The politicization of religion in Arab countries of Africa and its impact on the political processes

Abstract

The aim of the research work: To reveal causing factors and conditions of political problems of religion of Islam in Arab countries of Africa, its impacts on the socio-political situation and political processes in the region.
The scientific novelty of the research work is as follows:
As the important factors affecting the politicization of the Islamic religion was revealed through this research work by focusing on unemployment in Arab countries, low living standards of the population, illiteracy, insufficiency of housing, social retardation, corruption, escalation of clans, foreign interference in social and political processes;
To prevent the direct influence of political Islamists on the electoral process in Arab countries, avoid religious-political parties from being political activists, and preclude the establishment of various political movements in religious content were proved to be an essential condition for ensuring the improvement of religious environment;
The necessity of foreign influence factor on political processes in the Arab countries, in particular, the relationship between Muslims and Christians, Sunni and Shia in order to avoid the the impacts on religious tolerance, interfaith dialogue between the countries of the region, further strengthening of mutual trust have been justified;
Proposals for fighting against religious extremism and anti-confessions of the Arab countries of Africa and the Republic of Uzbekistan, and the coordination of the views and approaches of these countries to the solution of these problems had been presented;
Based on the present-day requirements, practical recommendations have been developed to further improve the state and religion interreligious dialogue, as well as to explain to citizens the principles of religious and national tolerance, interethnic harmony and solidarity.

Source type: Abstracts
Years of coverage from 1992
inLibrary
Google Scholar
Branch of knowledge
CC BY f
1-31

Downloads

Download data is not yet available.
To share
Mukhammadsidikov М. (2023). The politicization of religion in Arab countries of Africa and its impact on the political processes. Catalog of Abstracts, 1(1), 1–31. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/autoabstract/article/view/77583
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Abstract

The aim of the research work: To reveal causing factors and conditions of political problems of religion of Islam in Arab countries of Africa, its impacts on the socio-political situation and political processes in the region.
The scientific novelty of the research work is as follows:
As the important factors affecting the politicization of the Islamic religion was revealed through this research work by focusing on unemployment in Arab countries, low living standards of the population, illiteracy, insufficiency of housing, social retardation, corruption, escalation of clans, foreign interference in social and political processes;
To prevent the direct influence of political Islamists on the electoral process in Arab countries, avoid religious-political parties from being political activists, and preclude the establishment of various political movements in religious content were proved to be an essential condition for ensuring the improvement of religious environment;
The necessity of foreign influence factor on political processes in the Arab countries, in particular, the relationship between Muslims and Christians, Sunni and Shia in order to avoid the the impacts on religious tolerance, interfaith dialogue between the countries of the region, further strengthening of mutual trust have been justified;
Proposals for fighting against religious extremism and anti-confessions of the Arab countries of Africa and the Republic of Uzbekistan, and the coordination of the views and approaches of these countries to the solution of these problems had been presented;
Based on the present-day requirements, practical recommendations have been developed to further improve the state and religion interreligious dialogue, as well as to explain to citizens the principles of religious and national tolerance, interethnic harmony and solidarity.


background image

1

ЎЗБЕКИСТОН

МИЛЛИЙ

УНИВЕРСИТЕТИ

ҲУЗУРИДАГИ

ИЛМИЙ

ДАРАЖАЛАР

БЕРУВЧИ

DSc.29.08.2017.S.01.08

РАҚАМЛИ

ИЛМИЙ

КЕНГАШ

ТОШКЕНТ

ДАВЛАТ

ШАРҚШУНОСЛИК

ИНСТИТУТИ

МУҲАММАДСИДИҚОВ

МУҲАММАДОЛИМ

МУҲАММАТРОЗИҚ

ЎҒЛИ

АФРИКА

АРАБ

ДАВЛАТЛАРИДА

ДИННИНГ

СИЁСИЙЛАШУВИ

ВА

УНИНГ

СИЁСИЙ

ЖАРАЁНЛАРГА

ТАЪСИРИ




23.00.02 –

Сиёсий

институтлар

,

жараёнлар

ва

технологиялар

СИЁСИЙ

ФАНЛАР

ДОКТОРИ

(DSc)

ДИССЕРТАЦИЯСИ

АВТОРЕФЕРАТИ

Тошкент

– 2018


background image

2

УДК

: 322 (6-17):28

Докторлик

диссертацияси

автореферати

мундарижаси

Оглавление

автореферата

докторской

диссертации

Content of the abstract of doctoral dissertation


Муҳаммадсидиқов

Муҳаммадолим

Муҳамматрозиқ

ўғли

Африка

араб

давлатларида

диннинг

сиёсийлашуви

ва

унинг

сиёсий

жараёнларга

таъсири

................................................................................

3


Муҳаммадсидиқов

Муҳаммадолим

Муҳамматрозиқ

ўгли

Политизация

религии

в

арабских

государствах

Африки

и

её

влияние

на

политические

процессы

.......................................................................

31


Mukhammadsidikov Mukhammadolim Mukhammatroziq O‘gli

The politicization of religion in Arab countries of Africa and its impact on
the political processes……………………………………………………

59

Эълон

қилинган

ишлар

рўйхати

Список

опубликованных

работ

List of publications.....................................................................................

64



background image

3

ЎЗБЕКИСТОН

МИЛЛИЙ

УНИВЕРСИТЕТИ

ҲУЗУРИДАГИ

ИЛМИЙ

ДАРАЖАЛАР

БЕРУВЧИ

DSc.29.08.2017.S.01.08

РАҚАМЛИ

ИЛМИЙ

КЕНГАШ

ТОШКЕНТ

ДАВЛАТ

ШАРҚШУНОСЛИК

ИНСТИТУТИ

МУҲАММАДСИДИҚОВ

МУҲАММАДОЛИМ

МУҲАММАТРОЗИҚ

ЎҒЛИ

АФРИКА

АРАБ

ДАВЛАТЛАРИДА

ДИННИНГ

СИЁСИЙЛАШУВИ

ВА

УНИНГ

СИЁСИЙ

ЖАРАЁНЛАРГА

ТАЪСИРИ




23.00.02 –

Сиёсий

институтлар

,

жараёнлар

ва

технологиялар

СИЁСИЙ

ФАНЛАР

ДОКТОРИ

(DSc)

ДИССЕРТАЦИЯСИ

АВТОРЕФЕРАТИ

Тошкент

– 2018


background image

4

Фан

доктори

(DSc)

диссертацияси

мавзуси

Ўзбекистон

Республикаси

Вазирлар

Маҳкамаси

ҳузуридаги

Олий

аттестация

комиссиясида

B2017.4.DSc/Siyos1.

рақам

билан

рўйхатга

олинган

.

Диссертация

Тошкент

давлат

шарқшунослик

институтида

бажарилган

.

Диссертация

автореферати

уч

тилда

(

ўзбек

,

рус

,

инглиз

(

резюме

)

Ўзбекистон

Миллий

университетининг

www.nuu.uz

ва

«ZiyoNET»

ахборот

-

таълим

портали

www.ziyonet.uz

веб

-

саҳифасида

жойлаштирилган

.

Илмий

маслаҳатчи

:

Пахрутдинов

Шукритдин

Илёсович

сиёсий

фанлар

доктори

,

профессор

Расмий

оппонентлар

:

Мунавваров

Зоҳидилла

Иномходжаевич

сиёсий

фанлари

доктори

,

профессор

Жўраев

Нарзулла

Қосимович

сиёсий

фанлар

доктори

,

профессор


Равшанов

Фазлиддин

Равшанович

сиёсий

фанлар

доктори

Етакчи

ташкилот

:

Жаҳон

иқтисодиёти

ва

дипломатия

университети

Диссертация

ҳимояси

Ўзбекистон

Миллий

университети

ҳузуридаги

илмий

даражалар

берувчи

DSc.29.08.2017.S.01.08

рақамли

илмий

кенгашнинг

2018

йил

«___» ______

соат

_____

даги

мажлисида

бўлиб

ўтади

. (

Манзил

: 100174,

Тошкент

шаҳри

,

Талабалар

шаҳарчаси

,

Университет

кўчаси

4-

уй

,

Тел

.: (99871) 246-02-24,

факс

: (99871) 246-02-24; E-mail: info@nuu.uz)

Ўзбекистон

Миллий

университети

Ижтимоий

фанлар

факультети

биноси

. 5-

қават

, 511-

хона

Диссертация

билан

Ўзбекистон

Миллий

университети

Ахборот

-

ресурс

марказида

танишиш

мумкин

(__

рақами

билан

рўйхатга

олинган

).

Манзил

: 100174,

Тошкент

шаҳри

,

Университет

кўчаси

4-

уй

,

ЎзМУ

Маъмурий

биноси

2-

қават

, 4-

хона

.

Тел

.: (99871) 246-02-24,

факс

: (99871) 246-

02-24; E-mail: info@nuu.uz

Диссертация

автореферати

2018

йил

«___ » ________

куни

тарқатилди

.

(2018

йил

«___» _________

даги

_____ -

рақамли

реестр

баённомаси

).


Ш

.

И

.

Пахрутдинов

Илмий

даражалар

берувчи

Илмий

кенгаш

раиси

,

с

.

ф

.

д

.,

профессор

А

.

Д

.

Ташанов

Илмий

даражалар

берувчи

Илмий

кенгаш

илмий

котиби

,

фалсафа

доктори

(PhD)

А

.

Г

.

Муминов

Илмий

даражалар

берувчи

илмий

кенгаш

қошидаги

илмий

семинар

раиси

,

с

.

ф

.

д

.,

профессор


background image

5

КИРИШ

(

фан

доктори

(DSc)

диссертацияси

аннотацияси

)

Диссертация

мавзусининг

долзарблиги

ва

зарурати

.

ХХ

I

асрнинг

дастлабки

йилларидан

бошлаб

,

дунёнинг

турли

ҳудудларида

ислом

дини

қадриятларининг

уйғониши

,

диннинг

жамиятдаги

ўрни

кучайиши

билан

бирга

исломга

боғлиқ

мутлақо

янги

хавф

-

хатарлар

шаклланмоқда

.

Қуръон

ва

ҳадислардаги

кўрсатмалар

,

исломий

дунёқараш

ва

урф

-

одатларни

бузиб

кўрсатиш

ҳамда

динни

терроризм

,

экстремизм

билан

асоссиз

боғлаш

исломофобия

ривожига

таъсир

қилаётган

омиллардандир

.

Бу

эса

турли

минтақаларда

сиёсий

,

диний

ва

бошқа

ижтимоий

жараёнларнинг

кескинлашувига

ҳамда

диний

конфессиялараро

зиддиятларнинг

авж

олиши

минтақавий

ва

халқаро

хавфсизликка

таҳдид

туғдирмоқда

.

Бундай

хавф

-

хатарларнинг

таҳдиди

уларнинг

ижтимоий

-

сиёсий

оқибатларини

аниқлаш

ва

таҳлил

қилиш

,

истиқболини

,

олдини

олиш

чораларини

ишлаб

чиқиш

заруратини

янада

оширмоқда

.

Бугунги

кунда

араб

ва

мусулмон

жамиятларининг

нисбатан

барқарор

ривожланишида

,

ислом

цивилизацияси

ва

араб

давлатлари

жойлашган

минтақалардаги

сиёсий

муносабатларда

,

хусусан

,

Африка

араб

давлатларидаги

замонавий

модернизация

жараёнларида

сиёсийлашган

ислом

таъсир

даражасини

аниқлаш

давр

талабидир

.

Шу

нуқтаи

назардан

,

сиёсий

ислом

ижтимоий

-

сиёсий

ва

геосиёсий

жараёнларга

жалб

этилган

,

беқарорлик

ўчоғига

айланаётган

Африка

араб

давлатларида

рўй

бераётган

сиёсий

воқеликларни

чуқур

таҳлил

этиш

,

диний

муносабатларни

тартибга

солишнинг

илмий

асосларини

яратиш

зарурати

мазкур

тадқиқот

ишининг

долзарблигини

белгилаб

беради

.

Ўзбекистон

Республикаси

ҳукумати

мустақилликнинг

илк

давриданоқ

хавфсизлик

ва

барқарорликни

таъминлаш

асоси

сифатида

диний

бағрикенгликни

мустаҳкамлаш

сиёсатини

олиб

бориб

,

мамлакатда

ислом

дини

билан

бир

қаторда

бошқа

диний

конфессияларнинг

ҳам

эркин

фаолият

кўрсатишини

кафолатлади

.

Фуқароларга

миллати

,

ирқи

,

динидан

қатъий

назар

,

тенг

ҳуқуқлар

конституция

ва

қонунлар

орқали

таъминланди

.

Ушбу

конституциявий

қоида

1998

йил

1

май

куни

қабул

қилинган

янги

таҳрирдаги

Виждон

эркинлиги

ва

диний

ташкилотлар

тўғрисида

ги

Қонуннинг

5-

моддасида

ҳам

ўз

ифодасини

топган

.

Қонунда

тарихий

,

маданий

,

ижтимоий

омилларни

ҳисобга

олинган

ҳолда

давлат

ва

диний

ташкилотлар

ўртасидаги

муносабатлар

белгиланган

.

Зеро

, “

Биз

бутун

жаҳон

жамоатчилигига

ислом

динининг

асл

инсонпарварлик

моҳиятини

етказишни

энг

муҳим

вазифа

,

деб

ҳисоблаймиз

.

Биз

муқаддас

динимизни

азалий

қадриятларимиз

мужассамининг

ифодаси

сифатида

беҳад

қадрлаймиз

.

Биз

муқаддас

динимизни

зўравонлик

ва

қон

тўкиш

билан

бир

қаторга

қўядиганларни

қатъий

қоралаймиз

ва

улар

билан

ҳеч

қачон

муроса

қила

олмаймиз

.

Ислом

дини

бизни

эзгулик

ва

тинчликка

,

асл

инсоний

фазилатларни

асраб

-

авайлашга

даъват

этади

1

.

Хавфсизлик

,

1

Ўзбекистон

Республикаси

Президенти

Шавкат

Мирзиёевнинг

19

сентябрь

куни

Бирлашган

Миллатлар

Ташкилоти

Бош

Ассамблеясининг

72-

сессиясида

сўзлаган

нутқи

. http://www.uza.uz/oz/politics/zbekiston-

prezidenti-shavkat-mirziyeev-bmt-bosh-assambleyasi-20-09-2017


background image

6

миллатлараро

тотувлик

ва

диний

бағрикенгликни

таъминлаш

,

чуқур

ўйланган

,

ўзаро

манфаатли

ташқи

сиёсатни

юритиш

масалалари

“2017-2021

йилларда

Ўзбекистон

Республикасини

янада

ривожлантириш

бўйича

ҳаракатлар

стратегияси

да

алоҳида

бешинчи

устувор

йўналиш

сифатида

белгилангани

ҳам

ушбу

масаланинг

долзарблигини

тасдиқлайди

.

Ўзбекистон

Республикасининг

Виждон

эркинлиги

ва

диний

ташкилотлар

тўғрисида

ги

(1998), “

Ёшларга

оид

давлат

сиёсати

тўғрисида

ги

(2016)

Қонунлари

,

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

2017

йил

7

февралдаги

ПФ

-4947-

сон

Ўзбекистон

Республикасини

янада

ривожлантириш

бўйича

ҳаракатлар

стратегияси

тўғрисида

ги

Президент

Фармони

,

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Ўзбекистон

Республикаси

Вазирлар

Маҳкамаси

ҳузурида

Ўзбекистондаги

Ислом

цивилизацияси

марказини

ташкил

этиш

чора

-

тадбирлари

тўғрисида

ги

2017

йил

23

июндаги

ПҚ

-3080-

сон

Қарори

, 2017

йил

15

декабрдаги

Ўзбекистон

Ислом

академиясини

ташкил

этиш

чора

-

тадбирлари

тўғрисида

ги

ПҚ

-3433-

сон

Қарори

,

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

2018

йил

16

апрелдаги

Диний

-

маърифий

соҳа

фаолиятини

тубдан

такомиллаштириш

чора

-

тадбирлари

тўғрисида

ги

ПФ

–5416-

сон

Фармони

ҳамда

мавзуга

доир

бошқа

меъёрий

-

ҳуқуқий

ҳужжатларда

белгиланган

вазифаларни

бажаришда

мазкур

тадқиқот

муайян

даражада

хизмат

қилади

.

Тадқиқотнинг

республика

фан

ва

технологиялари

ривожланишининг

устувор

йўналишларига

боғлиқлиги

.

Диссертация

тадқиқоти

республика

фан

ва

технологиялар

ривожланишининг

1-

банди

:

Демократик

ва

ҳуқуқий

жамиятни

маънавий

-

ахлоқий

ва

маданий

ривожлантириш

,

инновацион

иқтисодиётни

шакллантириш

устувор

йўналиши

доирасида

бажарилган

.

Диссертация

мавзуси

бўйича

хорижий

илмий

-

тадқиқотлар

шарҳи

2

.

Араб

ва

мусулмон

давлатларида

кечаётган

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнлар

,

сўнгги

пайтларда

юз

берган

сиёсий

тизимлар

трансформацияси

,

замонавий

жаҳон

сиёсати

ҳамда

сиёсий

жараёнларга

ислом

омили

”, “

нефть

омили

нинг

таъсири

бўйича

илмий

изланишлар

жаҳоннинг

етакчи

илмий

тадқиқот

марказлари

ва

олий

таълим

муассасалари

,

жумладан

,

Ал

-

Азҳар

университети

(

Миср

),

Қоҳира

университети

(

Миср

), Institute of Islamic studies (

Канада

), The

Institute for Islamic World Studies, Zayed University (

БАА

), The Arabic and

North African Studies, Al Akhawayn University (

Марокаш

),

Москва

давлат

халқаро

муносабатлар

институти

(

МГИМО

),

Яқин

Шарқ

институти

(

Россия

),

Россия

Фанлар

Академияси

Африка

институти

,

Москва

давлат

университети

қошидаги

Осиё

ва

Африка

мамлакатлари

институти

, Cambridge, Oxford,

London Universites (

Буюк

Британия

), The Islamic Studies program at the

University of Detroit, The Middle Eastern &

Islamic

Studies New York

University, The Islamic Studies, African Studies Center University of Michigan,

2

www.ox.ac.uk.; dlsu.edu.ph; sorbonne-university.com; wsu.edu>franc.com; osaka-u.ac.jp; bars.ak.uk;

Cambridge.org>; hup.harvard scin. www.islamicstudies.harvard.edu/fellowships/
https://www.mcgill.ca/islamicstudies/institute-islamic-studies, http://www.zu.ac.ae/main/en/iiws/index.aspx

ва

бошқалар

.


background image

7

African Studies Center University of Boston (

АҚШ

), African Studies Center

University of Leiden (

Нидерландия

), Osaka University (

Япония

), Sorbonne, De

la salle University (

Франция

),

Жанубий

Кореянинг

Сэул

университети

(Seoul

University), Hamburg University (

Германия

),

Тошкент

давлат

шарқшунослик

институти

(

Ўзбекистон

)

томонидан

амалга

оширилмоқда

.

Яқин

Шарқ

ва

Шимолий

Африка

давлатлари

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнлари

ҳамда

сиёсий

тизимлар

трансформациясига

таъсир

этувчи

ички

ва

ташқи

омилларни

ўрганишга

оид

тадқиқотлар

натижасида

қатор

илмий

натижалар

олинган

.

Жумладан

:

Араб

давлатларида

демократлаштириш

жараёнлари

:

ютуқлар

ва

муаммоларини

ҳал

этиш

борасида

тавсиялар

ишлаб

чиқилган

(Arab Center for Research & Policy Studies,

Қатар

);

Африкадаги

этно

-

сиёсий

можароларнинг

ҳал

этилиши

механизмларини

такомиллаштириш

бўйича

тавсиялар

берилган

(Institute of African Studies and Research, Cairo

University,

Миср

);

Араб

Мағриби

давлатлари

орқали

муҳожирларнинг

ноқонуний

миграциясини

тартибга

солишнинг

самарали

усуллари

кўрсатиб

берилган

(Al Akhawayn University,

Марокаш

);

Яқин

Шарқ

ва

Шимолий

Африка

давлатларидаги

геосиёсий

мувозанатни

барқарорлаштиришнинг

самарали

воситалари

асосланган

(

Институт

Ближнего

Востока

,

Россия

).

Дунёнинг

турли

ҳудудларида

ислом

дини

қадриятларининг

уйғониши

,

диннинг

жамиятдаги

ўрни

кучайиши

билан

бирга

исломга

боғлиқ

мутлақо

янги

хавф

-

хатарлар

шаклланаётганини

асослаш

,

давлат

ва

дин

ўртасидаги

муносабатларни

,

конфессиялараро

мулоқотни

тартибга

солишнинг

сиёсий

ва

ҳуқуқий

асосларини

такомиллаштириш

бўйича

қуйидаги

устувор

йўналишларда

тадқиқотлар

олиб

борилмоқда

:

Араб

давлатлари

хавфсизлигига

таъсир

этувчи

омилларни

тадқиқ

этиш

;

Шимолий

Африка

давлатларидаги

миграция

муаммосини

ҳал

этишда

давлатнинг

ролини

ошириш

;

диний

экстремизм

ва

ақидапарастликни

араб

давлатларидаги

сиёсий

барқарорликка

таҳдидини

бартараф

этиш

;

радикал

исломга

қарши

курашда

араб

давлатлари

иштирокини

фаоллаштириш

.

Муаммонинг

ўрганилганлик

даражаси

.

Дунёдаги

динларнинг

сиёсийлашуви

ва

дин

омилининг

сиёсий

жараёнларга

таъсири

ҳамда

Африка

араб

давлатларига

доир

илмий

тадқиқот

ишлари

ва

асарлар

мавжуд

бўлиб

,

улар

масаланинг

муайян

жиҳатларини

қамраб

олади

.

Ҳозирги

даврда

Ўзбекистонда

дин

омили

,

диний

бағрикенгликнинг

ўрни

,

унинг

мазмун

-

моҳияти

ҳамда

асосий

тамойиллари

,

араб

ва

мусулмон

дунёсидаги

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнларга

бағишланган

кўплаб

китоб

,

рисола

ва

мақолалар

эълон

қилинган

.

Шунингдек

,

илк

ислом

давлатчилигининг

шаклланиши

ва

ривожланиши

,

Муҳаммад

пайғамбарнинг

фаолияти

,

у

асос

солган

давлатнинг

ички

ва

ташқи

сиёсатидаги

анъаналарнинг

янги

вужудга

келаётган

давлатчиликка

таъсири

,

илк

халифаларнинг

диний

-

ижтимоий

сиёсати

масалалари

,

ислом

динининг

сиёсийлашув

тадрижи

ва

диний

-

сиёсий

оқимлар

,

араб

ва

мусулмон

давлатлари

ички

ва

ташқи

сиёсатида

ислом

омили

нинг

ўрни

,

дунёвийлик

ва

динийлик

бўйича

назарий

ва

амалий

тадқиқот

ишлари

амалга

оширилган

.

Бу

борада

хорижлик

олимлар

,

хусусан

,

Д

.

Акрам

,

А

.

Можид

,

Ҳ

.

И

.

Ҳасан

,


background image

8

А

.

И

.

Ҳасан

,

Ҳ

.

Иброҳим

,

М

.

Ридо

,

М

.

ал

-

Хударий

,

А

.

ан

-

Нажжор

3

, T.

Арнолд

,

A.

Х

.

Аксеки

,

Ф

.

Х

.

Бэрки

, O.

Кэскиўғли

,

Абу

Бакир

,

М

.

Уатт

,

В

.

Муир

,

А

.

Амэр

,

A.M

уҳаммад

4

Муҳаммад

пайғамбарнинг

фаолияти

,

у

асос

солган

давлатнинг

ички

ва

ташқи

сиёсати

,

ислом

давлатчилигининг

илк

шаклланиши

ва

ривожланиши

,

илк

халифаларнинг

диний

-

ижтимоий

сиёсати

масалалари

,

исломнинг

сиёсийлашув

эволюциясига

доир

илмий

тадқиқот

ишларини

олиб

борган

бўлса

,

диний

-

сиёсий

оқимлар

,

араб

ва

мусулмон

давлатлари

ички

ва

ташқи

сиёсатида

ислом

омили

нинг

ўрни

,

сиёсий

жараёнларга

ислом

омили

нинг

таъсири

,

динийлик

ва

дунёвийлик

,

конфессиялараро

муносабатлар

ва

давлат

бошқарувида

диний

масаланинг

аҳамиятига

доир

тадқиқотларни

Ҳ

.

Ф

.

ан

-

Нажжор

,

У

.

Шариф

,

И

.

ал

-

Бадавий

,

С

.

А

.

ал

-

Зайн

,

Ҳ

.

А

.

Авад

,

О

.

Ф

.

Абдулхафиз

,

А

.

Халифа

,

М

.

С

.

ал

-

Ашмавий

,

А

.

А

.

ал

-

Афандий

,

Ю

.

Қарзовий

,

Х

.

Ҳанафий

,

А

.

ал

-

Хайёт

,

А

.

Х

.

Яқуб

,

Ф

.

ан

-

Набравий

,

М

.

Н

.

Муҳанна

,

Р

.

Ҳилал

,

Халифа

ибн

Хаййот

,

А

.

И

.

Ҳасан

,

А

.

Маъдий

,

Т

.

Маданий

,

Х

.

Муҳаммад

,

Ф

.

Сара

,

М

.

Маҳдий

,

М

.

Имаро

,

Н

.

Мустафо

,

В

.

Абдулмажид

,

А

.

Зайд

,

И

.

Ражаб

,

Д

.

Шахата

,

Ҳ

.

Мустафо

5

,

Дж

.

Эспозито

,

Р

.

Митчел

,

Ф

.

Холлидэя

,

Г

.

Руа

,

Б

.

Мильтон

-

Эдвардс

,

М

.

Хабека

,

П

.

Ватикиотис

,

3

.

ةدشارلا

ةفلاخلا

رصع

.

د

مركأ

،ضايرلا

1998

.

نودشارلا

ءافلخلا

و

ةيوبنلا

و

ةيلھاجلا

روصع

:

ةيبرعلا

لودلل

يسايسلا

خيراتلا

،

.

أ

دجام

؛

.

ةرھاقلا

1982

.

ةيملاسلإا

مظنلا

.

نسح

.

إ

.

أ

،

.

إ

.

ح

نسح

؛

،ةرھاقلا

1996

؛

:

يعامتجلإا

و

يفاقثلا

و

ينيدلا

و

يسايسلا

ملاسلإا

خيرات

.

ميھاربإ

نسح

4

.

دلاجم

،توريب

1996

قيّدصلأ

ركب

وبأ

.

اضر

دمحم

؛

-

.

نيديشارلا

ءافلخلا

لّوأ

،ةيملعلأ

بوتكلا

راد

؛توريب

1983

باطخلأ

نبإ

رمع

قورافلأ

؛

.

نيدشارلا

ءافلخلأ

يناث

،ةيملعلأ

بوتكلا

راد

؛توريب

1982

ناّفع

نبإ

نامثع

نيرونلا

يذ

؛

،ةيملعلأ

بوتكلا

راد

؛توريب

.

ثلاثلا

ةفيلخلأ

1993

؛

هھجو

مرك

،بلاط

يبأ

نبإ

يلع

مامإ

بوتكلا

راد

؛توريب

.

نيديشارلا

ءافلخلا

عبار

،ةيملعلأ

1982

و

باطخلا

نبإ

رمع

دھع

يف

ةيئاضقلا

ةسايسلأ

؛

،ضايرلا

.

رصاعملا

انعقاولاب

هتلص

1996

ءافلخلا

ةريس

يف

ءافولا

مامتإ

؛يراضخلأ

دمحم

؛

.

:.

ةرھاقلا

ةيفاقثلا

ةبتكملا

،

8

200

.

4

Arnold Th. The Preaching of Islam . – 3d edition / ed. Reynold A. – London, 1935; Akseki A.H. Islam dini.

Ankara: Gaye matbaacilik sanayi, 1983; Berki F.H., Keskiog’li O. Hatemül Enbiya hazrat Muhammed ve hayati.
Ankara, 1988; Buhl F.: Musaylima // Islam ansiklopedisi. –

Т

. 8. – Istanbul, 1960. –

Б

. 820-821;

ўша

муаллиф

. Ebu

Bekir // Islam ansiklopedisi. –

Т

. 4. – Istanbul. 1965. –

Б

. 12-14; Watt M. Muhammad at Medina. – Oxford, 1962;

Muir W. The Caliphate. – Oxford, 1924; Ameer A.: A Short History of the Saracens. – Lahore, 1993;

ўша

муаллиф

. The Spirit of Islam. – Lahore, 1995; Muhammad A. Economic Teachings of Prophet Muhammad. –

Islamabad-Pakistan, 1989;

5

لإأ

.

ف

.

ح

راجنلأ

.

ملاسلإا

يف

مكحلا

ماظنلا

و

ةيسايسلا

ةيرظنلا

لوصأ

يف

ثحب

:

ةسايسلا

و

ملاس

،فراعملا

راد

:.

ةرھاقلا

2005

مظن

.

أ

فيرش

؛

.

ةنراقم

ةسارد

:

ةيملاسلإا

ةلودلا

يف

يرادلإا

و

مكحلا

،ةيملاسلإا

تاساردلا

دھعم

:.

ةرھاقلا

1991

مظنلاب

انراقم

ىملاسلإا

مكحلا

ماظن

.

إ

يودبلا

؛

لا

.

ةرصاعملا

يسايس

،يبرعلا

ركفلا

راد

:.

توريب

1986

.

عامجلإا

،داصتقلإا

،مكحلا

:

ملاسلإا

ماظن

.

أ

.

س

نيزلا

؛

،ينانبللا

باتكلا

راد

:.

توريب

2009

،يملاسلإا

ركفلل

يملاعلا

دھعم

:.

ةدحتملا

تايلاولا

,

اينيجريف

.

ةيفرعم

ةيؤر

:

ةيمكحلا

موھفملل

يسايسلا

داعبلاا

.

أ

.

ح

ضوع

؛

1995

؛

ظفاحلادبع

.

يملاسلإا

يسايسلا

ركفلا

.

ف

.

أ

,

ةديدجلا

ةعماجلا

راد

:.

ةرھاقلا

2002

.

ىملاسلإا

ةسايسلا

ملع

يف

،

.

أ

ةفيلخ

؛

،ةيعمجلا

ةفرعملا

راد

:.

توريب

1989

؛

.

ملاسلإا

ملاعملا

.

س

.

م

ىوامشعلا

،رشنلل

ءانيس

:.

ةرھاقلا

1996

ر

وحن

ةثيدحلا

ةلودلا

و

ملاسلإا

.

أ

.

أ

يدنفلاا

؛

.

ةديدج

ةيؤ

،ةمكحلا

راد

:.

ةرھاقلا

2009

.

نيملسم

ريغ

و

ةأرملا

و

ةيددعتلا

و

ةيتارقوميدلا

نم

اھفقوم

،اھتاعباط

،اھملاعم

،اھتناكم

:

ملاسلإا

يف

ةلودلا

هقف

نم

.

يواضرق

فسوي

؛

:.

ةرھاقلا

،قورشلا

راد

1997

.

ةيملاسإ

تاسارد

.

ح

يفنح

؛

نلا

و

ةعابطلل

ريونتلا

راد

:.

ةرھاقلا

،رش

1982

ةيرظنلا

:

ملاسلإا

يف

يسايسلا

ماظنلا

.

أ

تاّيخلا

؛

.

مكحلا

ماظن

:

ةيسايسلا

،ملاسلاراد

:.

ةرھاقلا

2000

.

ملاسلإا

يف

يسايسلا

ماظنلا

.

ح

.

أ

بوقعي

؛

،ةيملاسلإا

راد

:.

ةرھاقلا

1996

انھم

،

.

ف

يواربنلا

؛

ا

و

يضاملا

نيب

ةيسايسلا

هتلاكشم

و

ىملاسلإا

ملاعلا

اياضق

.

ن

.

م

.

رضاحل

،فراعملا

تائشنم

:.

ةرھاقلا

2000

نم

ايكرت

:

للاھلا

و

فيسلا

.

للاھ

اضر

؛

.

يسايسلا

ملاسلإا

و

ةيركسعلا

ةسسؤملا

نيب

عارصلا

:

ناكابرإ

يلإ

كروت

اتأ

،قورشلا

راد

:.

ةرھاقلا

1999

.

خيراتلا

.

تاّيخ

نبإ

ةفيلخ

؛

راد

:

ضايرلا

,

ةبيط

1968

لاسلإا

مظنلا

.

نسح

ميھاربإ

يلع

؛

.

ةيم

,

ةرھاقلا

1996

.

,

ىدعم

ىنيسحلا

ةروث

25

طوقسو

بعش

ةضافتنا

:

رياني

نوعرفلا

)”

,

ثارتلل

دولخلاراد

,

ةرھاقلا

2011

.

؛

,

ينيدملا

قيفوت

سنوت

يف

ةيسيلوبلا

ةلودلا

طوقس

)”

,

نورشان

مولعلل

ةيبرعلا

اردلا

,

توريب

2011

؛

دلاخ

,

دمحم

ديسلا

ةروث

25

رياني

)”

صملا

ةضھنلا

راد

:

ةرھاقلا

,

ةير

2011

؛

,

ةراس

زياف

عيبرلا

تامدقمو

ةروثلا

علاطم

:

نرقلا

تايدحتو

برعلا

يبرعلا

)”

،بتكلا

راد

:

ةرھاقلا

2011

؛

,

ىدھملا

دمحم

ةيرصملا

ةروثلا

ةيرقبع

)”

,

قورشلا

راد

:

ةرھاقلا

2011

؛

,

ةرامع

دمحم

ةروث

25

زجاح

رسكورياني

فوخلا

,

رشنلاو

ةعابطلل

ملاسلا

راد

:

ةرھاقلا

)

2011

؛

صم

ةيدان

,

ىفط

ايراضح

اجذومن

ةيرصملا

ةروثلا

)”

تاساردلل

ةراضحلا

زكرم

:

ةرھاقلا

,

ةيسايسلا

2011

؛

,

نورقشرازن

ةيسنوتلا

ةروثلا

ةياور

)”

,

عادبلإاو

ةفاقثلل

يرسودلا

ةسسؤم

:

سنوت

2011

؛

,

ديجملا

دبع

ديحو

ةروث

25

ةءارق

:

رياني

ىلوأ

)”

،عيزوتلاو

رشنلل

مارھلاا

زكرم

:

ةرھاقلا

2011

؛

،دياز

دمحا

ا

ةيطلرقميدلا

ىطسولا

ةقبطلل

ثعبلا

ةداعاو

ةروثلا

ايجولويكر

,”

ةسايسلا

ددعلا

,

مارھلاا

ةسسؤم

,

ةيلودلا

42

ليربا

,

2011

؛

,

بجر

دمحا

ناميإ

ةيسايسلا

مظنلا

رايھنا

ليلحتب

ةصاخلا

ميھافملا

,”

ةسسؤم

,

ةيلودلا

ةسايسلا

ددعلا

,

مارھلأا

184

ليربا

,

2014

؛

,

هتاحش

انيد

لاعلا

يف

رييغتلا

تاكرحم

يبرعلا

م

,”

ددعلا

,

مارھلاا

ةسسؤم

,

ةيلودلا

ةسايسلا

184

ليربا

,

2015

؛

دبعديحو

,

ديجملا

ةروث

ةناھلاا

ةياھن

25

رصم

ىف

شھلا

ماظنلادض

رياني

,”

ددعلا

,

مارھلأا

ةسسؤم

,

ةيلودلا

ةسايسلا

184

ليربإ

,

2014

ص

,

20

؛

,

ىفطصم

ةلاھ

ةدوع

ةيطارقميدلا

ىعولاو

حورلا

ا

,

مارھلاا

ةسسؤم

,

ةيلودلا

ةسايسلا

,

د

دعل

42

ليربا

2016

.


background image

9

Л

.

Лобода

,

Н

.

Бровн

, A.

Хамзавий

, M.

Оттавай

,

Ш

.

Али

,

Дасуқий

A.

Ҳилал

,

М

.

Аркун

,

Б

.

Тибининг

илмий

ишларида

6

кўриш

мумкин

.

Диннинг

сиёсийлашуви

хусусан

,

исломнинг

сиёсийлашуви

масалаларига

доир

илмий

ишлар

МДҲ

давлатларида

ҳам

кенг

кўламда

олиб

борилмоқда

.

Жумладан

,

Араб

-

мусулмон

давлатининг

теократик

асоси

ва

давлат

бошқаруви

принципларига

Муҳаммад

пайғамбарнинг

фаолияти

,

у

асос

солган

давлатнинг

ташқи

сиёсати

ва

араб

истилоларига

доир

масалаларга

О

.

Г

.

Большаков

,

В

.

В

.

Бартольд

,

П

.

А

.

Грязневич

тадқиқотларида

асосий

эътибор

қаратилган

бўлса

,

М

.

Б

.

Пиотровский

,

С

.

М

.

Прозоров

7

лар

ислом

тарихи

,

Муҳаммад

пайғамбар

ҳаёти

,

унинг

вафотидан

сўнг

Арабистон

ярим

оролидаги

беқарорлик

,

ислом

жамоасининг

бўлиниш

жараёнларини

ёритганлар

8

.

С

.

Э

.

Бабкин

,

В

.

Е

.

Донцов

,

Н

.

В

.

Жданов

,

А

.

А

.

Игнатенко

,

Р

.

Г

.

Ланда

,

А

.

В

.

Малашенко

,

С

.

А

.

Модестов

,

О

.

Г

.

Пересыпкин

,

Д

.

Сюкияйнен

,

С

.

А

.

Семедов

,

М

.

С

.

