдаче или отказе в выдаче лицензии; принятие
решения о выдаче или отказе в выдаче лицензии; подготовка и отправка
(вручение) уведомления о принятом решении соискателю лицензии;
подготовка бланка лицензии и проекта лицензионного соглашения; проверки
оплаты государственной пошлины; выдача лицензии; внесение данных о
лицензиате в реестр лицензий.

8.

Научно доказаны и выделены функции лицензионной системы:

регулирования, контроля и охраны прав и интересов.

9.

Выявлены, сформулированы и охарактеризованы принципы

лицензионного законодательства.

10. Обоснована необходимость внесения в Закон Республики

Узбекистан «О лицензировании отдельных видов деятельности» следующих
изменений и дополнений:

а) статью 3 после пункта 9 дополнить следующими понятиями:

Единый

государственный электронный реестр лицензий

информационная система,

содержащая сведения о выданных, переоформленных, приостановленных,
возобновленных и прекращенных лицензиях, на осуществление отдельных
видов деятельности, в которой осуществляется централизованная
регистрация и присвоение идентификационных номеров лицензиям,
выдаваемым лицензирующими органами;

серия и идентификационный номер лицензии – уникальный код,

присваиваемый в государственном электронном реестре лицензий;


background image

54

электронная лицензия – лицензия в форме электронного документа,

оформляемая и выдаваемая с использованием электронных технологий,
идентичная лицензии на бумажном носителе.

б) дополнить Закон статьей 3

1

в следующей редакции:

Статья 3

1

. Основные принципы осуществления лицензирования.

Основными принципами осуществления лицензирования являются: -
законность осуществления лицензирования отдельных видов деятельности;

- равенство прав, законных интересов участников лицензирования

отдельных видов деятельности;

- прозрачность и гласность лицензирования;
- действие лицензии в пространстве, во времени и по кругу
лиц; - единый перечень лицензируемых видов деятельности;
- специфика установления лицензионных требований и условий;
- единство порядка лицензирования.

в) дополнить статью 4 частью второй в следующей редакции:

Кабинет

Министров Республики Узбекистан в целях реализации государственного
регулирования в области лицензирования вправе создавать рабочие органы.

г) дополнить ч.1 статьи 6 Закона пунктами 4, 5, 9, 12, 13, 14 в

следующей редакции:

выдача лицензий;
выдача электронных лицензий;
выдача дубликатов лицензий;
ежемесячное предоставление информации в единый государственный

электронный реестр лицензий;

оказание электронных государственных услуг с применением

информационных систем в соответствии с законодательством Республики
Узбекистан;

организация подготовки, переподготовки и повышения квалификации

специалистов по осуществлению лицензирования отдельных видов
деятельности.

д) дополнить Закон статьей 13

1

следующего содержания:

Статья 13

1

. Обязательные лицензионные требования и условия.

Лицензионные требования и условия, с соблюдением которых
осуществляется лицензируемый вид деятельности, определяются
положениями о лицензировании отдельных видов деятельности, которые
должны содержать нормы:

об обязательном соблюдении лицензиатом законодательства; о

квалификационных требованиях к лицам, претендующим на осуществление
лицензируемого вида деятельности, включая специальные знания;

о требованиях к специальным условиям осуществления лицензируемого

вида деятельности, включая требования к используемым материально


background image

технической базе, оборудованию, иным техническим средствам.

55

Положениями о лицензировании отдельных видов деятельности могут

быть предусмотрены дополнительные лицензионные требования и условия в
отношении лицензируемого вида деятельности.

е) дополнить ст.15 Закона частью третьей в следующей редакции:

Сборы за рассмотрение заявлений соискателей лицензий зачисляются в
Государственный бюджет Республики Узбекистан.

ж) дополнить Закон статьей 21

1

следующего содержания:

Статья 21

1

. Общественный контроль за лицензированием отдельных

видов деятельности.

Общественный контроль за лицензированием осуществляется в

следующих направлениях:

- за исполнением норм законодательства о лицензировании

лицензирующими и рабочими органами и их должностными лицами; - за
исполнением лицензионных требований и условий лицензиатами.
Общественный контроль осуществляется в следующих формах:
непосредственный общественный контроль;

экспертный общественный контроль;

предметный общественный контроль;
информационно–коммуникационный общественный контроль;
общественный контроль со стороны средств массовой информации.

з) дополнить Закон статьей 24

1

следующего содержания:

Статья 24

1

. Выдача дубликата лицензии.

Основаниями для выдачи дубликата лицензии являются:

- утрата лицензии;
- повреждение лицензии.

В случае утраты лицензии лицензиат обязан обратиться в

лицензирующий или рабочий орган с заявлением о выдаче дубликата
лицензии, к которому прилагается документ, удостоверяющий внесение
платы за выдачу дубликата лицензии.

Если бланк лицензии не пригоден для использования в результате его

повреждения, лицензиат подает в соответствующий орган лицензирования:
заявление о выдаче дубликата лицензии;

непригодную для пользования лицензию;
документ, подтверждающий внесение платы за выдачу дубликата

лицензии.

Срок действия дубликата лицензии не может превышать срок

действия, который отмечался в потерянной или поврежденной лицензии.
Лицензиат, который подал заявление и соответствующие документы для
выдачи дубликата лицензии вместо потерянной или поврежденной, может
осуществлять свою деятельность на основании справки, которая выдается
органом лицензирования.

и) дополнить Закон статьей 25

1

следующего содержания:


background image

Статья 25

1

. Единый государственный электронный реестр лицензий.

Кабинет Министров Республики Узбекистан в пределах полномочий по

лицензированию отдельных видов деятельности ведет Единый

56

государственный электронный реестр лицензий, который содержит

сведения лицензионных реестров и идентификационных кодов лицензий,
выданных органами лицензирования.

Информация, содержащаяся в Едином государственном электронном

реестре лицензий и реестрах лицензий, является открытой и размещается на
официальном веб-сайте Кабинета Министров Республики Узбекистан по
вопросам лицензирования, кроме личной информации о лицензиатах.

к) дополнить Закон статьей 29 следующего содержания:

Статья 29. Возмещение убытков.

Возмещение убытков, вызванных нарушением прав лицензиата,

осуществляется

в

порядке,

установленном

гражданским

законодательством.

11. На основе проведенной в диссертации инвентаризации нормативно

правовых актов и в целях их систематизации и приведения в единую систему

необходимо: разработать единый перечень лицензируемых видов

деятельности (в нее следует включить все виды лицензий – экспорта и

импорта специфических товаров; право пользования участками недр;

участками недр содержащими нерудные полезные ископаемые); определить

по каждому из них лицензирующие органы; принять отдельные

Постановления Кабинета Министров Республики Узбекистан

регламентирующие порядок лицензирования указанных видов деятельности.

12. В целях сокращения лицензируемых видов деятельности, а также

реализации задач поставленных в Указе Президента Республики Узбекистан
№УП-4848 «О дополнительных мерах по обеспечению ускоренного развития
предпринимательской

деятельности,

всемерной

защите

частной

собственности и качественному улучшению деловой среды» от 5 октября
2016 г. предлагается исключить четыре вида лицензируемой деятельности из
перечня видов деятельности подлежащих лицензированию с переносом их в
сферу разрешительной системы.

13. В целях оптимизации нормативно-правового регулирования

лицензирования отдельных видов деятельности предлагается внедрить
порядок лицензирования отдельных видов деятельности исключительно
Постановлениями Кабинета Министров Республики Узбекистан.

14. На сегодня основания и порядок выдачи, отказа в выдаче,

приостановления, переоформления, иные вопросы по лицензированию
различных видов деятельности регламентируются нормами более десятка
законов и около ста нормативно-правовых актов. Это в свою очередь не
способствует достижению целей установления единой лицензионной
системы. Кроме этого, нормативно-правовые акты, регулирующие
лицензирование тех или иных видов деятельности, образует из себя


background image

несогласованную между собой, разрозненную и несистемную регламентацию
процедур, связанных с лицензированием. Исходя из этого целесообразно в
перспективе разработка и принятие Лицензионного кодекса Республики
Узбекистан.

57

15. По результатам осуществленных в диссертации научных

исследований

подготовлены

и

направлены

в

соответствующие

государственные органы предложения и рекомендации, направленные на
дальнейшее усиление надежной защиты частной собственности, субъектов
предпринимательства, снятия преград для их ускоренного развития,
качественному улучшению делового климата, формированию и развитию
бесконтактных форм взаимодействия субъектов предпринимательства с
лицензирующими органами, отмены уплаты лицензионных сборов за
рассмотрение заявлений о выдаче лицензий, возмещение убытков, вызванных
нарушением прав лицензиата, введения порядка выдачи электронных
лицензий, разработке и введению государственного единого

реестра

лицензий, необходимость унификации и упрощению порядка выдачи
лицензий.


background image

58

SCIENTIFIC COUNCIL №14.07.2016. Yu 30.01 ON AWARD OF

SCIENTIFIC DEGREE OF DOCTOR OF SCIENCES AT THE ACADEMY

OF PUBLIC ADMINISTRATION UNDER THE PRESIDENT OF THE

REPUBLIC OF UZBEKISTAN

MINISTRY OF INTERNAL AFFAIRS OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

ACADEMY


background image

SELIMANOVA SVETLANA MIKHAYLOVNA

ADMINISTRATIVE LEGAL ASPECTS OF IMPROVING LICENSING

SYSTEM OF REPUBLIC OF UZBEKISTAN

12.00.02 – Constitutional law. Administrative law.

