Algal flora of the Zarafshan river’s middle course and it’s role in assessing ecological-sanitary state of water

Abstract

The aim of the research work is to determine the species composition of the algal flora in the middle course of the Zarafshan river and to justify significance of the indicative-saprobic species in assessing an ecological and sanitary state of water
The scientific novelty of the research is expressed in the followings: 331 species, varieties and special forms (219 species, 85 varieties, and 27 forms) were determined in the middle course of the Zarafshan river for the first time, and their list has been compiled as a result of studyng the species composition of the river’s algal flora; thirteen species and varieties previously not registered in Uzbekistan have been identified in the algal flora of the Zarafshan river’s middle course; alterations in the species composition of the algal flora have been registered in dependance of year seasons and river courses; formation of ecological algal cocnoses has been determined in accordance with all the ecological factors, year seasons and river courses; correlations between algal flora of the river and numbers of the indicative-saprobic species have been proved.

Source type: Abstracts
Years of coverage from 1992
inLibrary
Google Scholar
Branch of knowledge

Downloads

Download data is not yet available.
To share
Тошпўлатов, Й. (2023). Algal flora of the Zarafshan river’s middle course and it’s role in assessing ecological-sanitary state of water. Catalog of Abstracts, 1(1), 1–47. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/autoabstract/article/view/77468
0
Citations
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Abstract

The aim of the research work is to determine the species composition of the algal flora in the middle course of the Zarafshan river and to justify significance of the indicative-saprobic species in assessing an ecological and sanitary state of water
The scientific novelty of the research is expressed in the followings: 331 species, varieties and special forms (219 species, 85 varieties, and 27 forms) were determined in the middle course of the Zarafshan river for the first time, and their list has been compiled as a result of studyng the species composition of the river’s algal flora; thirteen species and varieties previously not registered in Uzbekistan have been identified in the algal flora of the Zarafshan river’s middle course; alterations in the species composition of the algal flora have been registered in dependance of year seasons and river courses; formation of ecological algal cocnoses has been determined in accordance with all the ecological factors, year seasons and river courses; correlations between algal flora of the river and numbers of the indicative-saprobic species have been proved.


background image

1

БОТАНИКА ИНСТИТУТИ ВА ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ

УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ ИЛМИЙ ДАРАЖАЛАР БЕРУВЧИ

DSc.27.06.2017.B.39.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ

САМАРҚАНД ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК ИНСТИТУТИ

ТОШПЎЛАТОВ ЙИГИТАЛИ ШАВКАТИЛЛАЕВИЧ

ЗАРАФШОН ДАРЁСИ ЎРТА ОҚИМИ АЛЬГОФЛОРАСИ ВА УНИНГ

СУВ ЭКОЛОГИЯ-САНИТАРИЯ ҲОЛАТИНИ БАҲОЛАШДАГИ

АҲАМИЯТИ

03.00.05 – Ботаника

БИОЛОГИЯ ФАНЛАРИ БЎЙИЧА ФАЛСАФА ДОКТОРИ (PhD)

ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

Тошкент – 2018


background image

2

УДК582.232/275.574.5.633



Фалсафа доктори (PhD) диссертацияси автореферати мундарижаси

Оглавления автореферата диссертации доктора философии (PhD)

Contents of dissertation abstract of doctor of philosophy (PhD)


Тошпўлатов Йигитали Шавкатиллаевич

Зарафшон дарѐси ўрта оқими альгофлораси
ва унинг сув экология-санитария ҳолатини
баҳолашдаги аҳамияти............................................................................................3

Ташпулатов Йигитали Шавкатиллаевич

Альгофлора среднего течения реки Зарафшан
и еѐ роль в оценки эколого-санитарного
состояния воды......................................................................................................21

Tashpulatov Yigitali Shavkatillayevich

Algal flora of the Zarafshan river’s middle course
and it’s role in assessing ecological-sanitary state
of water…………………………………………………………………………....39

Эълон қилинган ишлар рўйхати

Список опублокованных работ
List of published works………………………………………………………...…43


background image

3

БОТАНИКА ИНСТИТУТИ ВА ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ

УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ ИЛМИЙ ДАРАЖАЛАР БЕРУВЧИ

DSc.27.06.2017.B.39.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ

САМАРҚАНД ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК ИНСТИТУТИ

ТОШПЎЛАТОВ ЙИГИТАЛИ ШАВКАТИЛЛАЕВИЧ

ЗАРАФШОН ДАРЁСИ ЎРТА ОҚИМИ АЛЬГОФЛОРАСИ ВА УНИНГ

СУВ ЭКОЛОГИЯ-САНИТАРИЯ ҲОЛАТИНИ БАҲОЛАШДАГИ

АҲАМИЯТИ

03.00.05 – Ботаника

БИОЛОГИЯ ФАНЛАРИ БЎЙИЧА ФАЛСАФА ДОКТОРИ (PhD)

ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ


Тошкент – 2018


background image

4

Биология фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси мавзуси

Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Олий аттестация
комиссиясида В2017.2.PhD/В69 рақам билан рўйхатга олинган.

Диссертация Самарқанд қишлоқ хўжалик институтида бажарилган.
Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек,рус ва инглиз (резюме)) Илмий кенгаш веб-

саҳифаси (www.flora_fauna.uz) ҳамда «Ziyonet» Ахборот-таълим порталида (www.ziyonet.uz)
жойлаштирилган.

Илмий раҳбар:

Алимжанова Холисхон Алимжановна

биология фанлари доктори, профессор

Расмий оппонентлар:

Бўриев Сулаймон

биология фанлари доктори, профессор

Хасанов Ботир Aчилович

биология фанлари доктори, профессор

Етакчи ташкилот:

Наманган давлат университети

Диссертация ҳимояси Ботаника институти ва Ўзбекистон Миллий университети ҳузуридаги

DSc.27.06.2017.B.39.01 рақамли Илмий кенгашнинг 2018 йил «29» март куни соат 15

00

даги

мажлисида бўлиб ўтади (Манзил: 100125, Тошкент шаҳри, Дўрмон йўли кўчаси, 32-уй. Ботаника
институти мажлислар зали. Тел.: (+99871) 262-37-95, факс (+99871) 262-79-38, E-mail:
botany@academy.uz).