Зинченколарнинг

ишларида

9

эса

мусулмон

дунёсида

6

Esposito J.L. Islam and Politics. – Third edition. – Syracuse University Press, 1984. – 335 p.; Esposito J. Islam:

The Straight Path. - Oxford University, 1988; Mitchell R.P. The Society of Muslim Brothers. – London, 1969;
Halliday F. The politics of Islamic fundamentalism: Iran, Tunisia and the challenge to the secular state // Islam,
globalization and post modernity (Ed. by Ahmed A.S., Donnan H.). – L.; N.Y., 1994; Olsen, Gorm Rye. Islam: what
is its political significance? The cases of Egypt and Saudi Arabia. // Islam: State and Society. – Klaus Ferdinand and
Mehdi Mozaffari. - Scandinavian Institute of Asian Studies, London, 1988. – 219 p.; Milton-Edwards B.
Contemporary Politics in the Middle East. – U.K.: Cambridge, 2000. – 256 p.; Habeck M. Knowing the Enemy:
Jihadist Ideology and the War on Terror. - School of Advanced International Studies, Johns Hopkins University. -
New Haven: Yale University Press, 2006. – 243 p.; Vatikiotis P.J. The Middle East. From the end of Empire to the
end of Cold War. – London and New York, Routledge, 1997. – 284 p.; Loboda L. The Thought of Sayyid Qutb:
Radical Islam’s Philosophical Foundation. – Ashbrook Statesmanship Thesis. – Ashbrook Center for Public Affairs,
Ashland University, 2004. – 36 p.; Brown N., Hamzawy A., Ottaway M. Islamist Movements and the Democratic
Process in the Arab World: Exploring Gray Zones // Carnegie Endowment. - Carnegie Paper No. 67, March 2006. -
http://www.carnegieendowment.org/publications. Shaukat Ali. Islam and Politics. – Southeastern Massachusetts
University, USA. – Aziz Publishers, Urdu Bazaar, Lahore. – July 1990; Dessouki, Ali E. Hillal (ed.). Islamic
Resurgence in the Arab World. - New York: Praeger, 1982; Arkoun Mohammed. - Islam et democratie. Quelle
democratie? Quele Islam? // in Cites, PUF 12, 2002); Deeb M.-J. Understanding Islam. Islamic Scholar in
Residency at the Library. - African and Middle Eastern Division. // Information Bulletin of the Library of Congress.
– Washington, November 2001.; Tibi B. The Challenge of Fundamentalism. Political Islam and the New World
Disorder. Berkeley, 1998.

7

Большаков

О

.

Г

.

История

Халифата

:

в

3

томах

. –

Москва

.:

ГРВЛ

, 1989-1998;

Абу

Бакр

ас

-

Сиддик

//

Ислам

:

энциклопедический

словарь

. –

Москва

.:

ГРВЛ

, 1991 (

бундан

кейин

:

Ислам

). –

С

. 8-9;

Байт

ал

-

мал

//

Ислам

. –

С

. 37;

Закат

//

Ислам

. –

С

. 74;

Умар

//

Ислам

. –

С

. 241;

Усман

//

Ислам

. –

С

. 242-243;

Ушр

//

Ислам

. –

С

. 247-

248;

Фай

//

Ислам

. –

Б

. 248;

Халифа

//

Ислам

. –

Б

. 268;

ал

-

Харадж

//

Ислам

. –

С

. 273-274;

Хисба

//

Ислам

. –

С

.

279;

Средневековый

город

Ближнего

Востока

: VII-

середина

XIII

в

.:

Социально

-

экономические

отношения

Москва

.:

Восточная

литература

, 2001.;

Бартольд

В

.

В

.:

Халиф

и

султан

//

Соч

. –

Т

. VI. –

М

.:

Наука

, 1966. –

С

.

17-78;

Теократическая

идея

и

светская

власть

в

мусульманском

государстве

//

Соч

. –

Т

. VI. –

Москва

.:

Наука

,

1966. –

С

. 303-319;

Грязневич

П

.

А

.:

Формирование

арабской

народности

раннего

средневековья

//

Ислам

.

Религия

,

общество

,

государство

. –

Москва

.:

ГРВЛ

, 1984. –

С

. 132-144;

8

Пиотровский

М

.

Б

.

ар

-

Ридда

//

Ислам

. –

С

. 198-199;

ўша

муаллиф

.

Пророческое

движение

в

Аравии

в

VII

в

.

//

Ислам

.

Религия

,

общество

,

государство

. –

Москва

.:

ГРВЛ

, 1984. –

С

. 19-27;

Светское

и

духовное

в

теории

и

практике

средневекового

ислама

//

Ислам

.

Религия

,

общество

,

государство

. –

Москва

.:

ГРВЛ

, 1984. –

С

.

175-188;

Прозоров

С

.

М

.:

Али

ибн

Аби

Талиб

//

Ислам

. –

С

. 18-19;

Имам

//

Ислам

. –

С

. 97-98;

ўша

муаллиф

.

К

проблеме

верховной

власти

в

исламе

//

Ислом

ва

дунёвий

-

маърифий

давлат

(

халқаро

анжуман

тезислар

). –

Тошкент

.:

Имом

Бухорий

халқаро

жамғармаси

, 2002. –

С

. 8-12.

9

Бабкин

С

.

Э

.

Движения

политического

ислама

в

Северной

Африке

. –

Москва

., 2000;

Донцов

В

.

Е

.

Современные

исламские

движения

и

организации

на

Ближнем

Востоке

в

системе

международных

отношений

. –

Москва

., 2001;

Жданов

Н

.

В

.

Исламская

концепция

миропорядка

. –

Москва

., 2003;

Игнатенко

А

.

А

.

Политический

радикализм

в

исламе

. –

Москва

., 2004;

Иран

:

ислам

и

власть

. –

Москва

., 2001;

Ислам

и

исламизм

.

Е

.

М

.

Кожокина

тахрири

остида

тайёрланган

. –

Москва

., 1999;

Ислам

и

политика

(

Взаимодействие

ислама

и

политики

в

странах

Ближнего

и

Среднего

Востока

,

на

Кавказе

и

в

Центральной

Азии

). –

Москва

.,

2001;

Одноразовая

демократия

для

Египта

//

НГ

-

Религии

. 18.01.2012;

Семедов

С

.

А

.

Ислам

в

политике

:


background image

10

исломнинг

сиёсийлашуви

ва

ислом

омили

нинг

Яқин

Шарқ

ва

Шимолий

Африка

давлатлари

ички

ва

ташқи

сиёсатига

таъсири

масалалари

кўринади

.

Ўзбекистонда

фаолият

олиб

бораётган

диншунос

ва

сиёсатшунос

олимлар

А

.

А

.

Ҳасанов

,

З

.

М

.

Ҳусниддинов

,

Ҳ

.

Муҳамедов

,

Қ

.

Зоҳидов

,

З

.

Шокирова

Арабистон

ярим

ороли

тарихи

,

Муҳаммад

пайғамбар

ҳаёти

,

Араб

-

мусулмон

давлатчилиги

тизими

шаклланишининг

босқичлари

,

илк

ислом

давлатчилигида

аста

-

секин

динийликдан

дунёвийлик

тамойилларининг

ажралиб

чиқа

бошлаши

ва

давлат

ривожидаги

теократик

тизимдан

дунёвий

давлатга

ўтиш

босқичлари

,

диний

-

сиёсий

оқимларни

ўз

тадқиқотларида

ўрганганлар

10

.

Республикадаги

таниқли

сиёсатшунос

ва

ҳуқуқшунос

олимлардан

Ш

.

Пахрутдинов

,

З

.

Мунавваров

,

С

.

Ғафуров

,

Ш

.

Ёвқочев

,

М

.

Ражабова

,

О

.

Юсупов

,

М

.

Нуритдинов

,

З

.

Ҳусниддинов

,

Ў

.

Ҳасанбоев

,

А

.

Тулепов

,

А

.

Абдисатторов

,

Ф

.

Каримовлар

томонидан

амалга

оширилган

ишларда

араб

давлатларидаги

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнлар

,

халқаро

ва

минтақавий

хавфсизликни

таъминлаш

муаммолари

ўрганилган

11

.

идеология

и

практика

/

С

.

А

.

Семедов

. –

Москва

., 2009;

Ислам

на

постсоветском

пространстве

:

взгляд

изнутри

/

Мухаррирлар

.

А

.

Малашенко

и

М

.

Брилл

Олкотт

. –

Москва

., 2001;

Комар

В

.

И

.

Исламские

политические

движения

в

Северной

Африке

:

генезис

и

типология

. –

Москва

., 2001;

Ланда

Р

.

Г

.

Исламо

-

экстремизм

и

Россия

в

контексте

отношений

Восток

-

Запад

//

Ближний

Восток

и

современность

. 2002.

Вып

.

14.,

Политический

ислам

:

предварительные

итоги

. –

Москва

.:

ИБВ

, 2005. – 285

с

.,

Россия

и

ислам

:

путь

к

взаимодействию

/

Институт

востоковедения

Российской

академии

наук

. –

Москва

.:

Медина

, 2016. – 338

с

.;

Малашенко

А

.

В

.

Исламские

ориентиры

Северного

Кавказа

. –

Москва

., 2001;

Мусульманские

страны

у

границ

СНГ

(

Афганистан

,

Пакистан

,

Иран

и

Турция

современное

состояние

,

история

и

перспективы

). –

Москва

., 2001;

Модестов

С

.

А

.

Геополитика

ислама

. –

Москва

., 2003;

Сюкияйнен

Л

.

Ислам

против

ислама

.

Об

исламской

альтернативе

экстремизму

и

терроризму

//

Центральная

Азия

и

Кавказ

.

Лулео

, 2002.

3;

Сюкияйнен

Л

.

Ислам

против

исламского

экстремизма

//

Азия

и

Африка

сегодня

. 2003.

2;

Зинченко

М

.

С

.

Проблема

политизации

ислама

в

современном

мире

:

вопросы

теории

и

практики

/

М

.

С

.

Зинченко

//

Правовая

политика

и

правовая

жизнь

:

Академический

и

вузовский

юридический

научный

журнал

. –

Саратов

, 2010. –

1 (38). –

С

. 138 – 144 (0,5

п

.

л

.).,

Зинченко

М

.

С

.

Политизация

религии

:

понятие

,

сущность

,

причины

появления

/

М

.

С

.

Зинченко

//

Актуальные

проблемы

политического

развития

современной

России

:

Материалы

научно

-

практической

конференции

студентов

и

молодых

ученых

. –

Кемерово

, 2010 –

С

. 42-48.

10

Ҳасанов

А

.

Макка

ва

Мадина

тарихи

. –

Тошкент

.:

Меҳнат

, 1992;

ўша

муаллиф

. «

Жоҳилия

»

асри

арабларида

якка

худолик

ғоясининг

шаклланиши

//

Ўзбекистонда

ижтимоий

фанлар

. 1994. –

1-2;

Қадимги

Арабистон

ва

илк

ислом

: I

китоб

.

Жоҳилия

асри

. –

Тошкент

.:

ТИУ

, 2001;

Мисрда

Ихвон

муслимин

нинг

ҳокимият

тепасига

келиши

ва

қулаши

//

Хорижий

Шарқ

мамлакатлари

тарихий

жараёнлари

ва

уларни

ўрганишнинг

долзарб

муаммолари

.

Илмий

-

амалий

конференция

материаллари

. -

Тошкент

.:

ТошДШИ

, 2015.

-

Б

. 10;

Ҳусниддинов

З

.

М

.:

Ислом

:

йўналишлар

,

мазҳаблар

,

оқимлар

. –

Тошкент

.:

Ўзбекистон

миллий

энциклопедияси

, 2000;

ўша

муаллиф

.

Ислом

ва

мазҳаблар

. –

Тошкент

.:

Мовароуннаҳр

, 2000;

Муҳамедов

Ҳ

.

Ислом

ва

давлат

назарияси

муаммолари

. –

Тошкент

.:

Адолат

, 1999;

Заҳидов

Қ

.

Т

.

Илк

ислом

давлатчилиги

ва

унинг

шаклланиш

жараёнлари

(632-661

йиллар

):

Тар

.

фан

.

номз

. ...

дисс

.

автореф

. –

Тошкент

.:

ТИУ

, 2005.;

Шокирова

З

.

Илк

исломда

сулҳпарварлик

тамойилларининг

тарихий

-

қиёсий

таҳлили

:

Тар

.

фан

.

номз

. ...

дисс

.

автореф

. –

Тошкент

.:

ТИУ

, 2012.

11

Жўраев

Т

.

А

.,

Пахруддинов

Ш

.

И

.

Дунёвий

давлатчилик

ва

сиёсийлашган

динийлик

. –

Тошкент

.:

Академия

,

2008;

Мунавваров

З

.

И

.

Страны

Аравийского

полуострова

в

международных

политических

и

экономических

отношениях

20

века

:

автореф

.

дисс

. ...

док

.

полит

.

наук

. –

Ташкент

., 1997; “

Араб

баҳори

ва

Марказий

Осиё

хавфсизлиги

муаммолари

//

Хорижий

Шарқ

мамлакатлари

тарихий

жараёнлари

ва

уларни

ўрганишнинг

долзарб

муаммолари

(

илмий

-

амалий

конференция

материаллари

). -

Тошкент

.:

ТошДШИ

, 2016. -

Б

.79;

Ёвкочев

Ш

.

А

.

Исламский

фактор

в

политической

системе

современного

Египта

. –

Ташкент

.:

Ташкентский

исламский

университет

, 2008;

Миср

Араб

Республикасида

:

давлат

ва

диний

институтлар

. –

Тошкент

.:

Акдемия

, 2007. – 36

б

.,

Мусулмон

оламида

сиёсий

тизимларнинг

шаклланиши

//

Жамият

ва

бошкарув

. –

Тошкент

, 2007.

3. 94-95

б

;

Ражабова

М

.

Диний

экстремизм

ва

террорчилик

. –

Тошкент

.:

Мовароуннаҳр

,

2000;

Нуритдинов

М

.

Ислом

:

бағрикенглик

ва

мутассиблик

. –

Тошкент

.: 1998;

Ҳусниддинов

З

.

М

.:

Ислом

:

йўналишлар

,

мазҳаблар

,

оқимлар

. –

Тошкент

.:

Ўзбекистон

миллий

энциклопедияси

, 2000;

Ислом

ва

мазҳаблар

. –

Тошкент

.:

Мовароуннаҳр

, 2000;

Хасанбоев

Ў

.

Ўзбекистонда

давлат

ва

дин

муносабатлари

:

диний

ташкилотлар

,

оқимлар

,

мафкуравий

курашнинг

долзарб

йўналишлари

. –

Тошкент

.:

ТИУ

, 2014;

Муҳамедов

Ҳ

.

Ислом

ва

давлат

назарияси

муаммолари

. –

Тошкент

.:

Адолат

, 1999;

Тулепов

А

.

Ислом

ва


background image

11

Ушбу

диссертацияни

тайёрлаш

жараёнида

номлари

санаб

ўтилган

тадқиқотчиларнинг

назарий

хулосалари

ва

концептуал

мулоҳозалари

ҳам

таҳлил

қилинди

.

Юқоридаги

илмий

ишларни

эътироф

этган

ҳолда

,

айтиш

лозимки

,

Африка

араб

давлатларида

исломнинг

сиёсийлашув

жараёнлари

минтақавий

хавфсизлик

контекстида

ва

мавжуд

сиёсий

-

ижтимоий

муаммолар

нуқтаи

назаридан

алоҳида

тадқиқот

сифатида

ўрганилмаган

.

Диссертация

мавзусининг

диссертация

бажарилган

олий

таълим

муассасасининг

илмий

-

тадқиқот

ишлари

билан

боғлиқлиги

.

Диссертация

Тошкент

давлат

шарқшунослик

институти

илмий

тадқиқот

ишлари

режасининг

10 “

Шарқ

мамлакатларида

кечаётган

сиёсий

-

ижтимоий

жараёнларнинг

ўзига

хос

хусусиятлари

ва

уларнинг

халқаро

муносабатларга

таъсири

мавзуидаги

устувор

илмий

тадқиқот

йўналиши

доирасида

бажарилган

.

Тадқиқотнинг

мақсади

Африка

араб

давлатларида

ислом

дини

сиёсийлашуви

муаммосининг

келиб

чиқиш

сабаблари

ва

шарт

-

шароитлари

,

унинг

минтақадаги

ижтимоий

-

сиёсий

вазият

ва

сиёсий

жараёнларга

таъсирини

очиб

беришдан

иборат

.

Тадқиқотнинг

вазифалари

:

дин

сиёсийлашуви

борасидаги

назарий

-

концептуал

қарашлар

ва

уни

тадқиқ

этишнинг

услубий

асосларини

таҳлил

этиш

;

ислом

дини

сиёсийлашуви

ҳақидаги

назарий

ёндашувларнинг

шаклланиши

ва

ривожланишини

ўрганиш

;

глобаллашув

шароитида

ислом

дини

сиёсийлашувининг

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнларга

таъсирини

кўриб

чиқиш

;

араб

давлатларида

ислом

динининг

сиёсийлашуви

жараёни

тадрижи

масалаларини

ҳамда

араб

давлатлари

расмий

-

сиёсий

,

меъёрий

-

ҳуқуқий

ҳужжатларида

дин

омилининг

ўрни

ва

аҳамиятини

сиёсий

фан

нуқтаи

-

назардан

таҳлил

этиш

;

Африка

араб

мамлакатларидаги

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнларга

исломий

партиялар

ва

диний

ташкилотларнинг

таъсирини

очиб

бериш

;

Африка

араб

давлатларида

ислом

дини

сиёсийлашуви

жараёнининг

ўзига

хос

хусусиятлари

ҳамда

унинг

этно

-

сиёсий

ва

этно

-

диний

вазиятга

таъсирини

ўрганиш

;

Африка

қитъасининг

халқаро

муносабатлардаги

сиёсий

ва

геостратегик

мавқеи

ва

унда

ташқи

кучлар

манфаатларининг

шаклланиш

жараёнларини

илмий

таҳлил

қилиш

;

Шимолий

-

Шарқий

Африка

минтақавий

хавфсизлигини

таъминлашда

сиёсий

исломнинг

ўрни

ва

ролига

баҳо

бериш

;

замонавий

сиёсий

ўзгаришлар

жараёнида

Африка

қитъасида

хавфсизликни

таъминлаш

масалаларини

тадқиқ

этишда

концептуал

хулосалар

ва

амалий

таклифларни

ишлаб

чиқиш

;

ақидапараст

оқимлар

. –

Тошкент

.: Sharq, 2014;

Абдисатторов

А

.

А

.

Форс

кўрфази

араб

давлатлари

ташқи

сиёсатида

ислом

омили

нинг

сиёсий

таҳлили

:

сиёсий

фан

номз

. ...

дисс

.

автореф

. –

Тошкент

.:

ТошДШИ

,

2005;

Каримов

Ф

.

Э

.

Яқин

Шарқ

давлатларидаги

этносиёсий

жараёнларнинг

минтақа

хавфсизлигига

таъсири

:

сиё

.

фан

. PhD...

дисс

.

автореф

. –

Тошкент

.:

ЎзМУ

, 2017.


background image

12

илмий

хулосаларга

таянган

ҳолда

Ўзбекистонда

давлат

ва

дин

ўртасидаги

муносабатларни

тартибга

солишда

хизмат

қилувчи

таклиф

ва

тавсиялар

бериш

.

Тадқиқот

ишининг

объекти

сифатида

Африка

араб

давлатларида

диннинг

сиёсийлашуви

ва

унинг

сиёсий

жараёнларга

таъсири

билан

боғлиқ

муаммолар

олинган

.

Тадқиқот

ишининг

предмети

сифатида

Африка

-

араб

мамлакатлари

жойлашган

ҳудудларда

ислом

дини

сиёсийлашувининг

сабаблари

ва

шарт

-

шароитлари

,

унинг

минтақадаги

сиёсий

жараёнларга

таъсири

каби

масалалар

белгиланган

.

Тадқиқотнинг

усуллари

.

Асосан

араб

тилида

яратилган

бирламчи

манбаларни

таҳлил

қилишда

тарихий

-

қиёсий

услуб

қўлланилди

.

Ўзбекистон

Республикаси

Биринчи

Президенти

И

.

А

.

Каримов

ҳамда

Президент

Ш

.

М

.

Мирзиёевнинг

асарларида

илгари

сурилган

миллий

ғоя

ва

миллий

қадриятларнинг

асоси

бўлган

ислом

динига

нисбатан

ҳурмат

билан

ёндашиш

,

динлараро

бағрикенглик

ҳақидаги

фикр

ва

кўрсатмаларига

таянилди

.

Диссертацияда

сиёсий

жараёнларга

ёндашувда

холислик

,

тарихий

-

таҳлилий

,

қиёсий

-

таҳлилни

диалектик

-

ахлоқий

тамойилларга

асосланган

усуллардан

фойдаланилди

.

Тадқиқотнинг

илмий

янгилиги

қуйидагилардан

иборат

:

араб

давлатларида

ишсизлик

,

аҳоли

турмуш

даражасининг

пастлиги

,

саводсизлик

,

уй

-

жой

етишмаслиги

,

ижтимоий

қолоқлик

,

коррупция

,

уруғ

-

аймоқчилик

авж

олиб

кетгани

,

ташқи

кучларнинг

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнларга

аралашуви

,

ислом

динининг

сиёсийлашувига

таъсир

этувчи

омиллар

сифатида

очиб

берилган

;

араб

давлатларида

сиёсий

ислом

тарафдорларининг

сайлов

жараёнларига

бевосита

таъсирининг

олдини

олиш

,

диний

сиёсий

партияларнинг

сиёсий

жиҳатдан

фаол

бўлишларига

,

диний

мазмундаги

турли

сиёсий

ҳаракатларни

ташкил

этилишига

йўл

қўймаслик

диний

муҳитни

соғломлигини

таъминлашнинг

муҳим

шарти

экани

исботланган

;

ташқи

куч

омилининг

араб

давлатларидаги

сиёсий

жараёнларга

,

хусусан

,

мусулмон

ва

христианлар

,

сунний

ва

шиалар

ўртасидаги

муносабатларга

таъсирини

олдини

олиш

мақсадида

минтақа

давлатлари

ўртасида

диний

бағрикенглик

,

диний

конфессиялараро

мулоқот

,

ўзаро

ишончни

янада

мустаҳкамлаш

зарурияти

асослаб

берилган

;

Африка

араб

давлатлари

ва

Ўзбекистон

Республикасининг

диний

экстремизм

ва

мутаассибликка

қарши

кураш

,

мазкур

муаммоларнинг

ечимига

доир

ёндашувларини

мувофиқлаштириш

бўйича

таклифлар

ишлаб

чиқилган

;

давлат

ва

дин

муносабатларида

,

диний

конфессиялараро

мулоқотни

тартибга

солишни

янада

такомиллаштириш

,

фуқароларга

диний

ва

миллий

бағрикенглик

,

миллатлараро

тотувлик

ва

ўзаро

ҳамжиҳатлик

тамойилларини

қарор

топтириш

борасида

амалий

тавсиялар

ишлаб

чиқилган

.

Тадқиқотнинг

амалий

натижаси

қуйидагилардан

иборат

:

дин

ва

давлат

ўртасидаги

муносабатларни

тартибга

солишнинг

сиёсий

ва

ҳуқуқий

жиҳатлари

ҳам

назарий

ҳам

амалий

жиҳатдан

ёритилиб

,

уларнинг


background image

13

асосий

хусусиятлари

очиб

берилган

;

давлатларнинг

сиёсий

тизимлари

фаолиятига

сиёсий

ислом

таъсирининг

ўзига

хос

тавсифи

назарий

жиҳатдан

очиб

берилган

ҳамда

шу

асосда

давлат

ва

дин

ўртасидаги

муносабатларни

тартибга

солишнинг

сиёсий

ва

ҳуқуқий

жиҳатлари

ёритилиб

,

бу

борада

назарий

тавсиялар

ишлаб

чиқилган

;

араб

дунёсида

хавфсизликни

таъминлашда

конфессиялараро

муносабатлар

ва

мулоқотни

мустаҳкамлаш

бўйича

таклифлар

асосланган

;

Ўзбекистон

халқаро

ислом

академияси

,

Имом

Бухорий

ҳамда

Имом

Термизий

халқаро

илмий

тадқиқот

марказлари

доирасида

ўқитиладиган

фанлар

,

тадқиқот

мавзулари

,

ёшларда

бағрикенглик

маданиятини

юксалтиришнинг

йўллари

ва

воситаларини

атрофлича

тарғиб

этиш

бўйича

таклифлар

берилган

;

давлат

динни

халқ

маънавиятининг

узвий

қисми

сифатида

тан

олган

ҳолда

диний

эркинлик

ҳамда

фуқароларнинг

динга

эътиқод

қилишларига

имконият

яратиб

бериш

билан

бирга

,

диний

ташкилотларни

давлат

томонидан

тартибга

солиш

механизмларини

такомиллаштириш

бўйича

таклиф

ишлаб

чиқилган

.

Тадқиқот

натижаларининг

ишончлилиги

тадқиқотда

қўлланилган

ёндашув

ва

усулларнинг

мақсадга

мувофиқлиги

,

маълумотларнинг

расмий

манбалардан

,

жумладан

,

давлат

ва

дин

ўртасидаги

муносабатларни

тартибга

соладиган

ҳамда

уларнинг

фаолиятини

ўрганадиган

ташкилотларнинг

таҳлилий

ҳужжатлари

,

оммавий

ахборот

воситаларида

келтирилаётган

маълумотлардан

олингани

ҳамда

тегишли

хулоса

ва

таклифларнинг

мутасадди

ташкилотлар

томонидан

амалиётга

жорий

қилингани

билан

белгиланади

.

Тадқиқот

натижаларининг

илмий

ва

амалий

аҳамияти

.

Тадқиқот

натижаларидан

олий

ўқув

юртлари

ўқув

жараёнида

Диншунослик

”, “

Сиёсат

ва

дин

”, “

Жаҳон

сиёсатида

ислом

омили

каби

фанлардан

ўқув

қўлланмалар

,

дарсликлар

яратишда

фойдаланиш

мумкин

.

Тадқиқот

натижаларининг

амалий

аҳамияти

ишлаб

чиқилган

таклифлар

ва

амалий

тавсиялардан

республикада

диний

ташкилотлар

фаолиятини

давлат

томонидан

тартибга

солиш

бўйича

ишлаб

чиқиладиган

дастурий

ҳужжатларда

,

соҳани

самарали

ривожлантиришга

қаратилган

комплекс

чора

-

тадбирлар

мажмуини

ишлаб

чиқишда

фойдаланиш

мумкинлиги

билан

изоҳланади

.

Тадқиқот

натижаларининг

жорий

қилиниши

.

Африка

араб

давлатларида

диннинг

сиёсийлашуви

ва

унинг

салбий

таъсирини

олдини

олиш

бўйича

ишлаб

чиқилган

таклифлар

ҳамда

тадқиқот

натижалари

асосида

:

ислом

дини

сиёсийлашувининг

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнларга

,

минтақавий

ва

халқаро

хавфсизликни

таъминлашга

таъсири

,

Африка

араб

давлатларидаги

сиёсий

жараёнларда

ташқи

куч

омили

каби

масалаларни

ўрганиш

юзасидан

олиб

борган

илмий

тадқиқотлар

натижалари

,

хулосалари

,

шунингдек

,

этно

-

сиёсий

,

этно

-

диний

зиддиятларни

ҳал

қилиш

ҳамда


background image

14

минтақада

хавфсизлик

ва

барқарорликни

таъминлаш

бўйича

ишлаб

чиқилган

амалий

тавсиялари

Ўзбекистон

Республикаси

Олий

Мажлиси

Қонунчилик

палатасининг

ахборот

-

таҳлилий

ҳужжатларини

тайёрлашда

фойдаланилди

(

Ўзбекистон

Республикаси

Олий

Мажлиси

Қонунчилик

палатасининг

2016

йил

26

октябрдаги

02\2-1093-

сон

маълумотномаси

).

Мазкур

тадқиқот

хулосалари

,

таклиф

ва

тавсиялардан

Ўзбекистон

Республикаси

Олий

Мажлиси

Қонунчилик

палатасининг

қўмиталари

томонидан

2016

йил

давомида

ташкил

этилган

бир

қатор

тадбирларда

,

шу

жумладан

, 2

август

Қорақалпоғистон

Республикаси

Жўқорғи

Кенгеси

ҳамда

маҳаллий

кенгашларда

, 23

август

Ўзбекистон

Республикаси

Мудофаа

вазирлигида

, 27

октябрь

ТошТА

Ҳарбий

-

тиббиёт

факультетида

ўтказилган

семинар

ва

давра

суҳбатларида

ёшларнинг

ахборот

хавфсизлиги

ва

мафкуравий

таҳдидларга

қарши

ғоявий

иммунитетини

мустаҳкамлашга

хизмат

қилди

;

Ўзбекистон

Республикаси

Вазирлар

Маҳкамасининг

2016

йил

2

январдаги

Ақидапарастлик

ва

миссионерликка

қарши

кураш

,

конфессиялар

ва

миллатлараро

ҳамкорлик

ва

бағрикенгликни

таъминлаш

борасидаги

ишларнинг

савияси

ва

таъсирчанлигини

ошириш

тўғрисида

ги

3-

сон

ижроси

юзасидан

Дин

ишлари

бўйича

қўмита

чора

-

тадбирларининг

3.23, 3.25, 4.29,

4.32, 9.57-

бандлари

ижросини

таъминлашда

фойдаланилди

(

Ўзбекистон

Республикаси

Вазирлар

Маҳкамаси

ҳузуридаги

Дин

ишлари

бўйича

қўмитанинг

2017

йил

23

октябрдаги

6859-

сон

маълумотномаси

).

Мазкур

тадқиқот

натижалари

ва

хулосалари

Ўзбекистон

Республикаси

Вазирлар

Маҳкамасининг

2017

йил

4

январдаги

12-

сон

баёнидаги

“2017

йилда

ижтимоий

-

маънавий

муҳит

барқарорлигини

таъминлаш

,

конфессиялар

ва

миллатлараро

тотувликни

мустаҳкамлашга

қаратилган

чора

-

тадбирлар

дастури

нинг

24, 38-

бандлари

ижросини

таъминлаш

борасида

манфаатдор

ташкилот

ва

идоралар

билан

ҳамкорликда

қўшма

дастур

ҳамда

назорат

режаларини

янги

ғоя

ва

таклифлар

асосида

ишлаб

чиқилишида

муайян

даражада

хизмат

қилди

;

илмий

-

тадқиқот

ишида

келтирилган

маълумотларнинг

тегишли

қисмларидан

СМТИ

томонидан

тайёрланган

таҳлилий

ҳужжатларда

фойдаланилган

(

Ўзбекистон

Республикаси

Президенти

ҳузуридаги

Стратегик

ва

минтақалараро

тадқиқотлар

институтининг

2018

йил

8

январдаги

02/47-

сон

маълумотномаси

).

Шунингдек

,

ушбу

илмий

иш

хулосалари

ва

таклифлари

СМТИнинг

тадқиқот

мавзусига

мос

иш

жараёнида

инобатга

олинади

;

тадқиқотдан

олинган

илмий

янгиликлардан

Ўзбекистон

Республикаси

Президенти

Девонининг

2018

йил

12

январдаги

545-

хх

-

сон

ҳамда

Ўзбекистон

Республикаси

Бош

вазирининг

2018

йил

13

январдаги

14/1-107-

сон

7-11-

синф

ўқувчилари

учун

соф

ислом

дини

ҳақида

тушунчаларни

очиб

беришга

қаратилган

Илм

-

маърифатнинг

фазилати

номли

қўлланмани

яратишда

фойдаланилди

(

Ўзбекистон

Республикаси

Халқ

таълими

вазирлигининг

2018

йил

2

апрелдаги

03-03/1-2-815-

сон

маълумотномаси

).

Диссертант

Халқ

таълими

вазирлигининг

2018

йил

28

февралдаги

55-

сон

буйруғи

билан

умумтаълим

мактабларида

ўқув

жараёнига

жорий

этилган

мазкур


background image

15

қўлланмани

тайёрлашда

муаллифлар

гуруҳида

иштирок

этди

.

Илмий

тадқиқотида

келтирилган

таклиф

ва

тавсиялари

ёшларга

диний

ва

миллий

бағрикенглик

,

миллатлараро

тотувлик

ва

ўзаро

ҳамжиҳатлик

каби

тамойилларни

тушунтиришда

,

амалий

тавсиялар

беришда

хизмат

қилди

;

диссертация

натижалари

,

таклиф

ва

тавсияларидан

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

27

мартдаги

ПҚ

2855-

сон

қарорининг

2-

сон

ижроси

юзасидан

Марказ

чора

-

тадбирларининг

2.3, 2.9-

бандлари

ижросини

таъминлашда

фойдаланилди

(

Ўзбекистон

Республикаси

Вазирлар

Маҳкамаси

ҳузуридаги

Имом

Бухорий

Халқаро

илмий

-

тадқиқот

марказининг

2017

йил

12

декабрдаги

09-

сон

маълумотномаси

).

Мазкур

тадқиқот

натижалари

диний

экстремистик

оқимларнинг

бузғунчи

ғояларига

қарши

аниқ

ва

ишончли

раддиялар

беришда

,

интернет

сайтларини

янги

маълумотлар

билан

бойитишда

,

аҳолини

диний

-

маърифий

саводхонлигини

ошириш

борасида

янги

таклифлар

ишлаб

чиқиш

имкониятини

яратди

;

тадқиқотдан

олинган

илмий

янгиликларидан

Ўзбекистондаги

Ислом

цивилизацияси

марказини

ташкил

этиш

бўйича

чора

-

тадбирларнинг

2-

бандида

белгиланган

вазифаларни

ҳамда

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

ПҚ

-3080-

сон

Қарори

ижросини

амалга

ошириш

бўйича

Назорат

режасининг

2.6, 2.11-

бандларини

марказ

доирасида

ижросини

таъминлашда

фойдаланилди

(

Ўзбекистон

Республикаси

Вазирлар

Маҳкамаси

ҳузуридаги

Ўзбекистондаги

Ислом

цивилизацияси

марказининг

2017

йил

22

декабрдаги

127-

сон

маълумотномаси

).

Мазкур

тадқиқот

илмий

ва

диний

салоҳиятга

эга

мутахассисларни

тайёрлашда

,

инсон

қалби

ва

онгини

эгаллаш

учун

турли

хавф

-

хатарлар

кучайиб

бораётган

бугунги

мураккаб

даврда

ислом

динининг

инсонпарварлик

моҳиятини

очиб

бериш

,

жаҳолатга

қарши

маърифат

билан

курашиш

,

ёш

авлодни

гуманистик

ғоялар

,

миллий

ғурур

ва

ифтихор

руҳида

тарбиялашга

хизмат

қилади

;

илмий

-

тадқиқот

иши

хулосалари

ҳуқуқни

муҳофаза

қилиш

органларининг

тегишли

ходимларини

экстремистик

ва

террористик

гуруҳларнинг

тарихи

,

ғаразли

ғоялари

ҳамда

замонавий

кўринишлари

билан

таништиришда

муайян

даражада

хизмат

қилди

(

Ўзбекистон

Республикаси

Ички

ишлар

вазирлигининг

2017

йил

23

декабрдаги

17/2-2393-

сон

маълумотномаси

);

Африка

араб

давлатларида

дин

омилининг

этно

-

диний

муносабатларига

салбий

таъсирини

бартараф

этишда

минтақа

давлатлари

ҳамда

халқаро

ҳамжамият

билан

ўзаро

ҳамкорликни

янада

ривожлантириш

бўйича

ишлаб

чиқилган

таклифлардан

Фуқаролик

жамияти

шаклланишини

мониторинг

қилиш

мустақил

институтида

ахборот

-

таҳлилий

ҳужжатларни

тайёрлашда

фойдаланилган

(

Фуқаролик

жамияти

шаклланишини

мониторинг

қилиш

мустақил

институтининг

2017

йил

16

февралдаги

01/017-

сон

маълумотномаси

).

Мазкур

тадқиқот

натижалари

ва

хулосалар

глобаллашув

шароитида

мафкуравий

таҳдидлардан

ёш

авлодни

асраб

-

авайлаш

,

бузғунчи

ғояларга

қарши

курашиш

,

уларнинг

салбий

оқибатларини

бартараф

этишнинг

ҳуқуқий

асосларини

яратиш

борасида

янги

ғоя

ва

таклифлар

ишлаб

чиқиш

имкониятини

яратди

.


background image

16

Тадқиқот

натижаларининг

апробацияси

.

Тадқиқот

натижалари

3

та

халқаро

ва

12

та

республика

илмий

-

амалий

анжуманларида

муҳокамадан

ўтказилган

.

Тадқиқот

натижаларининг

эълон

қилиниши

.

Диссертация

мавзуси

бўйича

маҳаллий

ва

хорижий

нашрларда

жами

65

та

илмий

иш

,

шу

жумладан

, 1

та

монография

,

Ўзбекистон

Республикаси

Олий

аттестация

комиссиясининг

докторлик

диссертациялари

асосий

илмий

натижаларини

чоп

этишга

тавсия

этилган

илмий

нашрларда

21

та

мақола

,

хусусан

, 19

таси

республика

ва

2

таси

хорижий

журналларда

чоп

этилган

.

Диссертациянинг

тузилиши

ва

ҳажми

.

Диссертация

таркиби

кириш

,

тўртта

боб

,

хулоса

ва

тавсиялар

,

фойдаланилган

адабиётлар

рўйхати

ва

иловалардан

иборат

.

Диссертация

ҳажми

244

бетни

ташкил

этган

.

ДИССЕРТАЦИЯНИНГ

АСОСИЙ

МАЗМУНИ

Кириш

қисмида

тадқиқотнинг

долзарблиги

ва

зарурияти

,

тадқиқот

мақсади

ва

вазифалари

,

объекти

ва

предмети

тавсифланган

,

республика

фан

ва

технологияларни

ривожлантиришнинг

устувор

йўналишларига

мослиги

кўрсатилган

ҳамда

тадқиқотнинг

илмий

янгилиги

,

мавзу

бўйича

хорижий

илмий

-

тадқиқотлар

шарҳи

амалий

натижалари

баён

қилинган

.

Диссертация

мавзусининг

диссертация

бажарилган

олий

таълим

муассасасининг

илмий

-

тадқиқот

ишлари

билан

боғлиқлиги

,

муаммонинг

ўрганилганлик

даражаси

,

олинган

натижаларнинг

илмий

ва

амалий

аҳамияти

,

тадқиқотнинг

усуллари

,

тадқиқот

натижаларининг

ишончлилиги

очиб

берилган

,

тадқиқот

натижаларини

амалиётга

жорий

этиш

,

нашр

қилинган

ишлар

ва

тузилиши

бўйича

маълумотлар

келтирилган

.