Financial and customs law

(jurisprudence)

ABSTRACT OF THE DOCTORAL DISSERTATION

Tashkent – 2016

59

The theme of the doctoral dissertation is registered at the Supreme Attestation Comission of

the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan under No. 30.09.2014.B2014.3-4.Yu32

The doctoral dissertation has been prepared at the Academy of the Ministry of Internal Affairs of

the Republic of Uzbekistan.

The abstract of the dissertation is posted in three (Uzbek, Russian, English) languages on the website of


background image

the Scientific Council (http://www.dba.uz/uz/content/14072016yu3001-rakamli-ilmiy kengash) and on the

website of «ZiyoNet» information and educational portal (www.ziyonet.uz).

Scientific consultant: Kasymov Bakhodir Ergashevich

doctor of jurisprudence, professor

Official opponents: Ismailov Isamiddin

doctor of jurisprudence, professor

Kutibaeva Elizaveta Duysenbaevna

doctor of jurisprudence, professor

Tulaganov Abdumannop Abdujabbarovich

doctor of jurisprudence, associate professor

The leading organisation: The Tashkent state university of law

Defense of a thesis will take place December, 12, 2016 in 14:00 hours

at the meeting of the

Scientific Council №14.07.2016. Yu 30.01 at The Academy of Public administration under the President of the
Republic of Uzbekistan. (Address: 100003, Uzbekistan Ave, 45. Tashkent, Uzbekistan. Tel.: (99871) 232-60-
80; faks: (998971) 232-60-66; e-mail: info@dba.uz).

The doctoral dissertation is available at the information resource centre of the Academy of Public

administration under the President of the Republic of Uzbekistan (registration number ____). (Address:
100003, Uzbekistan Ave, 45. Tashkent, Uzbekistan. Tel.: (99871) 232-61-25).

The abstract of the thesis is distributed November, 26, 2016.

(the protocol of the register No. ____ from November, 26, 2016).

G.R.Malikova

Chairman of

academic council

to award the degree of doctor of science,

doctor of juridical science, associate professor

G.S.Ismailova

Secretary of the of

academic council

to award the degree of doctor of science,

doctor of juridical science, associate professor

I.A.Khamedov

Chairman of the scientific seminar at academic

council for the award the degree of doctor of science,

doctor of juridical science, professor

60

INTRODUCTION (abstract of doctoral dissertation)

The actuality and relevance of the theme.

In the world special attention is

given to the improvement of applying the means of administrative and legal


background image

regulation of the state, in particular the importance is given to ensuring the
transparency of processes of licensing, optimization of their forms and terms of
consideration, simplification of procedures of licensing, unification of the licensed
kinds of activity, expansion of ways of protection of the rights and interests of
applicants of the license and licensees, decentralization of functions of the issue of
licenses, introduction of modern information and communication technologies in
licensing processes.

For years of independence for legal regulation of the license relations about

hundred normative legal acts establishing the order, conditions, requirements,
procedures of licensing, types of the licensed activity were adopted. The
documents giving permission and the types of licenses inappropriate to modern
requirements were cancelled and the licensing procedures were optimized.

Licensing is recognized in the world as an important tool of the

administrative and legal regulation guaranteeing safety of goods, works and
services, on an equal basis with its reforming. Thereupon ensuring of the rights
and interests of applicants of licenses and licensees, the search of the scientific
solution of problems of optimization of spheres of influence of functions of state
regulation to the reduction of licensed kinds of activity, improvement of processes
of licensing, development of criteria of reference of the kind of activity to licensed
ones, definition of the directions and forms of implementation of public control
over observance of license requirements and conditions is very important.

This dissertation research is directed to realization of the tasks set in the Code

of the Republic of Uzbekistan about administrative responsibility (1994), the Law
of the Republic of Uzbekistan «About licensing of separate kinds of activity»
(2000), the Resolution the Oliy Majlis of the Republic of Uzbekistan «About the
list of activity for realization of which the license is required» (2001), Decrees of
the President of the Republic of Uzbekistan «About measures for cardinal
reduction of statistical, tax, financial accounting, the licensed kinds of activity and
procedures of permission», July 16, 2012, «About additional measures for further
improvement of the investment climate and the business environment in the
Republic of Uzbekistan», April 7, 2014, «About measures for ensuring reliable
protection of the private property, small business and private business, removal of
barriers of their accelerated development», May 15, 2015, «About additional
measures for ensuring the accelerated development of business activity, every
possible protection of the private property and qualitative improvement of business
climate», October 5, 2016, the Resolution of the Cabinet of the Republic of
Uzbekistan «About measures for implementation of the Law of the Republic of
Uzbekistan «About licensing of separate kinds of activity», June 28, 2002 and
other normative legal acts in this sphere.

61

Relevant research priority areas of science and developing technology of

the republic.

This research is executed in compliance of the priority direction of

development of science and technologies of the republic «Spiritual and moral,
cultural development of democratic and legal society, formation of innovative


background image

economy».

Foreign scientific-research review of the dissertation theme

1

.

The

scientific researches directed to studying of administrative and legal aspects of
licensing as method of state regulation of economy were carried out in the leading
scientific centers and higher educational institutions of the world, including in
Stanford, Harvard (USA), Oxford, London Business School (Great Britain), Ecole
des Hautes Etudes Commerciales, Institut Européen d'Administration des Affaires
(France), University Bocconi (Italy), International

Management Institute

(Switzerland), Indian Institute of Management (India), Nanyang Business School
(Singapore), University of Hong Kong, Peking University (China), Moscow State
University (Russia), Academy of public administration at the President of the
Republic of Uzbekistan, the Tashkent State university of law, Academy of the
Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan.

As a result of the conducted researches on studying of licensing there were

received the results having important theoretical and practical value, including: it
is proved that licensing is an effective administrative and legal method of
guaranteeing of safety of goods, works and services (Goldscheider R., Gordon
A.H. Guinness Centre, Ireland, Dublin); the license requirements proceeding from
conditions of economic development are optimized (Krattiger A., Mahoney R.T.,
Nelsen L. Oxford, U.K.); it is proved that simplification of licensing leads to
qualitative improvement of business regulation (London School of Economics,
University of Toronto); the number of proposals on optimization of royalties are
grounded (University of New Hampshire, Indian Institute of Technology); it is
proved that open licenses serve the development of business (Columbia University,
University of Illinois).

1

The review is prepared bases on the study of the following sites: www.stratford.edu, www.harvard.edu,

www.ox.ac.uk, https://www.london.edu, www.hec.fr, https://www.fabert.com, www.unibocconi.eu, imi luzern.com,
www.iiml.ac.in, www.nbs.ntu.edu.sg, https://www.hku.hk, pku.edu.cn, www.msu.ru, www.dba.uz, akatmvd.uz,
www.tsul.uz ва Goldscheider R., Gordon A.H. Licensing best practices: strategic, territorial and technology issues.
Dublin, 2006. – Р.312; Shotwell S.L. Field-of-Use Licensing. In Intellectual Property Management in Health and
Agricultural Innovation: A Handbook of Best Practices (eds. A Krattiger, RT Mahoney, L Nelsen, et al.).Oxford,
U.K. 2007.; Alberto Galasso, Mark Schankerman Do patent rights impede follow-on

innovation? /

http:voxeu.org/article/do-patent-rights-impede-follow-innovation; Tanpitukpongse T. P., Hasija К. A Zooming and
Sliding Method for the Determination of Reasonable Royalties in Patent Damages; L.Sh.Sandra Field of-Use
Licensing // http://www.iphandbook.org/handbook/ch11/p08; Eichler H-G. Adaptive Licensing: taking the next step
in the evolution of drug approval //Clinical Pharmacology & Therapeutics 2012; 91 (3):426-437; Stodden V.
Enabling reproducible research: open licensing for scientific innovation / Columbia University. International Journal
of Communications Law and Policy. March 3, 2009; Bae J. S., Rowley C., Sohn T. W. Managing korean business,
conclusion: knowledge, learning and change in korean management. Ipswich. 2002; Bagley C.E. Managers and the
legal environment: strategies for the 21st Century. New York, 1999; Gang. G.C. Korea’s economic growth and
business cycle. Dissertation. Graduate School of Business Management of Cheju University, Chеju1999; Fuji J.
Amended customs law increases border protection in Japan. Les Nouvelles. March, 2005. Fujino J., Japanese
Supreme Court: royalties under U.S. patent not taxable. Les Nouvelles. December, 2004; Duan T.D., Du T.L.H.,
Phuoc T.V., Hoang, N.V. Building an automatic vehicle license

-

plate recognition system / International Conference in

Computer Science. – Februrary 21

-

24, 2005. P.59

-

63 and other.

62

Researches for a number of priority directions of development of licensing

are conducted in the world, including: decentralization of functions of licensing;
further expansion of the sphere of introduction of modern information and


background image

communication technologies in the licensing processes; development of criteria of
introduction of the type of business activity to the licensed spheres; improvement
of public control over the observance of license requirements and conditions.

The degree of study of the problem.