Диссертация билан Ботаника институти Ахборот-ресурс марказида танишиш мумкин (27-

рақами билан рўйхатга олинган). Манзил: 100053, Тошкент шаҳри, Дўрмон йўли кўчаси, 32-уй,
Тел.: (+99871) 262-37-95.

Диссертация автореферати 2018 йил «14» март куни тарқатилди.
(2018 йил «14» мартдаги 3-рақамли реестр баѐнномаси)








К.Ш. Тожибаев

Илмий даражалар берувчи илмий

кенгаш раиси, б.ф.д., профессор

Б.А. Адилов

Илмий даражалар берувчи илмий

кенгаш илмий котиби, б.ф.н.,

катта илмий ходим

Ф.О. Хасанов

Илмий даражалар берувчи илмий

кенгаш қошидаги илмий

семинар раиси, б.ф.д.,

профессор


background image

5

КИРИШ (фалсафа доктори (PhD) диссертацияси аннотацияси)

Мавзунинг долзарблиги ва зарурати.

Ҳозирги кунда дунѐда сув

ресурсларини турли техноген таъсирлардан муҳофаза қилиш, табиий сув
ҳавзалари барқарорлигини таъминлаш, айниқса ундаги флоранинг биологик
хилма-хиллигини сақлаб қолиш катта аҳамиятга эга. Айниқса, дарѐлар
қуруқлик сув ҳавзалари альгофлорасининг шаклланиши ва тақсимланишида
алоҳида аҳамиятга эга бўлиб, альгофлоранинг 46% хилма-хиллиги дарѐлар
улушига тўғри келади. Бу ўринда, табиий сув ҳавзаларининг альгофлорасини
ҳар томонлама ўрганиш, экология-санитария ҳолатини баҳолаш ва ҳамда
унинг келажакдаги ҳолатини башорат қилиш имконияларини амалиѐтига
жорий этиш бугунги куннинг долзарб масалаларидан ҳисобланади.

Жаҳонда альгологик тадқиқотлар техноген омиллар таъсири кучли

бўлган трансчегаравий дарѐлардаги альгофлоралар ҳолатини аниқлаш, ҳамда
дарѐларнинг турли моддалар билан ифлосланиш даражасини мониторинг
қилишга қаратилган. Бу ўринда катта стратегик аҳамиятга эга дарѐлар
ўзининг альгофлора турларига бойлиги, ундаги алоҳида аҳамиятга эга бўлган
экологик компонентларининг мавжудлиги билан муҳим ҳисобланади.
Марказий Осиѐдаги барча йирик трансчегаравий дарѐлар бир-биридан
экологик хусусиятларини билан фарқланишини ҳисобга оладиган бўлсак,
уларнинг ҳар бирида ўзига хос альгофлорани шаклланганлигини кўриш
мумкин. Бу ўринда, Зарафшон дарѐси ҳам алоҳида ўринга эга бўлиб, сўнгги
йилларда дарѐнинг ўрта оқими ҳудудда техноген омиллар таъсирининг
кучайиши унинг замонавий альгологик таркибини аниқлаш ва шу асосда
табиий Ўрта Осиѐ сув ҳавзалари альгофлораси шаклланишидаги аҳамиятини
баҳолашнинг муҳимлигини белгилаб бермоқда. Шунга кўра, Зарафшон
дарѐси

альгофлорасининг

замонавий

ҳолатини

баҳолаш,

дарѐ

альгофлорасини

таксономик

таркибини

шаклланишида

экологик

омилларнинг ролини илмий асослаш, сувнинг экология-санитария ҳолатини
аниқлашда

индикатор-сапроб

турларни

аҳамиятини

очиб

бериш,

альгофлорани маълумотлар базасини тузиш ва амалиѐтга жорий этиш муҳим
илмий ва амалий аҳамиятга эга.

Ҳозирги кунда табиий сув ресурсларини муҳофаза қилиш ва улардан

оқилона фойдаланиш учун сув ҳавзалари альгофлорасининг турлар таркиби
ва уларнинг тарқалишини аниқлаш, ҳамда сувни тозалигини белгилашдаги
ўрнини асослашга алоҳида эътибор қаратилди. Ўзбекистон Республикасини
янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегиясида

1

“... атроф-муҳит

ҳолатига зарар етказадиган муаммоларни олдини олиш, ирригация
тармоқлари объектларини ривожлантириш” вазифаси белгиланган. Мазкур
вазифаларни

амалга

оширишда

Зарафшон

дарѐси

ўрта

оқими

альгофлорасининг таксономик таркиби ва индикатор-сапроб турларни
аниқлаш, дарѐ сувининг санитар-эпидемиологик ҳолатини мониторинг

1

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сон “Ўзбекистон

Республикасини янада ривожлантириш бўйича Харакатлар стратегияси тўғрисида”ги Фармони.


background image

6

қилишда улардан фойдаланиш муҳим илмий-амалий аҳамиятга эга.

Ўзбекистон Республикасининг 2016 йил 21 сентябрдаги 409-сон

“Ўсимлик дунѐсини муҳофаза қилиш ва ундан фойдаланиш тўғрисида”ги
Қонуни, Вазирлар Маҳкамасининг 2013 йил 19 мартдаги 82-сон “Ўзбекистон
Республикасида сувдан фойдаланиш ва сув истеъмоли тартиби тўғрисида”ги
Қарори, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги
ПФ-4947-сон “Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича
Харакатлар стратегияси тўғрисида”ги Фармони ҳамда мазкур фаолиятга
тегишли бошқа меъѐрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни
амалга оширишга ушбу диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат
қилади.

Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланиши-

нинг асосий устувор йўналишларига боғлиқлиги.

Мазкур тадқиқот

республика фан ва технологиялар ривожланишининг V. “Қишлоқ хўжалиги,
биотехнология, экология ва атроф-муҳит муҳофазаси” устувор йўналишига
мувофиқ бажарилган.

Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.

Дарѐлар альгофлораси,

таксономияси, унинг шаклланишига экологик омилларининг таъсири ҳамда
сувнинг экология-санитария ҳолатини баҳолашда сувўтларнинг роли
ҳақидаги маълумотлар хорижлик олимлардан D.D. Olding et al (2000), B.
Zarei Darki (2004), N. Abdel-Raouf, A.A. Al-Homaidan, I.B.M. Ibraheem (2012),
J. Komarek, J. Kostovsky, J. Mares, J. Johansen (2014), МДҲ олимларидан С.
Комулайнен, Т. Чекрыжева, И. Вислянская (2006), Г. Кузяхметова, Р.
Булякова (2008), С. Мазина (2008), А. Полева (2008), И. Стерлягова, Е.
Патова (2008), Л. Коржова (2013),

И. Стерлягова, Е. Патова (2017) ва

бошқаларнинг ишларида ѐритилган.

Зарафшон ҳавзаси альгофлорасига бағишланган тадқиқотларни асосан

И.Киселев, Е.И. Киселева, В.И. Полянский, А.М. Музафаров, Р.Ш.
Шоѐқубовларнинг ишларида кўриш мумкин. Зарафшон дарѐси юқори
оқимидаги сув ҳавзалар альгофлораси А.М. Музафаров, К.Ю. Мусаевларнинг
(1969) тадқиқотларида акс этган бўлиб, бироқ бу тадқиқотлар Зарафшон
дарѐси ўрта оқими альгофлорасини тур таркибини замонавий ҳолатини очиб
бера олмайди. Ўзбекистон дарѐлари орасида ўзига хос альгофлора таркиби,
унинг шаклланиши ва экологик хусусиятларига эга бўлган ҳамда республика
альгофлораси учун илгари номаълум турларни ўзида сақлаган Зарафшон
дарѐси ўрта оқими альгофлораси бўйича илмий-тадқиқотлар олиб
борилмаган. Бу ўринда Зарафшон дарѐси ўрта оқими альгофлорасининг
ҳозирги ҳолатини очиб бериш, альгофлорани шаклланиши, дарѐнинг оқим
бўйлаб ва мавсумий ўзгаришлари, экологик гуруҳларнинг ривожланишида
экологик омиллар ролини ўрганиш ҳамда сувнинг экология-санитария
ҳолатини баҳолашда индикатор-сапроб турларнинг аҳамиятини очиб бериш
муҳим аҳамиятга эга.

Тадқиқотнинг диссертация бажарилган олий таълим муассасаси

илмий-тадқиқот ишлари режалари билан боғлиқлиги.

Диссертация


background image

7

тадқиқоти Ботаника институти илмий-тадқиқот ишлари режасининг ФА-А9-
Т005

«Маҳаллий ва ўзга ҳудудлар флорасида учрайдиган истиқболли

сувўтлари, реликт, камѐб ва йўқолиш арафасида турган юксак сув ва сув-
ботқоқ ўсимликлари турларини коллекциясини яратиш мақсадида уларни
излаш ва танлаш» (2009-2011) мавзусидаги фундаментал лойиҳа доирасида
бажарилган.

Тадқиқотнинг мақсади

Зарафшон дарѐ ўрта оқими альгофлораси

турлар таркибини аниқлаш ва сувининг экология-санитария ҳолатини
баҳолашда индикатор-сапроб турларнинг аҳамиятини асослашдан иборат.

Тадқиқотнинг вазифаси:

Зарафшон дарѐси ўрта оқими альгофлорасининг турлар таркибини

аниқлаш ва уларни таксономик таҳлилини амалга ошириш;

дарѐ альгофлораси турлар таркибининг оқим бўйлаб тарқалишини

ўрганиш;

дарѐ ўрта оқими альгофлорасини дарѐнинг юқори оқими ҳамда

Марказий Осиѐнинг бошқа сув ҳавзаларида олиб борилган илмий
тадқиқотлар манбалари билан қиѐсий таҳлил этиш;

дарѐ альгофлорасининг экологик ва мавсумий ўзгаришидаги

хусусиятларини ўрганиш;

дарѐ

альгофлорасининг

оқим

бўйлаб

тарқалишига

экологик

омилларнинг ролини ўрганиш;

дарѐ альгофлораси таркибидаги индикатор сапроб турларнинг сапроблик

индексини (Si) ҳисоблаш билан дарѐнинг сапробиологик зонаси ҳамда
сувнинг сифатини белгилаш.

Тадқиқотнинг

объекти

Зарафшон

дарѐси

ўрта

оқимининг

альгофлораси ҳисобланади.

Тадқиқотнинг

предмети

Зарафшон

дарѐси

ўрта

оқими

альгофлорасининг таксономияси, флористикаси, экологияси ҳамда дарѐ
сувини экологик-санитария ҳолатини баҳолаш ҳисобланади.

Тадқиқотнинг усуллари.

Диссертацияда альгологик, гидробиологик ва

статистик методлар, лаборатория таҳлиллари қўлланилган.

Ишнинг илмий янгилиги

қуйидагилардан иборат:

илк бор Зарафшон дарѐси ўрта оқимида 331 тур ва тур хиллари (219 тур,

85 вариация, 27 форма) аниқланган ва рўйхати тузилган;

илк бор Зарафшон дарѐси ўрта оқимининг альгофлораси таркибида

Ўзбекистон альгофлораси учун илгари номаълум бўлган 13 тур ва тур
хиллари мавжудлиги аниқланган;

альгофлоранинг мавсумий ва дарѐ оқими бўйлаб ўзгариши аниқланган;
экоальгоценозларнинг дарѐ оқими ва йил фаслларидаги экологик

омиллар таъсирида шаклланиши очиб берилган;

дарѐ альгофлораси ва унинг таркибидаги индикатор-сапроб турлар

билан ўзаро боғлиқлиги исботланган.