Диссертациянинг

биринчи

боби

Дин

сиёсийлашуви

жараёнини

тадқиқ

этишнинг

назарий

-

методологик

асослари

деб

аталган

.

Ушбу

бобда

дин

сиёсийлашуви

борасидаги

назарий

-

концептуал

қарашлар

ва

уни

тадқиқ

этишнинг

методологик

асослари

,

ислом

дини

сиёсийлашуви

ҳақидаги

назарий

ёндашувларнинг

шаклланиши

ва

ривожланиши

,

глобаллашув

шароитида

ислом

дини

сиёсийлашувининг

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнларга

таъсири

тадқиқ

қилинган

.

Дин

ўз

табиатига

кўра

,

ўта

мураккаб

ижтимоий

-

маънавий

ҳодиса

бўлиб

,

у

ғайритабиий

кучларнинг

мавжудлигига

нисбатан

ишончнинг

хосиласидир

. “

Дин

атамаси

араб

тилидан

таржимада

ишонч

”, “

ишонмоқ

деган

маъноларни

англатади

12

.

Ушбу

бобда

диннинг

сиёсийлашуви

борасидаги

назарий

-

концептуал

қарашлар

,

ислом

динининг

сиёсийлашуви

ҳақидаги

назарий

ёндашувлар

,

уларнинг

моҳияти

,

ривожланиш

босқичлари

12

Ҳасанбоев

Ў

.

Ўзбекистонда

давлат

ва

дин

муносабатлари

:

диний

ташкилотлар

,

оқимлар

,

мафкуравий

курашнинг

долзарб

йўналишлари

. –

Т

.:

ТИУ

, 2014. –

Б

. 323.;

Мисрлик

тадқиқотчи

Абдул

Ваҳҳоб

Ан

-

Наворий

Маъна

калимат

ад

-

дийн

номли

мақоласида

дин

калимасининг

луғавий

ва

истилоҳий

маъноси

охират

куни

,

самовий

рисола

,

ибодат

,

дастур

,

самовий

китоблар

,

ваъда

ва

ишонч

,

йўл

,

қонун

ва

шариъат

деган

маъноларни

англатишини

очиб

берган

.

http://www.ahl-alquran.com/arabic/show_article.php?main_id=15221


background image

17

ҳамда

глобаллашув

шароитида

ислом

дини

сиёсийлашувининг

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнларга

таъсири

таҳлил

қилинган

.

Тадқиқотда

дин

ва

диннинг

сиёсийлашуви

борасида

нафақат

олимлар

,

давлат

арбобларининг

фикрлари

ва

ёндашувлари

,

балки

,

маълум

бир

давлатда

,

давлатлараро

ёки

халқаро

миқёсда

қабул

қилинган

умумэътироф

этилган

таърифлар

ҳам

келтириб

ўтилган

.

Ўзбекистон

Республикаси

Президенти

Ш

.

М

.

Мирзиёев

Ислом

дини

бизни

эзгулик

ва

тинчликка

,

асл

инсоний

фазилатларни

асраб

-

авайлашга

даъват

этади

” -

деб

таъкидлайди

13

.

Ўзбекистон

Республикасининг

Биринчи

Президенти

И

.

А

.

Каримов

диннинг

жамиятдаги

ўрни

ва

аҳамияти

ҳақида

қуйидаги

фикрларни

билдирган

: “

Энг

аввало

жамият

,

гуруҳ

,

алоҳида

шахс

маънавий

ҳаётининг

муайян

соҳаси

бўлган

дин

умуминсоний

ахлоқ

меъёрларини

ўзига

сингдириб

олган

,

уларни

жонлантирган

,

ҳамма

учун

мажбурий

хулқ

-

атвор

қоидаларига

айлантирган

. ...

Дин

одамларда

ишонч

ҳиссини

мустаҳкамлаган

.

Уларни

поклаб

,

юксалтирган

.

Ҳаёт

синовлари

,

муаммо

ва

қийинчиликларини

енгиб

ўтишларида

куч

бағишлаган

.

Умуминсоний

ва

маънавий

қадриятларни

сақлаб

қолиш

ҳамда

авлоддан

авлодга

етказишга

ёрдам

бериб

келган

. ...

Шунинг

учун

ҳам

дин

инсоннинг

ҳамроҳи

,

одамзод

ҳаётининг

бир

қисми

бўлиб

келмоқда

.

Диннинг

юксак

ролини

эътироф

қилиш

билан

бирга

,

диний

дунёқараш

тафаккурнинг

,

инсоннинг

ўзини

ўраб

турган

дунёга

,

ўзи

каби

одамларга

муносабатининг

ягона

усули

бўлмаганини

таъкидлаш

зарурдир

.

Дунёвий

фикр

,

дунёвий

турмуш

тарзи

ҳам

у

билан

ёнма

-

ён

ва

у

билан

тенг

яшаш

ҳукуқига

эга

бўлган

ҳолда

ривожланиб

келган

14

.

Тадқиқотда

дин

ва

сиёсатнинг

ўзаро

боғлиқлиги

борасидаги

қарашлар

таҳлил

этилиб

,

сиёсатнинг

динга

нисбатан

устунлиги

билан

боғлиқ

тўрт

тоифадаги

мавжуд

таҳдидлар

келтирилган

:

биринчидан

,

шахс

устидан

назоратнинг

ўрнатилиши

ҳамда

мавжуд

тузумни

борича

қабул

қилганлик

учун

рағбатлантириш

йўли

билан

ижтимоий

,

психологик

ва

иқтисодий

норозиликларни

бостириш

;

иккинчидан

,

сиёсатчи

ва

диндор

ўртасидаги

ўзаро

мувофиқ

келишувга

эришиш

йўлидаги

сулҳнинг

тузилиши

.

Бунда

сиёсатчи

охират

азобларидан

холи

бўлиш

мақсадида

диндорга

,

диндор

эса

,

ўз

навбатида

дунёвий

ҳаёт

азобларидан

ҳимояланиш

мақсадида

сиёсатчига

мурожаат

этади

;

учинчидан

,

диний

масалаларда

тоталитар

ёндашув

тарафдорлари

билан

боғлиқ

таҳдидлар

.

Дин

табиатан

кенг

қамровли

эканлигини

эътироф

этган

ҳолда

,

унинг

кўмагида

улар

жамоатчилик

фикрининг

барча

кўринишлари

устидан

назорат

ўрнатишга

интиладилар

;

тўртинчидан

,

кучли

конфессионал

ёндашув

тарафдорларидан

келиб

чиқувчи

хатарлар

.

Улар

турли

динларга

эътиқод

қилувчи

шахслар

ўртасида

13

Ўзбекистон

Республикаси

Президенти

Шавкат

Мирзиёевнинг

19

сентябрь

куни

Бирлашган

Миллатлар

Ташкилоти

Бош

Ассамблеясининг

72-

сессиясида

сўзлаган

нутқи

. http://www.uza.uz/oz/politics/zbekiston-

prezidenti-shavkat-mirziyeev-bmt-bosh-assambleyasi-20-09-2017

14

Каримов

И

.

А

.

Ўзбекистон

буюк

келажак

сари

. –

Т

.:

Ўзбекистон

, 1999. –

Б

.441-442.


background image

18

ўта

хатарли

масофаларнинг

шаклланишига

сабабчи

бўладилар

.

Натижада

,

Ватан

эмас

,

балки

муайян

диний

жамоага

тегишли

бўлган

алоҳида

шахслар

гуруҳи

вужудга

келади

.

Мазкур

бобда

дин

сиёсийлашувига

оид

таърифлар

ва

уларнинг

сабаблари

ҳам

очиб

берилган

.

Россиялик

сиёсатшунос

С

.

А

.

Семедовнинг

таъкидлашича

: “

Диннинг

сиёсийлашуви

бу

барча

жаҳон

динларида

диний

фундаментализм

юзага

келадиган

жараёндир

15

.

Мисрлик

сиёсатшунос

Самих

Аътиф

Ал

-

Зайн

: “

Замонавий

сиёсий

муносабатларда

диннинг

фаол

сиёсийлаштириш

мана

шу

барча

уч

тур

бўйича

амалга

оширилмоқда

ва

шунга

кўра

,

бундай

интилиш

янада

кучайиб

боради

.

Сиёсий

жараённинг

ҳам

минтақавий

,

ҳам

глобал

табиатини

белгилаб

оммавий

онг

,

маънавий

-

ахлоқий

,

маданий

,

ижтимоий

-

иқтисодий

,

айниқса

,

дунёнинг

турли

қисмларидаги

ривожланишнинг

сиёсий

масалаларига

муҳим

таъсир

кўрсатувчи

реал

сиёсий

кучга

айланган

,

сиёсий

дин

бўлган

ислом

исломчилик

учун

айтилган

гаплар

одилонадир

16

деб

фикр

билдиради

.

Мисрлик

Аҳмад

Ҳусайн

Яқубнинг

фикрига

кўра

,

исломни

сиёсийлашуви

бу

модернизация

ва

глобаллашувга

бўлган

жавобдир

17

.

XX-XXI

асрлар

оралиғида

ислом

ҳам

мамлакатлар

ичидаги

,

ҳам

халқаро

миқёсдаги

сиёсий

жараёнларга

таъсир

кўрсатувчи

жиддий

омилга

айланди

.

Шу

пайтда

исломни

сиёсийлашуви

дунёда

ижтимоий

-

сиёсий

кескинликни

келтириб

чиқарди

.

Албатта

,

бунинг

ўзига

хос

сабаблари

мавжуд

.

Академик

муҳитда

дин

ва

исломнинг

сиёсийлашуви

сабаблари

ҳақида

ягона

фикрнинг

ўзи

йўқ

.

Сиёсатшунослик

,

фалсафа

ва

публицистикада

сиёсийлашувни

кўпинча

радикаллаштириш

билан

бир

хил

деб

ҳисоблайдилар

.

Тадқиқот

муаллифи

радикаллаштириш

исломни

сиёсийлашувининг

кескин

шакли

эканлигини

таъкидлайди

.

Россиялик

тадқиқотчи

Р

.

Л

.

Ланда

“...

исломни

радикаллаштиришнинг

6

омили

ни

ажратиб

кўрсатади

: 1)

йиллар

ўтиб

ҳеч

қанча

заифлашмаган

,

ҳатто

мустамлакачилик

ва

ундан

кейинги

даврда

мустаҳкамланган

Ғарбга

қарама

-

қарши

туришдаги

қадимги

одат

; 2)

батамом

Шарқни

,

хусусан

,

мусулмон

шарқини

замонавийлаштириш

ва

ғарблаштириш

нинг

чегараланган

,

маҳаллий

,

ниҳоясига

етказилмаган

кўриниши

; 3)

мусулмонлар

кенг

оммасининг

дунёвий

миллатчилар

,

бундан

ташқари

уларнинг

мусулмон

мамлакатларидаги

мустамлакачиликдан

кейинги

оғир

масалаларни

ҳал

эта

олмаётган

социалистик

қаноти

сиёсатидан

умидсизлиги

; 4)

уларнинг

онгида

дунёвий

миллатчиларнинг

тажрибаси

,

яъни

социализм

,

либерализм

,

гўё

импорт

мафкуралар

каби

демократик

тасаввурлар

билан

бирга

Ғарб

маъмурий

,

юридик

,

мафкуравий

андозалар

15

Семедов

С

.

А

.

Ислам

в

поисках

новой

системы

миропорядка

//

Роль

государственных

органов

управления

в

предотвращении

экстремизма

.

Материалы

научно

-

практической

конференции

. -

Махачкала

, 2009. –

С

.56.

16

.

عامجلاا

,

داصتقلاا

,

مكحلا

:

ملاسلاا

ماظنلا

.

أ

.

س

نيزلا

,

ينانبللا

باتكلا

راد

:.

توريب

2009

.

.

ص

23

.

Ал

-

Зайн

С

.

А

.

Низом

ал

-

ислам

:

ал

-

хукм

,

ал

-

иқтисод

,

ал

-

ижтимаъ

. –

Байрут

.:

Дар

ал

-

Китаб

ал

-

Лубнаний

,

http://dar.bibalex.org/webpages/mainpage.jsf?PID=DAF-Job:3508

17

.

ملاسلاا

يف

يسايسلا

ماظنلا

.

ح

.

أ

بوقعي

,

ةيملاسلاا

راد

:.

ةرھاقلا

1996

.

ص

.

121

.

Яқуб

А

.

Х

.

Ан

-

Низом

ас

-

сиясий

фи

ал

-

ислам

. –

Ал

-

Қоҳира

.:

Дар

ал

-

исламийй

,

http://dar.bibalex.org/webpages/mainpage.jsf?PID=DAF-Job:107373


background image

19

билан

боғлиқ

барча

нарсани

зўрлик

билан

ажратиб

олиш

; 5)

мусулмон

жамиятини

,

гарчи

чегараланган

,

аммо

ҳаётнинг

ижтимоий

ва

диний

соҳасида

ислом

монополиясига

зарар

келтираётган

ғарблаштириш

га

бўлган

қарши

ҳаракат

сифатида

ислом

фундаментализми

ғояларининг

пайдо

бўлиши

ва

тез

тарқалиши

; 6)

урбанизациялашган

аҳолини

урбанизацияси

ва

катта

кўламдаги

маргинализацияси

назорат

остига

олинмаган

қишлоқ

пауперизацияси

жараёнида

мусулмон

оламини

қатламларга

ажратиш

ва

қутблаш

натижасида

бу

жараённи

рағбатлантириб

турган

ижтимоий

кескинликнинг

мислсиз

ошиши

18

.

Сиёсатшунос

Ш

.

А

.

Ёвқочев

исломнинг

кучайиши

ва

сиёсийлашувига

олиб

келган

асосий

омилларни

икки

гуруҳга

ташқи

ва

ички

омилларга

ажратиш

мумкин

дейди

:

ташқи

омиллар

: 1.

геосиёсий

; 2.

ташқи

сиёсий

; 3.

диний

; 4.

ҳарбий

-

сиёсий

; 5.

маданий

-

мафкуравий

.;

ички

омиллар

: 1.

диний

-

мафкуравий

; 2.

иқтисодий

; 3.

ижтимоий

; 4.

психологик

19

.

Умуман

олганда

сиёсийлашув

жараёни

барча

дунё

динларига

хос

бўлиб

,

диннинг

сиёсийлашуви

турли

тарихий

даврларда

турлича

эди

.

Диннинг

сиёсийлашуви

бу

доимий

жараён

бўлиб

,

то

жамиятда

дин

ва

сиёсат

бор

экан

,

давом

этаверади

.

Бироқ

исломнинг

сиёсийлашуви

ҳақида

том

маънода

гапириб

бўлмайди

,

чунки

исломда

дин

ва

сиёсатга

бўлиниш

йўқ

.

Тадқиқотда

ушбу

тушунча

(“

исломнинг

сиёсийлашуви

ни

)

сиёсий

жараёнларда

исломни

кучайтириш

,

сиёсий

мақсадларда

исломдан

фойдаланиш

маъносида

қўлланилди

.

Замонавий

мусулмонлар

нуқтаи

назарига

кўра

,

давлат

мустаҳкамлиги

ва

жамиятдаги

ҳамжиҳатлик

улардаги

дунёвий

ва

диний

ибтидоларнинг

бирлигига

боғлиқ

эмас

,

аксинча

,

кўплаб

мусулмонлар

ижтимоий

-

сиёсий

ишлардан

диний

ишларни

тўғри

ажратиш

,

дунёвий

давлат

доирасида

диний

жамиятнинг

тўла

ҳуқуққа

эга

бўлган

ҳолда

ҳаёт

кечиришига

имкониятни

эътиборга

олмоқдалар

ва

фараз

қилмоқдалар

,

исломдан

сиёсий

мақсадларга

эришиш

воситаси

сифатида

фойдаланиш

ножоиз

,

деб

ҳисобламоқдалар

.

Тадқиқотнинг

иккинчи

боби

Африка

араб

давлатларида

ислом

динининг

сиёсийлашуви

масаласи

деб

аталган

.

Унда

араб

давлатларида

ислом

динининг

сиёсийлашуви

жараёни

тадрижи

,

араб

давлатлари

меъёрий

-

ҳуқуқий

ҳужжатларида

дин

омилининг

ҳамда

Африка

араб

мамлакатларидаги

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнларда

исломий

партиялар

ва

диний

ташкилотларнинг

ўрни

тадқиқ

қилинган

.

Африка

араб

давлатлари

Африка

қитъасининг

шимоли

ва

шимолий

-

шарқий

минтақаларида

жойлашган

.

Бугунги

кунда

уларга

Миср

,

Ливия

,

Тунис

,

Жазоир

,

Марокаш

,

Мавритания

,

Судан

,

Жанубий

Судан

,

Сомали

ва

Жибути

кабиларни

киритиш

мумкин

.

Мазкур

минтақада

ислом

динининг

сиёсийлашув

эволюциясини

таҳлил

этиш

минтақага

,

ислом

дини

ва

арабларнинг

кириб

келиши

билан

боғлиқ

бўлиб

, VII-VIII

асрдан

бошлаб

Африка

араб

давлатларидаги

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнларга

ислом

дини

18

Ланда

Р

.

Г

.

Причины

и

факторы

радикализации

ислама

//

Ислам

на

современном

Востоке

/

Отв

.

ред

.

В

.

Я

.

Белокреницкий

и

А

.

З

.

Егорин

. –

М

., 2004. –

С

. 193–194.

19

Ёвқочев

Ш

.

А

.

Ислом

ва

ҳозирги

замон

. –

Т

.:

ТИУ

, 2010. –

С

. 69-70.


background image

20

бевосита

таъсир

этиб

келган

.

Ислом

қоидалари

бугунги

кунга

қадар

бир

қатор

мусулмон

давлатлари

сингари

Африка

араб

давлатлари

ҳуқуқий

тизимида

ўз

аксини

топган

.

АҚШлик

исломшунос

Б

.

Люис

: “

Ислом

ташкил

топганидан

бошлаб

мусулмонларда

дин

ва

давлат

узлуксиз

боғлиқлигини

кўрсатиб

келади

буни

ёзма

манбалар

,

тарих

ҳамда

тажриба

асослайди

”,

деб

таъкидлайди

20

.

Сиёсатшунос

А

.

Х

.

Яқубнинг

фикрича

: “

Сиёсат

ва

диннинг

алоқадорлиги

ислом

дини

принципларида

жамланган

идеал

жамият

яратишдек

фикрлар

билан

мос

келади

21

.

Шу

боис

,

тадқиқотнинг

мазкур

бобида

бевосита

Африка

араб

давлатларида

ислом

дини

сиёсийлашувининг

эволюциясини

тадқиқ

этишда

ҳуқуқий

-

меъёрий

ҳужжатларга

мурожаат

этилган

.

Хусусан

,

Марокаш

,

Судан

,

Ливия

,

Миср

ва

бошқа

шу

каби

Африка

араб

давлатларида

ҳозиргача

мусулмон

ҳуқуқларига

амал

қилиниб

,

ҳуқуқ

манбаи

сифатида

Қуръон

тан

олинади

.

Кўпчилик

конституциялар

давлат

қонунчилиги

ислом

тамойиллари

асосида

тузилиши

лозимлигини

таъкидлайди

. 1971

йилги

Миср

конституцияси

исломнинг

жамият

ривожидаги

муҳим

ролини

эътироф

этади

.

Шариат

қонунларига

риоя

қилиш

нафақат

диний

ва

шахсий

,

балки

мусулмон

фуқароларнинг

ҳуқуқий

мажбуриятлари

ҳамдир

.

Сиёсий

ҳуқуқлар

Миср

конституциясида

тўлиқ

баён

этилишига

қарамасдан

,

уларнинг

ишлатилиши

ахлоқ

тамойилларига

мос

келиши

зарурлиги

таъкидланади

.

1980

йилги

қадриятларни

парокандаликдан

асраш

ҳақидаги

қонунга

асосан

раҳбарлик

лавозимларини

илоҳий

қонунлар

ни

рад

этувчилар

эгаллаши

таъқиқланади

.

Ливияда

давлат

дини

сифатида

ислом

,

қонунчилик

асоси

сифатида

шариат

тан

олинади

. 1977

йилда

қабул

қилинган

Халқ

ҳокимиятини

ўрнатиш

тўғрисидаги

декларация

нинг

2-

моддасига

асосан

Муқаддас

Қуръон

Ливия

социалистик

халқ

араб

жамаҳириясининг

конституциясидир

”.

Диний

омил

Ливия

давлат

механизмининг

асосий

унсурларидан

бўлган

. 1969

йилда

давлат

тепасига

келган

М

.

Каддафи

ҳам

давлат

органи

тизимларини

яратишда

уларнинг

ислом

характерига

эътибор

берди

. 2011

йилдаги

янги

даврдаги

Ливия

Республикаси

конституциясининг

1-

моддасида

Ислом

дини

давлат

динидир

.

Ислом

шариати

қонунчиликнинг

бош

манбаидир

деб

белгилаб

қўйилган

22

.

1991

йилги

Мавритания

конституцияси

исломни

давлат

ва

халқ

дини

деб

эътироф

этади

(5-

модда

),

давлатнинг

ўзи

эса

ҳақиқий

демократик

ва

ижтимоий

ислом

республикаси

деб

таъкидланади

. 1996

йилги

Жазоир

конституциясининг

муқаддимасида

исломнинг

тарихий

қадрлиги

ва

унинг

миллий

-

озодлик

ҳаракати

билан

боғлиқлиги

айтиб

ўтилади

.

Жазоир

ислом

ери

деб

аталиб

, 9-

моддасида

эса

давлат

ташкилотларида

ислом

одатларига

зид

ҳолатларга

йўл

қўйилмаслиги

таъкидланади

23

.

Судан

конституциясининг

20

Lewis

В

. The Return of Islam // Religion and Politics in the Middle East. - Westview Press, 1981. - P.133-154.

21

.

ملاسلاا

يف

يسايسلا

ماظنلا

.

ح

.

أ

بوقعي

,

ةيملاسلاا

راد

:.

ةرھاقلا

1996

.

ص

.

121

.

Яқуб

А

.

Х

.

Ан

-

Низом

ас

-

сиясий

фил

-

ислам

. –

Ал

-

Қоҳира

:

Дар

ал

-

исламийй

, http://dar.bibalex.org/webpages

/mainpage.jsf?PID=DAF-Job:107373

22

https://www.constituteproject.org/constitution/Libya_2012.pdf?lang=ar

23

Дастур

ал

-

Жумҳурият

ал

-

Жазаириййа

ад

-

Демоқратиййа

аш

-

Шаъбиййа

http://www.e-lawyerassistance.com

/LegislationsPDF/algeria/ConstitutionAr.pdf


background image

21

18-

моддасига

кўра

,

давлат

ва

жамоат

ташкилотларида

ишловчи

мусулмонларга

Қуръон

тамойиллари

ни

ҳурмат

ва

ҳимоя

қилиш

зарурлиги

,

бошқалар

эса

ўзларининг

кундалик

ҳаётларида

,

иқтисод

,

сиёсат

ва

маданий

ҳаётда

ижтимоий

адолат

ва

Худонинг

қироллигида

мағфират

олиш

учун

уларни

ҳимоя

ва

татбиқ

этишлари

лозим

24

.

Африка

араб

давлатлари

халқлари

маънавий

ва

маданий

асосларини

асрлар

давомида

ислом

дини

шакллантириб

келди

.

Европа

ҳуқуқи

асослари

билан

бир

қаторда

ислом

ҳуқуқи

,

шариат

қонунлари

минтақадаги

давлатлар

низом

ва

конституцияларининг

асоси

ҳисобланади

.

Африка

араб

мамлакатларининг

мустақил

ривожланиши

тажрибалари

диний

омилга

янгича

маъно

бериб

,

уни

ички

сиёсий

ривожланишнинг

энг

муҳим

омилларидан

бирига

айлантирилди

.

Сиёсий

фаолият

имиджини

шакллантириш

жараёнининг

ажралмас

қисми

сифатида

қаралди

.

Жазоирнинг

тарихий

ривожланиши

ўзига

хос

жиҳатларидан

бири

ислом

динидан

муқаддас

ҳокимиятнинг

ажралиши

содир

бўлди

.

Марокашда

қирол

олий

бошқаруви

бўлсада

,

Муҳаммад

пайғамбар

авлодларидан

бўлган

шахснинг

олий

ҳокимияти

ҳам

мавжуддир

.

Минтақада

ислом

динининг

сиёсийлашуви

муаммосини

тадқиқ

этишда

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнларда

исломий

партия

ва

диний

ташкилотларнинг

ўрни

ва

аҳамиятига

баҳо

бериш

талаб

этилади

.

Бугунги

кунда

Африка

араб

дунёсида

демократик

асосда

сайланадиган

парламентга

эга

бўлган

мамлакатлар

орасида

асосан

Жазоир

,

Миср

,

Тунис

,

Марокашни

кўрсатиб

ўтиш

мумкин

.

Ҳозирги

вақтда

Африка

араб

давлатлари

сиёсий

тизимини

модернизациялаш

жараёни

кетмоқда

.

Бу

ўз

навбатида

турли

диний

ва

манфаатдор

гуруҳлар

томонидан

танқидга

учрамоқда

ва

вазиятни

мураккаблаштирмоқда

.

Диний

ақидалардан

фойдаланишга

уринишлар

рўй

бермоқда

.

Ижтимоий

ривожланишда

ислом

таркибий

жиҳатларининг

жадаллашуви

Африка

араб

жамиятларидаги

замонавий

ва

анъанавий

ибтидоларнинг

ўзаро

таъсири

,

Ғарб

ва

миллий

маданият

элементларининг

ўзаро

уйғунлашувидаги

қийинчиликлар

билан

чамбарчас

боғлиқ

.

Тадқиқотнинг

учинчи

боби

Африка

араб

давлатларида

диннинг

сиёсийлашуви

масаласининг

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнларга

таъсири

деб

номланган

.

Ушбу

бобда

Африка

қитъасининг

замонавий

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнлардаги

ўрни

,

Африка

араб

давлатларида

ислом

дини

сиёсийлашувининг

этно

-

сиёсий

ва

этно

-

диний

вазиятларга

таъсири

,

ушбу

давлатларда

сиёсий

-

ижтимоий

ва

иқтисодий

муаммоларнинг

исломнинг

сиёсийлашувига

таъсири

ўрганилган

ва

таҳлил

қилинган

.

Ҳозирги

вақтда

Африка

жаҳон

ҳамжамиятининг

муҳим

таркибий

қисми

ҳисобланади

.

Мазкур

уйғонаётган

қитъа

олдида

турли

мураккаб

сиёсий

муаммолар

мавжуд

бўлиб

,

уларнинг

айримлари

кўп

асрлик

тарихга

эга

:

мустамлакачилик

,

иш

савдоси

ва

ҳоказо

.

Айримлари

яқинда

пайдо

бўлди

ёки

кучайиб

кетди

.

Бу

жараён

нисбатан

кичик

даврни

ўз

ичига

олади

,

чунки

собиқ

Совет

Иттифоқининг

парчаланиб

кетиши

билан

жаҳон

геосиёсий

24

Дастур

ал

-

Жумҳурият

ал

-

Судан

http://www.moj.gov.sd/constitution.php


background image

22

кучларининг

мувозанати

ўзгарди

.

Бу

эса

,

шак

-

шубҳасиз

,

мазкур

қитъадаги

ҳаётнинг

ижтимоий

-

иқтисодий

,

сиёсий

ва

маънавий

соҳаларида

намоён

бўлди

.

Африка

халқлари

нисбатан

кечроқ

сиёсий

мустақилликка

эришдилар

,

бироқ

иқтисодий

ва

ижтимоий

жиҳатдан

уларнинг

кўпчилиги

ҳамон

ҳақиқий

ижобий

ўзгаришларни

ҳис

этганлари

йўқ

.

Африканинг

географик

жиҳатдан

Европа

ва

Яқин

Шарқ

минтақаси

билан

туташ

эканлиги

қитъанинг

геосиёсий

ва

геоиқтисодий

мавқеини

ҳамда

ривожланган

давлатларнинг

унга

бўлган

қизиқишини

янада

оширади

.

Шу

сабабли

,

Қоҳира

Давлат

Университети

,

Африкани

ўрганиш

ва

тадқиқ

этиш

институти

мутахассисларининг

таъкидлашларича

, “

Бугунги

кунда

Африка

қитъаси

ва

Яқин

Шарқ

давлатларини

ўзида

бирлаштирган

улкан

ягона

геосиёсий

ва

геостратегик

минтақа

шаклланмоқда

25

.

Африка

минерал

ва

бошқа

хом

ашё

ресурсларининг

улкан

захирасига

эга

қитъа

.

У

жаҳон

иқтисодиётининг

муҳим

хом

ашё

базаси

бўлиб

келган

ва

шундай

бўлиб

қолмоқда

.

Ҳозирги

вақтда

қитъа

жаҳон

саноатининг

турли

хом

ашёларга

бўлган

эҳтиёжини

,

хусусан

,

платина

моддасининг

92

фоизи

,

олмоснинг

70

фоизи

,

марганецнинг

35

фоизи

,

кобальтнинг

34

фоизи

,

бокситнинг

15,5

фозини

етказиб

бермоқда

.

Африкада

аниқланган

хромит

захиралари

умумжаҳон

захираларининг

81

фоизини

ташкил

этиб

,

платинанинг

90

фоизи

,

фосфатнинг

76

фоизи

,

кобальтнинг

60

фоизи

,

марганецнинг

61

фоизи

,

олмоснинг

39

фоизи

,

олтиннинг

37

фоизи

,

атом

энергия

хом

ашёсининг

25

фоизи

ушбу

қитъада

жойлашган

26

.

Бундан

ташқари

,

қитъадаги

исботланган

нефт

захиралари

75,4

млрд

.

баррел

ёки

бўлмаса

бутун

дунё

нефт

захираларининг

7,1

фоизини

ва

табиий

газ

захиралари

10,2

трлн

.

куб

метр

,

дунё

захираларининг

7

фоизини

ташкил

этади

27

.

Табиийки

,

бу

етакчи

давлатларнинг

минтақага

нисбатан

қизиқишларини

оширади

.

Африкада

кучларнинг

геосиёсий

,

минтақавий

тақсимланишида

қудратли

армия

ва

сезиларли

даражада

инсон

салоҳиятига

эга

бўлган

мамлакатлар

катта

рол

ўйнайди

.

Ушбу

қитъада

ХХ

асрнинг

охирида

қарийб

2

млн

.

дан

ортиқ

киши

ҳарбий

ҳолатда

бўлишган

.

Энг

йирик

армиялар

:

Миср

380

минг

(82

млн

.

кишилик

аҳоли

ҳолатида

),

Марокаш

– 266

мингга

яқин

(34

млн

.

дан

ортиқ

),

Жазоир

– 122

мингга

яқин

(40.61

млн

.

дан

ортиқ

),

Эфиопия

138

минг

(99,87

млн

.),

Ангола

– 3

млн

. 100

минг

(28,81

млн

.

дан

ортиқ

),

ЖАР

– 79

минг

(55, 91

млн

.)

28

.

Африка

араб

давлатлари

совуқ

уруши

даврида

дунёнинг

етакчи

давлатларининг

геосиёсий

манфаатларига

тортилган

маконга

айланди

ва

бу

ҳозирги

кунгача

давом

этиб

келмоқда

.

Ушбу

минтақада

геосиёсий

вазиятларнинг

асослари

охирги

ўн

йилликда

давлатларининг

ички

можаролари

,

давлатлараро

25

Institute of African Research and Studies - Cairo University. https://ar-ar.facebook.com/Institute-of-African-

Research-and-Studies-Cairo-University-689483467785418/

26

Khadiagala, Gilbert M. & Terrence Lyons (eds.), African Foreign Policies: Power and Process. – London: Lynne

Rienner Pub., 2001. –

Р

.23.

27

ООН

и

политика

неоколониализма

в

Африке

.// http://www.barichev.ru/public/oon15.htm

28

ةيقيرفلأا

لودلا

ءامسأ

http://mawdoo3.com


background image

23

сиёсий

,

иқтисодий

уруш

ва

қуролли

курашлар

,

конфессиялараро

,

турли

қабила

-

уруғлар

ва

миллий

-

этник

қарама

қаршиликлар

кўринишида

ривожланмоқда

.

Жаҳон

жамоатчилигининг

доимий

диққат

-

эътиборини

жалб

этиб

келаётган

Африкага

дахлдор

яна

бир

жиҳат

шундан

иборатки

,

ҳозирги

вақтда

ушбу

қитъа

қатор

давлатлар

ўртасидаги

ўзаро

ҳудудий

можароларнинг

гувоҳи

бўлмоқда

.

Бу

,

бир

томондан

,

Судан

-

Эфиопия

,

Сомали

-

Эфиопия

,

Яман

-

Эритрея

,

Эритрея

-

Эфиопия

,

Судан

ва

Жанубий

Судан

,

Миср

-

Судан

ўртасидаги

ҳудудий

низолар

ва

қуролли

можаролар

бўлса

,

бошқа

томондан

эса

,

у

Араб

баҳори

натижасида

ҳанузгача

кескин

вазиятлар

сақланиб

қолаётган

Ливия

,

Тунис

ва

Миср

каби

давлатлар

,

ўз

ечимини

топмаган

Араб

-

Исроил

низоларининг

гувоҳи

бўлаётган

Яқин

Шарқ

минтақаси

билан

ҳам

қўшни

бўлган

минтақа

ҳисобланади

.

Мазкур

ижтимоий

-

сиёсий

ва

этно

-

диний

вазиятлар

минтақада

ислом

динининг

сиёсийлашуви

учун

қулай

шароитлар

яратган

.

Африка

араб

давлатларидаги

бугунги

кундаги

асосий

муаммолардан

бири

Ливияда

барқарорликни

таъминлашдир

. “

Араб

баҳори

натижасида

М

.

Каддафи

ҳокимияти

ағдарилди

ва

мамлакат

этник

-

диний

низолар

кучайди

.

Ҳатто

мамлакатни

уч

қисмга

ажралиб

кетиш

хавфи

туғилди

.

Шу

билан

бирга

,

ИШИД

Ливияда

ўрнашиб

олиб

,

асосий

таҳдид

ўчоғига

айланди

.

Натижада

Африка

араб

давлатларида

динни

ниқоб

қилиб

олган

террорчилик

ва

экстремистик

ҳаракатларни

янги

тўлқини

юзага

келди

ва

мавжудларининг

фаоллиги

кузатилмоқда

.

Диссертациянинг

Африка

қитъасидаги

сиёсий

жараёнларда

ташқи

куч

омили

деб

номланган

тўртинчи

бобида

глобаллашув

шароитида

Африка

давлатлари

ижтимоий

-

сиёсий

хавфсизлигини

таъминлашда

сиёсий

ислом

омили

,

АҚШнинг

Янги

Яқин

Шарқ

концепциясида

Африка

араб

давлатларининг

ўрни

ҳамда

Африка

араб

давлатлари

ва

Ўзбекистон

Республикасининг

диний

экстремизм

ва

радикал

исломга

қарши

курашиш

сиёсати

хусусиятлари

ўрганилган

.

Африка

араб

давлатларидаги

ижтимоий

-

сиёсий

вазиятга

кенг

таъсир

ўтказган

ҳодисалардан

бири

2011

йилда

бошланган

Араб

баҳори

дир

.

Россиялик

тадқиқодчи

Н

.

А

.

Комлева

: “

Араб

баҳори

деб

2011

йил

баҳорида

Шимолий

Африка

ва

Яқин

Шарқ

мамлакатларида

тез

шиддатларда

юз

берган

сиёсий

ўзгаришлар

йиғиндисига

айтиш

мумкин

”,

деб

фикр

билдиради

29

.

Айтиш

мумкинки

, “

Араб

баҳори

мазкур

мамлакатлардаги

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнлардаги

мураккаб

ички

вазиятга

нисбатан

норозилик

ҳаракати

эди

,

лекин

бу

ҳодисаларни

амалга

ошишида

,

албатта

,

ташқи

таъсирларнинг

ҳам

роли

катта

бўлган

.

Бу

жараёнлар

ижтимоий

ва

диний

ҳаракатлар

натижаси

бўлиб

Тунис

,

Миср

,

Ливиядаги

амалдаги

режимлар

қулаши

,

Ямандаги

ҳокимият

элитасидаги

ўзгаришлар

ва

бугунги

кунга

қадар

давом

этаётган

Суриядаги

расмий

ҳокимият

ва

мухолифат

ўртасидаги

курашни

келтириши

мумкин

.

29

Комлева

Н

.

А

.

Арабская

весна

:

геополитеский

аспект

// [

Электронный

ресурс

]-

Режим

доступа

-URL:

http://www.philos.lv/Citu_raksti/Arabskaja.html (

дата

обращения

: 14.03.2014)


background image

24

Араб

,

россиялик

ҳамда

ўзбекистонлик

олимларнинг

фикрига

кўра

,

агар

Тунис

,

Миср

ва

Яманда

амалдаги

режимга

қарши

намойишлар

ички

омиллар

ижтимоий

-

иқтисодий

инқироз

,

ҳукмрон

элитанинг

коррупцияда

айбланиши

,

ҳақиқий

демократик

эркинликларнинг

йўқлиги

,

этноконфессионал

қарама

-

қаршиликларга

асосланган

бўлса

,

Ливия

ва

Сурияда

эса

ҳал

қилувчи

омилни

мухолиф

кучларнинг

ташқаридан

қўллаб

-

қувватланиши

ташкил

этди

30

.

Бу

воқеалар

Сомали

,

Мавритания

ва

Қомор

оролларидан

ташқари

барча

араб

дунёсини

қамраб

олиб

,

давлатларнинг

кейинги

сиёсий

тақдирини

ўзгартириши

билан

бирга

,

уларнинг

сиёсий

тизимлари

ва

тузумларида

трансформация

юз

берди

.

2011

йил

араб

дунёсида

бўлиб

ўтган

ғалаёнлар

илмий

муомалада

революциялар

тўлқини

31

ёки

демократлашув

тўлқини

32

номини

олди

.

Бундай

ҳодисалар

аввал

XIX

аср

ўрталарида

халқлар

баҳори

деб

ном

олган

кўринишда

,

ўтган

асрнинг

60-

йилларида

Африка

колониал

мамлакатлари

билан

ва

80-90

йилларда

социалистик

блок

тарқалиши

вақтида

содир

бўлган

.

Лекин

россиялик

мутахассис

Л

.