Theoretical bases, administrative and

legal regulation of the permit system, practical questions of its implementation and
foreign experience are investigated insufficiently. In our country native lawyers - I.
A. Hamedov, I. Ismailov, S. M. Adilkhodjayeva, G.R. Malikova, F.H. Rakhimov, I.
I. Bobokulov, B. I. Ismailov, A. A. Li, G. Ismailova, U.Kh.Mukhamedov, A. A.
Tulyaganov, N. T. Ismailov considered questions of correlation of the state and
private interests, formation and development of public relations in the sphere of
economy and private business, permitting procedures, their current state within the
carried-out administrative and legal reforms in the Republic of Uzbekistan,
questions of licensing of types of business activity are discussed within researches
of N. R. Amanova, Sh.E.Abdukadirova, M.E.Abdusalomova, S. A. Alimbayeva,
A.A. Ananina, Zh.Yu.Artykova, S. S. Gulyamova, A. U. Davronbekova, N. T.
Ismailov, H.S.

Islamkhodzhayev, H.S. Matchonov, K. K. Rashidov,

D.Zh.Suyunova

1

.

Foreign scientists as S.Allison, G.Brian, R.Brunsvold, N.Campiglia,

J.Cathcart, G. Graff, H. Clark, H. Einhern, L. Friedman, K. Gilchrist, S. Grillo,
A.Gwyn, I.Haitch, R.Hanson, G.Henn, M.Hirschburg, С.Holmer, J.Mayers,
R.Harry, D.Merrifield, А.Modiano, G.Moore, T.Nguen, W.Wade, D.Wallace

2

and

others investigated questions of improvement of licensing legal bases.

Theoretical, legal and practical problems connected with licensing, the

license authorization system, administrative and legal regulation of licensing by
administrative legal regimes were investigated at the level of dissertation
researches by such scientists as Agapova M. A., Bagandov A. B., Valyaev

1

Хамедов И.А. Организационно-правовые проблемы совершенствования системы государственного

управления в Республике Узбекистан Автореф. дисс… д.ю.н. – Т., 2004. – 45 с.; Абдусаломов М-У.Э.
Тадбиркорлар ҳуқуқ ва манфаатларини ҳимоя қилишнинг фуқаролик ҳуқуқий усуллари ва муаммолари.
Ю.ф.н.дис...автореферати. – Т., 2003. – 23 б.; Адилходжаева С.М. Эволюция политико-правовых идей
либерализма, проблемы их реализации на современном этапе: вопросы теории и практики. Автореф.дис…
докт.юрид.наук. –Т., 2003. – 34 с.; Исламходжаев Х.С. Ўзбекистонда Республикасида бутунжаҳон савдо
ташкилотига аъзо бўлишининг ташкилий-ҳуқуқий жиҳатлари. Ю.ф.д.дис...автореферати. – Т., 2010. – 40 б.;
Исмаилов Б.И. Международные стандарты в области личных прав и свобод человека и национальное
законодательство Республики Узбекистан (проблемы взаимодействия и имплементации). Автореф. дисс…
д.ю.н. – Т., 2006. – 45 с.; Маликова Г.Р. Фуқароларнинг ўзини ўзи бошқариш институтининг конституциявий
(ҳуқуқий) асосларини такомиллаштириш муаммолари. Ю.ф.д....дис.автореферати. – Т., 2009. – 33 б.;
Мухамедов Ў.Х. Ўзбекистон Республикасида конунчиликни тизимлаштиришнинг назарий ва амалий
муаммолари Ю.ф.д...дис.автореферати. – Т., 2010. – 45 б.

2

Mayers Harry R., Brunsvold Brian G. Drafting Patent Licensing Agreements. N.Y., 1991; Campiglia N.

Florida Real Estate License Law. Who Is Protecting The Public // Saint Thomas Law Review. № 9, 1996-1997;
Cathcart J. Graff G. Occupational Licensing: Factoring It Out // Pacific Law Journal. №9, 1998; Clark H.
Occupational Licensing in the Building Industry // Washington University Law Quarterly, 1992; Einhern Harold.
Patent Licensing Transactions. N.Y., 1996; Hirschburg M., Gilchrist K. Licensing In Iowa // Iowa Law Review, №33
19471998; Wade W., Forsyth C. Administrative law / Jurisdiction over fact and law. Oxford, 2005.

63

Yu.K., Ionova Zh.A., Kazora N. F., Kalinina A.S., Cohen A. A., Melnichuk G.V.,
Milshin Yu.N., Morozova O. V., Raids K. I., Nelyubin S. Ya., Novokhatsky D.V.,


background image

Eagles A.N., Pykhtin S.V., O.S., Subanov N. V., Trotsenko O. S., Hvalin A.V.
Sable., Yuryeva Yu.S.

1

and others .

It should be noted that in works by the above-stated authors legal problems of

the system of permission in general, licensing of business activity, the questions
connected with unification of the permit system, peculiarities of administrative and
legal regulation of licensing process and codification of legal regulation of licensed
activity were not exposed to complex scientific and practical research.

Existence of undisclosed issues of administrative and legal regulation of

licensing today, necessity of unification of types of licensed activity, simplification
of processes of the issue, renewal, suspension, termination and cancellation of
licenses confirm the need for improvement of administrative and legal regulation
of the system of permission.

In our country there has not been conducted a special research devoted to the

problems of administrative and legal aspects of the system of permission.

Connection of the theme of dissertation with the scientific research works of
higher institution, where the dissertation is carried out.

The thesis is included

in the plan of research activity of the Academy of the Ministry of Internal Affairs
of the Republic of Uzbekistan and executed within the scientific research devoted
to «Improvement of Administrative and Legal System in the conditions of Further
Deepening of Democratic Reforms and Development of Civil Society in
Uzbekistan».

The aim of the research

is to develop scientifically based proposals and

recommendations aimed at improvement of administrative and legal aspects of the
system of permission.

The tasks of the research:

1

Агапова М. А. Институт лицензирования в административном праве. Автореф.дис…канд. юрид.наук. – М.,

2006. – 31 с.; Багандов А.Б. Административно-правовой механизм лицензирования в Российской Федерации.
Автореф.дис...докт.юрид.наук. – М., 2008. –28 с.; Валяев Ю.К. Метод разрешения в административном праве.
Автореф.дис…канд.юрид.наук. – М., 2009. – 44 с.; Ионова Ж.А. Правовые проблемы государственной
регистрации и лицензирования предпринимательства: Автореф.дис…канд.юрид.наук. – М., 1997. – 27 с.;
Казора Н.Ф.

Административно-правовая организация механизма лицензирования образовательной

деятельности учреждений высшего и среднего профессионального образования. Автореф.дис…канд.
юрид.наук. – Хабаровск, 2005. – 25 с; Калинина А.С. Правовые основы лицензирования в сфере связи.
Автореф.дис…канд. юрид.наук. – М., 2009. – 24 с.; Мельничук Г.В. Лицензирование как форма
государственного

регулирования

предпринимательской

деятельности

в

России

и

США.

Автореф.дис…канд.юрид.наук. – М., 2007. – 23 с.; Мильшин Ю.Н. «Лицензирование как
административно-правовой институт. Автореф.дис...канд.юрид.наук. – Саратов, 1999. – 24 с.; Морозова О. В.
Административные процедуры в РФ, США, ФРГ. Автореф.дис…канд. юрид.наук. – М., 2010. – 29 с.; Налетов
К. И.

Лицензионные и договорно-правовые формы пользования недрами в РФ и за рубежом:

Автореф.дис...канд.юрид. наук. – М., 2006. – 22 с.; Нелюбин С.Я. Режим лицензирования в Российской
Федерации: административно правовой аспект. Автореф.дис...канд.юрид.наук. – М., 2004;. 25 с.; Новохатский
Д.В.

Лицензирование

медицинской

деятельности

(организационно-правовой

аспект).

Автореф.дисс...канд.юрид.наук. – Саратов, 2003. – 21 с.; Пыхтин С.В. Лицензирование банковской
деятельности. Автореф.дис…канд.юрид.наук. – М., 2004. – 23 с.; Субанова Н.В. Проблема прокурорского
надзора за исполнением законодательства о лицензировании. Автореф. дис...канд.юрид.наук. – М., 2004. 24 с.;
Хвалина А.В. Оказание помощи хозяйствующим субъектам по спорам, возникающим из лицензионных
правоотношений. Автореф.дис…канд.юрид.наук. – М., 1997. – 27 с; Юрьева Ю.С. Лицензирование как форма
деятельности органов исполнительной власти. Автореф.дис…канд.юрид.наук. – Саратов, 2008. – 28 с.


background image

64

studying of the current state of the permit system in the Republic of

Uzbekistan;

theoretical analysis of administrative and legal nature of the permission

system;

development of criteria of the reference of types of business activity to

licensed ones and classification on their basis of the types of licensed activity; the
administrative and legal analysis of standards regulating the licensing of activity
types;

research of process and practice of the issue, refusal of the issue, extensions,

renewals, suspension, termination and cancellation of licenses; studying of
experiment of some foreign countries on implementation of licensing;

definition of prospects of development of theoretical bases of the permit

system, development of suggestions for improvement of the directions and forms
of implementation of public control over observance of license requirements and
conditions;

development of proposals and recommendations about unification of the

licensed types of activity, and systematization and codification of the legislation
regulating license legal relationship.

The object of the research

is the system of permission in the Republic of

Uzbekistan, processes of licensing, relationship between the licensing bodies,
applicants of licenses and licensees.