Тадқиқотнинг амалий натижалари

қуйидагилардан иборат:

альгофлора таркибидан аниқланган 97 тур индикатор-сапроб сувўтлар:


background image

8

20 та χ-сапроб, 18 тур õ-сапроб, 51 тур β-мезосапроб, 5 тур α-мезосапроб, 3
тур ρ-сапроб турларнинг рўйхати тузилган ва улар атроф-муҳитни муҳофаза
қилиш фаолиятида сув ҳавзалари сувининг экология-санитария ҳолатини
мониторинг қилишга жорий этилган;

Зарафшон дарѐси ўрта оқимидан йиғилган сувўтлар намуналари

Ўзбекистон Республикаси Фанлар Академияси Ботаника институти сувўтлар
коллекцияси фондини бойитиш имконини берган ва маълумотлар базасига
киритилган.

Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги

замонавий усулларнинг

қўлланилганлиги, олинган натижаларнинг етакчи илмий нашрларда чоп
этилганлиги, олинган маълумотларнинг давлат табиатни муҳофаза қилиш
ташкилотлари фаолиятига киритилганлиги, йиғилган сувўтлар намуналарини
«Сув ҳавзалари сувўтлар флораси» коллекцияси фондида сақланаѐтганлиги,
тадқиқот натижаларининг тегишли давлат тузилмалари томонидан
тасдиқланганлиги билан изоҳланади.

Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.

Тадқиқот

натижаларининг илмий аҳамияти илк бор Зарафшон дарѐси ўрта оқими
альгофлорасининг турлар таркиби аниқланиб, тўлиқ инвентаризация
қилинганлиги, Ўзбекистон сув ҳавзалари альгофлораси учун янги турларни
қайд этилганлиги, дарѐ альгофлорасининг мавсумий ва оқим бўйлаб
шаклланишида экологик омилларнинг ролини асосланганлиги билан
изоҳланади.

Тадқиқот натижаларининг амалий аҳамияти олинган натижаларни

табиатни муҳофаза қилиш фаолиятида сувнинг органик моддалар билан
ифлосланишини кўрсатувчи индикатор-сапроб турлардан сувнинг сифатини
аниқлаш ва сувнинг мавсумий ҳамда оқим бўйлаб ифлосланиш даражасини
баҳолашга хизмат қилиши билан изоҳланади.

Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши.

Зарафшон дарѐси ўрта

оқими альгофлорасини тадқиқ қилиш доирасида олинган натижалар асосида:

Зарафшон дарѐси ўрта оқими альгофлорасидаги индикатор-сапроб

турларнинг рўйхати, унинг сувни ифлосланишини белгиловчи сифат ва
миқдорий хусусиятлари республикаси экология ва атроф-муҳитни муҳофаза
қилиш тизимига, жумладан Самарқанд вилояти Экология ва атроф-муҳитни
муҳофаза қилиш бошқармаси фаолиятига жорий этилган (Ўзбекистон
Республикаси Экология ва атроф-муҳитни муҳофаза қилиш давлат
қўмитасининг 2018 йил 15 январдаги 03-03/2-314-сон маълумотномаси).
Натижалар Зарафшон дарѐси ўрта оқимидаги индикатор-сапроб сувўтлари
асосида дарѐ сувининг мавсумий ва оқим бўйлаб органик ифлосланиш
даражаларини аниқлаш ва очиқ сув ҳавзалари тозалигини белгилаш
имконини берган;

331 тур ва тур хилларидан иборат сувўтлар рўйхати ва индикатор-

сапроблик бўйича сувнинг ифлосланиш даражалари кўрсаткичлари ФА-Ф5-
Т-230 рақамли «Сув ва қуруқлик экосистемаларида паразитар тизими
таркибий қисмларининг шаклланиши ва ҳаракатланиш қонуниятлари»


background image

9

лойиҳасида сув микроорганизмларни аниқлаш ва паразитларни дарѐ
гидробионтлари таркибида тарқалишини асослашда фойдаланилган
(Ўзбекистон Республикаси Фанлар академиясининг 2018 йил 26 январдаги
4/1255-210-сон

маълумотномаси).

Натижалар

сув

ҳавзаларида

гидробионтлари билан бир қаторда учрайдиган паразит организмлар
рўйхатини тузиш, уларнинг экологик хусусиятлари ҳамда сув ҳавзаларининг
органик моддалар билан ифлосланиш даражаси аниқлаш имконини берган;

Зарафшон дарѐси ўрта оқимидан йиғилган альгологик намуналари ҳамда

уларнинг доимий препаратлари Ботаника институтининг «Сув ҳавзалари
сувўтлар флораси» ноѐб объекти коллекциясига топширилган (Ўзбекистон
Республикаси Фанлар академиясининг 2018 йил 26 январдаги 4/1255-210-сон
маълумотномаси). Натижалар коллекциянинг «Ўзбекистон дарѐлари
сувўтлар флораси» фондини бойитган ва сув ҳавзаларини сувўтлар
флорасини инвентаризациялаш, сувўтларининг ягона маълумотлар базасини
шакллантириш ҳамда иқтисодиѐт тармоқларида фойдаланишда муҳим бўлган
турларнинг тоза культураларини ажратиб олиш имконини берган.

Тадқиқот натижаларининг апробацияси.

Тадқиқот натижалари 3 та

халқаро ва 17 та республика илмий-амалий анжуманларида муҳокамадан
ўтказилган.

Тадқиқот натижаларининг эълон қилиниши.