М

.

Исаев

: “

Араб

баҳорига

нисбатан

революция

терминини

қўллаш

унчалик

тўғри

эмас

,

ижтимоий

-

сиёсий

ларзалар

термини

бу

ҳодисани

тўғри

очиб

беради

”,

дейди

33

.

Араб

баҳори

нинг

Шимолий

Африка

ва

Яқин

Шарқ

мамлакатларига

таъсир

даражаси

турлича

бўлди

.

Шартли

равишда

бу

ғалаёнлар

ижтимоий

-

сиёсий

ларзалари

давлатлар

сиёсий

жараёнлари

характерида

чуқур

из

қолдирган

Тунис

,

Миср

,

Яман

,

Баҳрайн

,

Ливия

,

Сурияни

ва

бу

ҳодисалар

фақатгина

юзаки

таъсир

кўрсатган

Марокаш

,

Иордания

,

Ливан

,

Жазоир

,

Қувайт

,

Саудия

Арабистони

,

Судан

,

Ўмон

каби

давлатларни

келтириш

мумкин

34

.

Юқорида

қайд

этилган

биринчи

гуруҳ

давлатларида

демократлашув

тўлқини

сиёсий

режимлар

ағдарилишига

олиб

келди

ва

Тунисда

З

.

Бен

Али

,

Мисрда

Ҳ

.

Муборак

,

Ливияда

М

.

Каддафи

режими

қулади

.

Бу

ўринда

исломий

ҳаракатларга

қуйидагича

баҳо

бериш

мумкин

.

Ўз

навбатида

Тунис

,

Миср

ва

Ливиядаги

исломий

кучларнинг

ялпи

бостиришга

бўлган

ҳаракатлари

жуда

ёмон

оқибатларга

олиб

келди

.

З

.

Бен

Али

,

Ҳ

.

Муборак

ва

М

.

Каддафи

ўз

мамлакатларида

исломий

кучларни

тўлиқ

бартараф

этишни

амалга

ошира

олишлари

ҳақида

ишончлари

комил

эдики

,

айнан

шу

кучлар

кўтарилиши

сиёсий

режимларни

ағдарди

35

.

Шимолий

Африка

давлатлари

ичида

2011

йил

воқеалари

нисбатан

енгил

кечган

давлат

бу

Судан

бўлиб

,

бунга

асосий

сабаб

мамлакат

Жанубий

Судан

30

Долгов

Б

.

В

Арабская

весна

:

итоги

и

перспективы

// [

Электронный

ресурс

]-

Режим

доступа

-URL:

http://www.perspektivy.info/book/arabskaja_vesna_itogi_i_perspektivy_2012-04-
%20http://voprosik.net/arabskaya-vesna-i-resursnaya-politika (

дата

обращения

: 25.03.2014)

31

Цырель

С

.

В

.

Революции

,

волны

революций

и

Арабская

весна

. //

Системный

мониторинг

глобальных

и

региональных

рисков

:

Арабская

весна

2011

г

./

Ред

.

А

.

В

.

Коротаев

,

Ю

.

В

.

Зинькина

,

А

.

С

.

Ходунов

.

М

.:

ЛКИ

. -

2012. -

С

.128-161.

32

Труевцев

К

.

М

.

Год

-2011

новая

демократическая

волна

? -

М

.:

Высшая

школа

экономики

. 2011. -

С

.48.

33

Исаев

Л

.

М

.

Факторы

дестабилизации

арабских

республиканских

режимов

в

ходе

Арабской

весны

. //

Социология

глобальных

процессов

,

трансформации

и

развитие

. -

М

.:

Новый

взгляд

, 2013. -

С

. 1467/

34

Там

же

.-C.1448

35

Исаев

Л

.

М

.

Факторы

дестабилизации

арабских

республиканских

режимов

в

ходе

Арабской

весны

. //

Социология

глобальных

процессов

,

трансформации

и

развитие

. -

М

.:

Новый

взгляд

, 2013. -

С

. 1473.


background image

25

масаласи

билан

доимий

босимга

кўниккан

эди

.

Судан

ҳокимияти

тепасида

турган

элитани

демократлаштириш

ва

сиёсий

эркинлик

масалаларидан

кўра

кўпроқ

энергоресурсларга

бой

жануб

қизиқтирар

эди

.

Шу

сабабли

2011

йилда

Шимолий

Африка

давлатларида

Араб

баҳори

авжига

чиққан

бир

пайтда

ташқи

кучларнинг

таъсири

натижасида

Жанубий

Судан

Судан

Республикасидан

мустақил

давлат

сифатида

ажралиб

чиқишга

эришди

.

Ҳозирги

даврда

юқорида

келтирилган

давлатларга

ўхшаб

Судан

Республикасида

ҳам

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнларда

ислом

омили

муҳим

саналиб

,

Жазоир

каби

Суданда

ҳам

исломий

партиялар

парламентда

қонуний

фаолият

олиб

боради

.

Шимолий

Африкадаги

Тунис

,

Ливия

ва

Мисрда

амалдаги

ҳокимиятларни

ағдарилиши

қўйидаги

ўзига

хос

хусусиятларга

эга

:

амалдаги

ҳукмрон

тузумнинг

мухолифатни

йўқ

қилиб

юборгани

орқали

реал

ички

курашларга

тайёр

эмаслиги

;

мамлакатнинг

ташқи

хавфларга

нисбатан

ўзини

ҳимоя

қилиш

имкониятига

эга

эмаслиги

,

хусусан

,

ахборот

урушини

бой

бергани

;

амалдаги

тузумнинг

узоқ

вақт

давомида

ҳокимият

тепасида

тургани

ва

мафкурасининг

эскиргани

;

мамлакат

ёшлари

орасида

амалдаги

тузумга

қарши

норозилик

кайфиятининг

юқорилиги

;

ёшларнинг

революциялар

амалга

ошган

давлатлардаги

тараққиёт

моделларидан

кўра

ғарб

моделига

кўпроқ

монандлиги

;

тўлқинланишлар

пайтида

ҳарбий

кучларнинг

ҳокимиятга

қарши

мухолифат

тарафга

ўтиб

кетиши

;

мамлакатда

узоқ

муддат

давомида

диний

партиялар

ташкил

этиш

таъқиқлангани

оқибатида

, “

Ан

-

Наҳда

ва

Мусулмон

биродарлар

каби

ташкилотларнинг

тартибсизликлар

даврига

келиб

тўла

шаклланиб

улгурган

мухолифатга

айлангани

;

мамлакатнинг

бир

вақтнинг

ўзида

ҳам

либерал

(

Конституция

,

президентлик

институти

,

парламент

ва

бошқа

)

ҳам

авторитар

(30

йилдан

ортиқ

Ҳ

.

Муборак

ҳукмронлиги

,

М

.

Каддафийни

40

йилдан

ортиқ

ва

З

.

Бин

Али

ҳам

узоқ

муддатлик

бошқаруви

ҳамда

ўзини

умрбод

президент

этиб

сайланиши

)

тизимда

ривожлангани

ва

бу

тизимларнинг

тор

доира

манфаатларига

хизмат

қилиши

;

бу

мамлакатларда

узоқ

давом

этган

турғунлик

даври

,

яъни

фавқулодда

ҳолатдан

аҳолининг

чарчаши

”,

сиёсий

янгиликларни

кутиши

.

Натижа

Араб

баҳори

юз

берган

минтақалар

сиёсатида

янгича

мувозанат

шаклланди

.

Шимолий

Африка

араб

давлатлари

бошидан

кечирган

ва

кечираётган

трансформациялар

ҳар

бир

давлатнинг

ўзига

хослиги

,

яъни

ушбу

давлатларнинг

миллий

ва

давлат

қурилишининг

қайси

босқичини

бошдан

кечираётганига

қараб

турли

ўзгаришларни

келтириб

чиқарди

:

демократлашув

жараёни

-

Тунис

ва

Миср

каби

давлатлар

сиёсий

тизимларида

янги

элементлар

пайдо

бўлиши

,

амалдаги

режим

ағдарилиши

ва

конституциявий

ўзгаришларнинг

жорий

этилиши

;


background image

26

либерал

-

демократик

ислоҳотларнинг

жадаллашуви

жараёни

-

Марокаш

ва

Иордания

каби

давлатлар

ва

бошқа

республика

тизимлари

учун

кучли

ларзаларсиз

,

лекин

амалий

натижаларга

олиб

келувчи

ислоҳотларнинг

татбиқ

этилиши

;

секин

либераллашув

жараёни

-

Форс

кўрфази

монархиялари

учун

амалдаги

ҳокимиятни

сақлаб

қолган

ҳолда

,

либераллашув

элементларини

жорий

этилиши

;

сиёсий

тарқоқлик

(

парчаланиш

)

ёки

ярим

тарқоқлик

(

ярим

парчаланиш

)

жараёни

-

Ливия

,

Яман

,

Сурия

каби

давлатлар

учун

вазиятнинг

оғирлашуви

ва

мамлакат

сиёсий

истиқболини

белгилашда

ноаниқлиқ

даври

.

Бу

даврда

ушбу

мамлакатлар

сиёсий

истиқболини

белгилашда

минтақавий

гегемонлар

(

САП

,

Туркия

,

Эрон

)

ва

дунёда

этакчи

давлатлар

(

Россия

,

ХХР

,

АҚШ

)

нинг

минтақада

шакллантирадиган

кучлар

мувозанати

муҳим

ўрин

эгаллайди

.

ХУЛОСА

Африка

араб

давлатларидаги

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнларда

ислом

динининг

роли

билан

боғлиқ

муаммоларнинг

сиёсий

таҳлили

, “

замонавий

исломчилик

”, “

исломни

сиёсийлаштириш

ва

радикаллаштириш

”, “

диний

мутаассиблик

муаммолари

ҳамда

мазкур

жараёнга

ички

ва

ташқи

омилларнинг

таъсири

даражасини

ишлаб

чиқаётган

ўзбекистонлик

ва

хориж

муаллифларнинг

айрим

ёндашувларини

ойдинлаштириш

ҳамда

қуйидаги

умумий

хулосаларни

чиқаришга

имкон

беради

.

1.

Жамият

ҳаётининг

барча

соҳалари

таълим

,

фан

ва

давлат

бошқарувида

динийлаштиришнинг

кузатилиши

бу

теократик

мазмун

касб

этган

ҳолда

,

ўзига

хос

муҳит

шаклланишига

сабаб

бўлади

.

Мазкур

қарашларни

ҳаётга

татбиқ

этиш

мақсадида

,

назарий

жиҳатдан

таъсирчан

ва

амалий

жиҳатдан

мураккаб

усуллардан

фойдаланилади

.

Дин

ҳамиша

жамият

ҳаётининг

барча

соҳаларига

таъсир

этувчи

муҳим

омиллардан

ҳисобланиб

келган

.

Дунё

аҳолиси

орасида

диндорлик

даражаси

пасайиши

кузатилмайди

,

аксинча

,

замонавий

босқичда

сакраллашув

кучайиб

бормоқда

.

Диннинг

сиёсийлашуви

борасида

билдирилган

таърифларни

умумлаштирган

ҳолда

қуйидагиларни

хулоса

қилиш

мумкин

:

биринчидан

,

диннинг

сиёсийлашуви

бу

фундаментализмдир

.

Зеро

,

у

ўзини

диннинг

унут

бўлган

асос

ва

асосий

тамойил

ларига

қайтиш

ва

уларни

қайта

тиклашга

асосланган

соф

ҳаракат

сифатида

эътироф

этади

;

иккинчидан

,

диннинг

сиёсийлашуви

бу

уйғонишдир

.

Сабаби

,

у

кучли

эътиқод

ва

диндорлар

ҳаётида

анъаналарни

амалий

қўллашдан

иборат

бўлган

асосий

тамойилларни

амалиётга

татбиқ

этиш

ҳамда

давлатнинг

бошқарув

структуралари

фаолиятига

диний

тамойилларини

киритиш

жараёнининг

бош

элементи

сифатида

намоён

бўлади

;

учинчидан

,

диннинг

сиёсийлашуви

бу

интегрализмдир

.

Унинг

мақсади

бугунги

кун

жамияти

ва

ҳаётининг

ўзаро

автоном

бўлган

барча

соҳалари

,

жумладан

,

ижтимоий

,

иқтисодий

,

сиёсий

,

маданий

,

илмий

,

эстетик

,

ички

,


background image

27

диний

ва

маънавий

соҳаларни

ягона

дин

байроғи

ҳамда

шариат

қонунлари

доирасида

бирлаштиришдан

иборат

;

тўртинчидан

,

диннинг

сиёсийлашуви

бу

теократизмдир

.

Боиси

,

унинг

эълон

қилинган

дастури

диний

давлат

ва

давлат

аппаратини

шакллантириш

асосида

Олий

диний

ҳокимиятни

барпо

этишга

қаратилган

;

бешинчидан

,

диннинг

сиёсийлашуви

бу

теономизмдир

(

яъни

,

Яратганнинг

қонунлари

устуворлиги

”).

Бу

мазмунда

унинг

Худо

томонидан

буюрилган

дин

аҳкомлари

,

қонунларини

тўғридан

-

тўғри

ва

тўлақонли

адо

этишдан

иборат

бўлган

мақсади

билан

бевосита

боғлиқ

;

олтинчидан

,

диннинг

сиёсийлашуви

бу

экстремизмдир

.

Зеро

,

у

ўз

мақсадлари

ва

диний

оқимлар

дастурларига

эришишда

ички

ва

ташқи

душманга

қарши

тезкор

,

қақшатқич

,

кучли

,

самарали

ва

буткул

зарба

беришдан

ўзга

чораси

йўқлигини

ошкора

намойиш

этади

.

Бу

курашдаги

мағлубият

ҳам

,

ғалабанинг

оқибатлари

ҳам

ҳисобга

олинмайди

.

Аксинча

,

радикал

диндорлар

учун

душманни

ҳайратга

солиш

муҳим

аҳамият

касб

этади

.

Табиийки

,

бегуноҳ

шахсларнинг

тасодифий

ҳалокати

бунда

қўл

келади

.

2.

Исломнинг

сиёсийлашуви

ҳақида

гапирганда

қатъий

фикр

билдириб

бўлмайди

.

Чунки

,

исломда

дин

ва

сиёсатга

бўлиниш

йўқ

.

Шу

сабабли

,

ислом

динининг

сиёсийлашуви

деганда

сиёсий

жараёнларда

исломга

урғу

бериш

,

диндан

сиёсий

мақсадларда

фойдаланишни

тушуниш

мумкин

.

Сиёсий

ислом

тарафдорлари

исломни

сиёсийлаштиришни

мусулмонлар

яшайдиган

ҳар

қандай

жамият

(

давлат

),

шунингдек

,

давлатлар

ўртасидаги

ижтимоий

,

иқтисодий

,

этник

ва

бошқа

муаммолар

ҳамда

зиддиятларни

фақат

шариат

қоидалари

асосида

ҳал

этадиган

шарт

-

шароитлар

яратишга

йўналтирилган

мафкура

ва

амалий

фаолият

сифатида

таърифлайдилар

.

Бошқача

сўз

билан

айтганда

,

инсон

ҳаётий

фаолиятининг

барча

соҳаларида

ислом

(

шариат

)

қоидаларини

қўллаш

учун

сиёсий

шарт

-

шароитлар

яратиш

лойиҳасини

амалга

ошириш

демакдир

,

деган

фикрдалар

.

3.

Ҳозирги

даврда

ислом

динини

сиёсийлашуви

жараёнидаги

жадаллашувнинг

асосий

сабабларидан

бири

умумжаҳон

модернизацияси

ва

глобаллашувнинг

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнларга

таъсири

кучайишидадир

.

Сиёсийлашув

суръати

глобаллашув

ва

модернизация

суръатига

мос

келмоқда

,

яъни

модернизация

динни

таназзулга

учратмади

,

балки

исломни

қўзғатди

ва

фаол

ҳаракатга

келтирди

.

Африка

араб

мамлакатларидаги

ижтимоий

-

сиёсий

ва

диний

вазиятлар

таҳлилидан

кўриниб

турибдики

,

бошқа

мусулмон

мамлакатларига

нисбатан

,

араб

давлатларининг

давлат

ва

жамоат

ташкилотларида

ислом

катта

аҳамиятга

ва

таъсирга

эга

.

Бу

давлатларда

ислом

омили

нинг

фаоллашуви

модернизациялаш

жараёнларининг

бориши

ва

натижаларига

боғлиқ

бўлди

.

4.

Ислом

тарихини

таҳлил

қилар

эканмиз

, “

исломнинг

сиёсийлашуви

хусусияти

ушбу

дин

тарихининг

ажралмас

бўлаги

эканлиги

ҳақида

хулоса

чиқариш

мумкин

.

Замонавий

фундаментализмнинг

кучайиши

ҳам

исломнинг

сиёсий

ривожланишининг

мантиқий

инъикоси

ҳисобланади

.


background image

28

Араб

жамиятида

,

бир

томондан

умумий

қарама

-

қарши

туриш

доирасида

давлат

даражасидаги

дунёвий

ва

диний

компонентлар

ўртасида

,

иккинчи

томондан

фундаментализм

-

экстремизм

тарафдорлари

ва

мўътадил

диндорлар

ўртасида

зимдан

кураш

давом

этмоқда

.

Жамоат

онгида

диндорлик

даражасининг

юқорилиги

сабабли

,

анъаначилик

,

диний

фанатизм

ва

эгалитаризмни

олға

сурувчи

исломчи

-

фундаменталистик

оқим

энг

катта

хавфни

юзага

келтиради

.

Мазкур

босқичда

,

энг

аввало

,

ҳукмрон

элитанинг

ўзи

бунга

қарши

туривчи

самарали

куч

бўлиб

хизмат

қилади

.

Зеро

,

сиёсийлашган

исломнинг

фаолияти

,

энг

аввало

,

мавжуд

тузумларга

қарши

қаратилган

.

Африка

араб

давлатлари

орасида

,

қолган

мамлакатлардан

фарқли

равишда

Марокаш

Қироллигида

дин

ходимларининг

мавқеи

кучли

бўлиб

,

давлат

сиёсатида

ислом

дини

катта

таъсирга

эгадир

.

Ички

ижтимоий

-

иқтисодий

ҳамда

сиёсий

ривожланиш

муаммоларининг

кучайиши

миллий

зиёлилар

ва

диний

доиралар

теварагида

тўпланадиган

мухолифат

томонидан

тузумга

нисбатан

хавфни

кучайтиради

.

5.

Исломнинг

сиёсийлашуви

ва

исломчи

сиёсий

партияларнинг

кучайиши

,

мусулмон

жамиятининг

тезкор

суръатлардаги

вестернизацияга

нисбатан

ўзига

хос

қаршилиги

,

дейиш

мумкин

.

Бундан

ташқари

,

исломнинг

радикаллашувига

бир

қатор

ички

муаммолар

ҳам

ўз

таъсирини

ўтказган

.

Иқтисодий

инқироз

,

урбанизация

,

миграция

,

ижтимоий

табақаланиш

,

ишсизлик

,

ҳукмрон

доиралардаги

коррупция

,

инсон

ҳуқуқлари

поймол

қилиниши

,

исломчиларга

қарши

репрессиялар

,

сиёсий

фаолият

кўрсатишдаги

конституциявий

чекланишлар

каби

сабабларнинг

барчаси

исломнинг

сиёсийлашувига

ҳамда

радикал

ислом

ҳаракатлари

пайдо

бўлишига

олиб

келди

.

6.

Ливия

ва

Тунисдаги

сиёсий

трансформациялардан

сўнг

ушбу

жамиятни

ўтиш

жараёнидаги

шароит

унинг

ё

чуқурроқ

сиёсий

ислом

га

қайтиши

ёки

жамият

ички

ҳаётида

шариатнинг

қатъий

меъёрларини

юмшатишига

имконият

беради

,

деб

тахмин

қилиш

мумкин

.

Бироқ

,

бу

ерда

ислом

омили

жамоа

ҳаётида

бундан

кейин

ҳам

муҳим

роль

ўйнайди

ва

бу

ўрганилаётган

давлатларнинг

ташқи

сиёсий

йўналишига

ўз

таъсирини

кўрсатади

.

2011

йилда

араб

давлатларида

юзага

келган

рангли

инқилоблар

характери

қисқа

муддат

ичида

етилган

ички

муаммолар

билан

изоҳланмайди

.

Аксинча

,

ушбу

давлатларда

ижтимоий

,

иқтисодий

-

сиёсий

вазиятнинг

йиллар

давомида

кескинлашиб

келганлиги

,

жамиятда

,

давлат

бошқарувида

ижтимоий

портлашлари

юз

беришига

олиб

келди

.

Бу

ҳолат

эса

минтақадаги

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнларга

ўз

таъсирини

кўрсатаётган

ташқи

кучларнинг

ички

беқарорликдан

фойдаланиши

,

инқилобларни

ташкиллаштириш

орқали

минтақада

сиёсий

беқарорликни

келтириб

чиқариши

учун

имконият

бўлиб

хизмат

қилди

.

7.

Шимолий

Африка

давлатларидаги

беқарорликларда

айрим

йирик

давлатлар

томонидан

сиёсий

технологияларнинг

самарали

қўлланилганлиги

натижасида

,

бу

давлатларда

аҳоли

,

элита

ва

ҳукумат

ўртасидаги

алоқалар


background image

29

узилиши

оммавий

тартибсизликларни

келтириб

чиқарди

ҳамда

амалдаги

сиёсий

тузумнинг

инқирозга

юз

тутиши

,

ушбу

давлатларнинг

сиёсий

-

ижтимоий

ва

иқтисодий

аҳволининг

кескин

ёмонлашувига

олиб

келди

.

Ички

беқарорликлар

келиб

чиқишидаги

биринчи

омил

бу

араб

давлатлари

бошқарувининг

замон

талабларига

жавоб

бермаганидир

.

Сиёсий

ҳокимиятнинг

коррупциялашгани

,

халқ

ва

сиёсий

элита

ўртасидаги

алоқаларнинг

кескинлашиши

,

мафкуравий

иммунитетнинг

кучсизлиги

сабабли

маҳаллий

аҳолида

давлат

бошқарувига

нисбатан

ишончсизлик

ортиб

кетгани

бу

давлатларга

ташқи

кучларнинг

кириб

келиши

ва

инқилобларни

амалга

ошириши

учун

қулай

имконият

яратиб

берди

.

Шу

билан

бирга

,

бу

ҳокимиятга

ташқи

кучлар

манфаатларига

хизмат

қиладиган

кадрларнинг

келишига

ҳам

шароит

туғдирди

.

Шимолий

Африка

давлатларида

юз

берган

инқилобларда

дунёнинг

етакчи

куч

марказларининг

қўли

борлиги

ҳамда

қарама

-

қарши

кучларни

қўллаб

-

қувватлаш

борасида

Ғарб

давлатларининг

устунлиги

,

минтақадаги

сиёсий

ўзгаришларда

асосий

роль

ўйнаганлигини

тахмин

қилиш

мумкин

.

8.

АҚШнинг

Катта

Яқин

Шарқ

ҳудудининг

радикал

трансформациясига

қаратилган

, “

Янги

Яқин

Шарқ

стратегияси

да

Яқин

Шарқ

ва

Шимолий

Африка

давлатлари

,

биринчидан

,

АҚШ

билан

бўлган

анъанавий

иттифоқчилик

муносабатлари

туфайли

,

иккинчидан

,

ўзининг

сиёсий

мавқеи

,

араб

ва

ислом

дунёси

доирасидаги

таъсири

,

баъзи

хавфларни

жиловлашдаги

стратегик

аҳамияти

ҳамда

юзага

келган

минтақавий

муаммоларни

ҳал

этишдаги

таъсири

туфайли

марказий

ўринлардан

бирини

эгаллайди

.

Яқин

келажакда

ушбу

минтақада

янги

сиёсий

тузилмалар

пайдо

бўлишини

инкор

этиб

бўлмайди

.

Мазкур

жараёнда

АҚШ

Катта

Яқин

Шарқ

концепциясини

илгари

суриб

,

минтақада

юз

бераётган

воқеалардан

ўз

манфаати

йўлида

фойдаланишга

умид

қилмоқда

.

Шимолий

Африка

ва

Яқин

Шарқдаги

рангли

инқилоблар

ушбу

мақсадни

амалга

оширишдаги

илк

қадам

бўлиши

мумкин

.

Шимолий

Африка

минтақасида

юз

берган

ижтимоий

-

сиёсий

ва

иқтисодий

беқарорликларда

,

айниқса

,

оммавий

тартибсизликларга

одамларни

сафарбар

этишда

замонавий

тизимлар

ва

коммуникация

воситалари

,

шунингдек

,

Интернет

муҳим

восита

бўлиб

хизмат

қилмоқда

.

Амалдаги

бошқарув

тузумлари

эса

воқеаларнинг

бундай

ривожига

тайёр

эмаслигини

кўрсатди

.

9.

Африка

араб

мамлакатларининг

хавфсизликни

таъминлаш

билан

боғлиқ

бош

масалани

ўрганиш

шуни

кўрсатдики

,

хавфсизликка

асосий

таҳдид

субминтақавий

характерга

эга

бўлиб

,

Араб

Мағрибида

етакчиликка

интилаётган

Жазоир

ва

Марокаш

ўртасидаги

зиддиятлар

туфайли

юзага

келаётган

эди

.

Тунисдан

бошланган

Араб

баҳори

натижасида

Шимолий

Африка

мамлакатлари

сиёсий

тизимларида

ўзгаришларнинг

юз

бериши

,

минтақадаги

кейинги

сиёсий

вазиятлар

,

айниқса

,

Ливиядаги

кескин

вазият

хавфсизлик

муаммосининг

геостратегик

даражага

чиқишини

белгилаб

берди

.

10.

Бутунжаҳон

ахборот

муҳитида

ислом

терроризми

”, “

ислом

экстремизми

”, “

исломофобия

сингари

атамаларнинг

асоссиз

тарзда


background image

30

қўлланилиши

,

исломий

тушунчаларни

нотўғри

қўллаш

,

диний

экстремизм

,

сепаратизм

ёки

терроризм

бевосита

исломнинг

ўзидан

келиб

чиқадиган

хавф

сифатида

тасаввур

шаклланишига

замин

бўлиб

хизмат

қилмоқда

.

Натижада

,

исломнинг

ўзини

ҳимоя

қилиш

зарурлиги

ҳақида

қайғурадиган

вақт

етди

.

Экстремизм

ва

терроризм

муаммоларини

ислом

дини

таълимоти

билан

боғлаб

талқин

этувчи

бундай

ифодалар

мусулмонларнинг

манфаатлари

ҳамда

ислом

тарқалган

минтақаларнинг

зиддиятларсиз

ва

барқарор

ривожланиш

истиқболига

зарар

етказади

.

11.

Ислом

дунёсининг

бир

қисми

ҳисобланувчи

,

маданий

-

маърифий

,

сиёсий

-

иқтисодий

соҳаларда

араб

-

мусулмон

мамлакатлари

билан

амалий

ва

ўзаро

фойдали

муносабатларни

ўрнатишга

интилаётган

Ўзбекистон

ҳамда

Марказий

Осиёдаги

бошқа

мамлакатлар

ислом

дунёсида

кечаётган

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнлар

,

ички

ва

ташқи

сиёсати

миқёси

,

уларнинг

диний

экстремизм

ва

сиёсий

исломга

қарши

курашиш

тажрибаси

ҳақида

яхлит

ва

объектив

тасаввурга

эга

бўлишда

манфаатдор

ҳисобланади

.


background image

31

НАУЧНЫЙ

СОВЕТ

DSc.29.08.2017.S.01.08

ПО

ПРИСУЖДЕНИЮ

УЧЕНЫХ

СТЕПЕНЕЙ

ДОКТОРА

НАУК

ПРИ

НАЦИОНАЛЬНОМ

УНИВЕРСИТЕТЕ

УЗБЕКИСТАНА

ТАШКЕНТСКИЙ

ГОСУДАРСТВЕННЫЙ

ИНСТИТУТ

ВОСТОКОВЕДЕНИЯ

МУХАММАДСИДИКОВ

МУХАММАДОЛИМ

МУХАММАТРОЗИК

УГЛИ

ПОЛИТИЗАЦИЯ

РЕЛИГИИ

В

АРАБСКИХ

ГОСУДАРСТВАХ

АФРИКИ

И

ЕЁ

ВЛИЯНИЕ

НА

ПОЛИТИЧЕСКИЕ

ПРОЦЕССЫ

23.00.02 –

Политические

институты

,

процессы

и

технологии







АВТОРЕФЕРАТ

ДИССЕРТАЦИИ

ДОКТОРА

(DSc)

ПОЛИТИЧЕСКИХ

НАУК












Ташкент

– 2018


background image

32

Тема

докторской

диссертации

по

политическим

наукам

зарегистрирована

Высшей

аттестационной

комиссией

при

Кабинете

Министров

Республики

Узбекистан

за

B2017.4.

DSc/Siyos1.

Диссертация

выполнена

при

Ташкентском

государственном

институте

востоковедения

.

Автореферат

диссертации

на

трех

языках

(

узбекский

,

русский

,

английский

)

размещён

на

веб

-

странице

по

адресу

www.nuu.uz

и

на

информационно

-

образовательном

портале

«ZiyoNet»

по

адресу

www.ziyonet.uz.

Научный

руководитель

:

Пахрутдинов

Шукритдин

Ильясович

доктор

политических

наук

,

профессор

Официальные

оппоненты

:

Мунавваров

Зохидилло

Иномходжаевич

доктор

политических

наук

,

профессор

Жураев

Нарзулла

Касимович

доктор

политических

наук

,

профессор


Равшанов

Фазлиддин

Равшанович

доктор

политических

наук

Ведущая

организация

:

Университет

мировой

экономики

и

дипломатии

Защита

диссертации

состоится

«____» «____________» 2018

года

в

____

часов

на

заседании

Научного

совета

DSc.29.08.2017.S.01.08

при

Национальном

университете

Узбекистана

по

адресу

100174,

г

.

Ташкент

,

улица

Университетская

,

дом

4.

Здание

факультета

Социальных

наук

Национального

университета

Узбекистана

, 5-

этаж

, 511-

аудитория

.

Тел

: (99871) 227-12-24;

факс

:

(99871) 246-53-21, (99871) 246-02-24;

е

-mail: info@nuu.uz

, nauka@nuu.uz

С

диссертацией

можно

ознакомиться

на

Информационно

-

ресурсном

центре

Национального

университета

Узбекистана

(

зарегистрировано

за

___).

Адрес

: 100174,

г

.

Ташкент

,

улица

Университетская

,

дом

4.

Административное

здание

Национального

университета

Узбекистана

2

этаж

, 4-

кабинет

.

Тел

: (99871) 246-02-24;

факс

(99871) 246-02-24.

Автореферат

диссертации

разослан

«____» ________________ 2018

года

.

(

протокол

рассылки

_______

от

«____» ________________ 2018

года

).

Ш

.

И

.

Пахрутдинов

Председатель

Научного

совета

по

присуждению

ученой

степени

доктора

наук

,

д

.

п

.

н

.,

профессор

.

А

.

Д

.

Ташанов

Ученый

секретарь

Научного

совета

по

присуждению

ученой

степени

доктора

философии

(PhD).

А

.

Г

.

Муминов

Председатель

научного

семинара

при

Научном

совете

по

присуждению

ученой

степени

доктора

наук

,

д

.

п

.

н

.,

профессор


background image

33

ВВЕДЕНИЕ

(

аннотация

диссертации

доктора

наук

(DSc)

Актуальность

и

необходимость

темы

диссертации

.

Начиная

с

первых

лет

ХХ

I

века

вместе

с

возрождением

религиозных

ценностей

ислама

в

различных

регионах

мира

усилением

роли

религии

в

обществе

возникают

совершенно

новые

угрозы

,

связанные

с

исламом

.

Искаженная

подача

указаний

Корана

и

хадисов

,

исламского

мировоззрения

,

традиций

и

обрядов

,

а

также

необоснованное

соединение

религии

с

терроризмом

,

экстремизмом

являются

факторами

,

способствующими

развитию

исламофобии

.

Это

,

в

свою

очередь

,

приводит

к

обострению

политических

,

религиозных

и

других

социальных

процессов

в

различных

регионах

,

вместе

с

тем

,

усиление

религиозных

межконфессиональных

противоречий

порождает

угрозу

региональной

и

международной

безопасности

.

Подобные

угрозы

еще

более

усиливают

необходимость

выяснения

и

анализа

их

социально

-

политических

последствий

,

разработки

мер

по

их

предотвращению

.

Требованием

времени

является

выяснение

степени

влияния

политизированного

ислама

на

относительно

стабильно

развивающиеся

арабские

и

мусульманские

общества

,

на

политические

отношения

в

регионе

исламской

цивилизации

и

арабских

государств

,

в

частности

,

на

современные

модернизационные

процессы

арабских

государств

Африки

.

С

этой

точки

зрения

,

вовлечение

политического

ислама

в

социально

-

политические

и

геополитические

процессы

,

глубокий

анализ

политических

процессов

арабских

государств

Африки

,

превращающихся

в

очаг

нестабильности

,

необходимость

разработки

научных

основ

регулирования

религиозных

отношений

определили

актуальность

настоящего

исследования

.

Правительство

Республики

Узбекистан

с

первых

лет

независимости

осуществляло

политику

укрепления

религиозной

терпимости

в

качестве

основы

обеспечения

безопасности

и

стабильности

,

гарантировало

,

наряду

с

исламом

,

свободу

деятельности

и

других

религиозных

конфессий

.

Конституцией

и

законами

Республики

Узбекистан

всем

гражданам

гарантированы

равные

права

независимо

от

их

национальности

,

расы

,

религиозного

убеждения

.

Данная

конституционная

норма

нашла

свое

отражение

также

в

пункте

5

Закона

«

О

свободе

совести

и

религиозных

организациях

»,

принятом

в

новой

редакции

1

мая

1998

года

.

В

законе

с

учетом

исторических

,

культурных

и

социальных

факторов

определены

отношения

между

государством

и

религиозными

организациями

.

Как

подчеркнул

Президент

Республики

Узбекистан

Ш

.

М

.

Мирзиёев

:

Важнейшей

задачей

мы

считаем

довести

до

широкой

мировой

общественности

подлинно

гуманистический

смысл

ислама

.

Мы

чтим

нашу

священную

религию

как

средоточие

исконных

ценностей

.

Мы

решительно

осуждаем

и

никогда

не

примиримся

с

теми

,

кто

ставит

нашу

великую

веру

в

один

ряд

с

насилием

и

кровопролитием

.

Ислам

призывает

нас

к

добру

и

миру

,

сохранению

подлинного

человеческого

начала

1

.

Тот

факт

,

что

вопросы

обеспечения

безопасности

,

1

Речь

Президента

Республики

Узбекистан

Шавката

Мирзиёева

19

сентября

на

72

сессии

Генеральной

Ассамблеи

Организации

Объединенных

Наций

. http://www.uza.uz/oz/politics/zbekiston-prezidenti-shavkat-

mirziyeev-bmt-bosh-assambleyasi-20-09-2017


background image

34

межнационального

согласия

и

религиозной

толерантности

,

осуществления

взвешенной

,

взаимовыгодной

и

конструктивной

политики

определены

в

Стратегии

действий

по

развитию

Республики

Узбекистан

в

2017-2021

годах

отдельным

пятым

приоритетным

направлением

,

еще

раз

подтверждает

актуальную

значимость

данного

вопроса

.

Настоящее

исследование

в

известной

мере

послужит

выполнению

задач

,

намеченных

в

Законах

Республики

Узбекистан

О

свободе

совести

и

религиозных

организациях

” (1998), “

О

государственной

молодежной

политике

” (2016),

в

Указе

Президента

Республики

Узбекистан

УП

-4947

«

О

стратегии

действий

по

развитию

Республики

Узбекистан

»,

в

Постановлении

Президента

Республики

Узбекистан

ПП

-3080

от

23

июня

2017

года

«

О

мерах

по

созданию

Центра

исламской

цивилизации

в

Узбекистане

при

Кабинете

Министров

Республики

Узбекистан

»,

в

Постановлении

Президента

Республики

Узбекистан

ПП

-3433

от

15

декабря

2017

года

О

мерах

по

созданию

Исламской

академии

Узбекистана

”,

а

также

задач

,

определенных

в

других

нормативно

-

правовых

документах

по

настоящей

теме

.

Соответствие

исследования

приоритетным

направлениям

развития

науки

и

технологии

республики

.

Диссертационная

работа

выполнена

в

рамках

пункта

1

приоритетного

направления

развития

науки

и

технологий

республики

: “

Духовно

-

нравственное

и

культурное

развитие

демократического

и

правового

общества

,

формирование

инновационной

экономики

“.

Обзор

зарубежных

научных

исследований

по

теме

диссертации

2

.

Научные

исследования

социально

-

политических

процессов

в

арабских

и

мусульманских

государствах

,

трансформации

политических

режимов

,

происходящих

в

последнее

время

,

влияния

«

исламского

фактора

»,

«

нефтяного

фактора

»

на

современную

мировую

политику

и

политические

процессы

осуществляются

ведущими

научно

-

исследовательскими

центрами

и

высшими

учебными

заведениями

,

в

том

числе

,

университетом

«

Ал

-

Азхар

»

(

Египет

),

Каирским

университетом

(

Египет

), Institute of Islamic studies

(

Канада

), The Institute for Islamic World Studies, Zayed University (

ОАЭ

), The

Arabic and North African Studies, Al Akhawayn University (

Марокко

),

Московским

государственным

институтом

международных

отношений

(

МГИМО

),

институтом

Ближнего

Востока

(

Россия

),

институтом

Африки

Российской

Академии

наук

,

институтом

стран

Азии

и

Африки

при

Московском

государственном

университете

, Cambridge, Oxford, London

Universites (

Великобритания

), The Islamic Studies program at the University of

Detroit, The Middle Eastern &

Islamic

Studies New York University,

The Islamic Studies, African Studies Center University of Michigan, African
Studies Center University of Boston (

США

), African Studies Center University of

2

www.ox.ac.uk.; dlsu.edu.ph; sorbonne-university.com; wsu.edu>franc.com; osaka-u.ac.jp; bars.ak.uk;

Cambridge.org>; hup.harvard scin. www.islamicstudies.harvard.edu/fellowships/
https://www.mcgill.ca/islamicstudies/institute-islamic-studies,
http://www.zu.ac.ae/main/en/iiws/index.aspx

и

других

источников

.


background image

35

Leiden (

Нидерланды

), Osaka University (

Япония

), Sorbonne, De la salle

University (

Франция

),

Сеульским

университетом

Кореи

(Seoul University),

Hamburg University (

Германия

),

Ташкентским

государственным

институтом

востоковедения

(

Узбекистан

).