The subject of the research

is the normative legal acts regulating the system

of permission, the activity of the licensing bodies on licensing the types of business
activity and the bodies ensuring the observance by applicants of licenses and
licensees the license requirements and conditions.

Research methods

. In the course of the research such methods as analysis,

generalization, deduction, system approach, sociological polls, comparative and
legal analysis, technical analysis, studying of statistical data and materials on
licensing the types of activity were applied.

Scientific novelty of the research

consists in the following:

the criteria of reference of the kind of activity to the licensed spheres and on

their basis classification of the licensed types of activity is developed;

establishment of the responsibility for violation of the right to private property

on improvement of legal regulation of process of licensing of kinds of activity is
proved;

the norm of responsibility for violation of the order of conducting checks and

audits of financial and economic activity of the subjects of business is proved; the
norm of responsibility for illegal suspension of operations of the subjects of
business and (or) transactions on their bank accounts is developed; norms on
responsibility for violation of the legislation on licensing are developed.

Practical results of the research.

Proposals on improvement of the Code of

the Republic of Uzbekistan about administrative responsibility, the Law «About
Licensing of Separate Kinds of Activity» and the necessity of adoption of the


background image

65

uniform normative legal act regulating the questions of licensing - the License
Code of the Republic of Uzbekistan are proved; it is proved that implementation of
proposals and recommendations on improvement of the system of permission will
serve ensuring the rights and freedoms of applicants for the license and licensees.

The reliability of research results

is reflected in the following: the

theoretical approaches and methods used in the thesis are received from official
sources; results of the conducted sociological survey are generalized and issued in
the appropriate order; conclusions, proposals and recommendations are approved
by authorized bodies and introduced in practice.

Scientific and practical significance of the research results.

The scientific

significance of the researcch is shown in the possibility of use of its scientific
theoretical conclusions, offers and recommendations in the follow-up scientific
activity, lawmaking, law-enforcement practice, interpretation of the relevant
standards of the administrative and legal legislation, improvement of the national
legislation, and also enrichment of science of administrative law, the financial
right, customs right from the scientific-theoretical position. Results of research can
be used when carrying out new scientific researches.

The importance of the practical offers and recommendations developed in

results of research is shown in their application in lawmaking, increase of
efficiency of activity of the licensing bodies, use in educational process of legal
educational institutions.

Implementation of the research results.

On the basis of the developed

suggestions for improvement of administrative and legal aspects license systems in
the Republic of Uzbekistan were:

the changes defining administrative responsibility for are made to the Code of

the Republic of Uzbekistan about administrative responsibility: «Violation of the
right of the private property» article 241

1

, «Violation of the order of carrying out

checks and audits of financial and economic activity of subjects of business»
Article 241

2

, «Illegal suspension of operations of subjects of business and (or)

transactions of their bank accounts» Article 241

3

(the act of introduction from

Legislative chamber Oly Mazhlisa of the Republic of Uzbekistan of 12.05.2016
No. 06/1-05/728vkh). These results serve ensuring inviolability of the private
property, reduction of checks of activity of subjects of business, guaranteeing
freedom of implementation of financial and economic activity, transactions of their
bank accounts;

the changes defining administrative responsibility for are made to the Code of

the Republic of Uzbekistan about administrative responsibility

.

«Violation of the

legislation on licensing and legislations on allowing procedures» Article 241

5.

(the

act of introduction from Legislative chamber Oly Mazhlisa of the Republic of
Uzbekistan of 12.05.2016 No. 06/1-05/728vkh). It will allow to increase the level
of ensuring performance of acts for licensing and allowing procedures;

results of studying of the license authorization system are brought in the

textbook «Administrative law» for students of the bachelor degree, listeners and


background image

cadets of the highest educational institutions (the act of introduction of the
Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan No. 2/135-95 of May

66

28, 2015). It will serve formation and development of knowledge, skills of

students, listeners and cadets about the permit system and the order of licensing.

Approbation of the research results.

Results of research passed approbation

during 11 republican and the international scientific and practical conferences, in
particular, «Суд-ҳуқуқ ислоҳотларини чуқурлаштириш шароитида маъмурий
жавобгарлик тўғрисидаги қонунчиликни такомиллаштириш масалалари»
(Тashkent, 2010), «Совершенствование административного законодательства
Республики Узбекистан» (Тashkent, 2011), «20 лет независимости Республики
Казахстан: достижения и перспективы развития» (Кaraganda, 2011),
«Маъмурий қонунчиликни такомиллаштириш – суд-ҳуқуқ соҳасидаги
ислоҳотларнинг муҳим йўналиши» (Тashkent, 2012), «Суд-ҳуқуқ
ислоҳотларини чуқурлаштириш шароитида маъмурий жавобгарлик
тўғрисидаги қонунчиликни такомиллаштириш» (Тashkent, 2013),
«Социальное партнерство в реализации государственной политики по защите
прав и законных интересов детей и семей» (Тashkent, 2013), «The priorities of
the world science: experiments and scientific debate» (North Charleston, SC, USA.
2014), «Болалар учун ижтимоий ҳамкорлик: миллий ва халқаро тажрибалар»
(Тashkent, 2014), «Ўзбекистон Республикасида ҳуқуқбузарликларнинг олдини
олиш тизими: ютуқлар ва такомиллаштириш истиқболлари» (Тashkent, 2015),
Ички ишлар органларида жисмоний ва юридик шахсларнинг мурожаатлари
билан ишлашни такомиллаштириш (Тashkent, 2015), Ҳуқуқий таълим-тарбия
– ҳуқуқ-тартиботни таъминлаш кафолати (Тashkent, 2016).

Publication of results of research.

On the thesis only 31 scientific works, in

particular, 1 monograph, 15 articles are published (4 from them in foreign
editions).

The structure and volume of the dissertation.

Theses of the conclusion,

the list of the used literature, 26 appendices consist of introduction, 4 chapters, 241
pages of the text, annexes to the thesis are issued separately.

MAIN CONTENTS OF THE THESIS

The followings are presented in the introductory part of the dissertation: the

actuality and relevance of the theme of research, the connection of the study with
the priority areas of science and technology development, commentary to
international scientific research, the level of scrutiny of the topic, the theme of the
dissertation thesis associated with the higher education institutions of scientific
research carried out, the purpose of the study and objectives of the research
methods, scientific novelty and practical results, the reliability of the results of the
research, the introduction of their scientific and practical significance of the
research, the results of the survey, announcement of the results, the volume and
structure of the dissertation.


background image

In chapter 1 «

Theoretical and legal analysis of licensing system

» the

author carried out the analysis of the current state of the licensing system, the place
of licensing among other methods of state regulation, the basic concepts of the
system of licensing, its administrative and legal nature and classified the licensed
kinds of activity by the criteria developed by the author.

67

For years of independence in our country administrative and legal reforms of

the system of public administration were carried out, forms, methods and means of
administrative and legal regulation of public relations are reconsidered, their
modern ways began to be applied, the priority of interests of the person is
established.

Licensing as the method of administrative and legal regulation establishes the

possibility of operating of separate kinds of activity only on the basis of special
permission (license), and carries out the task of protection of interests of the person,
society and state. For last years for legal regulation of the license relations about
hundred normative legal acts establishing the order, conditions, requirements,
procedures of licensing, types of the licensed activity were adopted.

The condition of the license system shows the need for reduction of its

volumes, optimization of their legal regulation, improvement of processes of
realization of licensing of the kinds of activity.

Relevance of the research of the license system is caused by the need for

improvement of existing license legislation of the Republic of Uzbekistan
consisting of the Law of the Republic of Uzbekistan «About licensing of separate
kinds of activity», May 25, 2000 and a set of other normative legal acts. It assumes
the necessity of identification of the reasons and the subsequent elimination of the
difficulties of practical application of standards of the license legislation arising in
this connection.

Separate kinds of activity subject to licensing are defined by the Resolution

the Oliy Majlis of the Republic of Uzbekistan «About the list of activity categories
operating of which require the license», May 12, 2001 and the Resolution of the
Cabinet of the Republic of Uzbekistan «About measures for implementation of the
Law of the Republic of Uzbekistan «About licensing of separate kinds of activity»,
June 28, 2002

1

. Besides, the relations arising when licensing export and import of

goods (works, services) are regulated by the Regulations on the order of licensing
of export and import of specific goods in the territory of the Republic of
Uzbekistan. In turn the relations arising when licensing the use of objects of
intellectual property and in the contract of the complex enterprise license (the
contract on franchizing) are regulated by chapter 50 («The complex enterprise
license»), and article 1036 of the Civil Code of the Republic of Uzbekistan..

Besides, the legislation studies show that there are cases of licensing of

separate kinds of activity which are not defined by the Law of the Republic of
Uzbekistan «About licensing of separate kinds of activity», May 25, 2000. So, in
accordance with the Law of the Republic of Uzbekistan «About the subsoil» of
December 13, 2002, the licensing on the right of use of subsoil plots is established


background image

(art. 23, 26-34). The order of licensing is regulated by the Resolution of the
President of the Republic of Uzbekistan of May 2, 2011 «About the adoption of
the Regulations on the order of issue of licenses for the right of use of the subsoil
plots containing nonmetallic minerals».