Диссертация мавзуси

бўйича жами 37 та илмий иш нашр этилган, шундан Ўзбекистон
Республикаси Олий Аттестация Комиссиясининг докторлик диссертациялари
асосий илмий натижаларини чоп этиш тавсия этилган илмий нашрларда 9 та
мақола, жумладан, 8 таси республика ва 1 таси хорижий журналларда нашр
этилган.

Диссертациянинг тузилиши ва ҳажми.

Диссертация таркиби кириш,

олти боб, хулоса, фойдаланилган адабиѐтлар рўйхати ва иловалардан иборат.
Диссертациянинг ҳажми 107 бетни ташкил этган.

ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ

Кириш

қисмида ўтказилган тадқиқотларнинг долзарблиги ва зарурати

асосланган, тадқиқотнинг мақсади ва вазифалари, объект ва предметлари
тавсифланган, республика фан ва технологиялари ривожланишининг устувор
йўналишларига мослиги кўрсатилган, тадқиқотнинг илмий янгилиги ва
амалий натижалари баѐн қилинган, олинган натижаларнинг илмий ва амалий
аҳамияти очиб берилган, тадқиқот натижаларини амалиѐтга жорий қилиш,
нашр этилган ишлар ва диссертация тузилиши бўйича маълумотлар
келтирилган.

Диссертациянинг «

Марказий Осиѐ сув ҳавзалари альгофлорасининг

ҳолати

» деб номланган биринчи бобида илгари ҳудудда олиб борилган

тадқиқотларнинг таҳлили, бобнинг биринчи ва иккинчи бўлимларида
Зарафшон дарѐси ҳавзасида ҳамда Марказий Осиѐ сув ҳавзаларида олиб
борилган альгологик тадқиқотлар таҳлиллари келтириб ўтилган. Мавжуд
маьлумотлар дарѐ альгофлорасини тўлиқ ѐритмайди (Киселев; 1930,


background image

10

Киселева, 1931, 1939; Полянский, 1950; Музафаров, Мусаев, 1961; Эргашев,
1965; Шоякубов, 1980). Дарѐнинг юқори оқимидаги сув ҳавзалари
альгофлораси А.М. Музафаров, К.Ю. Мусаевлар (1969) томонидан асосан
флористик нуқтаи назардан ўрганилган.

Диссертациянинг “

Зарафшон дарѐси ўрта оқими ҳудуди табиий-

географик хусусиятлари»

номли иккинчи бобида ҳудуднинг географик

ўрни, иқлими, ерусти ва ерости сувлари тўғрисида маълумотлар баѐн
этилган.

Диссертациянинг

«Тадқиқотнинг объекти, материаллари ва

тадқиқот услублари»

учинчи бобида тадқиқотнинг объекти, материаллари

ва ўрганиш услублари ҳақида маълумотлар келтирилган. Тадқиқотлар ва
илмий экспедициялар (2005-2016 йй.) давомида 280 дан ортиқ альгологик
намуналар (150 фитопланктон, 70 фитобентос, 60 перифитон) йиғилди (1-
расм).

Материалларни йиғиш ва уларнинг лаборатория таҳлиллари умумқабул

қилинган альгологик (Жузье ва бошқ., 1949; Голлербах, Полянский, 1951) ва
гидробиологик тадқиқот услубларида олиб борилди. Таксономик бирликлар
алоҳида бўлимлар бўйича аниқлагичлар (Голлербах, Полянский, 1951;
Мошкова, Голлербах, 1986; Музафаров, Эргашев, Халилов, 1988; Халилов ва
бошқ. 2009) асосида аниқланган. Сувўтлар таксономиясига киритилган
ўзгаришлардан (Вассер ва бошқ., (1989), D.D. Olding et al (2000), B. Zarei
Darki (2004)) мазкур ишда фойдаланилди. Диатом турларнинг доимий
препаратлари В.С. Шещукова (1949) методида тайѐрланган. Қиѐсий
таҳлиллар Jaccard (Шмидт, 1974), сувўтларнинг сапроблиги хусусиятлари R.
Kolkwitz, M. Marsson (1908, 1909), Г.И. Долгов, Я.Я. Никитинский (1927), V.
Sladecek (1961, 1973), R. Pantle et N. Bukk (1955) формулалари бўйича ҳамда
Жукинский ва бошқ. (1981) услубида аниқланди. Дарѐ сувининг
гидрокимѐвий таркиби ЎзГМИТИнинг кўп йиллик (2005-2016 йй.)
маълумотлари асосида таҳлил этилди.

Диссертациянинг

“Зарафшон дарѐси ўрта оқими альгофлорасининг

флористик ва таксономик таҳлили”

деб номланган тўртинчи бобида

Зарафшон дарѐси ўрта оқими альгофлорасининг таркиби ва таксономик
таҳлили, етакчи таксонларининг таҳлили, таксономик спектри, сувўтларнинг
тарқалиш хусусиятлари ҳамда қиѐсий таҳлиллар баѐн этилган.

Биринчи бўлимда Зарафшон дарѐси ўрта оқими альгофлорасида

таксономик таркиби ва таҳлили келтирилган. Аниқланган 331 тур ва тур
хиллари (219 тур, 85 вариация, 27 форма) 81 туркум, 38 оила, 16 тартиб, 11
синф ва 5 бўлимга мансуб (1-жадвал). Сувўтлар бўлимлари орасида
Bacillariophyta 218 (126 тур, 81 вариация, 11 форма) тури билан етакчилик
қилиб, жами альгофлорани 65,86 % ни ташкил этди. Кейинги ўринларни
Cyanophyta (64 тур, 19,34 %), Chlorophyta (37 тур, 11,18 %) Euglenophyta (10
тур; 3,02%) Pyrrophyta (2 тур; 0,60%) бўлимлари эгаллади. Альгофлорадаги
етакчи синфлар Pennatophyceae, Chroococcophyceae, Hormogoniophyceae,
Chlorococcophyceae, Conjugatophyceae лар ҳисобланиб, улар ўзида 300


background image

11

(90,63%) турни бирлаштирди. Етакчи тартиблар: Rhaphinales, Chroococcales,
Araphinales, Nostocales, Chlorococcales, Oscillatoriales ва Disciodales лар
бўлиб, жами альгофлорани 298 турига (90,03%) эгалик қилди.