В

результате

проведенных

исследований

по

изучению

внутренних

и

внешних

факторов

,

влияющих

на

социально

-

политические

процессы

и

трансформацию

политических

систем

в

странах

Ближнего

Востока

и

Северной

Африки

,

получен

ряд

научных

результатов

.

Процессы

демократизации

в

арабских

странах

:

исследованы

достижения

и

разработаны

рекомендации

по

решению

проблем

(Arab Center for Research & Policy

Studies,

Катар

);

даны

рекомендации

по

совершенствованию

механизмов

решения

этно

-

политических

конфликтов

в

Африке

(Institute of African Studies

and Research, Cairo University,

Египет

);

показаны

эффективные

методы

регулирования

незаконной

миграции

переселенцев

через

государства

арабского

Запада

(Al Akhawayn University,

Марокко

);

обоснованы

эффективные

средства

стабилизации

геополитического

баланса

в

странах

Ближнего

Востока

и

Северной

Африки

(

Институт

Ближнего

Востока

,

Россия

).

По

возрождению

религиозных

ценностей

ислама

в

различных

регионах

мира

,

усилению

роли

религии

в

обществе

,

обоснованию

возникающих

совершенно

новых

угроз

,

связанных

с

исламом

,

совершенствованию

правовых

и

политических

основ

регулирования

межконфессионального

диалога

и

взаимоотношений

государства

с

религией

,

исследования

ведутся

в

следующих

приоритетных

направлениях

:

исследование

факторов

,

влияющих

на

безопасность

арабских

стран

;

повышение

роли

государства

в

решении

проблемы

миграции

в

Северной

Африке

;

ликвидация

угрозы

политической

стабильности

в

арабских

странах

со

стороны

религиозного

экстремизма

и

догматизма

;

активизация

участия

арабских

стран

в

борьбе

против

радикального

ислама

.

Степень

изученности

проблемы

.

Имеющиеся

научно

-

исследовательские

работы

и

произведения

,

посвященные

процессам

политизации

мировых

религий

и

влиянию

религиозного

фактора

на

политические

процессы

,

а

также

труды

по

Африканскому

континенту

и

региону

Северной

Африки

охватывают

определенные

стороны

проблемы

.

В

настоящее

время

в

Узбекистане

издается

большое

количество

книг

,

пособий

и

статей

,

посвященных

религиозному

фактору

,

роли

религиозной

толерантности

,

ее

сущности

и

основным

принципам

,

социально

-

политическим

процессам

в

мусульманском

мире

.

В

перечень

этих

источников

входят

теоретические

и

практические

исследовательские

работы

,

посвященные

формированию

и

развитию

ранней

исламской

государственности

,

деятельности

пророка

Мухаммеда

,

внутренней

и

внешней

политике

его

государства

,

структурной

организации

формирующейся

государственности

,

вопросам

религиозно

-

социальной

политики

первых

халифов

,

эволюции

политизации

ислама

и

религиозно

-


background image

36

политических

течений

,

роли

«

политического

ислама

»

во

внутренней

и

внешней

политике

арабских

и

мусульманских

стран

,

светскому

мировоззрению

и

религиозности

.

В

этом

отношении

если

некоторые

зарубежные

ученые

,

в

частности

,

Д

.

Акрам

,

А

.

Можид

,

Х

.

И

.

Хасан

,

А

.

И

.

Хасан

,

Х

.

Иброхим

,

М

.

Ридо

,

М

.

ал

-

Хударий

,

А

.

ан

-

Нажжор

3

, T.

Арнольд

, A.

Х

.

Аксеки

,

Ф

.

Х

.

Бэрки

, O.

Кэскиугли

,

Абу

Бакир

,

М

.

Уатт

,

В

.

Муир

,

А

.

Амэр

, A.M

ухаммад

4

проводили

научные

изыскания

,

посвященные

деятельности

пророка

Мухаммеда

,

внутренней

и

внешней

политики

его

государства

,

формированию

и

развитию

ранней

исламской

государственности

,

вопросам

религиозно

-

социальной

политики

первых

халифов

,

эволюции

политизации

ислама

,

то

исследования

в

области

деятельности

религиозно

-

политических

течений

,

роли

«

исламского

фактора

»

во

внутренней

и

внешней

политике

арабских

и

мусульманских

стран

,

влияния

«

исламского

фактора

»

на

политические

процессы

,

светского

мировоззрения

и

религиозности

,

значение

религиозного

вопроса

в

межконфессиональных

отношениях

и

государственном

управлении

можно

увидеть

в

работах

Х

.

Ф

.

ан

-

Нажжора

,

У

.

Шарифа

,

И

.

ал

-

Бадави

,

С

.

А

.

ал

-

Зайна

,

Х

.

А

.

Авада

,

О

.

Ф

.

Абдулхафиза

,

А

.

Халифа

,

М

.

С

.

ал

-

Ашмави

,

А

.

А

.

ал

-

Афанди

,

Ю

.

Карзови

,

Х

.

Ханафи

,

А

.

ал

-

Хайёта

,

А

.

Х

.

Якуба

,

Ф

.

ан

-

Набрави

,

М

.

Н

.

Муханна

,

Р

.

Хилала

,

Халифа

ибн

Хаййота

,

А

.

И

.

Хасана

,

А

.

Маъди

,

Т

.

Мадани

,

Х

.

Мухаммеда

,

Ф

.

Сара

,

М

.

Махди

,

М

.

Имаро

,

Н

.

Мустафо

,

В

.

Абдулмажида

,

А

.

Зайда

,

И

.

Ражаба

,

Д

.

Шахата

,

Х

.

Мустафо

5

,

Дж

.

Эспозито

,

Р

.

Митчела

,

Ф

.

Холлидэя

,

Г

.

Руа

,

Б

.

Мильтон

-

3

.:

Қаранг

مركأ

د

.

رصع

ةفلاخلا

ةدشارلا

.

،ضايرلا

1998

؛

دجام

أ

.

،

خيراتلا

يسايسلا

لودلل

ةيبرعلا

:

روصع

ةيلھاجلا

و

ةيوبنلا

و

لخلا

ءاف

نودشارلا

.

ةرھاقلا

.

1982

؛

نسح

ح

.

إ

.

،

أ

.

إ

.

نسح

.

مظنلا

ةيملاسلإا

.

،ةرھاقلا

1996

؛

نسح

ميھاربإ

.

خيرات

ملاسلإا

يسايسلا

و

ينيدلا

و

يفاقثلا

و

يعامتجلإا

:

4

دلاجم

.

،توريب

1996

؛

دمحم

اضر

.

وبأ

ركب

قيّدصلأ

-

لّوأ

ءافلخلا

نيديشارلا

.

؛توريب

راد

بوتكلا

،ةيملعلأ

1983

؛

قورافلأ

رمع

نبإ

باطخلأ

يناث

ءافلخلأ

نيدشارلا

.

؛توريب

راد

بوتكلا

،ةيملعلأ

1982

؛

يذ

نيرونلا

نامثع

نبإ

ناّفع

ةفيلخلأ

ثلاثلا

.

؛توريب

راد

بوتكلا

،ةيملعلأ

1993

؛

مامإ

يلع

نبإ

يبأ

،بلاط

مرك

هھجو

عبار

ءافلخلا

نيديشارلا

.

؛توريب

راد

بوتكلا

ةيملعلأ

،

1982

؛

ةسايسلأ

ةيئاضقلا

يف

دھع

رمع

نبإ

باطخلا

و

هتلص

انعقاولاب

رصاعملا

.

،ضايرلا

1996

؛

ءافلخلا

ةريس

يف

ءافولا

مامتإ

؛يراضخلأ

دمحم

.

:.

ةرھاقلا

ةيفاقثلا

ةبتكملا

،

8

200

.

4

Смотрите

.: Arnold Th. The Preaching of Islam . – 3d edition / ed. Reynold A. – London, 1935; Akseki A.H. Islam

dini. Ankara: Gaye matbaacilik sanayi, 1983; Berki F.H., Keskiog’li O. Hatemül Enbiya hazrat Muhammed ve
hayati. Ankara, 1988; Buhl F.: Musaylima // Islam ansiklopedisi. –

Т

. 8. – Istanbul, 1960. –

Б

. 820-821;

тот

же

автор

. Ebu Bekir // Islam ansiklopedisi. –

Т

. 4. – Istanbul. 1965. –

Б

. 12-14; Watt M. Muhammad at Medina. –

Oxford, 1962; Muir W. The Caliphate. – Oxford, 1924; Ameer A.: A Short History of the Saracens. – Lahore, 1993;

тот

же

автор

. The Spirit of Islam. – Lahore, 1995; Muhammad A. Economic Teachings of Prophet Muhammad. –

Islamabad-Pakistan, 1989;

5

.:

См

.

ملاسلإا

يف

مكحلا

ماظنلا

و

ةيسايسلا

ةيرظنلا

لوصأ

يف

ثحب

:

ةسايسلا

و

ملاسلإأ

.

ف

.

ح

راجنلأ

،فراعملا

راد

:.

ةرھاقلا

2005

.

أ

فيرش

؛

رد

:

ةيملاسلإا

ةلودلا

يف

يرادلإا

و

مكحلا

مظن

.

ةنراقم

ةسا

،ةيملاسلإا

تاساردلا

دھعم

:.

ةرھاقلا

1991

مظنلاب

انراقم

ىملاسلإا

مكحلا

ماظن

.

إ

يودبلا

؛

.

ةرصاعملا

يسايسلا

،يبرعلا

ركفلا

راد

:.

توريب

1986

.

عامجلإا

،داصتقلإا

،مكحلا

:

ملاسلإا

ماظن

.

أ

.

س

نيزلا

؛

،ينانبللا

باتكلا

راد

:.

توريب

2009

داعبلاا

.

أ

.

ح

ضوع

؛

،يملاسلإا

ركفلل

يملاعلا

دھعم

:.

ةدحتملا

تايلاولا

,

اينيجريف

.

ةيفرعم

ةيؤر

:

ةيمكحلا

موھفملل

يسايسلا

1995

ظفاحلادبع

؛

.

يملاسلإا

يسايسلا

ركفلا

.

ف

.

أ

,

ةديدجلا

ةعماجلا

راد

:.

ةرھاقلا

2002

.

ىملاسلإا

ةسايسلا

ملع

يف

،

.

أ

ةفيلخ

؛

،ةيعمجلا

ةفرعملا

راد

:.

توريب

1989

؛

شعلا

.

ملاسلإا

ملاعملا

.

س

.

م

ىوام

،رشنلل

ءانيس

:.

ةرھاقلا

1996

.

ةديدج

ةيؤر

وحن

ةثيدحلا

ةلودلا

و

ملاسلإا

.

أ

.

أ

يدنفلاا

؛

،ةمكحلا

راد

:.

ةرھاقلا

2009

يغ

و

ةأرملا

و

ةيددعتلا

و

ةيتارقوميدلا

نم

اھفقوم

،اھتاعباط

،اھملاعم

،اھتناكم

:

ملاسلإا

يف

ةلودلا

هقف

نم

.

يواضرق

فسوي

؛

.

نيملسم

ر

:.

ةرھاقلا

،قورشلا

راد

1997

.

ةيملاسإ

تاسارد

.

ح

يفنح

؛

،رشنلا

و

ةعابطلل

ريونتلا

راد

:.

ةرھاقلا

1982

ةيرظنلا

:

ملاسلإا

يف

يسايسلا

ماظنلا

.

أ

تاّيخلا

؛

.

مكحلا

ماظن

:

ةيسايسلا

،ملاسلاراد

:.

ةرھاقلا

2000

.

ملاسلإا

يف

يسايسلا

ماظنلا

.

ح

.

أ

بوقعي

؛

.

ةرھاقلا

،ةيملاسلإا

راد

:

1996

انھم

،

.

ف

يواربنلا

؛

.

رضاحلا

و

يضاملا

نيب

ةيسايسلا

هتلاكشم

و

ىملاسلإا

ملاعلا

اياضق

.

ن

.

م

،فراعملا

تائشنم

:.

ةرھاقلا

2000

نم

ايكرت

:

للاھلا

و

فيسلا

.

للاھ

اضر

؛

.

يسايسلا

ملاسلإا

و

ةيركسعلا

ةسسؤملا

نيب

عارصلا

:

ناكابرإ

يلإ

كروت

اتأ

.

ةرھاقلا

،قورشلا

راد

:

1999

.

خيراتلا

.

تاّيخ

نبإ

ةفيلخ

؛

راد

:

ضايرلا

,

ةبيط

1968

.

ةيملاسلإا

مظنلا

.

نسح

ميھاربإ

يلع

؛

,

ةرھاقلا

1996

.

,

ىدعم

ىنيسحلا

ةروث

25

طوقسو

بعش

ةضافتنا

:

رياني

نوعرفلا

)”

,

ثارتلل

دولخلاراد

,

ةرھاقلا

2011

.

؛

,

ينيدملا

قيفوت

سنوت

يف

ةيسيلوبلا

ةلودلا

طوقس

)”

,

نورشان

مولعلل

ةيبرعلا

اردلا

,

توريب

2011

؛

دلاخ

,

دمحم

ديسلا

ةروث

25

رياني

)”

,

ةيرصملا

ةضھنلا

راد

:

ةرھاقلا

2011

؛

,

ةراس

زياف

عيبرلا

تامدقمو

ةروثلا

علاطم

:

نرقلا

تايدحتو

برعلا

يبرعلا

)”

،بتكلا

راد

:

ةرھاقلا

2011

؛

,

ىدھملا

دمحم

ةيرصملا

ةروثلا

ةيرقبع

)”

ورشلا

راد

:

ةرھاقلا

,

ق

2011

؛

,

ةرامع

دمحم

ةروث

25

زجاح

رسكورياني

فوخلا

,

رشنلاو

ةعابطلل

ملاسلا

راد

:

ةرھاقلا

)

2011

؛

,

ىفطصم

ةيدان

ايراضح

اجذومن

ةيرصملا

ةروثلا

)”

تاساردلل

ةراضحلا

زكرم

:

ةرھاقلا

,

ةيسايسلا

2011

؛

,

نورقشرازن

ةيسنوتلا

ةروثلا

ةياور

)”

,

عادبلإاو

ةفاقثلل

يرسودلا

ةسسؤم

:

سنوت

2011

؛

,

ديجملا

دبع

ديحو

ةروث

25

ةءارق

:

رياني


background image

37

Эдвардса

,

М

.

Хабека

,

П

.

Ватикиотис

,

Л

.

Лобода

,

Н

.

Бровна

, A.

Хамзави

,

M.

Оттавай

,

Ш

.

Али

,

Дасуки

A.

Хилала

,

М

.

Аркуна

,

Б

.

Тиби

6

.

Научные

работы

по

вопросам

политизации

религии

,

в

особенности

,

политизации

ислама

,

широко

ведутся

и

в

странах

СНГ

.

В

частности

,

если

в

работах

О

.

Г

.

Большакова

,

В

.

В

.

Бартольда

,

П

.

А

.

Грязневича

основное

внимание

уделено

вопросам

влияния

деятельности

пророка

Мухаммеда

на

теократическую

основу

и

принципам

государственного

управления

арабо

-

мусульманских

государств

,

то

М

.

Б

.

Пиотровский

,

С

.

М

.

Прозоров

7

в

своих

работах

освещали

историю

ислама

,

жизнь

пророка

Мухаммеда

,

дестабилизацию

на

Арабском

полуострове

после

его

смерти

,

процессы

раскола

исламского

общества

.

8

В

работах

С

.

Э

.

Бабкина

,

В

.

Е

.

Донцова

,

Н

.

В

.

Жданова

,

А

.

А

.

Игнатенко

,

Р

.

Г

.

Ланда

,

А

.

В

.

Малашенко

,

С

.

А

.

Модестова

,

О

.

Г

.

Пересыпкина

,

Д

.

Сюкияйнен

,

С

.

А

.

Семедова

,

М

.

С

.

Зинченко

9

освещаются

ىلوأ

)”

،عيزوتلاو

رشنلل

مارھلاا

زكرم

:

ةرھاقلا

2011

؛

،دياز

دمحا

ةيطلرقميدلا

ىطسولا

ةقبطلل

ثعبلا

ةداعاو

ةروثلا

ايجولويكرا

,”

ةسايسلا

ددعلا

,

مارھلاا

ةسسؤم

,

ةيلودلا

42

ليربا

,

2011

؛

,

بجر

دمحا

ناميإ

رايھنا

ليلحتب

ةصاخلا

ميھافملا

ةيسايسلا

مظنلا

,”

ةسسؤم

,

ةيلودلا

ةسايسلا

ددعلا

,

مارھلأا

184

ليربا

,

2014

؛

,

هتاحش

انيد

يبرعلا

ملاعلا

يف

رييغتلا

تاكرحم

,”

ددعلا

,

مارھلاا

ةسسؤم

,

ةيلودلا

ةسايسلا

184

ليربا

,

2015

؛

دبعديحو

,

ديجملا

ةروث

ةناھلاا

ةياھن

25

رصم

ىف

شھلا

ماظنلادض

رياني

,”

مارھلأا

ةسسؤم

,

ةيلودلا

ةسايسلا

ددعلا

,

184

ليربإ

,

2014

ص

,

20

؛

,

ىفطصم

ةلاھ

ةدوع

ةيطارقميدلا

ىعولاو

حورلا

د

دعلا

,

مارھلاا

ةسسؤم

,

ةيلودلا

ةسايسلا

,

42

ليربا

2016

.

6

Esposito J.L. Islam and Politics. – Third edition. – Syracuse University Press, 1984. – 335 p.; Esposito J. Islam:

The Straight Path. - Oxford University, 1988; Mitchell R.P. The Society of Muslim Brothers. – London, 1969;
Halliday F. The politics of Islamic fundamentalism: Iran, Tunisia and the challenge to the secular state // Islam,
globalization and post modernity (Ed. by Ahmed A.S., Donnan H.). – L.; N.Y., 1994; Olsen, Gorm Rye. Islam: what
is its political significance? The cases of Egypt and Saudi Arabia. // Islam: State and Society. – Klaus Ferdinand and
Mehdi Mozaffari. - Scandinavian Institute of Asian Studies, London, 1988. – 219 p.; Milton-Edwards B.
Contemporary Politics in the Middle East. – U.K.: Cambridge, 2000. – 256 p.; Habeck M. Knowing the Enemy:
Jihadist Ideology and the War on Terror. - School of Advanced International Studies, Johns Hopkins University. -
New Haven : Yale University Press, 2006. – 243 p.; Vatikiotis P.J. The Middle East. From the end of Empire to the
end of Cold War. – London and New York, Routledge, 1997. – 284 p.; Loboda L. The Thought of Sayyid Qutb:
Radical Islam’s Philosophical Foundation. – Ashbrook Statesmanship Thesis. – Ashbrook Center for Public Affairs,
Ashland University, 2004. – 36 p.; Brown N., Hamzawy A., Ottaway M. Islamist Movements and the Democratic
Process in the Arab World: Exploring Gray Zones // Carnegie Endowment. - Carnegie Paper No. 67, March 2006. -
http://www.carnegieendowment.org/publications. Shaukat Ali. Islam and Politics. – Southeastern Massachusetts
University, USA. – Aziz Publishers, Urdu Bazaar, Lahore. – July 1990; Dessouki, Ali E. Hillal (ed.). Islamic
Resurgence in the Arab World. - New York: Praeger, 1982; Arkoun Mohammed. - Islam et democratie. Quelle
democratie? Quele Islam? // in Cites, PUF 12, 2002); Deeb M.-J. Understanding Islam. Islamic Scholar in
Residency at the Library. - African and Middle Eastern Division. // Information Bulletin of the Library of Congress.
– Washington, November 2001.; Tibi B. The Challenge of Fundamentalism. Political Islam and the New World
Disorder. Berkeley, 1998.

7

Большаков

О

.

Г

.

История

Халифата

:

в

3

томах

. –

Москва

.:

ГРВЛ

, 1989-1998;

Абу

Бакр

ас

-

Сиддик

//

Ислам

:

энциклопедический

словарь

. –

Москва

.:

ГРВЛ

, 1991 (

бундан

кейин

:

Ислам

). –

С

. 8-9;

Байт

ал

-

мал

//

Ислам

. –

С

. 37;

Закат

//

Ислам

. –

С

. 74;

Умар

//

Ислам

. –

С

. 241;

Усман

//

Ислам

. –

С

. 242-243;

Ушр

//

Ислам

. –

С

. 247-

248;

Фай

//

Ислам

. –

Б

. 248;

Халифа

//

Ислам

. –

Б

. 268;

ал

-

Харадж

//

Ислам

. –

С

. 273-274;

Хисба

//

Ислам

. –

С

.

279;

Средневековый

город

Ближнего

Востока

: VII-

середина

XIII

в

.:

Социально

-

экономические

отношения

Москва

.:

Восточная

литература

, 2001.;

Бартольд

В

.

В

.:

Халиф

и

султан

//

Соч

. –

Т

. VI. –

М

.:

Наука

, 1966. –

С

.

17-78;

Теократическая

идея

и

светская

власть

в

мусульманском

государстве

//

Соч

. –

Т

. VI. –

Москва

.:

Наука

,

1966. –

С

. 303-319;

Грязневич

П

.

А

.:

Формирование

арабской

народности

раннего

средневековья

//

Ислам

.

Религия

,

общество

,

государство

. –

Москва

.:

ГРВЛ

, 1984. –

С

. 132-144;

8

Пиотровский

М

.

Б

.

ар

-

Ридда

//

Ислам

. –

С

. 198-199;

ўша

муаллиф

.

Пророческое

движение

в

Аравии

в

VII

в

.

//

Ислам

.

Религия

,

общество

,

государство

. –

Москва

.:

ГРВЛ

, 1984. –

С

. 19-27;

Светское

и

духовное

в

теории

и

практике

средневекового

ислама

//

Ислам

.

Религия

,

общество

,

государство

. –

Москва

.:

ГРВЛ

, 1984. –

С

.

175-188;

Прозоров

С

.

М

.:

Али

ибн

Аби

Талиб

//

Ислам

. –

С

. 18-19;

Имам

//

Ислам

. –

С

. 97-98;

ўша

муаллиф

.

К

проблеме

верховной

власти

в

исламе

//

Ислом

ва

дунёвий

-

маърифий

давлат

(

халқаро

анжуман

тезислар

). –

Тошкент

.:

Имом

Бухорий

халқаро

жамғармаси

, 2002. –

С

. 8-12.

9

Бабкин

С

.

Э

.

Движения

политического

ислама

в

Северной

Африке

. –

Москва

., 2000;

Донцов

В

.

Е

.

Современные

исламские

движения

и

организации

на

Ближнем

Востоке

в

системе

международных

отношений

. –

Москва

., 2001;

Жданов

Н

.

В

.

Исламская

концепция

миропорядка

. –

Москва

., 2003;

Игнатенко


background image

38

вопросы

политизации

ислама

в

мусульманском

мире

и

влияния

«

исламского

фактора

»

на

внутреннюю

и

внешнюю

политику

стран

Ближнего

Востока

и

Северной

Африки

.

Такие

ученые

-

религиоведы

и

политологи

Узбекистана

,

как

А

.

А

.

Хасанов

,

З

.

М

.

Хусниддинов

,

Х

.

Мухамедов

,

К

.

Зохидов

,

З

.

Шокирова

в

своих

исследованиях

изучали

историю

полуострова

Арабистан

,

жизнь

пророка

Мухаммеда

,

этапы

формирования

арабо

-

мусульманской

системы

государственности

,

постепенное

выделение

светских

принципов

в

ранней

исламской

государственности

,

этапы

перехода

от

теократической

системы

к

светскому

режиму

в

процессе

государственного

развития

,

религиозно

-

политические

течения

10

.

В

работах

известных

политологов

и

правоведов

республики

Ш

.

Пахрутдинова

,

З

.

Мунавварова

,

С

.

Гафурова

,

Ш

.

Ёвкочева

,

М

.

Ражабовой

,

О

.

Юсупова

,

М

.

Нуритдинова

,

З

.

Хусниддинова

,

У

.

Хасанбоева

,

А

.

Тулепова

,

А

.

Абдисатторова

,

Ф

.

Каримова

изучаются

социально

-

политические

процессы

в

арабских

странах

,

проблемы

обеспечения

международной

и

региональной

безопасности

11

.

В

процессе

подготовки

А

.

А

.

Политический

радикализм

в

исламе

. –

Москва

., 2004;

Иран

:

ислам

и

власть

. –

Москва

., 2001;

Ислам

и

исламизм

.

Е

.

М

.

Кожокина

тахрири

остида

тайёрланган

. –

Москва

., 1999;

Ислам

и

политика

(

Взаимодействие

ислама

и

политики

в

странах

Ближнего

и

Среднего

Востока

,

на

Кавказе

и

в

Центральной

Азии

). –

Москва

.,

2001;

Одноразовая

демократия

для

Египта

//

НГ

-

Религии

. 18.01.2012;

Семедов

С

.

А

.

Ислам

в

политике

:

идеология

и

практика

/

С

.

А

.

Семедов

. –

Москва

., 2009;

Ислам

на

постсоветском

пространстве

:

взгляд

изнутри

/

Мухаррирлар

.

А

.

Малашенко

и

М

.

Брилл

Олкотт

. –

Москва

., 2001;

Комар

В

.

И

.

Исламские

политические

движения

в

Северной

Африке

:

генезис

и

типология

. –

Москва

., 2001;

Ланда

Р

.

Г

.

Исламо

-

экстремизм

и

Россия

в

контексте

отношений

Восток

-

Запад

//

Ближний

Восток

и

современность

. 2002.

Вып

.

14.,

Политический

ислам

:

предварительные

итоги

. –

Москва

.:

ИБВ

, 2005. – 285

с

.,

Россия

и

ислам

:

путь

к

взаимодействию

/

Институт

востоковедения

Российской

академии

наук

. –

Москва

.:

Медина

, 2016. – 338

с

.;

Малашенко

А

.

В

.

Исламские

ориентиры

Северного

Кавказа

. –

Москва

., 2001;

Мусульманские

страны

у

границ

СНГ

(

Афганистан

,

Пакистан

,

Иран

и

Турция

современное

состояние

,

история

и

перспективы

). –

Москва

., 2001;

Модестов

С

.

А

.

Геополитика

ислама

. –

Москва

., 2003;

Сюкияйнен

Л

.

Ислам

против

ислама

.

Об

исламской

альтернативе

экстремизму

и

терроризму

//

Центральная

Азия

и

Кавказ

.

Лулео

, 2002.

3;

Сюкияйнен

Л

.

Ислам

против

исламского

экстремизма

//

Азия

и

Африка

сегодня

. 2003.

2;

Зинченко

М

.

С

.

Проблема

политизации

ислама

в

современном

мире

:

вопросы

теории

и

практики

/

М

.

С

.

Зинченко

//

Правовая

политика

и

правовая

жизнь

:

Академический

и

вузовский

юридический

научный

журнал

. –

Саратов

, 2010. –

1 (38). –

С

. 138 – 144 (0,5

п

.

л

.).,

Зинченко

М

.

С

.

Политизация

религии

:

понятие

,

сущность

,

причины

появления

/

М

.

С

.

Зинченко

//

Актуальные

проблемы

политического

развития

современной

России

:

Материалы

научно

-

практической

конференции

студентов

и

молодых

ученых

. –

Кемерово

, 2010 –

С

. 42-48.

10

Ҳасанов

А

.

Макка

ва

Мадина

тарихи

. –

Тошкент

.:

Меҳнат

, 1992;

ўша

муаллиф

. «

Жоҳилия

»

асри

арабларида

якка

худолик

ғоясининг

шаклланиши

//

Ўзбекистонда

ижтимоий

фанлар

. 1994. –

1-2;

Қадимги

Арабистон

ва

илк

ислом

: I

китоб

.

Жоҳилия

асри

. –

Тошкент

.:

ТИУ

, 2001;

Мисрда

Ихвон

муслимин

нинг

ҳокимият

тепасига

келиши

ва

қулаши

//

Хорижий

Шарқ

мамлакатлари

тарихий

жараёнлари

ва

уларни

ўрганишнинг

долзарб

муаммолари

.

Илмий

-

амалий

конференция

материаллари

. -

Тошкент

.:

ТошДШИ

, 2015.

-

Б

. 10;

Ҳусниддинов

З

.

М

.:

Ислом

:

йўналишлар

,

мазҳаблар

,

оқимлар

. –

Тошкент

.:

Ўзбекистон

миллий

энциклопедияси

, 2000;

ўша

муаллиф

.

Ислом

ва

мазҳаблар

. –

Тошкент

.:

Мовароуннаҳр

, 2000;

Муҳамедов

Ҳ

.

Ислом

ва

давлат

назарияси

муаммолари

. –

Тошкент

.:

Адолат

, 1999;

Заҳидов

Қ

.

Т

.

Илк

ислом

давлатчилиги

ва

унинг

шаклланиш

жараёнлари

(632-661

йиллар

):

Тар

.

фан

.

номз

. ...

дисс

.

автореф

. –

Тошкент

.:

ТИУ

, 2005.;

Шокирова

З

.

Илк

исломда

сулҳпарварлик

тамойилларининг

тарихий

-

қиёсий

таҳлили

:

Тар

.

фан

.

номз

. ...

дисс

.

автореф

. –

Тошкент

.:

ТИУ

, 2012.

11

Жўраев

Т

.

А

.,

Пахруддинов

Ш

.

И

.

Дунёвий

давлатчилик

ва

сиёсийлашган

динийлик

. –

Тошкент

.:

Академия

,

2008;

Мунавваров

З

.

И

.

Страны

Аравийского

полуострова

в

международных

политических

и

экономических

отношениях

20

века

:

автореф

.

дисс

. ...

док

.

полит

.

наук

. –

Ташкент

., 1997; “

Араб

баҳори

ва

Марказий

Осиё

хавфсизлиги

муаммолари

//

Хорижий

Шарқ

мамлакатлари

тарихий

жараёнлари

ва

уларни

ўрганишнинг

долзарб

муаммолари

(

илмий

-

амалий

конференция

материаллари

). -

Тошкент

.:

ТошДШИ

, 2016. -

Б

.79;

Ёвкочев

Ш

.

А

.

Исламский

фактор

в

политической

системе

современного

Египта

. –

Ташкент

.:

Ташкентский

исламский

университет

, 2008;

Миср

Араб

Республикасида

:

давлат

ва

диний

институтлар

. –

Тошкент

.:

Акдемия

, 2007. – 36

б

.,

Мусулмон

оламида

сиёсий

тизимларнинг

шаклланиши

//

Жамият

ва

бошкарув

. –

Тошкент

, 2007.

3. 94-95

б

;

Ражабова

М

.

Диний

экстремизм

ва

террорчилик

. –

Тошкент

.:

Мовароуннаҳр

,


background image

39

данной

диссертации

научные

работы

вышеперечисленных

ученых

и

исследователей

были

приняты

во

внимание

и

прокомментированы

в

соответствии

с

темой

.

В

отличие

от

вышеуказанных

научных

трудов

,

в

настоящей

исследовательской

работе

процессы

политизации

ислама

в

арабских

странах

Африки

исследованы

в

контексте

региональной

безопасности

и

сделаны

научные

заключения

,

а

также

разработаны

предложения

по

решению

имеющихся

социально

-

политических

проблем

.

Связь

темы

диссертации

с

научно

-

исследовательскими

работами

высшего

учебного

заведения

,

в

котором

выполнена

диссертация

.

Диссертация

выполнена

в

рамках

приоритетного

научного

направления

темы

10

плана

научно

-

исследовательских

работ

Ташкентского

государственного

института

востоковедения

Особенности

социально

-

политических

процессов

в

странах

Востока

и

их

влияние

на

международные

отношения

”.

Цель

исследования

состоит

в

раскрытии

причин

и

условий

возникновения

проблемы

политизации

религии

ислама

в

арабских

странах

Африки

,

ее

влияния

на

социально

-

политическую

обстановку

в

регионе

и

политические

процессы

.

Задачи

исследования

:

анализ

теоретико

-

концептуальных

взглядов

на

политизацию

религии

и

методических

основ

ее

исследования

;

изучение

формирования

и

развития

теоретических

подходов

по

политизации

религии

ислама

;

рассмотрение

влияние

политизации

религии

ислама

на

социально

-

политические

процессы

в

условиях

глобализации

;

анализ

вопросов

эволюции

процесса

политизации

ислама

в

арабских

странах

,

а

также

роли

и

значения

религиозного

фактора

в

официально

-

политических

,

нормативно

-

правовых

документах

арабских

стран

с

политической

точки

зрения

;

определение

влияния

исламских

партий

и

религиозных

организаций

на

социально

-

политические

процессы

в

арабских

странах

Африки

;

изучение

особенностей

процесса

политизации

религии

ислама

в

арабских

странах

Африки

,

а

также

ее

влияния

на

этно

-

политическую

и

этно

-

религиозную

обстановку

;

научный

анализ

политического

и

геостратегического

положения

Африканского

континента

в

международных

отношениях

,

а

также

этапов

формирования

в

нем

интересов

внешних

сил

;

2000;

Нуритдинов

М

.

Ислом

:

бағрикенглик

ва

мутассиблик

. –

Тошкент

.: 1998;

Ҳусниддинов

З

.

М

.:

Ислом

:

йўналишлар

,

мазҳаблар

,

оқимлар

. –

Тошкент

.:

Ўзбекистон

миллий

энциклопедияси

, 2000;

Ислом

ва

мазҳаблар

. –

Тошкент

.:

Мовароуннаҳр

, 2000;

Хасанбоев

Ў

.

Ўзбекистонда

давлат

ва

дин

муносабатлари

:

диний

ташкилотлар

,

оқимлар

,

мафкуравий

курашнинг

долзарб

йўналишлари

. –

Тошкент

.:

ТИУ

, 2014;

Муҳамедов

Ҳ

.

Ислом

ва

давлат

назарияси

муаммолари

. –

Тошкент

.:

Адолат

, 1999;

Тулепов

А

.

Ислом

ва

ақидапараст

оқимлар

. –

Тошкент

.: Sharq, 2014;

Абдисатторов

А

.

А

.

Форс

кўрфази

араб

давлатлари

ташқи

сиёсатида

ислом

омили

нинг

сиёсий

таҳлили

:

сиёсий

фан

номз

. ...

дисс

.

автореф

. –

Тошкент

.:

ТошДШИ

,

2005;

Каримов

Ф

.

Э

.

Яқин

Шарқ

давлатларидаги

этносиёсий

жараёнларнинг

минтақа

хавфсизлигига

таъсири

:

сиё

.

фан

. PhD...

дисс

.

автореф

. –

Тошкент

.:

ЎзМУ

, 2017.


background image

40

оценка

места

и

роли

политического

ислама

в

обеспечении

региональной

безопасности

Северо

-

Восточной

Африки

;

исследование

вопросов

обеспечения

безопасности

на

Африканском

континенте

в

условиях

современных

политических

реформаций

,

а

также

разработка

концептуальных

и

практических

рекомендаций

.

На

основе

научных

заключений

разработка

предложений

и

рекомендаций

,

служащих

регулированию

взаимоотношений

государства

и

религии

в

Узбекистане

.

Объектом

исследования

выбраны

проблемы

,

связанные

с

политизацией

религии

в

арабских

странах

Африки

и

ее

влияние

на

политические

процессы

.

Предметом

исследования

являются

актуальные

проблемы

возникновения

условий

и

причин

политизации

ислама

на

территории

стран

арабской

Африки

,

ее

влияния

на

политические

процессы

в

регионе

.

Методы

исследования

.

В

процессе

анализа

первоисточников

,

написанных

в

основном

на

арабском

языке

,

был

применен

историко

-

сопоставительный

метод

.

Автор

руководствовался

указаниями

и

высказываниями

,

выдвинутыми

в

произведениях

Первого

Президента

Республики

Узбекистан

И

.

А

.

Каримова

и

Президента

Республики

Узбекистан

Ш

.

М

.

Мирзиёева

,

направленными

на

необходимость

уважительного

отношения

к

исламу

,

являющейся

основой

идеи

национальной

независимости

,

национальных

ценностей

и

религиозной

толерантности

.

Подход

к

историческим

процессам

в

диссертации

осуществлен

на

основе

методов

объективности

,

исторического

анализа

,

сопоставительного

анализа

,

свободы

совести

и

личности

,

согласно

диалектически

-

этическим

принципам

.

Научная

новизна

исследования

состоит

в

следующем

:

безработица

в

арабских

странах

,

низкий

уровень

жизни

,

безграмотность

,

недостаток

жилья

,

социальная

отсталость

,

разгул

коррупции

,

клановости

,

вмешательство

внешних

сил

в

социально

-

политические

процессы

указаны

в

качестве

важных

факторов

,

влияющих

на

политизацию

ислама

;

доказано

,

что

предупреждение

оказания

влияния

на

избирательные

процессы

сторонников

политического

ислама

в

арабских

странах

,

политической

активизации

религиозных

политических

партий

,

создания

ими

различных

политических

формирований

является

важным

условием

оздоровления

религиозной

обстановки

;

обоснована

необходимость

укрепления

религиозной

толерантности

,

межконфессионального

диалога

,

взаимодоверия

между

странами

региона

в

целях

предотвращения

влияния

фактора

внешних

сил

на

политические

процессы

в

арабских

странах

,

особенно

отношения

между

мусульманами

и

христианами

,

суннитами

и

шиитами

;

разработаны

рекомендации

по

борьбе

арабских

стран

Африки

и

Республики

Узбекистан

против

религиозного

экстремизма

и

фундаментализма

,

а

также

координации

взглядов

и

подходов

данных

стран

по

единым

усилиям

в

решении

указанных

проблем

;


background image

41

разработаны

практические

рекомендации

согласно

современным

требованиям

по

совершенствованию

взаимного

диалога

между

государством

и

религией

,

а

также

между

конфессиями

,

доведения

до

граждан

сути

принципов

религиозной

и

национальной

толерантности

,

межнационального

согласия

.