The author on the basis of the conducted research claims that the social and

economic relations, business activity, the authorization system, questions of
licensing, the state services are so closely interconnected and interdependent, and
bound among

1

The Resolution was approved by the Ministry of Foreign Economic Relations, the Ministry of Finance, the State

Customs Committee and coordinated with the Central Bank of the Republic of Uzbekistan. Registed by Ministry of
Justice of the Republic of Uzbekistan on April 8, 1998, N 422.

68

themselves that it is impossible to consider and analyze their state separately
selecting only the system of licensing. In the analysis of licensing the ratio of
licensing with institutes of permission, registration, quoting, accreditation,
certification, standardization, competition, exams, examinations, coordination and
approval, certification, estimates, admission, etc. as well as similar special
administrative legal regimes regarding their unification and the exception of
barriers to development of business activity and reduction of state regulation in the
specified spheres was considered.

As it stands now, the licensing system in our country appeared rather recently

and its theoretical base has not developed yet. Based on the research of theoretical
bases of licensing the author's definition of concepts - licensing, the licensing
system, the license, the licensed kind of activity, license requirements and
conditions, licensing bodies, the applicant of the license, the licensee, the license
agreement and the register of licenses are developed.

In the author's opinion, types of the licensed activity should be classified by

the seriousness of interests being protected – the rights and freedoms of the person;
citizens health; public order and safety; spirituality and morality; economic;
ecological; information; technical and national security. The classification stated in
the thesis gave the chance to draw the conclusion that licensing is one of methods
of administrative and legal influence of the state not only on economic processes,
but also on the public relations in the field of protection of the above-stated
interests. Thus, the author comes to the conclusion that licensing is applied to
protection of very wide range of interests of the person, society and the state.

The author claims that the license system in our country is regulated by more

than a hundred normative legal acts that reveals the need for optimization of
standards of the legislation for the sphere of licensing, the necessity of taking
measures on ensuring transparency and openness of license procedures,
improvement of procedural mechanisms of licensing, guaranteeing of legality,
reliable protection of the rights of subjects of small business and private enterprise.
Achievement of the goal requires the deep analysis of the legislation on licensing
that assumes full inventory of all normative legal acts regulating the license
relations.


background image

So, the Law of the Republic of Uzbekistan «About licensing of separate

kinds of activity», May 25, 2000 is the main normative legal act regulating the
relations connected with licensing of separate kinds of activity. At the same time,
the legislation on licensing represents the extensive network of interconnected
normative legal acts about licensing now. So, provisions on licensing of kinds of
activity in various spheres are established in the Customs Code of the Republic of
Uzbekistan, the Law of the Republic of Uzbekistan «About conservation»,
December 9, 1992; The Law of the Republic of Uzbekistan «About advertizing»,
December 24, 1998, the Law of the Republic of Uzbekistan

«

About copyright and

allied rights», July 20, 2006, and in regulations on licensing of separate kinds of
activity. Besides, among the legal acts regulating the license relations it should be
noted the instructions and orders of the Central bank of the Republic of Uzbekistan
regulating the licensing of bank activity.

In chapter 2 «

Analysis of administrative and legal regulation of the

license system and implementation of licensing in the Republic of Uzbekistan»

the analysis

69

of administrative and legal regulation of license requirements and conditions,

licensing procedure, order of refusal in issueing, extension, renewal and issue of
the duplicate of licenses are carried out, and the grounds for suspension,
termination and cancellation of licenses and the practice of their implementation
are investigated.

Based on the legislation studies, the author claims that the main license

requirements and conditions through observance of which the licensed kind of
activity is carried out are established by the Law of the Republic of Uzbekistan
«About licensing of separate kinds of activity», May 25, 2000. Requirements and
conditions on concrete kinds of activity are defined by regulations on licensing of
separate kinds of activity containing norms about obligatory observance of the
legislation by the licensee; about qualification requirements to the persons
applying for realization of the licensed kind of activity including special
knowledge; about requirements to special conditions of realization of the licensed
kind of activity including requirements to the used material and technical
resources, the equipment and other technical means.

According to the legislation for obtaining the license the applicant of the

license submits to the appropriate licensing authority the application about issuing
the license, the document confirming the introduction by the license applicant of
charge, for consideration by the licensing authority of the application, other
documents confirming the possibility of performance by the license applicant of
the requirements and conditions shown for obtaining the license.

The licensing div after recieving the relevant documents shall carry out

verification of the data, including on existence of the equipment, buildings,
constructions, and the corresponding experts having necessary education specified
in documents and skills on realization of the licensed activity. Check is carried out
on several stages: studying of the submitted documents; studying of conditions of


background image

realization of the activity by the commission of experts, preparation of the expert
opinion; holding of the meeting on the issue of handing or refusal of licensing;
making decision on handing or refusal of licensing; preparation and sending
(delivery of the notification of the made decision to the license applicant);
preparation of the form of the license and draft of the license agreement; checks of
receipt of the state tax; licensing; entering of data on the licensee into the register
of licenses.

At the same time, it would be desirable to notice that applicants of the license

file with the licensing (working) bodies the documents reflecting the opportunity
and compliance to license requirements and conditions of rooms, the equipment of
personnel (workers) and other parameters for realization of the licensing kind of
activity.

Studying of practice of licensing showed that terms of consideration of the

applications about issue of licenses conform with requirements of the legislation on
observance of terms of consideration of appeals of natural and legal entities to
government bodies. Reasoning from the results of studying of practice of issuing
the licenses establishment of the uniform requirement for all types of licensed
activity according to which the license is granted in the day of presenting by the
license applicant of the document confirming the payment of the state tax and
signing of the license agreement with the licensing div.

70

At making decision on refusal of licensing the notice about it shall be sent to

the applicant. According to the p. 6 of Art. 16 of the Law of the Republic of
Uzbekistan «About licensing of separate kinds of activity» the notice shall be
directed or handed to legal (natural person) - the license applicant in writing. In the
notice causes of refusal of licensing, and the term within which the applicant after
elimination of the specified causes of failure, can provide documents for obtaining
the license repeatedly shall be specified. The positive moment of legal regulation
of refusal of licensing is the fact that in standards of the legislation it is directly
specified: «… the term specified in the notice of refusal of licensing shall be
proportional to time necessary for elimination of shortcomings».

As a result of the consecutive reforms which are carried out in our country

on the accelerated development of small business and private enterprise now the
non-state sector becomes the true support of national economy. Consecutive
measures for restriction of intervention of government bodies in the activity of
subjects of private business are taken, in the course of improvement of standard
and legal base of economic reforms the large-scale system of privileges and
preferences on support of enterprise initiatives is created.

Under the Decree of the President of the Republic of Uzbekistan «About

measures for further improvement of the system of legal protection of the subjects
of business», June 14, 2005, such measure as suspension of operations can be
made only in a judicial proceeding.

Suspension of the licence means what at detection or emergence of certain


background image

circumstances force of the license given out by the licensing div is suspended,
and the licensee has no right during the certain period of time to carry out the
licensing kind of activity. As the subjects having the right to suspend the license
are specified the licensing div and the economic court. The feature of suspension
of force of the license is that the licensing div has the right to suspend the license
for a period of up to 10 working days, and court – more than 10 working days.

The order and subjects of cancellation of the license are provided in the p. 2

of Art. 24 of the Law of the Republic of Uzbekistan «About licensing of separate
kinds of activity». So, in case of establishment of the fact of obtaining the license
with use of false documents cancellation of the license is made according to the
decision of the economic court in the order established by article 155

18

The

Economic and Procedural Code of the Republic of Uzbekistan. On other grounds
the decision on cancellation of the license is made by the licensing div.

The decision of the licensing div on cancellation of the license can be

appealed in court. In case of recognition of groundlessness of cancellation of the
license, the licensing (working) div bears before the licensee responsibility at a
size of the suffered damage.

Chapter 3 of the thesis is devoted to studying

«Foreign experience of

licensing of separate fields of activity».

It reflects the research of the experience

of regulation and implementation of licensing in some developed states of the
world and the CIS countries.

In the course of the research of foreign experiment on licensing there were

revealed some general similarities of regulating of the license system and its

71

peculiarities. In Germany there exists a notifying order of the state bodies that the
enterprise is created started the activity. Besides, by the legislation of Germany it is
established that the businessman shall notify about cases of change of the enterprise
address to the state bodies; revision of activity direction, extension of the list of
goods or services, termination of its activity. For realization of licensed activity in
Germany it is only necessary to declare the beginning of activity, at the same time
in other countries obtaining permission is necessary (the allowing document - the
license). Only for some types of business activity in which special and systematic
control is necessary and realization of which demands existence of qualification of
employees (insurance, medicine, veterinary) or special material resources or the
equipment special requirements are established. Proceeding from it in the German
legislation requirements for the above-stated kinds of activity, in particular
requirements to qualification of employees, the equipment of the rooms, means
applied at realization of the licensed activity are specified in details. In particular,
it is regulated that lack of qualification on realization of the licensed kind of
activity can serve as the cause of failure of taking such permission. It should be
noted that in the legislation existence of competence and qualification on
realization of the licensed kind of activity is not considered as unshakable, and it is
established that at emergence of grounds such qualification can be checked by
means of control and licensed activity already being carried out can be recognized


background image

as not conforming to the established requirements. It means that in the German law
the bases, the order and conditions of realization of licensing of the types of
business activity are more specifically regulated, and various aspects of relationship
between the licensing bodies and licensees are regulated.