1-расм. Зарафшон дарѐси ўрта оқимининг харита-схемаси:

∆ – кузатув нуқталари.

Доимий КНлар:

1-КН-1 – Май тўғони; 2-КН – Зарафшон давлат

қўриқхонаси; 3-КН – Чўпонота), 4-КН–Оқдарѐнинг бошланиши, 5-КН–Қорадарѐнинг
бошланиши, 6-КН – Оқдарѐ, Даҳбед кўприги; 7-КН – Қорадарѐ, Пайариқ кўприги, 8-КН –
Қорадарѐ, Хатирчи; 9-КН – Оқдарѐ; 10-КН – Зарафшон, Янгибозор.

Вақтинчалик

КНлар:

11-КН – Омонқўтонсой ва 12-КН – Еттуйлисой.

Альгофлорада етакчи оилалар сони 15 бўлиб, улар 279 турни (84,28%)

бирлаштирди. Етакчи туркумлар 23 та, улар 240 тур ўз ичига олиб, жами
альгофлорани 72,50 % га эгаллик қилди.

1-жадвал

Зарафшон дарѐси ўрта оқими альгофлорасининг таксономик таркиби

Сувўтлар

бўлимлари

Син

ф

Т

ар

ти

б

Ои

ла

Т

ур

к

ум

Жами

Шундан

%

тур

вар. фор.

Суаnоphyta

3

6

16

24

64

48

16

19,34

Bacillariophyta

2

3

9

35

218

126

81

11

65,86

Pyrrophyta

1

1

1

2

2

2

0,60

Euglenophyta

1

1

1

3

10

10

3,02

Chlorophyta

4

5

11

17

37

33

4

11,18

Жами: 5

11

16

38

81

331

219

85

27

100


background image

12

Альгофлоранинг таксономик спектр қуйидагича намоѐн бўлди: турнинг

туркумга нисбати Bacillariophyta бўлимида – 6,23; Euglenophyta – 3,33;
Суаnоphyta – 2,66; Chlorophyta

2,17; Pyrrophyta – 1. Туркумларнинг

оилаларга нисбати:

Bacillariophyta бўлимида – 24,22; Euglenophyta – 3,33;

Суаnоphyta – 4; Chlorophyta – 3,36; Pyrrophyta

– 2; умумий турларнинг

туркумларга нисбати – 4,08; турларнинг оилаларга нисбати – 8,71 га тенг
бўлиши аниқланди.

Иккинчи бўлимда Зарафшон дарѐси ўрта оқимининг қисмлари бўйича

флористик таҳлили келтирилган бўлиб, унга кўра дастлабки нуқталарда 119
(75 тур, 40 форма, 4 вариация), ўртада 200 (133 тур, 17 форма, 50 вариация),
қуйида Омонқўтонсойда 65 (48 тур, 3 форма, 14 вариация), Еттуйлисойда 55
тур (37 тур, 7 форма, 11 вариация) ва тур хиллари аниқланди (2-расм).
Дарѐнинг дастлабки нуқталардан ўрта нуқталар томон турлар сонининг
ортиб бориши атрофдан дарѐга қуйиладиган катта кичик сув манбалари,
ҳамда сувнинг ҳарорати, минераллар миқдорининг ортиши ҳисобга бўлса,
қуйи нуқталар томон турлар сонининг камайиши сув тиниқлигининг
пасайиши, дарѐ сувининг органик ва минераллар таркибининг ортиши билан
изоҳланади. Зарафшон дарѐси юқори оқими сув ҳавзаларида 415 тур ва тур
хиллари аниқланган бўлиб (Музафаров, Мусаев, 1969), уларнинг 108 тури
ўрта оқим билан ўхшашлиги аниқланди ва альгофлора ўхшашлик
коэффициенти 0,17 (32,63%) га тенг. Дарѐнинг юқори оқими учун хос бўлган

Cyanothrix, Stratonostoc

,

Coscinodiscus, Actinella

,

Coenochloris, Palmellocystis

каби 36 туркум ўрта оқимда аниқланмади. Юқори оқимда қайд этилмаган

Syneschocystis,

Synechococcus,

Stephanodiscus,

Tabellaria,

Chlorobion,

Ankestrodesmus

каби 26 туркум ўрта оқимда учради. Дарѐнинг ўрта оқимида

ўзига хос альгофлоранинг шаклланишига урбанизациялашган ҳудудлардан
дарѐга келиб қуйиладиган каналлар, коллектор-зовурлар, сувомбори, саноат
корхоналарининг оқова сувларидаги сувўтлар, ҳамда бу ҳудуддаги сувнинг
ўзига хос экологик хусусиятлари таъсир этган.

2-расм. Альгофлорада сувўтларнинг оқим бўйлаб тақсимланиши


background image

13

Қиѐсий таҳлиллар, мавжуд монография ва аниқлагичларни ўрганиш

натижаларига кўра, Ўзбекистон сув ҳавзалари учун 13 та янги тур ва тур
хиллари аниқланди. Уларнинг 10 тури диатом (

Eucocconeis elleptica

Saveljewa-Dolgova.

, Cymbella tumida

var

. borealis

Grun

., Navicula fluens

Hust

.,

N. fragilis

Skv

., Nitzschia lanceolata f.minor

V.H

., Pinnularia pectinalis

var

.rostrata

Skv

., Caloneis schumanniana

var

. lancettula

Hust

., Cymbella tumida

var

. borealis

Grun

., Surirella conifera

var

. punctata

Skv

., Campylodiscus rutilus

Skv

.