Практические

результаты

исследования

состоят

в

следующем

:

политические

и

правовые

стороны

регулирования

отношений

между

религией

и

государством

освещены

как

в

теоретическом

,

так

и

в

практическом

плане

,

раскрыты

основные

их

особенности

;

с

теоретической

точки

зрения

раскрыта

своеобразная

характеристика

влияния

политического

ислама

на

деятельность

политических

систем

государств

и

,

на

этой

основе

,

освещены

политические

и

правовые

стороны

регулирования

отношений

между

религией

и

государством

,

разработаны

теоретические

рекомендации

;

обоснованы

предложения

по

укреплению

межконфессиональных

отношений

и

диалога

в

целях

обеспечения

безопасности

в

арабском

мире

;

даны

предложения

по

всесторонней

пропаганде

дисциплин

,

изучаемых

в

Международной

исламской

академии

Узбекистана

,

международных

научно

-

исследовательских

центрах

Имама

Бухари

и

Имама

Термизи

,

тематики

исследования

,

путей

и

средств

повышения

культуры

толерантности

у

молодежи

;

разработано

предложение

по

совершенствованию

механизма

регулирования

религиозных

организаций

с

учетом

признания

государством

религии

как

части

духовности

народа

и

предоставления

религиозной

свободы

гражданам

,

создания

условий

для

верующих

.

Достоверность

результатов

исследования

определяется

целесообразностью

использованных

в

исследовании

подходов

и

методов

,

получением

информации

из

официальных

источников

,

в

том

числе

аналитических

материалов

организаций

,

регулирующих

взаимоотношения

религии

и

государства

и

изучению

их

деятельности

,

материалов

средств

массовой

информации

,

а

также

практической

реализации

соответствующих

выводов

и

предложений

уполномоченными

органами

.

Научная

и

практическая

значимость

результатов

исследования

.

Результаты

исследования

могут

быть

использованы

высшими

учебными

заведениями

в

учебном

процессе

при

создании

учебников

и

учебных

пособий

по

таким

дисциплинам

как

Основы

и

теория

религиоведения

”, “

Политика

и

религия

”, “

Исламский

фактор

в

мировой

политике

”.

Практическая

значимость

результатов

исследования

определяется

использованием

разработанных

предложений

и

рекомендаций

в

подготовке

программных

документов

по

государственному

регулированию

деятельности

религиозных

организаций

в

республике

,

разработке

комплексных

мер

по

эффективному

развитию

отрасли

.


background image

42

Внедрение

результатов

исследования

.

Согласно

разработанным

предложениям

по

предотвращению

политизации

религии

в

арабских

странах

Африки

и

ее

отрицательных

последствий

,

а

также

результатам

исследования

.

Результаты

проведенных

научных

исследований

по

изучению

влияния

политизации

ислама

на

социально

-

политические

процессы

,

обеспечение

региональной

и

международной

безопасности

,

фактора

внешних

сил

в

политических

процессах

африканских

стран

,

а

также

разработанные

практические

рекомендации

по

решению

этно

-

политических

,

этно

-

религиозных

конфликтов

,

обеспечения

безопасности

и

стабильности

в

регионе

использованы

в

подготовке

информационно

-

аналитического

материала

Законодательной

палаты

Олий

Мажлиса

Республики

Узбекистан

.

(

справка

02\2-1093

Законодательной

палаты

Олий

Мажлиса

Республики

Узбекистан

от

26

октября

2016

года

).

Заключения

,

предложения

и

рекомендации

данного

исследования

использованы

комитетами

Законодательной

палаты

Олий

Мажлиса

Республики

Узбекистан

в

ряде

мероприятий

,

проведенных

в

2016

году

,

в

том

числе

2

августа

в

Жукорги

Кенгесе

Республики

Каракалпакстан

,

также

местных

советов

, 23

августа

в

Министерстве

обороны

Республики

Узбекистан

, 27

октября

на

военно

-

медицинском

факультете

ТашМА

,

где

проведенные

семинары

и

круглые

столы

послужили

укреплению

идеологического

иммунитета

против

идеологических

угроз

у

молодежи

,

ее

информационной

безопасности

;

Использовано

в

обеспечении

исполнения

пунктов

3.23, 3.25, 4.29, 4.32,

9.57

мер

Комитета

по

делам

религий

,

направленных

на

выполнение

Решения

3

Кабинета

Министров

Республики

Узбекистан

«

О

повышении

уровня

и

эффективности

борьбы

против

фундаментализма

и

миссионерства

,

обеспечения

межконфессионального

и

межнационального

сотрудничества

,

толерантности

» (

справка

6859

Комитета

по

делам

религий

при

Кабинете

Министров

Республики

Узбекистан

от

23

октября

2017

года

).

Результаты

и

заключения

данного

исследования

в

определенной

степени

послужили

обогащению

новыми

идеями

и

предложениями

совместных

программ

и

контрольных

графиков

,

составленных

совместно

заинтересованными

организациями

и

учреждениями

в

свете

обеспечения

выполнения

пунктов

4,38

протокола

12

Кабинета

Министров

Республики

Узбекистан

от

4

января

2017

года

«

Программы

мер

,

направленных

на

обеспечение

стабильности

социально

-

духовной

обстановки

,

укрепления

межконфессиональной

и

межнациональной

дружбы

»;

отдельные

части

научно

-

исследовательской

работы

использованы

в

подготовке

аналитических

документов

институт

стратегических

и

межрегиональных

исследований

при

Президенте

Республики

Узбекистан

(

справка

02/47

ИСМИ

при

Президенте

Республики

Узбекистан

от

8

января

2018

года

).

Также

,

заключения

и

предложения

данной

исследовательской

работы

включены

в

рабочий

процесс

согласно

теме

исследования

ИСМИ

;

научные

новации

,

содержащиеся

в

исследовании

,

были

использованы

для

подготовки

пособия

«

Наука

достоинство

просвещения

»,

нацеленного


background image

43

на

раскрытие

понятий

о

чистой

исламской

религии

учащимся

7-11

классов

согласно

решению

545

Аппарата

Президента

Республики

Узбекистан

от

12

января

2018

года

,

а

также

решению

14/1-107

Премьер

-

министра

Республики

Узбекистан

от

13

января

2018

года

(

справка

03-03/1-2-815

Министерства

народного

образования

Республики

Узбекистан

от

2

апреля

2018

года

).

Диссертант

участвовал

в

составе

группы

авторов

указанного

методического

пособия

,

внедренного

в

учебный

процесс

общеобразовательных

школ

согласно

приказу

Министерства

народного

образования

Республики

Узбекистан

55

от

28

февраля

2018

года

.

Разработанные

в

исследовании

предложения

и

рекомендации

оказали

помощь

для

объяснения

молодежи

понятий

религиозной

и

национальной

толерантности

,

межнационального

согласия

,

разработки

практических

рекомендаций

;

результаты

диссертации

,

предложения

и

рекомендации

использованы

при

обеспечении

выполнения

требований

пунктов

2.3, 2.9

мер

Центра

по

исполнению

пункта

2

Постановления

Президента

Республики

Узбекистан

2855

от

27

марта

(

справка

09

Международного

научно

-

исследовательского

центра

Имама

Бухари

при

Кабинете

Министров

Республики

Узбекистан

от

12

декабря

2017

года

).

Результаты

данного

исследования

создали

условия

для

точного

и

убедительного

опровержения

деструктивных

идей

религиозных

экстремистских

течений

,

обогащения

интернет

сайтов

новой

информацией

,

повышения

уровня

религиозно

-

образовательной

грамотности

населения

;

научные

новшества

исследования

использованы

для

обеспечения

исполнения

пунктов

2.6, 2.11

Контрольного

графика

по

реализации

2

пункта

мер

по

созданию

Центра

исламской

цивилизации

в

Узбекистане

,

а

также

выполнения

Постановления

Президента

Республики

Узбекистан

ПП

-3080

в

рамках

Центра

(

справка

127

Центра

исламской

цивилизации

при

Кабинете

Министров

Республики

Узбекистан

от

22

декабря

2017

года

).

Данное

исследование

будет

служить

подготовке

специалистов

,

имеющих

научный

и

религиозный

потенциал

,

раскрытию

гуманистической

сути

религии

ислама

в

условиях

усиления

угроз

по

овладению

сознанием

людей

,

борьбе

против

невежества

посредством

просвещения

,

воспитанию

подрастающего

поколения

в

духе

гуманистических

идей

,

национальной

гордости

;

выводы

научно

-

исследовательской

работы

в

определенной

степени

могут

служить

ознакомлению

соответствующих

сотрудников

правоохранительных

органов

с

историей

экстремистских

и

террористических

групп

,

с

их

идеями

и

современными

видами

(

справка

Министерства

внутренних

дел

Республики

Узбекистан

17/2-2393

от

23

декабря

2017

года

);

предложения

по

развитию

взаимного

сотрудничества

международного

сообщества

и

стран

региона

для

ликвидации

негативных

последствий

религиозного

фактора

на

этнорелигиозные

отношения

в

арабских

странах


background image

44

Африки

использованы

Независимым

институтом

мониторинга

формирования

гражданского

общества

для

подготовки

информационно

-

аналитического

материала

(

справка

01/017

Независимого

института

мониторинга

формирования

гражданского

общества

от

16

февраля

2017

года

).

Результаты

и

выводы

настоящего

исследования

в

условиях

глобализации

создали

условия

для

предложения

новых

идей

и

рекомендаций

по

защите

подрастающего

поколения

от

идеологических

угроз

,

борьбе

против

деструктивных

идей

,

ликвидации

их

негативных

последствий

.

Апробация

результатов

исследования

.

Результаты

исследования

были

обсуждены

на

3

международных

и

12

республиканских

научно

-

практических

конференциях

.

Публикация

результатов

исследования

.

По

теме

диссертации

в

отечественных

и

зарубежных

научных

изданиях

опубликовано

всего

65

работ

,

в

том

числе

1

монография

, 21

статья

в

научных

изданиях

,

рекомендованных

Высшей

аттестационной

комиссией

Республики

Узбекистан

для

публикации

основных

научных

результатов

докторских

диссертаций

,

из

них

19

опубликовано

в

республиканских

и

2 –

в

зарубежных

журналах

.

Структура

и

объем

диссертации

.

Структура

диссертации

состоит

из

введения

,

четырех

глав

,

заключения

и

рекомендаций

,

списка

использованной

литературы

и

приложений

.

Объем

диссертации

составляет

244

страницы

.

ОСНОВНОЕ

СОДЕРЖАНИЕ

ДИССЕРТАЦИИ

Во

введении

обоснована

актуальность

и

потребность

темы

исследования

,

охарактеризованы

её

цель

и

задачи

,

объекты

и

предметы

,

указано

её

соответствие

приоритетным

направлениям

развития

науки

и

технологии

в

республике

и

приведены

сведения

о

научной

новизне

,

изложены

практические

результаты

зарубежных

научных

исследований

,

связь

темы

диссертации

с

научно

-

исследовательскими

работами

высшего

образовательного

учреждения

,

где

выполнена

диссертация

,

степень

изученности

проблемы

,

методы

исследования

,

достоверность

полученных

результатов

,

раскрыто

научное

и

практическое

значение

полученных

результатов

,

приведены

сведения

по

внедрению

на

практике

и

издания

результатов

исследования

,

а

также

структура

диссертации

.

В

первой

главе

исследования

«

Теоретико

-

методологические

основы

исследования

процесса

политизации

религии

»

исследованы

теоретико

-

концептуальные

взгляды

по

политизации

религии

и

методологические

основы

ее

исследования

,

формирование

и

развитие

теоретических

подходов

о

политизации

ислама

,

влияние

политизации

ислама

на

социально

-

политические

процессы

в

условиях

глобализации

.

Религия

по

своей

природе

является

очень

сложным

социальным

явлением

,

она

есть

продукт

веры

в

отношении

наличия

неестественных

сил

.


background image

45

Термин

«

религия

»

в

переводе

с

арабского

языка

означает

«

вера

», «

верить

»

12

.

В

данной

главе

проанализированы

теоретико

-

концептуальные

взгляды

о

политизации

религии

,

их

сущность

,

этапы

развития

и

влиянии

политизации

ислама

на

социально

-

политические

процессы

в

условиях

глобализации

.

В

исследовании

приведены

мнения

и

взгляды

о

религии

и

политизации

религии

не

только

ученых

,

но

и

общепризнанные

определения

в

определенном

государстве

,

между

государствами

или

в

международном

масштабе

.

Президент

Республики

Узбекистан

Ш

.

М

.

Мирзиёев

подчеркивает

,

что

«

Ислам

призывает

нас

к

добру

и

миру

,

сохранению

подлинного

человеческого

начала

»

13

.

Первый

Президент

Республики

Узбекистан

И

.

А

.

Каримов

о

месте

и

значения

религии

в

обществе

изложил

следующее

мнение

: «

Религия

,

прежде

всего

,

будучи

определенной

сферой

духовной

жизни

общества

,

группы

,

отдельной

личности

,

накопила

в

себе

общечеловеческие

нормы

морали

,

оживила

их

,

превратила

их

в

обязательные

правила

морали

религия

укрепила

у

людей

чувство

веры

.

Очищала

и

возвышала

их

.

Дала

силу

в

преодолении

испытаний

жизни

,

проблем

и

трудностей

.

Помогала

в

сохранении

общечеловеческих

и

духовных

ценностей

и

передаче

их

от

поколения

к

поколению

Именно

поэтому

религия

спутник

человека

,

определенная

часть

человеческой

жизни

».

Вместе

с

признанием

великой

роли

религии

,

необходимо

подчеркнуть

,

что

религиозное

мировоззрение

не

является

единым

способом

отношения

к

мысли

,

человека

к

окружающему

себя

миру

и

к

себе

подобным

людям

.

Светская

мысль

,

светский

образ

жизни

также

развивались

рядом

с

ней

,

имея

права

равной

жизни

»

14

.

В

исследовании

проанализированы

взгляды

о

взаимосвязи

религии

и

политики

,

приведены

четыре

вида

угроз

,

связанных

с

приоритетностью

политики

в

отношении

религии

:

во

-

первых

,

установление

контроля

над

личностью

и

путем

поощрения

за

прием

существующего

режима

как

есть

,

подавить

социальные

,

психологические

и

экономические

недовольства

;

во

-

вторых

,

составление

мира

путем

достижения

консенсуса

между

политиком

и

верующим

человеком

.

При

этом

политик

обращается

к

верующему

человеку

,

чтобы

спастись

от

мучений

судного

дня

,

а

верующий

12

Ҳасанбоев

Ў

.

Ўзбекистонда

давлат

ва

дин

муносабатлари

:

диний

ташкилотлар

,

оқимлар

,

мафкуравий

курашнинг

долзарб

йўналишлари

. –

Т

.:

ТИУ

, 2014. –

Б

. 323.;

Мисрлик

тадқиқотчи

Абдул

Ваҳҳоб

Ан

-

Наворий

Маъна

калимат

ад

-

дийн

номли

мақоласида

дин

калимасининг

луғавий

ва

истилоҳий

маъноси

охират

куни

,

самовий

рисола

,

ибодат

,

дастур

,

самовий

китоблар

,

ваъда

ва

ишонч

,

йўл

,

қонун

ва

шариъат

деган

маъноларни

англатишини

очиб

берган

.

http://www.ahl-alquran.com/arabic/show_article.php?main_id=15221

13

Президент

Республики

Узбекистан

Шавкат

Мирзиёев

19

сентября

2017

года

выступил

на

72-

й

сессии

Генеральной

Ассамблеи

Организации

Объединенных

Наций

. http://uza.uz/ru/politics/prezident-uzbekistana-

shavkat-mirziyeev-vystupil-na-72-y-ses-20-09-2017?sphrase_id=4103116

14

Каримов

И

.

А

.

Ўзбекистон

буюк

келажак

сари

. –

Т

.:

Ўзбекистон

, 1999. –

Б

.441-442.


background image

46

человек

,

в

свою

очередь

,

обращается

к

политику

,

чтобы

защищаться

от

мук

светской

жизни

;

в

-

третьих

,

угрозы

,

связанные

со

сторонниками

тоталитарного

подхода

в

религиозных

вопросах

.

Они

,

признавая

естественной

широкую

масштабность

религии

,

стремятся

установить

контроль

над

всеми

видами

общественного

мнения

;

в

-

четвертых

,

угрозы

,

исходящие

от

сторонников

сильного

конфессионального

подхода

.

Они

становятся

причиной

формирования

очень

опасных

дистанций

между

лицами

,

относящихся

к

различным

религиям

.

В

результате

появляется

группа

отдельных

личностей

,

не

относящихся

к

Родине

,

а

к

определенной

религиозной

общине

.

В

данной

главе

раскрыты

также

определения

о

политизации

религии

и

ее

причины

.

Как

подчеркивает

российский

политолог

С

.

А

.

Семедов

:

«

Политизация

религии

-

это

процесс

возникновения

религиозного

фундаментализма

во

всех

мировых

религиях

»

15

.

Египетский

политолог

Самих

Аътиф

ал

-

Зайн

излагает

мысль

о

том

,

что

«

Активная

политизация

религии

в

современных

политических

отношениях

осуществляется

по

этим

трем

видам

и

поэтому

данное

стремление

усилится

еще

более

.

Объективные

слова

об

исламизме

-

исламе

,

который

превратился

в

реальную

политическую

силу

,

определяющей

и

региональную

и

глобальную

природу

политического

процесса

,

оказывающую

серьезное

влияние

на

массовое

сознание

,

морально

-

духовные

,

культурные

,

социально

-

экономические

процессы

и

особенно

на

политические

вопросы

развития

в

различных

частях

мира

»

16

.

По

мнению

египтянина

Ахмада

Хусейн

Якуба

,

политизация

ислама

-

это

ответ

на

модернизацию

и

глобализацию

17

.

Между

XX-XXI

веками

ислам

превратился

в

серьезный

фактор

,

оказывающий

влияние

на

политические

процессы

и

внутри

стран

,

и

в

международном

масштабе

.

Политизация

ислама

в

этот

период

привела

к

социально

-

политической

категоричности

в

мире

.

Естественно

это

имеет

своеобразные

причины

.

Нет

единственного

мнения

в

академической

среде

о

политизации

религии

и

ислама

.

В

политологии

,

философии

и

публицистике

часто

считают

,

что

политизация

одинакова

с

радикализацией

.

Автор

исследования

подчеркивает

,

что

радикализация

это

резкая

форма

политизации

ислама

.

Российский

политолог

Р

.

Л

.

Ланда

выделяет

«6

факторов

радикализации

ислама

»: 1)

никогда

не

ослабшая

древняя

привычка

противостояния

даже

во

время

колониализма

и

после

него

к

окрепшему

Западу

; 2)

ограниченный

,

местный

,

недовведенный

до

конца

вид

модернизации

и

«

вестернизации

»

Востока

в

целом

,

и

мусульманского

востока

,

в

частности

; 3)

не

вера

широкой

мусульманской

массы

светским

15

Семедов

С

.

А

.

Ислам

в

поисках

новой

системы

миропорядка

//

Роль

государственных

органов

управления

в

предотвращении

экстремизма

.

Материалы

научно

-

практической

конференции

. -

Махачкала

, 2009. –

С

.56.

16

.

عامجلاا

,

داصتقلاا

,

مكحلا

:

ملاسلاا

ماظنلا

.

أ

.

س

نيزلا

,

ينانبللا

باتكلا

راد

:.

توريب

2009

.

.

ص

23

.

17

Лубнаний

,

-

Китаб

ал

-

Байрут

.:

Дар

ал

ижтимаъ

.

-

иқтисод

,

ал

-

хукм

,

ал

-

ислам

:

ал

-

м

ал

Зайн

С

.

А

.

Низо

-

Ал

http://dar.bibalex.org/webpages/mainpage.jsf?PID=DAF-Job

:

350

.

ملاسلاا

يف

يسايسلا

ماظنلا

.

ح

.

أ

بوقعي

راد

:.

ةرھاقلا

,

ةيملاسلاا

1996

.

ص

.

121

.


background image

47

националистам

,

кроме

того

апатия

к

социалистической

политике

,

которая

не

может

решить

сложных

проблем

после

колониализма

в

мусульманских

странах

; 4)

в

их

сознании

опыт

мирового

национализма

,

то

есть

с

такими

демократическими

воображениями

«

импортной

идеологии

»

как

социализм

и

либерализм

,

отделять

силой

все

,

что

связано

с

Западными

административными

,

юридическими

и

идеологическими

стандартами

; 5)

возникновение

и

динамичное

распространение

идеи

исламского

фундаментализма

в

качестве

движения

против

«

вестернизации

»

мусульманского

общества

,

наносящего

ущерб

хоть

ограниченно

монополии

ислама

в

социальной

и

религиозной

сфере

жизни

; 6)

урбанизация

и

маргинализация

населения

в

широком

масштабе

,

разделение

на

слои

и

поляризация

мусульманского

мира

в

процессе

пауперизации

села

,

не

взятый

под

контроль

и

несравненный

рост

социальной

напряженности

,

которые

поддерживают

данный

процесс

18

.

Политолог

Ш

.

А

.

Ёвкочев

,

считает

возможным

делить

на

две

группы

основные

факторы

на

внешние

и

внутренние

факторы

,

приведшие

к

усилению

и

политизации

ислама

:

внешние

факторы

:

1 -

геополитические

; 2 -

внешне

политические

; 3 -

религиозные

; 4 -

военно

-

политические

, 5 -

культурно

-

идеологические

;

внутренние

факторы

:

1 -

религиозно

-

идеологические

; 2 -

экономические

; 3 -

социальные

; 4 -

психологические

19

.

В

целом

процесс

политизации

присущ

всем

мировым

религиям

.

Политизация

религии

была

разной

в

разных

исторических

периодах

.

Политизация

религии

это

постоянный

процесс

,

он

будет

продолжаться

пока

в

обществе

существуют

религия

и

политика

.

Однако

невозможно

однозначно

говорить

о

политизации

ислама

,

так

как

в

исламе

нет

разделения

на

религию

и

политику

.

Автор

в

исследовании

применяет

данное

понятие

политизация

ислама

»)

в

качестве

усиление

ислама

в

политических

процессах

,

использование

ислама

в

политических

целях

.

Согласно

точке

зрения

современных

мусульман

,

прочность

государства

и

сплоченность

общества

зависит

не

от

светских

и

религиозных

начал

,

а

наоборот

от

верного

разделения

социально

-

политических

дел

от

религиозных

дел

большинством

мусульман

,

они

обращают

внимание

и

допускают

возможность

жизни

,

имеющей

полнокровные

права

религиозного

общества

в

рамках

светского

государства

,

и

считают

неприемлемыми

использование

ислама

в

качестве

средства

достижения

политических

целей

.

Вторая

глава

исследования

«

Вопрос

политизации

ислама

в

арабских

государствах

Африки

».

В

ней

исследованы

эволюция

процесса

политизации

ислама

в

арабских

странах

,

место

религиозного

фактора

в

нормативно

-

правовых

актах

и

место

исламских

партий

и

религиозных

организаций

в

социально

-

политических

процессах

.

18

Ланда

Р

.

Г

.

Причины

и

факторы

радикализации

ислама

//

Ислам

на

современном

Востоке

/

Отв

.

ред

.

В

.

Я

.

Белокреницкий

и

А

.

З

.

Егорин

. –

М

., 2004. –

С

. 193–194.

19

Ёвқочев

Ш

.

А

.

Ислом

ва

ҳозирги

замон

. –

Т

.:

ТИУ

, 2010. –

С

. 69-70.


background image

48

Арабские

государства

Африки

расположены

в

северных

и

северно

-

восточных

регионах

Африканского

континента

.

Сегодня

в

их

число

входят

такие

государства

,

как

Египет

,

Ливия

,

Тунис

,

Алжир

,

Марокко

,

Мавритания

,

Судан

,

Южный

Судан

,

Сомали

и

Джибути

.

Анализ

эволюции

политизации

ислама

в

данном

регионе

показывает

,

что

она

связана

с

приходом

ислама

и

арабов

на

этот

континент

и

начиная

с

VII-VIII

веков

она

непосредственно

влияла

на

социально

-

политические

процессы

арабских

стран

Африки

.

Положения

ислама

нашли

своё

отражение

как

в

правовой

системе

арабских

стран

Африки

,

так

и

в

ряде

мусульманских

государствах

.

Исламовед

из

США

Б

.

Люис

подчеркивает

,

что

«

Ислам

со

дня

образования

доказывает

непосредственную

взаимосвязь

религии

и

государства

у

мусульман

,

это

подтверждается

письменными

источниками

,

историей

и

опытом

»

20

.

По

мнению

политолога

А

.

Х

.

Якуба

«

взаимосвязь

политики

и

религии

совпадает

с

мнениями

создания

идеального

общества

,

накопленных

в

принципах

религии

ислам

»

21

.

Поэтому

в

данной

главе

исследования

при

анализе

эволюции

политизации

ислама

обращено

к

нормативно

-

правовым

актам

.

В

частности

,

в

таких

арабских

государствах

Африки

,

как

Марокко

,

Мавритания

,

Судан

,

Ливия

,

Египет

,

до

сегодняшнего

дня

соблюдаются

мусульманские

права

,

и

в

качестве

основного

правового

источника

признается

Коран

.

Большинство

Конституций

подчеркивают

необходимость

составления

государственного

законодательства

на

основе

принципов

ислама

.

Конституция

Египта

1971

года

признает

важную

роль

ислама

в

развитии

общества

.

Соблюдение

шариатских

законов

не

только

религиозных

и

личных

,

но

и

правовых

обязанностей

мусульманских

граждан

.

Несмотря

на

полное

изложение

политических

прав

в

Конституции

Египта

подчеркивается

необходимость

соответствия

их

применения

принципам

морали

.

На

основе

закона

1980

года

о

защите

от

разобщенности

ценностей

,

запрещается

занимать

руководящие

должности

,

лицам

не

признающих

священные

законы

.

В

Ливии

ислам

признается

в

качестве

государственной

религии

,

а

шариат

как

основа

законодательства

.

Согласно

статье

2

«

Декларации

установления

государственной

власти

», «

Священный

Коран

-

это

Конституция

Социалистической

Народной

Арабской

Джамахирии

Ливии

».

Религиозный

фактор

является

одним

из

основных

элементов

государственного

механизма

.

М

.

Каддафи

,

который

пришел

к

государственной

власти

в

1969

году

,

при

создании

системы

государственных

органов

обратил

внимание

на

их

исламский

характер

.

В

статье

1

Конституции

2011

года

Ливийской

Республики

нового

периода

отмечено

«

Ислам

государственная

религия

.

Исламский

шариат

главный

источник

законодательства

»

22

.

Конституция

Мавритании

1991

года

признает

ислам

в

качестве

«

религии

государства

и

народа

» (

ст

.5),

а

само

государство

подчеркивается

как

20

Lewis

В

. The Return of Islam // Religion and Politics in the Middle East. - Westview Press, 1981. - P.133-154.

21

Яқуб

А

.

Х

.

Ан

-

Низом

ас

-

сиясий

фил

-

ислам

. –

Ал

-

Қоҳира

:

Дар

ал

-

исламийй

, http://dar.bibalex.org/webpages

/mainpage.jsf?PID=DAF-Job:107373

22

https://www.constituteproject.org/constitution/Libya_2012.pdf?lang=ar


background image

49

«

настоящая

демократическая

и

социальная

исламская

республика

».

В

преамбуле

конституции

Алжира

1996

года

указывается

историческая

ценность

ислама

и

её

связанность

с

национально

-

освободительным

движением

.

Алжир

называется

«

землей

ислама

»,

а

в

9-

статье

подчеркивается

недопустимость

в

государственных

организациях

противоречить

«

исламским

обычаям

»

23

.

Согласно

18-

статьи

конституции

Судана

мусульмане

,

работающие

в

государственных

и

общественных

организациях

должны

защищать

и

уважать

«

принципы

Корана

»,

а

остальные

в

своей

повседневной

жизни

,

в

экономике

,

политике

и

социальной

жизни

,

должны

соблюдать

и

реализовать

их

для

достижения

социальной

справедливости

в

прошениях

в

Божьем

царстве

24

.

Основы

духовных

и

культурных

основ

народов

арабских

государств

Африки

в

течении

веков

формировала

религия

ислам

.

Наряду

с

основами

Европейского

права

исламское

право

,

законы

шариата

считаются

основами

положений

конституций

государств

континента

.

Опыт

независимого

развития

арабских

стран

Африки

,

придав

новое

значение

религиозному

фактору

,

превратил

его

в

один

из

важных

факторов

внутреннего

политического

развития

.

Он

рассматривается

в

качестве

неотъемлемой

части

процесса

в

формировании

имиджа

политической

деятельности

.

Одним

из

важных

аспектов

исторического

развития

Алжира

стало

отделение

священной

власти

от

религии

ислам

.

В

Марокко

хотя

существует

высшее

управление

короля

,

существует

и

высшая

власть

лица

,

из

династии

пророка

Мухаммада

.

При

исследовании

проблемы

политизации

ислама

в

регионе

,

требуется

оценка

места

и

значения

исламских

партий

и

религиозных

организаций

в

социально

-

политических

процессах

.

Сегодня

в

арабском

мире

Африки

,

среди

стран

,

имеющих

парламент

,

избираемого

на

демократической

основе

в

основном

можно

показать

Алжир

,

Египет

,

Тунис

и

Марокко

.

В

настоящее

время

идет

процесс

модернизации

политической

системы

арабских

государств

Африки

.

Это

,

в

свою

очередь

,

сталкивается

с

критикой

со

стороны

различных

религиозных

и

заинтересованных

групп

и

осложняет

ситуацию

.

Есть

случаи

попытки

использования

основ

религиозного

учения

(

акида

).

В

социальном

развитии

активизация

составных

аспектов

взаимовлияния

современных

и

традиционных

начал

арабских

обществ

Африки

неразрывно

связаны

со

сложностями

в

координации

элементов

Западной

и

национальной

культуры

.

Третья

глава

исследования

«

Влияние

вопроса

политизации

религии

в

арабских

государствах

Африки

».

В

данной

главе

изучено

и

проанализировано

место

Африканского

континента

в

современных

социально

-

политических

процессах

,

влияние

политизации

ислама

в

арабских

государствах

Африки

,

этно

-

политические

и

этно

-

религиозные

ситуации

и

23

Дастур

ал

-

Жумҳурият

ал

-

Жазаириййа

ад

-

Демоқратиййа

аш

-

Шаъбиййа

http://www.e-lawyerassistance.com

/LegislationsPDF/algeria/ConstitutionAr.pdf

24

Дастур

ал

-

Жумҳурият

ал

-

Судан

http://www.moj.gov.sd/constitution.php


background image

50

влияние

социально

-

политических

и

экономических

проблем

на

политизацию

ислама

.

В

настоящее

время

Африка

считается

важной

составной

частью

мирового

сообщества

.

Существуют

сложные

политические

проблемы

перед

данным

«

пробуждающимся

континентом

»,

некоторые

из

них

имеют

многовековую

историю

,

например

,

колониализм

,

работорговля

и

т

.

д

.,

некоторые

из

них

появились

недавно

и

усилились

.

Данный

процесс

охватывает

сравнительно

маленький

период

.

С

распадом

Советского

Союза

изменился

баланс

геополитических

сил

мира

.

А

это

без

сомнения

,

проявилось

в

социально

-

экономических

,

политических

и

духовных

сферах

жизни

данного

континента

.

Народы

Африки

сравнительно

поздно

достигли

политической

независимости

,

однако

большинство

из

них

до

сих

пор

не

чувствуют

истинных

положительных

преобразований

.

Расположение

Африки

в

географическом

аспекте

поблизости

от

Европы

и

Ближнего

Востока

,

еще

более

повышает

геополитический

и

геоэкономический

статус

континента

и

интерес

развитых

государств

к

ней

.

По

этой

причине

,

как

подчеркивают

специалисты

из

Каирского

государственного

университета

и

института

изучения

и

исследования

Африки

«

Сегодня

формируется

великий

единый

геополитический

и

геостратегический

регион

,

объединяющий

в

себе

государства

континента

Африки

»

25

.

Африка

регион

богатый

минералом

,

сырьем

и

другими

огромными

ресурсами

.

Она

была

и

остается

важной

базой

сырья

мировой

экономики

.

В

настоящее

время

потребности

мировой

промышленности

в

различном

сырье

,

в

частности

, 90

процентов

платины

, 70

процентов

алмаза

, 35

процентов

марганца

, 34

процента

кобальта

, 15,5

процентов

боксита

,

обеспечивается

данным

континентом

.

Установленные

запасы

хромита

в

Африке

составляют

81

процент

всемирных

запасов

,

платины

90

процентов

,

фосфата

76

процентов

,

кобальта

60

процентов

,

марганца

61

процент

,

алмазов

39

процентов

,

золота

39

процентов

,

а

также

25

процентов

сырья

атомной

энергетики

находятся

в

данном

регионе

26

.

Кроме

того

,

установленные

запасы

нефти

на

континенте

составляют

75,4

млрд

.

баррелей

или

же

7,1

процентов

всех

мировых

запасов

,

а

запасов

природного

газа

10,2

трлн

.

кубических

метров

,

то

есть

7

процентов

мировых

запасов

27

.

Естественно

это

повышает

интерес

ведущих

государств

к

этому

региону

.

Большую

роль

в

геополитическом

,

региональном

распределении

сил

в

Африке

играют

государства

,

имеющие

мощную

армию

и

существенный

человеческий

потенциал

.

В

данном

регионе

в

конце

ХХ

века

более

2

млн

.

человек

находилось

на

военном

положении

.

Самые

крупные

армии

:

Египет

380

тыс

.

человек

(

при

82

млн

.

населении

),

Марокко

около

266

тыс

.

25

Institute of African Research and Studies - Cairo Universityýþ. https://ar-ar.facebook.com/Institute-of-African-

Research-and-Studies-Cairo-University-689483467785418/

26

Khadiagala, Gilbert M. & Terrence Lyons (eds.), African Foreign Policies: Power and Process. – London: Lynne

Rienner Pub., 2001. –

Р

.23.

27

ООН

и

политика

неоколониализма

в

Африке

.// http://www.barichev.ru/public/oon15.htm


background image

51

(

население

более

34

млн

.),

Алжир

около

122

тыс

. (

население

40,61

млн

.),

Эфиопия

– 138

тыс

. (

население

99,87

млн

),

Ангола

–100

тысяч

(

население

28,81

млн

.),

ЮАР

– 79

тыс

. (

население

55,92

млн

)

28

.

Арабские

государства

Африки

в

эпоху

«

холодной

войны

»

превратились

в

пространство

,

привлеченное

в

геополитические

интересы

ведущих

государств

мира

,

и

это

продолжается

до

сегодняшнего

дня

.

В

данном

регионе

основы

геополитических

ситуаций

за

последнее

десятилетие

развиваются

в

виде

внутренних

конфликтов

государств

,

межгосударственной

политической

,

экономической

борьбы

и

вооруженных

столкновений

,

межконфессиональных

противостояний

и

национально

-

этнических

столкновений

различных

племен

и

родов

.

Еще

один

важный

аспект

,

который

привлекает

постоянное

внимание

мирового

сообщества

и

относится

к

Африке

это

то

,

что

в

настоящее

время

данный

континент

становится

свидетелем

взаимных

региональных

столкновений

между

рядом

государств

.

Это

с

одной

стороны

,

местные

столкновения

и

вооруженные

конфликты

между

Суданом

и

Эфиопией

,

Сомали

и

Эфиопией

,

Йеменом

и

Эритреей

,

Эритреей

и

Эфиопией

,

Суданом

и

Южным

Суданом

,

Египтом

и

Суданом

.

С

другой

стороны

она

считается

регионом

,

соседствующим

с

такими

государствами

как

Ливия

,

Тунис

и

Египет

,

где

еще

сохраняется

сложная

обстановка

в

результате

«

арабской

весны

»

и

находится

в

соседстве

с

регионом

Ближнего

Востока

,

который

становится

очевидцем

арабско

-

израильских

столкновений

.

Одна

из

основных

проблем

в

арабских

государствах

Африки

это

обеспечение

стабильности

в

Ливии

.

В

результате

«

Арабской

весны

»

ликвидирована

власть

М

.

Каддафи

и

усилились

этно

-

религиозные

противоречия

.

Даже

появилась

опасность

разделения

страны

на

три

части

.

Вместе

с

тем

ИГИЛ

обосновалось

в

Ливии

,

и

стало

основным

очагом

угрозы

.

В

результате

возникло

новая

волна

терроризма

и

экстремистских

движений

,

прикрывающихся

именем

религии

и

наблюдается

активность

существующих

.

В

четвертой

главе

диссертации

«

Фактор

внешней

силы

в

политических

процессах

Африканского

континента

»

,

изучены

факторы

политического

ислама

в

обеспечении

социально

-

политической

безопасности

государств

Африки

в

условиях

глобализации

,

место

арабских

государств

Африки

в

концепции

«

Новый

Ближний

Восток

»

США

и

особенности

политики

борьбы

против

религиозного

экстремизма

и

радикального

ислама

государств

арабских

стран

и

Республики

Узбекистан

.

Одно

из

событий

,

оказывающее

широкое

влияние

на

социально

-

политическую

ситуацию

в

арабских

государствах

Африки

это

«

Арабская

весна

»,

которая

началась

в

2011

году

.

Российский

исследователь

Н

.

А

.

Комлева

отмечает

: «

Можно

называть

«

Арабской

весной

»

комплекс

политических

преобразований

,

которые

стремительно

начались

в

странах

28

ةيقيرفلأا

لودلا

ءامسأ

http://mawdoo3.com


background image

52

Северной

Африки

и

Ближнего

Востока

»

29

.

Можно

сказать

, «

Арабская

весна

»

была

движением

недовольства

в

отношении

сложной

внутренней

ситуации

,

сформированной

в

социально

-

политической

ситуации

данных

государств

,

однако

в

осуществлении

данных

событий

,

естественно

была

огромная

роль

внешних

влияний

.

Эти

процессы

были

результатом

социальных

и

религиозных

движений

,

в

качестве

примера

можно

привести

падение

существующих

режимов

в

Тунисе

,

Египте

,

Ливии

,

изменение

властной

элиты

в

Йемене

,

борьбу

между

официальной

властью

и

оппозиции

в

Сирии

,

которая

продолжается

по

сей

день

.