Licensing as the method of regulation in the United States of America bears

in itself considerable features which are seen in the fact that the proposal on the
need of establishment of licensing of a type of business activity arises not
according to the decision of a state div, but from businessmen, their labor unions,
that is the state is not the initiator of introduction of licensing of the certain kind of
activity.

Experience of the USA is interesting in the sense of that when licensing the

types of business activity both self-regulators represented by labor unions and
direct state intervention and other methods of administration are used. In our
opinion, this circumstance visually shows that decentralization of powers and
privatization of subjects of their implementation allows to raise the level of
efficiency and quality of regulation of legal relationship in various spheres of
social life and state activity.

The main objective of licensing in the USA are protection of the rights of the

person and safety of society from results of incompetent or unqualified business.
Besides, licensing is essentially applied as the instrument of regulation, permission,
registration, control of monopolies, and an instrument of prohibition. It allows to
claim that licensing in the USA as the method of state regulation of the market
relations, has many-sided character which is used by the state in various purposes
for protection of a wide spectrum of public relations.

Licensing in the People's Republic of China is carried out on the basis of the

Law «About Administrative Licensing», August 27, 2003, in which it is
established that at implementation of the license the principle of creation of normal
conditions for work of people, ensuring efficiency and quality services shall be
observed. Authorized div of

72

issue of administrative licenses is the State Council which can make decisions on
the basis of which administrative licenses can be granted. In cases of identification
of the facts of occupation by the licensee the activity not compatible to conditions
of the administrative license and these violations do not fall under jurisdiction of
the licensing administrative div, administrative div of the local area where
illegal activity is carried out, is obliged to send the notice containing information
of illegal actions and the taken measures to the licensing administrative div. The
administrative div that makes the decision or any higher div has the right in the
circumstances given below to cancel the administrative license at the request of
interested party or within the competence. If the licensee obtains the administrative
license by means of deception, bribery or other illegal ways, this administrative
license is subject to cancellation.

Within the research of the license system, the comparative and legal analysis

of the condition of legal regulation and implementation of licensing in some CIS


background image

countries (the Russian Federation, Belarus, Ukraine, Azerbaijan, Armenia,
Kazakhstan) for the purpose of identification of positive experience was carried
out. Studying showed that in some CIS countries legal regulation of the license
system regarding kinds of activity for realization of which licenses (special
permissions) is required, the government bodies and organizations authorized for
their issue, their rights and powers have significant differences.

Summarizing the aforesaid it is necessary to notice that licensing as the

method of state regulation of economy is applied in many countries. Besides, the
above mentioned experience of implementation of license regulation abroad shows
with evidence that in the states with market economy the license is used for
protection of consumers’ rights and creation of guaranteed conditions for operating
of private business. The international experience shows that in the democratic
states with the developed market economy licensing continues to remain as one of
means of state regulation of the activity of economic entities.

Chapter 4 of the thesis is named «

Improvement of the license system in the

Republic of Uzbekistan».

It considers the questions of improvement of theoretical

bases of the license system, definition of its functions and the principles and
formation of public control over licensing, and the prospects of unification,
systematization and codification of legal regulation of licensing.

Definition of the directions of improvement of the license system assumes

the necessity of understanding of the purposes and tasks, characterizing of
functions of the license system in administrative law. At the same time, efficiency
of licensing is reached by carrying out the uniform state policy and realization of
the package of measures of legal, organizational and economic character.

Main goal of the license system is protection of the rights of the person for

receiving qualitative production and services, guaranteeing the interests of society
and state. For its realization the normative legal acts regulating the license system
are developed and adopted, the list of types of the licensed activity extends or
reduced, the order of control and supervision of observance by licensees of the
established requirements and conditions of licensing is established.

Proceeding from it, the author of dissertation pays attention that the license

system in the Republic of Uzbekistan represents the organizational set of

73

interconnected, interdependent structural elements which belong to the sphere of
licensing; subjects of licensing possess have various large powers, they carry out
licensing on the basis of compliance to requirements and conditions, they define its
signs; in general, the licensing bodies can be distinguished on territorial activity,
volume and nature of powers, structure, personnel and the order of formation;
subjects of licensing realize their powers within imperativeness.

Thus, the license system is an applied reflection of theoretical questions of

safety and protection of the person, society and state, proceeding from which the
licensing is directed to the prevention, preclusion and elimination of possible
threats to the rights and interests of the person, society and state.

On the basis of this, the author claims that definition of theoretical bases of


background image

the license system assumes disclosure of functions of the license system. Function
of regulation. It is reflected in the fact that by means of the license system the
activity of subjects of the license relations is regulated. Existence of restriction in
the form of obligation of obtaining the license predetermines the direction of
relationship of subjects of business activity with the licensing bodies. So licensing
is method of impact of the state on legal relationship in the sphere of realization of
business activity. It is possible to refer to the function of regulation the problem of
determination of legal capacity of subjects of license relationship.

Function of control. This function is shown in the state control of realization

of the licensed kind of activity by businesspersons. The licensing bodies within
realization of the process of licensing, according to standards of the legislation
exercise preliminary and subsequent control by types of the licensed activity.

Function of protection of the rights and interests. This function is also the

main function as it is specified by concrete standards of the legislation, and serves
the purposes of licensing. At the same time, the license system executes function
of protection of the rights and interests of the subjects of licensing from illegal
intervention by means of establishing the conditions, terms, the order of
intervention and checks of economic entities.

The author of dissertation, after definition of the main functions of the

license system, which predetermine the main directions of the activity in the
sphere of licensing, discloses the questions of definition of the principles of the
license system. In spite of the fact that today about hundred normative legal acts
regulating the license relations is acting, none of them gives the principles of
licensing. However, the principles in itself are the fundamental standards of law
defining the framework of activity and actions within the system and procedure of
licensing.

On the basis of the analysis of scientific literature and the foreign legislation

the author assumes that the license system is based on the following principles: -
legality of implementation of licensing of separate kinds of activity; - equal rights,
legitimate interests of participants of licensing of separate kinds of activity;

- transparency and publicity of licensing;
- action of the license in space, in time and around persons;
- the uniform list of the licensed kinds of activity;
- specifics of establishment of license requirements and conditions;

74

- unity of the order of licensing.
In the chapter there also considered the questions of formation of public

control over the activity of licensing bodies and observance of license
requirements and conditions.

For ensuring the efficiency of public control over licensing, increase of its

role in counteraction to corruption and other negative phenomena in the activity of
the licensing bodies, the author distinguishes the following forms of public control:

1) written, oral and electronic public control over the activity of licensing

bodies and licensees;


background image

2) creation of special Centers, Councils, commissions from among specialists

and experts acting on continuing basis over the activity of licensing bodies and
licensees;

3) realization of checks through registers of licenses and placements of

licensing, renewal, stay, renewal, termination and cancellation of licenses;

4) creation of a special website «Public control over the observance of the

license legislation».

5) active participation of mass media in the control of observance of license

requirements and conditions of the licensing bodies and licensees.

The author of dissertation considers important and expedient the expansion

of public control over licensed activity that in turn will increase the transparency
and accountability of the licensing bodies and licensees in license system activity.

Further, in the chapter the author formulates proposals on the directions of

unification, systematization and codification of legal regulation of licensing. State
regulation in modern conditions acts as continuous organizational and legal impact
of the state on the activity of subjects of legal relationship. The researches on
studying of the legislation on licensing conducted by the author of dissertation
showed the existence of the need for further systematization and unification of
legal regulation of the public relations in this sphere.

The aforesaid and results of the research of administrative and legal

regulation of the license system in the Republic of Uzbekistan allowed to draw
conclusions that the refusal by the legislator of distribution of operation of the law
on all kinds of activity which are subject to licensing is inexpedient and not
purposeful excluding the distribution of the law for export and import of goods
(works, services).

At the present stage the basis and the order of issuing, refusal of issuing,

suspension, renewal, other questions on licensing of different types of activity are
regulated by norms of several laws and normative legal acts.

Proceeding from it, the author considers that it is necessary to determine

prospects of improvement of the license system and its legal regulation on the
following directions:

1) development of standards of the current legislation regulating the license

relations;

2) solution of questions of unification and systematization of the license

system in the Republic of Uzbekistan;

3) definition of prospects of codification of normative and legal regulation of

the license system.

75

In the first direction the author prepared proposals on further development of

legislative regulation of the license relations in the form of the bill on making
amendments and alternations in the Law of the Republic of Uzbekistan «About
licensing of separate kinds of activity», May 25, 2000.

In the second direction solution of questions of unification and

systematization of the license system in the Republic of Uzbekistan:


background image

- it is necessary to bring into accord with each other lists of kinds of activity

subject to licensing approved by the Resolution of the Oliy Majlis of the Republic
of Uzbekistan «About the list of kinds of activity for realization of which licenses
are required», May 12, 2001 and the Resolution of the Cabinet «About measures
for implementation of the Law of the Republic of Uzbekistan «About licensing of
separate kinds of activity», June 28, 2002.

- on the basis of the inventory of normative legal acts carried out in the

theses and for their systematization and reduction in uniform system it is necessary
to develop the uniform list of the licensed kinds of activity. It is necessary to
include all types of licenses of export and import of specific goods, the right of use
of the subsoil plots and subsoil plots containing nonmetallic minerals in it;
determine the licensing bodies for each of them; adopt the separate Resolutions of
the Cabinet of the Republic of Uzbekistan regulating the order of licensing of the
specified kinds of activity.