) ва 3 тури яшил сувўтлар (

Chlorobion lunulatum

Hindak

., Closterium

pusillum

Hantzsch

., Pleurotaenium minutum

(Ralfs) Delp

.

) ҳисобланади. Бу

сувўтлар 3 синф, 3 тартиб, 6 оила, 11 туркумга мансуб. Ушбу турларни дунѐ
бўйича тарқалиши, шу ҳудудда учраш жойлари, GPS координаталари, учраш
даражаси, қайси фаслларда аниқлангани, сувнинг минераллашувига
муносабати ҳамда ҳаѐтий шаклларига оид маълумотлар келтирилган.

Диссертациянинг

“Зарафшон дарѐси ўрта оқими альгофлорасининг

экологик таҳлили”

деб номланган бешинчи бобида сувўтларнинг

тарқалиши ва ривожланишига ташқи муҳит омилларининг таъсири,
экоальгоценозлари, уларнинг таҳлили, экологик хусусиятлари ҳамда дарѐ
альгофлорасининг мавсумий ўзгаришлари ѐритилган.

Биринчи бўлимда сувўтларнинг тарқалиши ва ривожланишига қатор

экологик омилларнинг таъсири баѐн этилган. Дарѐ оқими бўйлаб сувнинг
минераллашуви α-гипогалиндан β-олигогалингача ўзгариб борди. Шунга
боғлиқ ҳолда, дарѐнинг дастлабки нуқталарда чучуксув сувўтлари
(

Microcystis harsgirgiane

(Hansg.) Elenk

.

,

Nostoc zetterstedtii

Aresch.,

Melosira

granulata

var

. angustissima

(O.Mull) Hust., ўрта ва қуйи нуқталарида

(

Dactylococcopsis rhaphidioides

Hansg,

Synedra ulna

(Nitzsch.) Erh

.,

Trachelomonas hispida

(Petry.) Stein. emend. Delf.,

Euglena acus

Ehr

.

) чучук-

шўртоб ва қуйи нуқталарда (

Anabaena viguieri

f.

danica

(Nygaard.) Kossinsk.,

Achnanthes brevepes

var

. parvula

(Kutz.) Cl.

, Diploneis smithii

var.

pumila

(Grun.) Hust.) шўртоб сувўтлари аниқланди. Альгофлоранинг 148 тури чучук,
160 чучук-шўртоб ва 23 тури шўртоб сувўтлардан иборат. Улардан 171 (51,66
%) тури стеногалин, 160 (48,34 %) тури эвригалинлар ҳисобланади.

2-жадвал

Альгофлорадаги экологик гуруҳларнинг тақсимланиши

Сувўтлар

бўлимлари

Фитопла

нктон

%

Фитобенто

с

%

Фп

-фб

%

периф

ит

он

%

Э

пиф

ит

%

Жам

и

Cyanophyta

12

3,63

28

8,46

24

7,25

64

Bacillariohyta

26

7,85

105

31,72

31

9,37

50

15,11

6

1,82

218

Euglenophyta

6

1,82

4

1,21

10

Pyrrophyta

2

0,60

2

Chlorophyta

16

4,83

1

0,30

7

2,11

12

3,63

1

0,30

37

331 турдан

жами:

62

18,73

134

40,48

66

19,94

62

18,73

7

2,11

331


background image

14

Иккинчи бўлимда альгофлоранинг экоальгоценозлари таҳлил этилган (2-

жадвал). Дарѐ суви тиниқлигини пастлиги ва оқим тезлигини юқорилиги
фитопланктонларнинг ривожланишига салбий таъсир этади. Бу шароитда
фитобентос сувўтлар кўпроқ учради. Кўпчилик фитопланктонлар бентосда
ҳам аниқланди.

Дарѐнинг дастлабки нуқталарида фитопланктонларнинг 18 тури учради.

Ўрта нуқталар томон дарѐ суви тиниқлигининг ортиб бориши
фитопланктонларнинг ривожланишини таъминлаган. Қуйи нуқталарда сув
тиниқлигининг пасайиши фитопланктонларнинг ривожланишига салбий
таъсир этди. Фитобентос сувўтлар дарѐнинг дастлабки нуқталарида 56 та,
ўрта 67 та, қуйи нуқталарида 46 тур ва тур хиллари учради. Перифитонлар
дарѐнинг бошланғич нуқталарида 23, ўрта 44, қуйида 25 тур сувўтлар
аниқланди. Эпифит сувўтларнинг 2 тури дарѐнинг дастлабки, 5 тури ўртада
ва 2 тури қуйида учради. Экоальгоценозлардан фитобентос сувўтлар
етакчилик қилганлиги аниқланди. Бундан ташқари аксарият диатом сувўтлар
фитобентос гуруҳига мансублиги билан ҳам боғлиқ.

Учинчи бўлимда сувнинг ҳарорати, оқим тезлиги, тиниқлик ва рН каби

экологик омиллар дарѐ альгофлорасининг мавсумий ўзгаришларига таъсири
ѐритилган. Баҳорда сувнинг ҳарорати оқим бўйлаб 10-14

о

С, тиниқлик 0,15-

0,35-0,25 м, оқим тезлиги 0,75-0,55-0,25 м/сек, рН 7,0-8,5 гача ўзгариб борди.
Бу пайтда сувўтларнинг 169 тур ва тур хиллари аниқланди (3-расм).