Согласно

мнению

арабских

,

российских

и

узбекских

ученых

,

если

демонстрации

против

существующего

режима

в

Тунисе

,

Египте

и

Йемене

были

внутренними

факторами

,

то

социально

-

экономический

кризис

,

обвинение

в

коррупции

властной

элиты

,

отсутствие

истинных

демократических

свобод

,

этно

-

конфессиональные

противоречия

,

как

решающий

фактор

в

Ливии

и

Сирии

,

составила

внешняя

поддержка

оппозиционных

сил

30

.

Данные

события

охватили

весь

арабский

мир

,

кроме

Сомали

,

Мавритании

и

Коморских

островов

,

изменили

последующую

судьбу

государств

,

также

случилась

трансформация

в

их

политических

структурах

и

системах

.

Нарушения

,

которые

совершились

в

арабском

мире

в

2011

году

,

в

научном

обиходе

называются

«

волнами

революций

»

31

или

«

волнами

демократизации

»

32

.

Такие

события

раньше

случались

в

середине

XX

века

под

называнием

«

весна

народов

,

в

60-

годах

прошлого

века

с

африканскими

колониальными

странами

»

и

в

80-90

годах

с

распадом

социалистического

блока

.

Однако

российский

специалист

Л

.

М

.

Исаев

считает

: «

недостаточно

верным

применения

термина

революции

в

отношении

«

арабской

весны

»,

термин

социально

-

политические

потрясения

более

правильно

раскрывает

данное

событие

»

33

.

Степень

влияния

«

Арабской

весны

»

была

разной

для

стран

Восточной

Африки

и

Ближнего

Востока

.

Условно

можно

отметить

,

что

результаты

данных

социально

-

политических

потрясений

оставили

глубокий

след

в

характере

политических

процессов

государств

Туниса

,

Египта

,

Йемене

,

Бахрейна

,

Ливии

,

Сирии

,

оказали

поверхностное

влияние

на

такие

государства

как

Марокко

,

Иордания

,

Ливан

,

Алжир

,

Кувейт

,

Саудовская

Аравия

,

Судан

и

Оман

34

.

В

первой

группе

выше

изложенных

государств

«

волна

демократизации

»

привела

к

падению

политических

режимов

,

пал

29

Комлева

Н

.

А

.

Арабская

весна

:

геополитический

аспект

// [

Электронный

ресурс

]-

Режим

доступа

-URL:

http://www.philos.lv/Citu_raksti/Arabskaja.html (

дата

обращения

: 14.03.2014)

30

Долгов

Б

.

В

Арабская

весна

:

итоги

и

перспективы

// [

Электронный

ресурс

]-

Режим

доступа

-URL:

http://www.perspektivy.info/book/arabskaja_vesna_itogi_i_perspektivy_2012-04-
%20http://voprosik.net/arabskaya-vesna-i-resursnaya-politika (

дата

обращения

: 25.03.2014)

31

Цырель

С

.

В

.

Революции

,

волны

революций

и

Арабская

весна

. //

Системный

мониторинг

глобальных

и

региональных

рисков

:

Арабская

весна

2011

г

./

Ред

.

А

.

В

.

Коротаев

,

Ю

.

В

.

Зинькина

,

А

.

С

.

Ходунов

.

М

.:

ЛКИ

. -

2012. -

С

.128-161.

32

Труевцев

К

.

М

.

Год

-2011

новая

демократическая

волна

? -

М

.:

Высшая

школа

экономики

. 2011. -

С

.48.

33

Исаев

Л

.

М

.

Факторы

дестабилизации

арабских

республиканских

режимов

в

ходе

Арабской

весны

. //

Социология

глобальных

процессов

,

трансформации

и

развитие

. -

М

.:

Новый

взгляд

, 2013. -

С

. 1467/

34

Там

же

. - C.1448.


background image

53

режим

З

.

Бен

Али

в

Тунисе

,

Х

.

Мубарака

в

Египте

,

М

.

Каддафи

в

Ливии

.

Здесь

исламские

движения

можно

оценить

следующим

образом

.

В

свою

очередь

,

действие

по

общему

подавлению

исламских

сил

в

Тунисе

,

Египте

и

Ливии

привели

к

очень

негативным

последствиям

.

З

.

Бен

Али

,

Х

.

Мубарак

,

М

.

Каддафи

полностью

верили

в

ликвидации

исламских

сил

в

своих

странах

,

именно

подъем

данных

сил

опрокинул

политические

режимы

35

.

Среди

государств

Северной

Африки

события

2011

года

относительно

легко

коснулись

только

государства

Судан

,

основная

причина

этого

,

данная

страна

привыкла

к

постоянному

давлению

в

вопросе

Южного

Судана

.

Власти

Судана

больше

интересовал

богатый

энергоресурсами

юг

,

чем

вопросы

демократизации

элиты

находящиеся

во

главе

власти

и

политической

свободы

.

По

этой

причине

в

тот

период

,

когда

«

Арабская

весна

»

взобралась

вверх

,

в

результате

внешних

сил

Южный

Судан

отделился

от

Республики

Судан

как

независимое

государство

.

В

настоящее

время

как

в

выше

приведенных

государствах

в

Республике

Судан

также

считается

важным

исламский

фактор

,

как

в

Алжире

в

Судане

тоже

исламские

партии

ведут

законную

деятельность

в

парламенте

.

Падение

существующей

власти

в

Тунисе

,

Ливии

,

Египте

,

Северной

Африки

имеет

свои

следующие

особенности

:

существующая

власть

ликвидировала

оппозицию

и

поэтому

не

готова

к

внутренней

реальной

борьбе

;

страна

не

имеет

возможности

защищать

себя

от

внешних

угроз

,

в

частности

проиграла

информационную

войну

;

существующая

система

долго

находилась

на

верху

власти

и

ее

идеология

устарела

;

рост

недовольства

среди

молодежи

страны

существующим

режимом

;

склонность

молодежи

к

западным

моделям

развития

,

нежели

имеющимся

моделям

в

государствах

,

где

осуществлялись

революции

;

переход

военных

сил

во

время

волнений

на

сторону

оппозиции

против

власти

;

в

результате

запрета

,

который

длился

очень

долгое

время

,

в

этих

странах

,

появились

религиозные

партии

,

а

такие

организации

как

«

Ан

-

Нахда

»

и

«

Братья

мусульмане

»

уже

успели

превратиться

в

полнокровную

оппозицию

к

периоду

беспорядков

;

развитие

страны

одновременно

и

в

либеральной

(

Конституция

,

институт

Президентства

,

парламент

и

др

.)

и

в

авторитарной

(

властвование

Х

.

Мубарака

более

30

лет

,

М

.

Каддафи

более

40

лет

,

долгосрочное

управление

З

.

Бин

Али

и

утверждение

себя

вечным

президентом

)

системе

и

служение

этих

систем

интересам

узких

кругов

;

период

продолжительного

периода

застоя

в

этих

странах

,

то

есть

«

усталость

»

населения

от

чрезвычайных

ситуации

,

ожидание

политической

35

Исаев

Л

.

М

.

Факторы

дестабилизации

арабских

республиканских

режимов

в

ходе

Арабской

весны

. //

Социология

глобальных

процессов

,

трансформации

и

развитие

. -

М

.:

Новый

взгляд

, 2013. -

С

. 1473.


background image

54

новизны

.

В

результате

в

регионах

,

где

совершилась

«

Арабская

весна

»

сформировался

новый

баланс

.

Трансформации

,

которые

пережили

или

переживут

арабские

государства

Северной

Африки

,

принесли

различные

изменения

в

зависимости

от

специфики

каждого

государства

,

т

.

е

.

на

каком

этапе

национального

и

государственного

строительства

находятся

данные

государства

:

процесс

демократизации

образование

новых

элементов

в

политических

системах

таких

государств

как

Тунис

и

Египет

,

падение

существующего

режима

,

внедрение

конституционных

изменений

;

процесс

активизации

либерально

-

демократических

реформ

осуществление

реформ

без

сильных

потрясений

,

но

дающих

практические

результаты

для

таких

государств

как

Марокко

и

Иордания

и

других

республик

;

процесс

медленной

либерализации

внедрение

элементов

либерализации

,

для

монархии

Персидского

залива

сохраняя

существующую

власть

;

процесс

политического

распада

или

полураспада

для

таких

государств

как

Ливия

,

Йемен

и

Сирия

,

осложнение

положения

и

период

неопределенности

в

определении

политической

перспективы

страны

.

В

данном

периоде

при

определении

политической

перспективы

страны

важную

роль

играет

баланс

сил

в

регионе

,

формируемый

региональными

гегемонами

(

КСА

,

Турция

,

Иран

)

и

ведущими

государствами

мира

(

США

,

КНР

,

Россия

).

ЗАКЛЮЧЕНИЕ

Политический

анализ

проблем

,

связанных

с

ролью

ислама

в

социально

-

политических

процессах

арабских

стран

Африки

,

проблемы

«

современного

исламизма

», «

политизации

и

радикализации

ислама

», «

религиозного

фундаментализма

»,

а

также

изучение

узбекскими

и

зарубежными

авторами

уровня

влияния

внутренних

и

внешних

факторов

на

данный

процесс

предоставит

возможность

прояснить

некоторые

подходы

и

сделать

следующие

общие

выводы

:

1.

Наблюдаемые

процессы

теологизации

всех

сфер

общественной

жизни

образования

,

науки

и

государственного

управления

,

одновременно

с

приобретением

теократического

содержания

,

становятся

причиной

образования

своеобразной

среды

.

В

целях

внедрения

данных

взглядов

используются

эффективные

с

теоретической

и

сложные

с

практической

точки

зрения

методы

.

Религия

всегда

считалась

одним

из

главных

факторов

,

оказывающих

влияние

на

все

сферы

общественной

жизни

.

Среди

населения

мира

не

наблюдается

снижение

уровня

религиозной

убежденности

,

а

наоборот

,

на

современном

этапе

сакрализация

усиливается

.

Обобщив

имеющиеся

определения

по

политизации

религии

можно

придти

к

следующим

выводам

:


background image

55

во

-

первых

,

политизация

религии

является

фундаментализмом

.

Ибо

именно

фундаментализм

признает

себя

в

качестве

чистого

движения

,

ратующего

за

возврат

к

забытым

«

основам

»

и

«

основным

принципам

»

религии

;

во

-

вторых

,

политизация

религии

это

возрождение

,

ибо

данная

тенденция

проявляется

в

качестве

практического

внедрения

основных

принципов

,

проявляющихся

в

реализации

традиций

в

жизнь

верующих

,

а

также

главного

элемента

процесса

включения

религиозных

принципов

в

деятельность

государственных

структур

управления

;

в

-

третьих

,

политизация

религии

это

интегрализм

.

Его

целью

является

объединение

всех

автономных

сфер

современной

жизни

общества

,

в

том

числе

социальной

,

экономической

,

политической

,

культурной

,

научной

,

эстетической

,

внутренней

,

религиозной

и

духовной

сфер

под

единым

знаменем

религии

и

законов

шариата

;

в

-

четвертых

,

политизация

религии

это

теократизм

,

ибо

его

декларированная

программа

направлена

на

создание

верховной

религиозной

власти

,

основанной

на

формировании

религиозного

государства

и

религиозной

власти

;

в

-

пятых

,

политизация

религии

это

теономизм

(

то

есть

, “

приоритет

законов

Создателя

”).

В

данном

плане

,

политизация

непосредственно

связана

с

целью

беспрекословного

и

полного

исполнения

религиозных

заветов

,

установленных

Богом

;

в

-

шестых

,

политизация

религии

это

экстремизм

,

ибо

это

явно

показывает

,

что

на

пути

достижения

своих

целей

и

осуществления

религиозных

программ

различных

течений

не

имеет

иного

пути

,

кроме

как

нанесения

сокрушительного

,

оперативного

,

сильного

,

эффективного

,

решительного

удара

по

внешним

и

внутренним

врагам

.

При

этом

,

последствия

поражений

и

побед

в

борьбе

в

расчет

не

принимаются

.

Напротив

,

для

радикальных

верующих

важное

значение

приобретает

изумление

врага

.

Естественно

,

что

случайная

смерть

невинных

людей

становится

желанным

актом

.

2.

Когда

речь

идет

о

политизации

ислама

,

нет

места

категоричным

высказываниям

,

потому

что

в

исламе

религия

и

политика

неразделимы

.

Именно

поэтому

,

понятие

политизации

ислама

можно

понимать

и

как

акцентирование

внимания

на

ислам

в

политических

процессах

,

и

как

использование

религии

в

политических

целях

.

Сторонники

политического

ислама

политизацию

ислама

характеризуют

как

«

иделогию

и

практическую

деятельность

,

направленную

на

создание

условий

,

при

которых

в

любом

обществе

(

государстве

),

где

проживают

мусульмане

,

а

также

все

социальные

,

экономические

,

этнические

и

другие

проблемы

и

противоречия

между

странами

решаются

согласно

законам

шариата

».

Другими

словами

,

они

уверены

,

что

это

есть

реализация

проекта

по

созданию

политических

условий

для

применения

правил

ислама

(

шариата

)

во

всех

сферах

человеческой

жизнедеятельности

.

3.

На

современном

этапе

одной

из

главных

причин

интенсификации


background image

56

процесса

политизации

ислама

является

общемировая

модернизация

и

усиление

воздействия

глобализации

на

социально

-

политические

процессы

.

Темпы

политизации

соответствуют

темпам

глобализации

и

модернизации

,

то

есть

модернизация

не

стала

причиной

кризиса

религии

,

а

наоборот

,

стимулировала

ислам

и

привела

ее

в

активность

.

Как

показывает

анализ

социально

-

политического

и

религиозного

положения

в

арабских

государствах

Африки

,

в

отличие

от

других

мусульманских

стран

,

в

государственных

и

общественных

структурах

ислам

имеет

большое

влияние

и

силу

.

Активизация

«

исламского

фактора

»

в

данных

странах

взаимосвязана

с

процессом

и

результатами

модернизации

.

4.

Анализируя

историю

ислама

,

можно

увидеть

,

что

особенность

«

политизации

ислама

»

всегда

была

неотъемлемой

частью

истории

данной

религии

.

Усиление

современного

фундаментализма

также

является

логическим

отражением

политического

развития

ислама

.

В

современном

арабском

мире

,

с

одной

стороны

,

в

рамках

общего

противостояния

,

идет

тайная

борьба

между

светскими

и

религиозными

компонентами

на

уровне

государства

и

,

с

другой

стороны

,

между

фундаменталистами

-

экстремистами

и

умеренными

верующими

.

Ввиду

высокого

уровня

религиозной

убежденности

в

сознании

общества

,

исламистко

-

фундаменталистское

течение

,

выдвигающее

идеи

традиционализма

,

религиозного

фанатизма

и

эгалитаризма

,

порождает

самую

большую

угрозу

.

На

данном

этапе

,

в

первую

очередь

,

сама

правящая

элита

будет

служить

противодействующей

эффективной

силой

,

потому

что

деятельность

политического

ислама

,

в

первую

очередь

направлена

против

существующих

режимов

.

В

отличие

от

других

арабских

государств

Африки

,

в

Королевстве

Марокко

позиция

религиозных

деятелей

остается

сильной

,

ислам

имеет

сильное

влияние

на

государственную

политику

.

Накопление

внутренних

социально

-

экономических

проблем

,

а

также

нестабильность

политического

развития

усиливает

угрозу

по

отношению

к

существующему

режиму

со

стороны

оппозиции

,

сплачивающейся

вокруг

национальной

интеллигенции

и

религиозных

групп

.

5.

Политизацию

ислама

и

усиление

влияния

исламистских

политических

партий

можно

характеризовать

как

своеобразное

оперативное

сопротивление

против

интенсивной

вестернизации

мусульманского

общества

.

Кроме

этого

,

процессу

радикализации

ислама

способствовал

и

ряд

внутренних

проблем

.

Такие

явления

,

как

экономический

кризис

,

урбанизация

,

миграция

,

социальное

расслоение

,

безработица

,

коррупция

в

правящих

кругах

,

нарушение

прав

человека

,

репрессии

против

исламистов

,

конституционные

ограничения

в

политической

деятельности

привели

к

политизации

ислама

и

появлению

радикальных

исламских

движений

.

6.

Можно

предположить

,

что

после

политических

трансформаций

в

Ливии

и

Тунисе

условия

перехода

дадут

возможность

либо

вернуться

к

более

«

политическому

исламу

»,

либо

смягчить

строгие

нормы

шариата

,


background image

57

действующие

в

обществе

.

Но

нужно

иметь

в

виду

,

что

«

исламский

фактор

»

и

впредь

будет

играть

важную

роль

в

жизни

общества

и

влиять

на

направления

внешнеполитической

деятельности

рассматриваемых

государств

.

Характер

цветных

революций

,

произошедших

в

2011

году

в

арабских

странах

,

не

объясняется

только

кратковременными

внутренними

проблемами

.

Наоборот

,

долгосрочное

обострение

социальной

,

экономически

-

политической

обстановки

в

данных

странах

,

в

конечном

счете

,

привело

к

социальным

взрывам

в

общественном

и

государственном

управлении

.

Это

состояние

,

в

свою

очередь

,

дало

возможность

внешним

силам

использовать

внутреннюю

нестабильность

и

оказывать

влияние

на

социально

-

политические

процессы

в

регионе

,

а

также

,

посредством

организации

цветных

революций

,

способствовать

дестабилизации

в

регионе

.

7.

В

результате

эффективного

использования

некоторыми

крупными

странами

политтехнологий

в

процессе

дестабилизации

государств

Северной

Африки

,

связи

между

населением

,

элитой

и

правительствами

были

прерваны

,

это

стало

причиной

массовых

беспорядков

,

что

привело

к

кризису

действующего

политического

режима

,

резкому

ухудшению

социально

-

политического

и

экономического

состояния

данных

стран

.

Первым

фактором

появления

внутренней

нестабильности

было

то

,

что

управление

в

арабских

государствах

не

отвечало

современным

требованиям

.

Коррумпированность

политической

власти

,

обострение

отношений

между

народом

и

политической

элитой

,

слабость

идеологического

иммунитета

,

низкий

уровень

доверие

местного

населения

к

государственному

управлению

стало

причиной

прихода

внешних

сил

и

формирования

условий

для

осуществления

цветных

революций

.

Одновременно

появились

условия

и

для

прихода

во

власть

кадров

служащих

интересам

внешних

сил

.

Можно

предположить

,

что

ведущие

мировые

силы

имеют

прямое

отношение

к

революциям

,

произошедшим

в

Северной

Африке

,

а

страны

Запада

,

имея

превосходство

в

поддержке

противоборствующих

сил

,

сыграли

главную

роль

в

политических

изменениях

региона

.

8.

В

«

Стратегии

Нового

Ближнего

Востока

»

США

,

направленной

на

радикальную

трансформацию

территории

«

Большого

Ближнего

Востока

»,

государства

Ближнего

Востока

и

Северной

Африки

занимают

одно

из

центральных

позиций

по

следующим

причинам

:

во

-

первых

,

по

причине

традиционных

союзнических

отношений

,

во

-

вторых

,

по

причине

их

статуса

,

влияния

в

арабском

и

исламском

мире

,

стратегического

значения

в

сдерживании

имеющихся

угроз

,

а

также

роли

в

решении

возникающих

региональных

проблем

.

Нельзя

игнорировать

и

тот

факт

,

что

в

ближайшем

будущем

в

данном

регионе

могут

появиться

новые

политические

структуры

.

Выдвигая

концепцию

«

Большого

Ближнего

Востока

»,

США

в

данном

процессе

надеются

на

использование

ситуации

в

регионе

в

свою

пользу

. «

Цветные

революции

»

в

Северной

Африке

и

на

Ближнем

Востоке

могут

стать

первыми

шагами

на

пути

достижения

данной

цели

.


background image

58

В

социально

-

политической

и

экономической

нестабильности

,

возникшей

в

Северной

Африке

,

то

есть

мобилизации

людей

на

массовые

демонстрации

,

важную

роль

играют

современные

коммуникационные

системы

,

в

том

числе

и

интернет

.

Как

показала

практика

,

действующие

правящие

структуры

не

были

готовы

к

такому

развитию

событий

.

9.

Изучение

главного

вопроса

по

обеспечению

безопасности

арабских

государств

Африки

показало

,

что

угроза

безопасности

имеет

субрегиональный

характер

и

связана

с

противоречиями

между

Алжиром

и

Марокко

,

пытающимися

достичь

лидерства

в

арабском

Западе

.

Изменения

в

политических

системах

стран

Северной

Африки

,

начавшиеся

с

«

Арабской

весны

»

в

Тунисе

,

последующая

политическая

нестабильность

в

регионе

,

и

особенно

в

Ливии

,

определили

проблему

безопасности

на

геостратегическом

уровне

.

10.

Безосновательное

применение

во

всемирном

информационном

пространстве

терминов

«

исламского

терроризма

», «

исламского

экстремизма

»,

«

исламофобии

»,

неправильное

толкование

исламских

понятий

становится

причиной

формирования

представления

о

том

,

что

религиозный

экстремизм

,

сепаратизм

или

терроризм

являются

угрозами

,

якобы

исходящими

непосредственно

из

ислама

.

В

результате

,

настало

время

вспомнить

о

том

,

что

необходимо

позаботиться

о

самом

исламе

.

Подобные

выражения

,

рассматривающие

проблемы

экстремизма

и

терроризма

в

связи

с

учением

ислама

вредят

интересам

мусульман

,

а

также

перспективам

стабильного

и

бесконфликтного

развития

регионов

,

где

распространено

ислам

.

11.

Узбекистан

,

как

часть

исламского

мира

,

стремящийся

установить

практическое

и

выгодное

взаимодействие

с

арабско

-

мусульманскими

странами

в

культурно

-

образовательных

,

политически

-

экономических

сферах

,

а

также

другие

страны

Центральной

Азии

заинтересованы

в

получении

целостного

и

единого

представления

о

социально

-

политических

процессах

в

исламском

мире

,

масштабах

внутренней

и

внешней

политики

,

их

опыта

борьбы

против

религиозного

экстремизма

и

политического

ислама

.


background image

59

SCIENTIFIC COUNCIL AWARDING SCIENTIFIC DEGREES

DSc.29.08.2017.S.01.08 AT NATIONAL UNIVERSITY OF UZBEKISTAN

TASHKENT STATE INSTITUTE OF ORIENTAL STUDIES

MUKHAMMADSIDIKOV MUKHAMMADOLIM

MUKHAMMATROZIQ O‘GLI

THE POLITICIZATION OF RELIGION IN ARAB COUNTRIES OF

AFRICA AND ITS IMPACT ON THE POLITICAL PROCESSES

23.00.02 – Political institutions, processes and technologies







ABSTRACT OF DOCTORAL DISSERTATION (DSc)













Tashkent – 2018


background image

60

The theme of the doctoral dissertation was registered at the Supreme Attestation Commission

at the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan under number B2017.4.DSc/Siyos1.

The doctoral dissertation has been prepared at the Tashkent State Institute of Oriental Studies.

The abstract of the dissertation is posted in three (Uzbek, Russian, and English) languages on the

website of «ZiyoNet» information and educational portal www.ziyonet.uz.


Scientific supervisor:

Pakhrutdinov Shukritdin Ilyasovich

Doctor of Political Science, Professor

Official opponents:

Munavvarov Zohidillo Inomkhodjaevich

Doctor of Political Science, Professor

Juraev Narzulla Qosimovich

Doctor of Political Science, Professor

Ravshanov Fazliddin Ravshanovich

Doctor of Political Science

Leading organization:

University of World Economy and Diplomacy


The defense of dissertation will be held on "___" "_________" 2018 at ___ at the meeting of the

Scientific Council Number DSc.29.08.2017.S.01.08 on award of scientific degree of doctor of sciences at
National University of Uzbekistan (address: 100174) University street 4, Tashkent, The building of the
Faculty of Social Sciences of the National University of Uzbekistan, 5 st floor, cabinet 511. telephone
(99871) 227-12-24; Fax: (99871) 246-02-24; e-mail: info@nuu.uz).

Doctoral dissertation can be found in the informational-resource center of National University of

Uzbekistan (registration number ____). Address: 100174, Tashkent, University street., Tel: (99871) 227-
12-24; fax: (99871) 246-02-24)


Abstract of dissertation is delivered "_____" "_____________" 2018.
(register of certificate of delivery

___ of "____" "________" 2018)







SH.I. Pakhrutdinov

Chairman of the Scientific Council

awarding scientific degrees,

Doctor of Political Sciences, Professor

A.D.Tashanov

Scientific Secretary of the Scientific Council

awarding scientific degrees,

Doctor of Philosophy (PhD)

A.G.Muminov

Chairman of the Scientific Seminar at

the Scientific Council awarding scientific degrees,

Doctor of Political Sciences, Professor


background image

61

INTRODUCTION (abstract of thesis dissertation DSc)

The aim of the research work:

To reveal causing factors and conditions of

political problems of religion of Islam in Arab countries of Africa, its impacts on
the socio-political situation and political processes in the region.

Objective of the research

work:

The objective of the research is to study

politicization of religion in Arab countries of Africa and its influence on political
processes.

The scientific novelty of the research work is as follows:

As the important factors affecting the politicization of the Islamic religion

was revealed through this research work by focusing on unemployment in Arab
countries, low living standards of the population, illiteracy, insufficiency of
housing, social retardation, corruption, escalation of clans, foreign interference in
social and political processes;

To prevent the direct influence of political Islamists on the electoral process

in Arab countries, avoid religious-political parties from being political activists,
and preclude the establishment of various political movements in religious content
were proved to be an essential condition for ensuring the improvement of religious
environment;

The necessity of foreign influence factor on political processes in the Arab

countries, in particular, the relationship between Muslims and Christians, Sunni
and Shia in order to avoid the the impacts on religious tolerance, interfaith
dialogue between the countries of the region, further strengthening of mutual trust
have been justified;

Proposals for fighting against religious extremism and anti-confessions of the

Arab countries of Africa and the Republic of Uzbekistan, and the coordination of
the views and approaches of these countries to the solution of these problems had
been presented;

Based on the present-day requirements, practical recommendations have been

developed to further improve the state and religion interreligious dialogue, as well
as to explain to citizens the principles of religious and national tolerance, inter-
ethnic harmony and solidarity.

Implementation of the research results

. Research findings concerning to

politicization of religion in Arab countries of Africa and recommendations on
preventing of its negative influences, and results of the research work:

- were used in developing of informational-analytical documents of the

Legislative Chamber of Oliy Majlis of the Republic of Uzbekistan (Reference of
Legislative Chamber of Oliy Majlis of the Republic of Uzbekistan

02/2-1093

dated October 26, 2016). Research conclusions and recommendations were used
by committees of the Legislative Chamber of Oliy Majlis in organizing of events
within 2016, including round tables and seminars held at the Jokargi Kenes of the
Republic Karakalpakstan and regional kengashes (August 2, 2016), at the Ministry
of Defense of the Republic of Uzbekistan(August 23, 2016), at the Military
medical faculty of the Tashkent Medical Academy (October 27, 2016);

-were used in implementing of points 3.23, 3.25, 4.29, 4.32, 9.57 of the


background image

62

Action plan of the State Committee on Religion Affairs under the Cabinet of the
Ministers of the Republic of Uzbekistan developed on performance of the
Resolution of the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan “On
improvement of level and impact of works on struggling with the fundamentalism
and missionary, ensuring of inter-confessional and inter-national cooperation and
tolerance”

3 dated January 2, 2016 (Reference of the State Committee on

Religious Affairs under the Cabinet of the Ministers of the Republic of Uzbekistan

6859 dated October 23, 2017). Research results were also used in developing of

joint program and control plans on performing of points 24, 38 of the Protocol of
the Cabinet of the Ministers of Republic of Uzbekistan “Action program on
ensuring of social-spiritual stability and strengthening of inter-confessional and
inter-national consent for 2017”

12 dated January 4, 2017;

- were used in preparing of analytical documents by the Institute of Strategic

and Inter-regional Research (Reference of the Institute of Strategic and Inter-
regional Research under the President of the Republic of Uzbekistan

02/47 dated

January 8, 2018). Besides that conclusions and recommendations of this research
shall be considered and used within the job process of the above institute relevant
to the research topic;

- were used in preparing of training manual “Advantage of Science and

enlightenment” directed to disclosure of concepts of pure islam for secondary
school students of 7-11 grades which was prepared by assignments of the Office of
the President of the Republic of Uzbekistan

545-xx and the Prime minister of the

Republic of Uzbekistan

14/1-107 dated January 13, 2018 (Reference of the

Ministry of Public Education of the Republic of Uzbekistan

03-03/1-2-815 dated

April 2, 2018). The applicant took part in preparation of the training manual with
group of authors in accordance with the order of the Minister of the Public
Education

55 dated February 28, 2018. Research findings and recommendations

were widely used in explaining of religious and inter-national tolerance and
cooperation and preparing of practical recommendations;

- were used in executing of points 2.3 and 2.9 of Action plan of the Center on

implementation of Resolution of the President of Republic of Uzbekistan

2855

(Reference of the Imam Bukhari Scientific-Research Center under the Cabinet of
Ministers of the Republic of Uzbekistan

09, dated December 12, 2017).

Research results were used in giving of concrete and grounded disclaimers against
ideas of religious extremist groups, enriching of internet sites with new
information, developing of new recommendations on increasing of religious
literacy of the population;

- were also used in providing of performance of tasks specified at the point 2

of the Action plan on establishing of the Center of Islamic Civilization of
Uzbekistan and points 2.6, 2.11 of Control plan on implementing of Resolution of
the President of Republic of Uzbekistsan

3080 (Reference of the Center of

Islamic Civilization of Uzbekistan under the Cabinet of Misnisters of Republic of
Uzbekistan

127 dated December 22, 2017). This research shall serve in training

of specialists with scientific and religious potential, revealing essence of humanity


background image

63

of the Islam in such difficult time of growing of different threats directed to seize
of human heart and mind, struggling with the ignorance by enlightenment,
educating of the young generation under spirit of humanistic ideas and national
pride;

- can be used in introducing of appropriate personnel of the law enforcement

bodies with history of extremism, terroristic groups and hostile ideas (Reference
of the Ministry of the Republic of Uzbekistan

17/2-2393 dated December 23,

2017);

- were used by the Independent Institute of Monitoring of Formation of Civil

Society in developing of informational-analytical documents (Reference of the
Independent Institute of Monitoring of Formation of Civil Society

01/017 dated

February 16, 2017). Research findings and recommendations gave opportunity to
develop new ideas and proposals for saving of young generation from ideological
threats, struggling with detrimental ideas, in creating of legal foundations for
removal of their negative impact.

Approbation of research results.

Research results were considered at 3

international and 12 republican scientific-practical conferences.

Structure and content of the dissertation.

Dissertation consists of

introduction, 4 chapters, conclusion and recommendations, list of bibliography
cited and enclosures. Volume of the dissertation is 244 pages.


background image

64

ЭЪЛОН

ҚИЛИНГАН

ИШЛАР

РЎЙХАТИ

СПИСОК

ОПУБЛИКОВАННЫХ

РАБОТ

LIST OF PUBLISHED WORKS

I.

Бўлим

(I

часть

; I part)

1.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Замонавий

халқаро

муносабатларда

Африка

давлатлари

:

сиёсий

-

ижтимоий

ва

иқтисодий

жараёнлар

.

Монография

. –

Тошкент

.:

Тошкент

ислом

университети

нашриёт

-

матбаа

бирлашмаси

. 2013. –

268

б

.

2.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Саудия

Арабистонининг

Яқин

Шарқ

можароларига

муносабати

//

Шарқшунослик

. –

Тошкент

, 2004. –

4. –

Б

.107-

110. (23.00.00.

10).

3.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Саудия

Арабистонидаги

сиёсий

-

ижтимоий

ҳолат

//

Шарқшунослик

. –

Тошкент

: 2005. –

3. –

Б

. 45-49. (23.00.00.

10).

4.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Ўзбекистон

-

Саудия

муносабатлари

:

ҳозирги

ҳолат

ва

ҳамкорлик

истиқболлари

//

Шарқ

машъали

. –

Тошкент

, 2006. –

1-2. –

Б

.19-22. (23.00.00.

9).

5.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Шимоли

-

Шарқий

Африкадаги

сиёсий

-

ижтимоий

муаммоларни

ҳал

этишда

Саудия

Арабистонининг

роли

//

Шарқшунослик

. –

Тошкент

, 2006. –

2. –

Б

. 133-138. (23.00.00.

10).

6.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Франция

ташқи

сиёсатида

Африка

Франкофон

давлатларининг

ўрни

//

Шарқшунослик

. –

Тошкент

, 2007. –

1. –

Б

. 48-54. (23.00.00.

10).

7.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Кто

же

станет

представителем

Африки

в

Совет

безопасности

ООН

? //

Востоковедение

. –

Ташкент

, 2007. –

1-2. –

С

. 88-

93. (23.00.00.

10).

8.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Африка

геостратегик

аҳамиятига

молик

қитъа

//

Шарқшунослик

. –

Тошкент

, 2007. –

2.

Б

. 107-109. (23.00.00

10).

9.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Ҳамкорликнинг

янги

уфқлари

//

Тафаккур

. –

Тошкент

, 2007. –

3. –

Б

. 110-111. (23.00.00.

20).

10.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

. «

Исламский

фактор

»

в

современной

политической

жизни

Сомали

//

Маяк

Востока

. –

Ташкент

, 2009. –

1-2. –

С

.22-

25. (23.00.00.

9).

11.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

АҚШ

ташқи

сиёсий

стратегиясида

Африка

минтақасининг

ўрни

//

Шарқшунослик

. –

Тошкент

, 2011. –

2. –

Б

.128-133.

(23.00.00.

10).

12.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Роль

и

место

Африки

в

современном

мире

//

Востоковедение

. –

Ташкент

, 2012. –

1-2. –

Б

.16-21. (23.00.00.

10).

13.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Араб

ва

мусулмон

мамлакатларидаги

миграция

масаласи

ва

унинг

Германиядаги

сиёсий

жараёнларга

таъсири

//

Шарқшунослик

. –

Тошкент

, 2013. –

1. –

Б

.105-110. (23.00.00.

10).

14.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Африка

давлатларида

дин

омилининг

этник

ва

миллатлараро

зиддиятлар

юзага

келишига

таъсири

//

Ижтимоий

фикр

.

Инсон

ҳуқуқлари

. –

Тошкент

,

Жамоатчилик

фикрини

ўрганиш

маркази

«

Ижтимоий

фикр

»,

2 (70) 2015. –

Б

.90-94. (23.00.00.

15).


background image

65

15.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Африка

-

Араб

давлатларида

этник

ва

диний

хилма

-

хиллик

минтақавий

хавфсизлик

ва

барқарорликка

таҳдид

омили

сифатида

//

ЎзМУ

хабарлари

. –

Тошкент

, 2015. -

1/4. –

Б

.168-171. (23.00.00.

22).

16.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Ислом

дини

сиёсийлашувининг

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнларга

таъсири

//

Имом

Бухорий

сабоқлари

. –

Самарқанд

,

Имом

Бухорий

халқаро

маркази

. –

2. 2015. –

Б

.11-13. (23.00.00.

17).

17.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Араб

давлатлари

расмий

-

сиёсий

ва

меъёрий

-

ҳуқуқий

ҳужжатларида

ислом

омили

нинг

ўрни

ва

аҳамияти

//

Тошкент

ислом

университети

илмий

-

таҳлилий

ахбороти

. –

Т

.:

ТИУ

нашриёт

-

матбаа

бирлашмаси

. -

2. 2015. –

Б

. 22-25. (23.00.00.

21).

18.

Mukhammadsidiqov M.M. Stability of North African Region //

International Journal of Multidisciplinary and Current Research Vol.3 (March-April-
2015) 3951 Panay Way Marina Del Rey, CA 90292, United States -

Р

. 271-274. (

5:

Global Impact Factor

2, 021;

19: Scientific Indexing Services Impact Factor

0,

903;

23: Scientific Journal Impact Factor

5,484)

19.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

. «

Исламский

фактор

»

в

политической

жизни

стран

Африканского

рога

//

Вестник

Каракалпакского

Государственного

университета

им

.

Бердаха

Нукус

,

Каракалпакский

госуниверситет

им

.

Бердаха

,

2. 2015. –

С

.73-76. (23.00.00.

18).

20.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Шимолий

Африкада

хавфсизликни

таъминлаш

муаммолари

//

Андижон

давлат

университети

илмий

хабарнома

.

2016

1. –

Б

.241-245. (23.00.00.

16).

21.

Mukhammadsidiqov M.M. The Evolution of Islamic Politicization

Process // International Journal of Multidisciplinary and Current Research Vol.4
(Nov/Dec 2016 issue) 3951 Panay Way Marina Del Rey, CA 90292, United States -

Р

. 1139-1143. (

5: Global Impact Factor

2, 021;

19: Scientific Indexing Services

Impact Factor

0, 903;

23: Scientific Journal Impact Factor

5,484)

http://ijmcr.com/the-evolution-of-islamic-politicization-process/

II

бўлим

(II

часть

; II part)

22.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Шимолий

Африкадаги

этно

-

диний

вазиятларнинг

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнларга

таъсири

// “

ХХ

I

аср

:

фан

ва

таълим

масалалари

” (

электрон

журнал

) –

Тошкент

, 2017. –

1.

http://www.sharqjurnali.uz/en/

23.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Марказий

Осиё

билан

Африка

араб

давлатлари

ўртасида

ўзаро

алоқаларни

мустаҳкамлашда

диннинг

аҳамияти

хусусида

//

Фалсафа

ва

ҳуқуқ

. –

Тошкент

, –

2. 2007. –

Б

. 47-48. (01.02.2012

10).

24.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Араб

давлатлари

ички

ва

ташқи

сиёсатининг

шаклланишида

дин

омилининг

таъсири

//

Бухоро

давлат

университети

илмий

ахбороти

. –

Бухоро

, -

4. 2007. –

Б

. 9-11. (01.02.2012

17).

25.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Религиозная

толерантность

как

главная

черта

общественной

жизни

//

Узбекистана

Вестник

Челябинского


background image

66

государственного

университета

.

Научный

журнал

. –

40 (178). – 2009.

Востоковедение

.

Евразийство

.