- for reduction of the licensed kinds of activity and realization of the tasks set

in the Decree of the President of the Republic of Uzbekistan «About additional
measures for ensuring the accelerated development of business activity,
world-wide protection of the private property and improvement in quality of the
business environment», October 5, 2016 Four types of the licensed activity are
proposed to exclude from the list of kinds of activity subject to licensing with
transferring of them to the sphere of the permitting system.

- for optimization of normative and legal regulation of licensing of separate

kinds of activity it is proposed to introduce the order of licensing of separate kinds
of activity only in Resolutions of the Cabinet of the Republic of Uzbekistan.

In the legislation of our country, there many acting legislative and legal acts

regulating the license system with refusal of their codification in our country. It not
fully promotes achievement of the objectives of the state policy on development of
business, improvement of investment climate and the business environment.

Carried out by the author studying of scientific literature showed that

proposals on codification of the legislation regulating the public relations in the
sphere of business activity expressed by domestic and foreign scientists as well.
So, M-U.E.Abdusalomov

1

researching the civil-and-legal ways and the problems of

protection of the rights and interests of businessmen and N.R.Akhmanov

2

in

researching the problems of legal regulation of the rights of businessmen to use the
natural resources proposed the development of «The enterprise code», S. S.

1

Абдусаломов М-У.Э. Тадбиркорлар ҳуқуқ ва манфаатларини ҳимоя қилишнинг фуқаролик-ҳуқуқий

усуллари ва муаммолари. Юрид.фан.номз...дис.автореф. –Т., 2003. – Б .9

2

Ахманов Н.Р. Тадбиркорларнинг табиий ресурслардан фойдаланиш ҳуқуқини тартибга солиш

муаммолари. Юрид.фан.номз...дис.автореф. –Т., 2007. – Б .11

76

Gulyamov

1

investigating legal regulation of foreign investments in the Republic of

Uzbekistan suggested to adopt «The investment code». The foreign scientists
conducting researches in the sphere of licensing also expressed opinions on


background image

codification of the license legislation. So, A. B. Bagandov

2

, Y.S.Yuryevoy

3

,

Yu.R.Geta

4

proposed to adopt the License code.

On the basis of the conducted research and agreeing with the above-stated

authors the author of the dissertation comes to the conclusion that for promoting the
improvement of administrative and legal regulation of the license system in the
Republic of Uzbekistan it is necessary to develop and adopt in the future the
License Code of the Republic of Uzbekistan in which the norms regulating the
general questions of licensing, procedure of licensing, peculiarities of licensing of
separate kinds of activity shall hold the specific place, and offers examplaru
structure of the License Code.

CONCLUSION

On the basis of the conducted research it is necessary to recognize that the

license system in the conditions of market relations has important social and
economic, legal and administrative value. Proceeding from it the conclusions,
proposals and the results received on the basis of complex research of
administrative and legal aspects of the license system in the Republic of
Uzbekistan were executed in the form of scientific-theoretical conclusions,
suggestions on improvement of normative and legal regulation of the license
system and recommendations on further development of the activity of licensing
bodies.

1. At the present stage the license system in the Republic of Uzbekistan

includes licensing of separate kinds of activity, licensing of export and import of
goods and services, licensing of the right to use the subsoil plots and subsoil plots
containing nonmetallic minerals and licensing of use of objects of intellectual
property, the contract of the complex enterprise license (franchising).

2. On the basis of the research of theoretical bases of licensing the author's

definition of such concepts as licensing, the license system

,

the license, the licensed

kind of activity, license requirements and conditions, licensing bodies, the applicant
of the license, the licensee, the license agreement, the register of licenses is
developed:

- licensing

is the administrative and legal method of state regulation of legal

relationship representing establishment of the order of obtaining special permission
(license) for occupation separate kinds of activity realization of which can cause
damage to interests of the person, society, state;

1

Гулямов С.С. Правовое регулирование иностранных инвестиций в Республике Узбекистан.

Автореф.дис...к.ю.н. – Т., 2002. – С.7

2

Багандов А.Б. Административно-правовой механизм лицензирования в Российской Федерации.

Автореф.дис. докт. юрид. наук. – М., 2008. – 47 с.

3

Юрьева Ю.С. Лицензирование как форма деятельности органов исполнительной власти.

Автореф.дис…канд. юрид. наук. – Саратов, 2008. – 25 с.

4

Гета Ю.Р. Теоретические аспекты лицензирования в сфере административно-правового регулирования

экономики в России // Вестник Международного института предпринимательства и права. 2014. №2 (15). –
С.35-42.


background image

77

-

the institute of licensing

– is set of the precepts of law governing the

relations arising between licensing authorities and licensees in connection with
implementation of licensing, based on regulations of the legislation and consisting
of such parts as the license, the licensed type of activity, licensing, licensed
requirements and conditions, licensing authorities, the job seeker of the license, the
licensee, the license agreement, the register of licenses;

-

the license system

is a set of legal relations arising between the licensing

bodies and licensees in connection with implementation of licensing, based on
standards of the legislation and consisting of such parts as the license, the licensed
kind of activity, the licensing, license requirements and conditions, licensing
bodies, the applicant of the license, the licensee, the license agreement, the register
of licenses;

-

the license

is the official document issued by licensing bodies to natural and

legal entities, on the basis of consideration of their applications and permitting to
carry out the licensed kind of activity during the certain term or termless;

-

the licensed kind of activity is

the type of business activity in various

spheres of social life and the life of state, realization of which can entail causing
damage or harm to human health, environment, interests of the person, society and
state owing to what for carrying out of them it is necessary to obtain the license in
accordance with the established procedure;

- license requirements and conditions is

a complex of rules established by the

legislation that predetermine the possibility of applying about licensing and
compliance with which is obligatory at realization of the licensed kind of activity
by the licensee;

- the license agreement is

the document of legal character representing the

type of the civil agreement in which there are specified the parties (the licensing
div and the licensee), their rights and the duties obligatory for execution of the
requirement and the conditions on the type of the licensed activity, the order, terms
and consequences of control of observance of license requirements and conditions,
and cases when its execution is impossible;

- the register of licenses is

the special list (inventory) which is carried on by

each licensing div, about the intermediate and end results of licensing, that is
about the quantity of the given, suspended, renewed, stopped and cancelled
licenses, about licensees, their legal and actual addresses, and other data connected
with licensing;

- subjects of licensing»

can be classified in three groups: 1) the authorized

(licensing) bodies; 2); applicants of licenses; 3) licensees;

3.

Administrative and legal nature of license legal relationship is grounded.

Licensing, extension of term of its action, suspension, renewal, termination,
cancellation of the license are legal reflection of the actions which are carried out in
the course of licensing which like the control by license bodies of observance of
license requirements and conditions is regulated by administrative and legal norms.

4.

Licenses are classified

according to the subjects of licensing in the volume


background image

of activity, in time of action.

5.

Classification of the licensed kinds of activity

according to spheres and

criteria of the possibility of causing damage (harm)

is carried out

.

78

6.

Criteria of the possibility of causing damage (harm) are classified

according to the degree of importance of the protected interests:

the rights and

legitimate interests of the person; the citizens’ health; the public order and safety;
moral foundations of the society, spirituality and morality; economic security;
ecological safety; information security; technical safety; national security.

7.

Stages of implementation of licensing are detailed as multistage complex

process:

receiving, registration and studying of the submitted documents, studying

of the compliance of the license applicant with the conditions and requirements for
realization of the activity given by the commission of experts, preparation of the
expert opinion, carrying out meeting on the issue of handing or refusal of licensing,
making decision on handing or refusal of license, preparation and sending
(delivery) to the applicant of the license the notification of the made decision,
preparation of the license form and draft of the license agreement, checking of the
receipt of the state tax, licensing, entering of data on the licensee into the register
of licenses.

8.

Functions of the license system are scientifically proved and distiguished:

regulatory, control and protection of the rights and interests.

9.

The principles of the license legislation are revealed, characterized and

formulated.

10. The necessity of entering into the Law of the Republic of Uzbekistan

«About licensing of separate kinds of activity» of the following changes and
additions is proved:

a) addition of the following concepts in article 3 after point 9:

The unified state electronic register of licenses

-

the information system

containing data about the issued, renewed, suspended and terminated licenses,
realizing of the licensing of separate kinds of activity in which the centralized
registration and assignment of identification numbers of the licenses issued by the
licensing bodies is carried out

.

the series and identification number of the license - the unique code

appropriated in the state electronic register of licenses;

the electronic license - license in electronic form which is made out and

issued with use of electronic technologies identical to the license on paper.

b)

addition in the Law of article 3

1

with the following content:

Article 3

1

. Basic principles of implementation of licensing.

The basic principles of implementation of licensing are:

- legality of implementation of licensing of separate kinds of activity; - equal

rights, legitimate interests of participants of licensing of separate kinds of activity;

- publicity and transparency of licensing;
- ensuring unity of economic space;
- the uniform list of the licensed kinds of activity;


background image

- uniform order of licensing;
- specifics of establishment of license requirements and conditions.

c)

addition of the second part in article 4 in the following edition:

The cabinet of the

Republic of Uzbekistan for realization of state regulation in the field of licensing
has the right to create working bodies.