Геополитика

.

Вып

. 8. –

С

. 69-72.

26.

Muhammadsidiqov M.M. Özbekistan’da toplumsal ana özelligi ho

ş

görü.

Tolerance is the Main Feature of Uzbekistan`s Social Life // Atatürk Üniversitesi
Edebiyat Fakültesi Sosyal Bilimler Dergisi

Journal of Social Sciences Number 54,

June 2015,

- P.7-14. ISSN 1300-9389.

27.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Африка

-

конфликтная

геополитическая

сфера

планеты

//

Международный

научный

журнал

.

Наука

.

Образование

.

Техника

.

Кыргызско

-

Узбекский

университет

.

Ош

.

Кыргызской

Республика

. –

2009. –

2 (30). -

С

. 37-39.

28.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Африка

в

современных

международных

экономических

процессах

//

Международный

научный

журнал

.

Наука

.

Образование

.

Техника

.

Кыргызско

-

Узбекский

университет

. -

Ош

.

Кыргызской

Республика

. –

2 (20). 2007. -

С

.136-139.

29.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Арабо

-

Исламский

мир

:

характеристика

в

глобальном

контексте

//

Международный

научный

журнал

.

Наука

.

Образование

.

Техника

.

Кыргызско

-

Узбекский

университет

.

Ош

.

Кыргызской

Республика

. –

2009. –

2 (30). -

С

. 34-37.

30.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Африкадаги

ижтимоий

-

иқтисодий

муаммоларни

ҳал

этишда

БМТнинг

ташаббуслари

//

Сиёсат

ва

иқтисод

.

Профессор

ўқитувчилар

ва

талабалар

илмий

тўплами

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

. –

2. 2007. -

Б

.124-129.

31.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Соҳибқирон

Амир

Темур

ва

Миср

Султонлари

ўртасидаги

дипломатик

алоқалар

// “

Амир

Темур

ва

ҳозирги

замон

мавзуидаги

республика

илмий

амалий

анжумани

илмий

мақолалар

тўплами

. –

Тошкент

,

ТошДТУ

. 2007. -

Б

. 113-119.

32.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Алжир

:

Исламистское

движение

против

республиканского

режима

// “

Замонавий

халқаро

муносабатлар

мавзусидаги

илмий

-

амалий

конференция

материаллар

тўплами

. –

Тошкент

,

ЖИДУ

. –

2.

2008. –

Б

. 33-39.

33.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Свобода

науки

:

права

человека

и

демократия

//

Ҳозирги

замон

сиёсий

жараёнларида

инсон

омили

мавзусидаги

илмий

-

амалий

конференция

материаллар

тўплами

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

. – 2008

йил

,

декабрь

. 2-

қисм

. –

Б

. 33-39.

34.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Африка

қитъасидаги

энергетика

хавфсизлиги

муаммолари

//

Глобаллашув

шароитида

Ўзбекистон

ижтимоий

-

иқтисодий

тараққиётининг

долзарб

муаммолари

мавзусидаги

Республика

илмий

-

амалий

анжумани

материаллар

тўплами

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

. 10

январь

. 2009. –

Б

.128-131.

35.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

. The permanent representative of Africa states

in the UN Security Council //

Б

MT

тизимини

жаҳон

сиёсатининг

янги

архитектурасига

мослаштиришнинг

концептуал

жиҳатлари

:

Ўзбекистон

Республикаси

амалиёти

,

Ўзбекистон

Республикасининг

Бирлашган

Миллатлар

Ташкилотига

аъзолигининг

17

йиллигига

бағишланган

илмий

-

амалий

конференция

материаллари

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

. 19

март

. 2009. –

Б

.187-194.


background image

67

36.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Конституция

Республики

Узбекистан

и

гарантии

обеспечения

прав

и

свобод

человека

//

Ўзбекистон

Конституцияси

буюк

келажагимиз

кафолати

. –

Тошкент

,

Фалсафа

ва

ҳуқуқ

институти

нашриёти

. 2009. –

Б

.272-275.

37.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Араб

давлатларида

демократлаштириш

жараёнлари

:

ютуқлар

ва

муаммолар

//

Ўзбекистонда

парламент

институтининг

ривожи

ва

истиқболлари

:

сиёсий

,

ҳуқуқий

ва

ташкилий

жиҳатлари

:

илмий

-

амалий

конференция

материаллари

тўплами

. -

Тошкент

:

ТошДШИ

. 2010. -

Б

.190-197.

38.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Араблараро

муносабатларда

ислом

омили

нинг

роли

(

Миср

-

Саудия

Арабистони

муносабатлари

мисолида

) //

Ижтимоий

фанларнинг

долзарб

муаммолари

:

илмий

-

услубий

конференция

материаллари

тўплами

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

. 2010. –

Б

. 88-93.

39.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Араб

Мағриби

давлатлари

ташқи

сиёсатини

шаклланишида

ислом

омили

ниг

ўрни

// XXI

асрда

жаҳон

сиёсати

архитектурасидаги

ўзгаришлар

: soft power

концепциясини

татбиқ

этиш

ва

Ўзбекистон

Республикаси

конституциясининг

ташқи

сиёсатга

оид

меъёрларини

қўллаш

амалиёти

.

Ўзбекистон

Республикаси

Олий

ва

Ўрта

махсус

таълим

вазирлиги

миқёсидаги

иккинчи

анъанавий

илмий

-

амалий

конференция

материаллари

тўплами

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2011. –

Б

. 79-81.

40.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Глобаллашув

шароитида

Африкадаги

геосиёсий

жараёнларда

ХХРнинг

ўрни

// O`zbekistonda Xitoyshunoslik: Tarix,

hozirgi zamon va kelajak.

анъанавий

илмий

-

амалий

конференция

материаллари

тўплами

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2012. –

Б

.196-201.

41.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

ХХ

I

аср

бўсағасида

ислом

ҳаракатлари

сиёсийлашувининг

ўзига

хос

хусусиятлари

//

Ўзбекистонда

ижтимоий

-

гуманитар

фанларнинг

долзарб

муаммолари

илмий

мақолалар

тўплами

. –

Тошкент

,

ТошТУ

, 2012. –

Б

. 194-199.

42.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Процесс

модернизации

и

роль

африканского

континента

в

современном

мире

//

Миллий

иқтисодиётни

модернизациялаш

ва

диверсификациялашнинг

долзарб

масалалари

:

хориж

тажрибаси

,

муаммолар

,

истиқболлар

/

Республика

илмий

-

амалий

конференцияси

материаллари

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2012

йил

25

апрел

Б

.

205-208.

43.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Дин

сиёсийлашуви

:

тушунча

,

моҳият

,

келиб

чиқиш

сабаблари

//

Марказий

Осиё

халқлари

тарихи

манбашунослиги

ва

тарихнавислиги

масалалари

/

Республика

IV

илмий

-

назарий

конференцияси

материаллари

. 4-

илмий

тўплам

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2012. -

Б

. 162-167.

44.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Шимолий

Африка

давлатларида

ислом

сиёсийлашувининг

ўзига

хос

хусусиятлари

Жаҳон

сиёсатининг

долзарб

муаммолари

илмий

мақолалар

тўплами

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2012. –

Б

. 38-42.

45.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Араб

давлатларида

исломни

конституциявий

тартибга

солиш

хусусиятлари

//

Ўзбекистон

Республикаси

Конституцияси

-

жамиятнинг

барқарор

ривожланиш

кафолати

:

ташкилий

,

сиёсий

ва

ҳуқуқий

жиҳатлари

/

илмий

-

амалий

конференцияси

материаллари

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2012

йил

5

декабрь

. –

Б

. 212-217.


background image

68

46.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Буюк

ипак

йўлининг

динлар

ёйилишидаги

роли

:

Буддавийлик

,

Христиан

ва

Ислом

:

نايدلأا

رشن

ىف

هرودو

ميظعلا

ريرحلا

قيرط

ةيذوبلا

ملاسلإاو

ةيحيسملاو

//

Буюк

ипак

йўлининг

ўтмиши

ва

ҳозирги

куни

:

ривожланишининг

ижтимоий

-

маданий

,

тарихий

,

сиёсий

ва

иқтисодий

йўналишлари

/

Халқаро

илмий

-

амалий

конференция

материаллари

тўплами

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2013. –

Б

.201-205.

47.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Яқин

Шарқда

парламент

институти

шаклланишида

дин

омилининг

ўрни

//

Диншуносликнинг

долзарб

муаммолари

/

республика

илмий

-

амалий

конференция

материаллари

тўплами

. –

Тошкент

,

ТИУ

, 2013. –

Б

.175-182.

48.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Ислом

дини

сиёсийлашувининг

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнларга

таъсири

масаласига

турли

муносабатлар

тарихшунослигидан

//

Марказий

Осиё

тарихи

:

манбашунослик

ва

тарихнавислик

изланишлари

/

мавзуидаги

Республика

5-

илмий

конференциясининг

материаллари

тўплами

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2013. –

Б

.315-323.

49.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Африка

араб

давлатларида

ислом

ҳаракатлари

фаоллашув

сабаблари

ва

унга

таъсир

этувчи

омиллар

//

Жаҳон

сиёсатининг

долзарб

муаммолари

анъанавий

илмий

мақолалар

тўплами

:

2, -

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2013. –

Б

. 27-30.

50.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

. XXI

асрда

Африканинг

геосиёсий

ривожланиш

истиқболлари

//

Шарқшунослар

анжумани

/

ТошДШИ

илмий

тўплами

:

8, –

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2013. –

Б

.115-118.

51.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Ислом

дини

сиёсийлашувининг

ижтимоий

-

сиёсий

жараёнларга

таъсири

Ижтимоий

фанларнинг

долзарб

муаммолари

:

илмий

-

услубий

конференция

материаллари

тўплами

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

.

2013. –

Б

. 39-45.

52.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

. Religious principles of confessions and

religious tolerance in Uzbekistan Materia

ł

y IX Mi

ę

dzynarodowej naukowi-

praktycznej konferencji «Perspektywiczne opracowania s

ą

nauk

ą

i technikami - 2013»

Volume 15. Filozofia. Polito

ł

ogija.: Przemy

ś

l. Nauka i studia, Polska - 88 str. –

Б

. 64-

67.

53.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Концептуальные

положения

политический

теорий

в

исламе

//

Национальная

Академия

наук

Азербайджана

Институт

философии

,

социологии

и

права

отдел

«

Современные

проблемы

философия

»

Общество

,

религия

,

государство

Society, religion, state – Baki. Azerbaijan. Elm va

tahsil. 2013. –

Б

.435-449.

54.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Араб

давлатларида

ислом

ҳуқуқи

қоидаларининг

конституция

даражасида

белгиланиши

хусусиятлари

//

Ўзбекистон

Республикаси

Конституцияси

жамиятнинг

барқарор

ривожланиш

кафолати

:

ташкилий

,

сиёсий

ва

ҳуқуқий

жиҳатлари

/

тўртинчи

анъанавий

илмий

-

амалий

конференцияси

материаллари

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2013. -

Б

.215-219.

55.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Россия

ташқи

сиёсатида

Шимолий

Африка

:

геосиёсий

манфаатлар

ва

геостратегия

// XXI

асрда

жаҳон

сиёсатида

архитектоник

ўзгаришлар

: realpolitik

концепцияси

ва

Ўзбекистон

амалиёти


background image

69

Ўзбекистон

ва

халқаро

ҳамжамият

"

рукни

остида

Ўзбекистон

Республикаси

Олий

ва

Ўрта

махсус

таълим

вазирлиги

миқёсидаги

учинчи

анъанавий

илмий

-

амалий

конференция

материаллари

тўплами

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2014. -

Б

.285-289.

56.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Диннинг

сиёсийлашуви

ва

геосиёсий

манфаатлар

:

ўзаро

уйғунлик

ва

боғлиқлик

//

Актульные

проблемы

мировой

политики

/

сборник

научных

статей

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2014. -

Б

.38-43.

57.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Африка

араб

давлатларида

дин

омили

нинг

этно

-

сиёсий

ва

этно

-

диний

вазиятга

таъсири

//

ХХ

I

асрда

жаҳон

сиёсати

ва

Ўзбекистон

тажрибаси

:

сиёсий

,

ҳуқуқий

ва

ижтимоий

жиҳатлари

Ўзбекистон

ва

халқаро

ҳамжамият

"

рукни

остида

Ўзбекистон

Республикаси

Олий

ва

Ўрта

махсус

таълим

вазирлиги

миқёсидаги

учинчи

анъанавий

илмий

-

амалий

конференция

материаллари

тўплами

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2015. -

Б

.248-252.

58.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Европа

давлатларининг

Африкадаги

геосиёсий

ва

геоиқтисодий

манфаатлари

//

Хорижий

Шарқ

мамлакатлари

тарихий

жараёнлари

ва

уларни

ўрганишнинг

долзарб

муаммолари

Ўзбекистон

Республикаси

Олий

ва

Ўрта

махсус

таълим

вазирлиги

миқёсидаги

илмий

-

амалий

конференция

материаллари

тўплами

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2015. –

Б

.

140-147.

59.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Араб

давлатларида

мусулмон

ҳуқуқи

қоидаларига

амал

қилиш

масалалари

// XXI

асрда

жаҳон

сиёсати

ва

Ўзбекистон

тажрибаси

:

сиёсий

,

ҳуқуқий

ва

ижтимоий

жиҳатлари

:

илмий

-

амалий

конференция

материаллари

тўплами

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2016. –

Б

. 241-245.

60.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Хорижий

экспертларнинг

Яқин

Шарқ

ва

Шимолий

Африкадаги

АҚШ

геосиёсий

манфаатлари

борасидаги

мулоҳазалари

//

Хорижий

Шарқ

мамлакатлари

тарихий

жараёнлари

ва

уларни

ўрганишнинг

долзарб

муаммолари

Ўзбекистон

Республикаси

Олий

ва

Ўрта

махсус

таълим

вазирлиги

миқёсидаги

илмий

-

амалий

конференция

материаллари

тўплами

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2016. –

Б

.172-177.

61.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Замонавий

геосиёсий

ўзгаришлар

даврида

ёшларимиз

ҳуқуқий

маданиятини

ошириш

масалалари

//

Аҳоли

орасида

ҳуқуқий

онг

ва

ҳуқуқий

маданиятни

юксалтириш

омиллари

.

Республика

илмий

-

амалий

конференция

материаллари

тўплами

1-

том

. –

Навоий

,

Алишер

Навоий

номли

нашриёт

, 2016. –

Б

.104-107.

62.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Ҳозирги

даврда

Хитой

Халқ

Республикасининг

Африкадаги

сиёсий

ва

иқтисодий

манфаатлари

//

Xitoyshunoslikning dolzarb masalalari: filologiya, falsafa, tarix, iqtisod va madaniyat.

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2016. –

Б

.413-417.

63.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Африкадаги

геосиёсий

жараёнларга

ташқи

кучларнинг

таъсири

//

ХХ

I

асрда

жаҳон

сиёсати

ва

Ўзбекистон

тажрибаси

:

сиёсий

,

ҳуқуқий

ва

ижтимоий

жиҳатлари

Ўзбекистон

ва

халқаро

ҳамжамият

"

рукни

остида

Ўзбекистон

Республикаси

Олий

ва

Ўрта

махсус

таълим

вазирлиги

миқёсидаги

тўртинчи

анъанавий

илмий

-

амалий

конференция

материаллари

тўплами

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2017. –

Б

.290-293.


background image

70

64.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Яқин

Шарқдаги

демократия

экспорти

нинг

геосиёсий

манфаатлар

билан

боғлиқлиги

/

Хорижий

Шарқ

мамлакатлари

тарихий

жараёнлари

ва

уларни

ўрганишнинг

долзарб

муаммолари

Ўзбекистон

Республикаси

Олий

ва

Ўрта

махсус

таълим

вазирлиги

миқёсидаги

илмий

-

амалий

конференция

материаллари

тўплами

. –

Тошкент

,

ТошДШИ

, 2017. –

Б

.

22-26.

65.

Муҳаммадсидиқов

М

.

М

.

Ҳозирги

даврда

сиёсий

исломнинг

глобал

хавфсизликка

таҳдиди

/

Ўзбекистон

Республикаси

Миллий

хавфсизлигини

таъминлашнинг

назарий

ва

амалий

жиҳатлари

.

Илмий

-

амалий

конференция

материаллари

тўплами

Тошкент

шаҳри

. –

Тошкент

,

Институт

СНБ

Республики

Узбекистан

. 25

январь

2017. –

С

. 24-29.



background image

71

Автореферат

«

ЎзМУ

хабарлари

»

журнали

таҳририятида

таҳрирдан

ўтказилди

. (02.05.2018)














































Бичими

: 84

х

60

1

/

16

. «Times New Roman»

гарнитура

рақамли

босма

усулида

босилди

.

Шартли

босма

табоғи

: 3.

Адади

100.

Буюртма

14.

«

ЎзР

Фанлар

академияси

Асосий

кутубхонаси

»

босмахонасида

чоп

этилди

.

100170,

Тошкент

,

Зиёлилар

кўчаси

, 13-

уй

.

References

Муҳаммадсидиков М.М. Замонавий халқаро муносабатларда Африка давлатлари: сиёсий-ижтимоий ва иқтисодий жараёнлар. Монография. -Тошкент.: Тошкент ислом университети нашриёт-матбаа бирлашмаси. 2013. -268 б.

Муҳаммадсидиков М.М. Саудия Арабистонининг Якин Шарк можароларига муносабати // Шаркшунослик. - Тошкент, 2004. - №4. - Б. 107-110. (23.00.00. № 10).

Муҳаммадсидиков М.М. Саудия Арабистонидаги сиёсий-ижтимоий холат И Шаркшунослик. -Тошкент: 2005. - №3. - Б. 45-49. (23.00.00. № 10).

Муҳаммадсидиков М.М. Узбекистон-Саудия муносабатлари: ҳозирги холат ва хамкорлик истикболлари // Шарк машъали. - Тошкент, 2006. - №1-2. -Б. 19-22. (23.00.00. № 9).

Муҳаммадсидиқов М.М. Шимоли-Шаркий Африкадаги сиёсий-ижтимоий муаммоларни ҳал этишда Саудия Арабистонининг роли // Шаркшунослик. - Тошкент, 2006.-№ 2. - Б. 133-138. (23.00.00. № 10).

Муҳаммадсидиков М.М. Франция ташки сиёсатида “Африка Франкофон” давлатларининг ўрни И Шаркшунослик. - Тошкент, 2007. - №1. -Б. 48-54. (23.00.00. № 10).

Муҳаммадсидиков М.М. Кто же станет представителем Африки в Совет безопасности ООН? // Востоковедение. - Ташкент, 2007. - №1-2. - С. 88-93. (23.00.00. № 10).

Муҳаммадсидиков М.М. Африка - геостратегик ахамиятига молик китъа//Шаркшунослик.-Тошкент, 2007. -№2. Б. 107-109. (23.00.00 № 10).

Муҳаммадсидиков М.М. Ҳамкорликнинг янги уфклари // Тафаккур. -Тошкент, 2007.-№3.-Б. 110-111. (23.00.00. № 20).

Муҳаммадсидиков М.М. «Исламский фактор» в современной политической жизни Сомали И Маяк Востока. - Ташкент, 2009. - №1-2. - С.22-25. (23.00.00. № 9).

Муҳаммадсидиков М.М. АҚШ ташки сиёсий стратегиясида Африка минтакасининг ўрни // Шаркшунослик. -Тошкент, 2011. - №2. - Б.128-133. (23.00.00. № 10).

Муҳаммадсидиков М.М. Роль и место Африки в современном мире // Востоковедение.-Ташкент, 2012.-№ 1-2. - Б. 16-21. (23.00.00. № 10).

Муҳаммадсидиков М.М. Араб ва мусулмон мамлакатларидаги миграция масаласи ва унинг Германиядаги сиёсий жараёнларга таъсири // Шаркшунослик.-Тошкент, 2013.-№ 1. - Б.105-110. (23.00.00. № 10).

Муҳаммадсидиков М.М. Африка давлатларида дин омилининг этник ва миллатлараро зиддиятлар юзага келишига таъсири И Ижтимоий фикр. Инсон ҳуқуқлари. -Тошкент, Жамоатчилик фикрини ўрганиш маркази «Ижтимоий фикр», №2 (70) 2015. - Б.90-94. (23.00.00. № 15).

Мухаммадсидиков М.М. Африка-Араб давлатларида этник ва диний хилма-хиллик минтақавий хавфсизлик ва баркарорликка тахдид омили сифатида // ЎзМУ хабарлари. - Тошкент, 2015. - № 1/4. - Б. 168-171. (23.00.00. № 22).

Мухаммадсидиков М.М. Ислом дини сиёсийлашувининг ижтимоий-сиёсий жараёнларга таъсири // Имом Бухорий сабоклари. - Самарканд, Имом Бухорий халкаро маркази. -№ 2. 2015. - Б.11-13. (23.00.00. № 17).

Мухаммадсидиков М.М. Араб давлатлари расмий-сиёсий ва меъёрий-хукукий хужжатларида “ислом омили”нинг ўрни ва ахамияти // Тошкент ислом университета илмий-таҳлилий ахбороти. - Т.: ТИУ нашриёт-матбаа бирлашмаси. - № 2. 2015. - Б. 22-25. (23.00.00. № 21).

Mukhammadsidiqov М.М. Stability of North African Region // International Journal of Multidisciplinary and Current Research Vol.3 (March-April-2015) 3951 Panay Way Marina Del Rey, CA 90292, United States - P. 271-274. ( №5: Global Impact Factor - 2, 021; №19: Scientific Indexing Services Impact Factor - 0, 903; №23: Scientific Journal Impact Factor - 5,484)

Мухаммадсидиков М.М. «Исламский фактор» в политической жизни стран Африканского рога И Вестник Каракалпакского Государственного университета им. Бердаха - Нукус, Каракалпакский госуниверситет им.Бердаха, №2. 2015. - С.73-76. (23.00.00. № 18).

Мухаммадсидиков М.М. Шимолий Африкада хавфсизликни таъминлаш муаммолари И Андижон давлат университета илмий хабарнома. 2016 № 1. - Б.241-245. (23.00.00. № 16).

Mukhammadsidiqov М.М. The Evolution of Islamic Politicization Process // International Journal of Multidisciplinary and Current Research Vol.4 (Nov/Dec 2016 issue) 3951 Panay Way Marina Del Rey, CA 90292, United States -P. 1139-1143. (№5: Global Impact Factor-2, 021; №19: Scientific Indexing Services Impact Factor - 0, 903; №23: Scientific Journal Impact Factor - 5,484) http://iimcr.com/the-evolution-of-islamic-politicization-process/

Мухаммадсидиков М.М. Шимолий Африкадаги этно-диний вазиятларнинг ижтимоий-сиёсий жараёнларга таъсири // “XXI аср: фан ва таълим масалалари” (электрон журнал) - Тошкент, 2017. - №1. http://www.sharqiurnali.uz/en/

Мухаммадсидиков М.М. Марказий Осиё билан Африка араб давлатлари ўртасида ўзаро алокаларни мустахкамлашда диннинг ахамияти хусусида И Фалсафа ва хукук. - Тошкент, - № 2. 2007. - Б. 47-48. (01.02.2012 № Ю).

Мухаммадсидиков М.М. Араб давлатлари ички ва ташки сиёсатининг шаклланишида дин омилининг таъсири // Бухоро давлат университета илмий ахбороти. - Бухоро, -№ 4. 2007. - Б. 9-11. (01.02.2012 № 17).

Мухаммадсидиков М.М. Религиозная толерантность как главная черта общественной жизни // Узбекистана Вестник Челябинского государственного университета. Научный журнал. - № 40 (178). - 2009. Востоковедение. Евразийство. Геополитика. Вып. 8. - С. 69-72.

Muhammadsidiqov М.М. Ozbekistan’da toplumsal ana ozelligi ho§gorii. Tolerance is the Main Feature of Uzbekistan's Social Life И Atatiirk Universitesi Edebiyat Fakiiltesi Sosyal Bilimler Dergisi Journal of Social Sciences Number 54, June 2015, - P.7-14. ISSN 1300-9389.

Мухаммадсидиков М.М. Африка-конфликтная геополитическая сфера планеты И Международный научный журнал. Наука. Образование. Техника. Кыргызско-Узбекский университет. Ош. Кыргызской Республика. -2009.-№2(30). -С. 37-39.

Мухаммадсидиков М.М. Африка в современных международных экономических процессах // Международный научный журнал. Наука. Образование. Техника. Кыргызско-Узбекский университет. - Ош. Кыргызской Республика. - № 2 (20). 2007. - С. 136-139.

Мухаммадсидиков М.М. Арабо-Исламский мир: характеристика в глобальном контексте И Международный научный журнал. Наука. Образование. Техника. Кыргызско-Узбекский университет. Ош. Кыргызской Республика. -2009. - № 2 (30). - С. 34-37.

Мухаммадсидиков М.М. Африкадаги ижтимоий-иқтисодий муаммоларни ҳал этишда БМТнинг ташаббуслари // Сиёсат ва иктисод. Профессор - ўқитувчилар ва талабалар илмий тўплами. - Тошкент, ТошДШИ. -№2.2007.-5.124-129.

Мухаммадсидиков М.М. Соҳибкирон Амир Темур ва Миер Султонлари ўртасидаги дипломатик алокалар И “Амир Темур ва хозирги замон” мавзуидаги республика илмий амалий анжумани илмий маколалар тўплами. -Тошкент, ТошДТУ. 2007. - Б. 113-119.

Мухаммадсидиков М.М. Алжир: Исламистское движение против республиканского режима И “Замонавий халкаро муносабатлар” мавзусидаги илмий-амалий конференция материаллар тўплами. - Тошкент, ЖИДУ. - № 2. 2008. - Б. 33-39.

Мухаммадсидиков М.М. Свобода науки: права человека и демократия // Ҳозирги замон сиёсий жараёнларида инсон омили мавзусидаги илмий-амалий конференция материаллар тўплами. - Тошкент, ТошДШИ. - 2008 йил, декабрь. 2-қисм. - Б.33-39.

Мухаммадсидиков М.М. Африка китъасидаги энергетика хавфсизлиги муаммолари // Глобаллашув шароитида Узбекистан ижтимоий-иқтисодий тараққиётининг долзарб муаммолари мавзусидаги Республика илмий-амалий анжумани материаллар тўплами. - Тошкент, ТошДШИ. 10 январь. 2009. - Б. 128-131.

Мухаммадсидиков М.М. The permanent representative of Africa states in the UN Security Council // БМТ тизимини жахон сиёсатининг янги архитектурасига мослаштиришнинг концептуал жихатлари: Узбекистан Республикаси амалиёти, Узбекистан Республикасининг Бирлашган Миллатлар Ташкилотига аъзолигининг 17 йиллигига багишланган илмий-амалий конференция материаллари. - Тошкент, ТошДШИ. 19 март. 2009. - Б. 187-194.

Мухаммадсидиков М.М. Конституция Республики Узбекистан и гарантии обеспечения прав и свобод человека // Узбекистан Конституцияси -буюк келажагимиз кафолати. - Тошкент, Фалсафа ва хукук института нашриёти. 2009. - Б.272-275.

Мухаммадсидиков М.М. Араб давлатларида демократлаштириш жараёнлари: ютуқлар ва муаммолар // Узбекистонда парламент институтининг ривожи ва истиқболлари: сиёсий, ҳуқуқий ва ташкилий жиҳатлари: илмий-амалий конференция материаллари тўплами. - Тошкент: ТошДШИ. 2010. -Б.190-197.

Мухаммадсидиков М.М. Араблараро муносабатларда “ислом омили”нинг роли (Миер - Саудия Арабистони муносабатлари мисолида) // Ижтимоий фанларнинг долзарб муаммолари: илмий-услубий конференция материаллари туплами. - Тошкент, ТошДШИ. 2010. - Б. 88-93.

Мухаммадсидиков М.М. Араб Магриби давлатлари ташки сиёсатини шаклланишида “ислом омили”ниг ўрни И XXI аерда жахон сиёсати архитектурасидаги ўзгаришлар: soft power концепциясини татбик этиш ва Узбекистан Республикаси конституциясининг ташки сиёсатга оид меъёрларини қўллаш амалиёти. Узбекистан Республикаси Олий ва Урта махсус таълим вазирлиги микёсидаги иккинчи анъанавий илмий-амалий конференция материаллари туплами. -Тошкент, ТошДШИ, 2011. - Б. 79-81.

Мухаммадсидиков М.М. Глобаллашув шароитида Африкадаги геосиёсий жараёнларда ХХРнинг ўрни // O'zbekistonda Xitoyshunoslik: Tarix, hozirgi zamon va kelajak. анъанавий илмий-амалий конференция материаллари туплами. - Тошкент, ТошДШИ, 2012. - Б. 196-201.

Мухаммадсидиков М.М. XXI аср бусагасида ислом харакатлари сиёсийлашувининг ўзига хос хусусиятлари // Узбекистонда ижтимоий-гуманитар фанларнинг долзарб муаммолари илмий маколалар тўплами. -Тошкент, ТошТУ, 2012.-Б. 194-199.

Мухаммадсидиков М.М. Процесс модернизации и роль африканского континента в современном мире И Миллий иқтисодиётни модернизациялаш ва диверсификациялашнинг долзарб масалалари: хориж тажрибаси, муаммолар, истикболлар / Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. - Тошкент, ТошДШИ, 2012 йил 25 апрел - Б. 205-208.

Мухаммадсидиков М.М. Дин сиёсийлашуви: тушунча, мохият, келиб чиқиш сабаблари // Марказий Осиё халклари тарихи манбашунослиги ва тарихнавислиги масалалари / Республика IV илмий-назарий конференцияси материаллари. 4-илмий тўплам. - Тошкент, ТошДШИ, 2012. -Б. 162-167.

Мухаммадсидиков М.М. Шимолий Африка давлатларида ислом сиёсийлашувининг ўзига хос хусусиятлари Жаҳон сиёсатининг долзарб муаммолари илмий мақолалар тўплами. - Тошкент, ТошДШИ, 2012. - Б. 38-42.

Мухаммадсидиков М.М. Араб давлатларида исломни конституциявий тартибга солиш хусусиятлари И Узбекистан Республикаси Конституцияси-жамиятнинг баркарор ривожланиш кафолати: ташкилий, сиёсий ва ҳуқуқий жихатлари / илмий-амалий конференцияси материаллари. -Тошкент, ТошДШИ, 2012 йил 5 декабрь. - Б. 212-217.

Мухаммадсидиков М.М. Буюк ипак йулининг динлар ёйилишидаги роли: Буддавийлик, Христиан ва Ислом ° jj-j

// Буюк ипак йўлининг ўтмиши ва ҳозирги куни:

ривожланишининг ижтимоий-маданий, тарихий, сиёсий ва иқтисодий йўналишлари / Халкаро илмий-амалий конференция материаллари тўплами. -Тошкент, ТошДШИ, 2013. - Б.201-205.

Мухаммадсидиков М.М. Якин Шаркда парламент институти шаклланишида дин омилининг ўрни // Диншуносликнинг долзарб муаммолари / республика илмий-амалий конференция материаллари тўплами. - Тошкент, ТИУ, 2013. - Б.175-182.

Мухаммадсидиков М.М. Ислом дини сиёсийлашувининг ижтимоий-сиёсий жараёнларга таъсири масаласига турли муносабатлар тарихшунослигидан И Марказий Осиё тарихи: манбашунослик ва тарихнавислик изланишлари / мавзуидаги Республика 5-илмий конференциясининг материаллари тўплами. - Тошкент, ТошДШИ, 2013. -Б.315-323.

Мухаммадсидиков М.М. Африка араб давлатларида ислом харакатлари фаоллашув сабаблари ва унта таъсир этувчи омиллар И Жахон сиёсатининг долзарб муаммолари анъанавий илмий мақолалар тўплами: №2, -Тошкент, ТошДШИ, 2013. - Б. 27-30.

Мухаммадсидиков М.М. XXI асрда Африканинг геосиёсий ривожланиш истиқболлари И Шарқшунослар анжумани / ТошДШИ илмий тўплами: № 8, - Тошкент, ТошДШИ, 2013. - Б. 115-118.

Мухаммадсидиков М.М. Ислом дини сиёсийлашувининг ижтимоий-сиёсий жараёнларга таъсири Ижтимоий фанларнинг долзарб муаммолари: илмий-услубий конференция материаллари туплами. - Тошкент, ТошДШИ. 2013.-Б. 39-45.

Мухаммадсидиков М.М. Religious principles of confessions and religious tolerance in Uzbekistan Materialy IX Mi^dzynarodowej naukowi-praktycznej konferencji «Perspektywiczne opracowania sq naukq i technikami - 2013» Volume 15. Filozofia. Politologija.: Przemysl. Nauka i studia, Polska - 88 str. -Б. 64-67.

Мухаммадсидиков М.М. Концептуальные положения политический теорий в исламе И Национальная Академия наук Азербайджана Институт философии, социологии и права отдел «Современные проблемы философия» Общество, религия, государство Society, religion, state - Baki. Azerbaijan. Elm va tahsil. 2013.-Б.435-449.

Мухаммадсидиков М.М. Араб давлатларида ислом ҳуқуқи қоидаларининг конституция даражасида белгиланиши хусусиятлари // Узбекистан Республикаси Конституцияси жамиятнинг баркарор ривожланиш кафолати: ташкилий, сиёсий ва ҳуқуқий жихатлари / тўртинчи анъанавий илмий-амалий конференцияси материаллари. - Тошкент, ТошДШИ, 2013. -Б.215-219.

Мухаммадсидиков М.М. Россия ташки сиёсатида Шимолий Африка: геосиёсий манфаатлар ва геостратегия И XXI асрда жахон сиёсатида архитектоник ўзгаришлар: realpolitik концепцияси ва Узбекистан амалиёти “Узбекистан ва халкаро хамжамият" рукни остида Узбекистан Республикаси Олий ва Урта махсус таълим вазирлиги миқёсидаги учинчи анъанавий илмий-амалий конференция материаллари тўплами. - Тошкент, ТошДШИ, 2014. -Б.285-289.

Мухаммадсидиков М.М. Диннинг сиёсийлашуви ва геосиёсий манфаатлар: ўзаро уйғунлик ва боғлиқлик // Актульные проблемы мировой политики/ сборник научных статей. - Тошкент, ТошДШИ, 2014. - Б.38-43.

Мухаммадсидиков М.М. Африка араб давлатларида “дин омили”нинг этно-сиёсий ва этно-диний вазиятга таъсири И XXI асрда жахон сиёсати ва Узбекистан тажрибаси: сиёсий, ҳуқуқий ва ижтимоий жихатлари “Узбекистан ва халкаро хамжамият" рукни остида Узбекистан Республикаси Олий ва Урта махсус таълим вазирлиги миқёсидаги учинчи анъанавий илмий-амалий конференция материаллари туплами. -Тошкент, ТошДШИ, 2015. -Б.248-252.

Мухаммадсидиков М.М. Европа давлатларининг Африкадаги геосиёсий ва геоиқтисодий манфаатлари И Хорижий Шарк мамлакатлари тарихий жараёнлари ва уларни ўрганишнинг долзарб муаммолари Узбекистан Республикаси Олий ва Урта махсус таълим вазирлиги микёсидаги илмий-амалий конференция материаллари туплами. - Тошкент, ТошДШИ, 2015. - Б. 140-147.

Мухаммадсидиков М.М. Араб давлатларида мусулмон ҳуқуқи қоидаларига амал қилиш масалалари // XXI асрда жаҳон сиёсати ва Узбекистан тажрибаси: сиёсий, хукукий ва ижтимоий жихатлари: илмий-амалий конференция материаллари туплами. -Тошкент, ТошДШИ, 2016. - Б. 241-245.

Мухаммадсидиков М.М. Хорижий экспертларнинг Якин Шарк ва Шимолий Африкадаги АҚШ геосиёсий манфаатлари борасидаги мулохазалари И Хорижий Шарк мамлакатлари тарихий жараёнлари ва уларни урганишнинг долзарб муаммолари Узбекистан Республикаси Олий ва Урта махсус таълим вазирлиги микёсидаги илмий-амалий конференция материаллари туплами. -Тошкент, ТошДШИ, 2016. - Б. 172-177.

Мухаммадсидиков М.М. Замонавий геосиёсий ўзгаришлар даврида ёшларимиз ҳуқуқий маданиятини ошириш масалалари // Ахоли орасида хукукий онг ва хукукий маданиятни юксалтириш омиллари. Республика илмий-амалий конференция материаллари тўплами 1-том. - Навоий, Алишер Навоий номли нашриёт, 2016. - Б. 104-107.

Мухаммадсидиков М.М. Ҳозирги даврда Хитой Халк Республикасининг Африкадаги сиёсий ва иқтисодий манфаатлари // Xitoyshunoslikning dolzarb masalalari: filologiya, falsafa, tarix, iqtisod va madaniyat. - Тошкент, ТошДШИ, 2016. - Б.413-417.

Мухаммадсидиков М.М. Африкадаги геосиёсий жараёнларга ташки кучларнинг таъсири И XXI асрда жахон сиёсати ва Узбекистан тажрибаси: сиёсий, хукукий ва ижтимоий жихатлари “Узбекистан ва халкаро хамжамият" рукни остида Узбекистан Республикаси Олий ва Урта махсус таълим вазирлиги микёсидаги тўртинчи анъанавий илмий-амалий конференция материаллари туплами. -Тошкент, ТошДШИ, 2017. - Б.290-293.

Мухаммадсидиков М.М. Якин Шаркдаги демократия “экспорти”нинг геосиёсий манфаатлар билан богликлиги / Хорижий Шарк мамлакатлари тарихий жараёнлари ва уларни урганишнинг долзарб муаммолари Узбекистан Республикаси Олий ва Урта махсус таълим вазирлиги микёсидаги илмий-амалий конференция материаллари туплами. - Тошкент, ТошДШИ, 2017. - Б. 22-26.

Мухаммадсидиков М.М. Ҳозирги даврда сиёсий исломнинг глобал хавфсизликка тахдиди / "Узбекистан Республикаси Миллий хавфсизлигини таъминлашнинг назарий ва амалий жихатлари. Илмий-амалий конференция материаллари тўплами Тошкент шахри. - Тошкент, Институт СНБ Республики Узбекистан. 25 январь 2017. - С. 24-29.