79

d) addition of points 4, 5, 9, 12, 13, 14 in part 1 of article 6 of the Law with

the following edition:

issue of licenses;
issue of electronic licenses;
issue of duplicates of licenses;
monthly providing information in the unified state electronic register of

licenses;

rendering of electronic state services using information systems according to

the legislation of the Republic of Uzbekistan;

organization of preparation, retraining and professional development of

specialists in realization of licensing of separate kinds of activity.

e) addition of

article 13

1

in the Law with following contents:

Article 13

1

. Obligatory license requirements and conditions.

License requirements and conditions by observance of which the licensed

kind of activity is carried out, are defined by regulations on licensing of separate
kinds of activity which shall contain norms:

about obligatory observance of the legislation by the licensee;
about qualification requirements to the persons applying for realization of

the licensed kind of activity including special knowledge;

about requirements to special conditions of realization of the licensed kind of

activity, including requirements to the used material and technical resources, the
equipment, other technical means.

Additional license requirements and conditions for the licensed kind of

activity can be provided by regulations on licensing of separate kinds of activity.

e)

addition of part 3 in Art. 15 of the Law with the following edition:

The amount of

charge for consideration of the applications of licenses applicants is entered in the
State budget of the Republic of Uzbekistan.

g) addition of article 21

1

in the Law with

following contents:

Article 21

1

. Public control over licensing of separate kinds of activity. Public

control over licensing is exercised in the following directions: - over execution by
the licensing and working bodies and their officials of standards of the legislation
on licensing;

- over execution of license by licensees requirements and

conditions. Public control is exercised in the following forms:

direct public control;
expert public control;
subject public control;
information and communication public control;


background image

public control by mass media.

h) addition of article 24

1

in the Law with following contents:

Article 24

1

. Issue of the duplicate of the license.

The bases for issue of the duplicate of the license are:

- loss of the license;
- damage of the license.

80

Bibliografik manbalar

Селиманова С.М. Правовое регулирование и правоприменительные аспекты института лицензирования. Монография. - Т.: Академия МВД Республики Узбекистан, 2015. - 112 с.

Селиманова С.М. Административно-правовой механизм охраны и защиты прав и свобод человека и гражданина. Узбекистан Республикаси Бош прокуратураси Олий ўқув курслари ахборотномаси. 2010. №3. -С. 56-58. (12.00.00. №11)

Селиманова С.М. Проблемы реформирования государственной службы в Республике Узбекистан. Тошкент давлат юридик институти ахборотномаси. 2011. №4. - С. 23-25. (12.00.00. №9)

Селиманова С.М. Предпосылки формирования лицензионного права в Республике Узбекистан. Узбекистан Республикаси Бош прокуратураси Олий ўқув курслари ахборотномаси. 2012. №1. - С.44-46. (12.00.00. №11)

Селиманова С.М. Правовое регулирование ответственности за нарушение правил лицензирования отдельных видов деятельности в Республике Узбекистан. Правовой аспект. Российская Федерация. 2012. №1 (13).-С.25-34.

Селиманова С.М. Правовое регулирование ответственности за нарушение правил лицензирования отдельных видов деятельности в Республике Узбекистан. Узбекистан Республикаси Бош Прокуратураси Олий ўкув курслари Ахборотномаси. 2011. №5. - С.39-42. (12.00.00. №11)

Селиманова С.М. Лицензирование в административном праве Республики Узбекистан. Узбекистан Республикасида ИИВ Академияси Ахборотномаси. 2013. №1. - С.31-36. (12.00.00. №12)

Селиманова С.М. Юридическая ответственность за нарушение правил лицензирования отдельных видов деятельности. Узбекистан Республикасида ИИВ Академияси Ахборотномаси. 2013. №2. - С.65-70. (12.00.00. №12)

Селиманова С.М. Лицензиялаш - маъмурий хукук институти. Ҳукуқ ва бурч. 2013. №10 (94). - Б.52-54. (12.00.00. №2)

Селиманова С.М. Принципы института лицензирования как формы государственного управления. Узбекистон Республикаси Бош Прокуратураси Олий ўқув курслари Ахборотномаси. 2013. №3. - С.56-61. (12.00.00. №11)

Selimanova S.M. Licensing is an institute of administrative law. Democratization and human rights. 2013. №4. - P 92-93. (12.00.00. №5)

Селиманова С.М. Развитие и совершенствование института лицензирования как форма обеспечения прав и интересов предпринимательства. Демократлаштириш ва инсон хукуклари. 2014. №1. -С.114-118. (12.00.00. №5)

Селиманова С.М. Формирование лицензионной системы в Республике Узбекистан. Ўзбекистон Республикасида ИИВ Академияси Ахборотномаси. 2015. №1. - С.23-27. (12.00.00. №12)

Selimanova S.M. Licensing system in Uzbekistan. International Journal of Advanced Research. 2015, Volume 3, Issue 12. - P.237-239. (Global impact factor. 0,454. (5)

Selimanova S.M. Administrative and legal aspects of licensing single kind of business activity // Euro-American Scientific Cooperation. 2015. Volume #11.- P.73-77. (12.00.00. - Америка -№3)

Селиманова С.М. Формирование общественного контроля в сфере лицензирования в Республике Узбекистан // Право и жизнь. 2016. №3. (12.00.00.-МДҲ.-№18).

Селиманова С.М. К вопросу о формировании лицензионного права в Республике Узбекистан //Совершенствование административного законодательства Республики Узбекистан. Материалы международного круглого стола. -Т., ТГЮИ, 2011. - С. 105-109.

Селиманова С.М. Систематизация правовых актов, регламентирующих лицензирование отдельных деятельности в Республике Узбекистан // Материалы международно-практической конференции «20 лет независимости Республики Казахстан: достижения и перспективы развития». Т. 1. - Караганда, 2011.- 420-422

Селиманова С.М. Лицензирование как форма государственного регулирования // Маъмурий конунчиликни такомиллаштириш - суд-хукук сохасидаги ислоҳотларнинг мухим йўналиши // Республика илмий-амалий конференция материаллари -Т.: ИИВ Академияси, 2012. - С.79-83.

Селиманова С.М. Вопросы оптимизации круга органов и должностных лиц, наделенных полномочием по привлечение к административной ответственности // Актуальные вопросы разработки Кодекса Республики Узбекистан об административной ответственности в новой редакции в контексте международного сотрудничества. Материалы международных конференций. - Т., 2012. - С. 121-127.

Селиманова С.М. Юридический анализ норм законодательства регламентирующего уголовную ответственность за нарушение правил лицензирования отдельных видов деятельности // Жиноят процессида терговчининг мустақиллиги ва ваколатлари. Илмий-амалий семинар материаллари. Ўзбекистон Республикаси Бош Прокуратураси Олий ўкув курслари. -Т., 2013. - С. 108-112.

Селиманова С.М. Лицензионные отношения: вопросы правового регулирования // Суд-хукук ислохотларини чукурлаштириш шароитида маъмурий жавобгарлик тугрисидаги конунчиликни такомиллаштириш. Республика илмий-амалий конференция материаллари - Т., ТДЮИ, 2013. -Б.61-63

Селиманова С.М. Институт лицензирования как форма обеспечения охраны здоровья несовершеннолетних // Социальное партнерство в реализации государственной политики по защите прав и законных интересов детей и семей// Материалы круглого стола проведенного в Республиканском центре социальной адаптации детей. -Т., 2014.-С.50-55.

Селиманова С.М. Лицензирование - как способ регулирования социально-экономических процессов в Узбекистане // The priorities of the world science: experiments and scientific debate. Proceedings of the VI International scientific conference. North Charleston, SC, USA. 2014. - P.117-122.

Селиманова С.М. Лицензирование медицинской деятельности // Газета «Правда Востока». 2014. 30 апреля.

Селиманова С.М. Обеспечение охраны здоровья детей посредством лицензирования медицинской деятельности // Болалар учун ижтимоий хамкорлик: миллий ва халкаро тажрибалар. Республика болалар ижтимоий мослашуви марказининг Ҳалкаро Форум материаллари. - Т., 2014. - Б.324-327.

Селиманова С.М. В помощь предприимчивым // Газета «Правда Востока». 2015. 19 март

Селиманова С.М. Вопросы рассмотрения обращений физических и юридических лиц при лицензипровании отдельных видов деятельности // Ички ишлар органларида жисмоний ва юридик шахсларнинг мурожаатлари билан ишлашни такомиллаштириш: Республика илмий-амалий конференциялар материаллари. - Т., Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2015. - Б.86-91.

Селиманова С.М. Вопросы осуществления контроля за исполнением лицензионных требований и условий // Наука и мир. Международный научный журнал, Волгоград, 2016, №2 (30), Том 3. - С.18-21.

Селиманова С.М. Открытость процедуры лицензирования отдельных видов предпринимательской деятельности - фактор упреждения коррупционных проявлений // Коррупцияга карши курашиш - жамият ва давлат хавфсизлигининг гарови. Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. -Т., 2016. - С.243-248.

Селиманова С.М. Опыт зарубежных стран по лицензированию образовательных учреждений // Ҳуқуқий таълим-тарбия - хукук-тартиботни таъ.минлаш кафолати / Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. -Т., 2016. - С.231 -234.