3-расм. Альгофлора таркибидаги турлар сонининг мавсумий

ўзгаришига сув ҳароратининг таъсири

0

5

10

15

20

25

30

баҳор

ѐз

куз

қиш

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

190

200

210

220

ҳарорат

ХНН

ХНН

t

0

5

10

15

20

25

30

баҳор

ѐз

куз

қиш

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

190

200

210

220

ҳарорат

ХНН

ХНН

t

0

5

10

15

20

25

30

баҳор

ѐз

куз

қиш

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

190

200

210

220

ҳарорат

ХНН

ХНН

t

0

5

10

15

20

25

30

баҳор

ѐз

куз

қиш

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

190

200

210

220

ҳарорат

ХНН

ХНН

t

0

5

10

15

20

25

30

баҳор

ѐз

куз

қиш

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

190

200

210

220

ҳарорат

ХНН

ХНН

t

турлар сони,

ҳарорат

,

диатом сувўтлар,

кўк-яшил сувўтлар,

яшил сувўтлар

1

2

3

4

5

3

2

5

Турла

р с

он

и

t

0

C


background image

15

Уларнинг 38 тури кўкяшил, 96 диатом, 7 эвглена 28 таси яшил сувўтлар.

Dactylococcopsis scenedesmoides

Nyg

., Gloeocapsa alpine

f.

lignicola

(Rabenh.)

Hollerb.

, Cyclotella bodanica

Eulenst

., Diatoma hiemale

(Lyngb.) Heib. лар

аниқланди. Ёзда ҳарорат оқим бўйлаб 18-22-26

о

С, тиниқлик 0,08-0,60-0,25 м,

оқим тезлиги 1,50-0,85-0,55 м/сек, рН 7,0-8,0 гача ўзгарди. Диатом, пирофит,
яшил ва кўкяшил сувўтларнинг жадал ривожланиши кузатилди. Бу пайтда
сувўтларнинг 210 тур ва тур хиллари аниқланди. Оқим бўйлаб турлар сони
73-124-89 тага ўзгариб борди. Уларнинг 43 тури кўкяшил, 124 диатом, 2
пирофит, 10 эвглена, 31 тури яшиллар. Ёзда

Coccopedia turkestanica

E. Kissel.,

Melosira undulata

var

. normanii

Arn

., Euglena acus

Ehr

., Scenedesmus obliquus

(Turp.) Kuetz., кабилар аниқланди. Кузда ҳарорат 10-12

о

С; тиниқлик 0,20-

0,70-0,35 м; оқим тезлиги 0,55-0,35-0,25 м/сек; рН 7,0-8,0 ни ташкил этди. Бу
пайтда кўкяшил, диатом ва яшил сувўтларнинг турлари камайди; пирофит ва
эвгленалар сони ўзгармади. Кузда сувўтларнинг 138 тур ва тур хиллари
кузатилди (3-расм). Улар оқим бўйлаб 69-88-57 тани ташкил этди. Бу пайтда
13 та кўкяшил, 102 диатом, 2 пирофит, 10 эвглена, 11 та яшил сувўти
аниқланди.

Merismopedia elegans

A.Br.,

Anomoeoneis exilus

(Kutz.) Cl.,

Euglena caudata

Hubner

., Cladophora glomerata

(L.) Kutz. лар учради. Қишда

ҳарорат 1-5

о

С; тиниқлик 0,20-0,65-0,30 м; оқим тезлиги 0,55-0,35-0,25 м/сек;

рН 7,0-7,5 ташкил этди. Сувўтларнинг 88 тур ва тур хиллари аниқланди.
Оқим бўйлаб турлар сони 45-66-28 тага ўзгарган. Кўкяшил, диатом ва яшил
сувўтларнинг совуқсевар (

Microcystis aeruginosa

f

. sphaerodictyoides Elenk.,

Achnanthes brevepes

var

. parvula

(Kutz.) Cl.

, Ulotrix zonata

Web. et Mahr.)

турлари учради. Эвглена ва пирофитлар аниқланмади. Сувўтларнинг дарѐ
оқими бўйлаб турлар сонини дастлабки нуқталардан ўрта нуқталар томон
ортиб боришига сувнинг ҳарорати, тиниқлиги ва минераллар миқдорининг
ошиши, қуйи нуқталар томон камайишига эса сув тиниқлигининг пасайиши,
минерал ва органик моддалар миқдорининг ошиши сабаб бўлди.

Диссертациянинг

Зарафшон дарѐси ўрта оқимида индикатор сапроб

турларнинг тарқалиши ва сувнинг сифатини баҳолашдаги аҳамияти”

деб номланган олтинчи бобида индикатор-сапроб турларнинг таксономик
таҳлили, уларнинг йил фасллари бўйлаб тақсимланиши, сапроблик индекси,
дарѐ оқими бўйлаб тарқалиш хусусиятлари, дарѐ сувининг санитария
ҳолатини мавсумий ва оқим бўйлаб баҳолашда индикатор-сапроб
сувўтларнинг роли келтирилган.

Биринчи бўлимда индикатор-сапроб турлар таксономик таҳлил

қилинган. Унга кўра 97 та индикатор-сапроблар турлар 5 бўлим, 10 синф, 13
тартиб, 26 оила, 44 туркумга мансуб. Бу жами альгофлорани 29,30 % ни
ташкил этган. Уларнинг 20 тури χ-сапроб, 18 õ-сапроб, 51 β-мезосапроб, 5 α-
мезосапроб ва 3 тури ρ-сапроблар (3-жадвал).

Иккинчи бўлимда индикатор-сапроб сувўтларнинг йил фаслари бўйлаб

тарқалишига оид маълумотлар ўрин олган. Сапроб сувўтларнинг энг кўп (56)
баҳор ойларида энг кам (29) қиш ойларида учради. Ёз (45) ва куз (50) да
оралиқ қийматларни намоѐн этди.


background image

16

3-жадвал

Альгофлорадаги индикатор-сапроб турларнинг бўлимлар бўйича

тақсимланиши

Сувўтлар

бўлимлари

Индикатор-сапроб турлар сони

Умумий

сони

%

χ

õ

β

α

ρ

1

Сyanophyta

1

2

6

1

10

10.31

2

Bacillariophyta

17

14

28

2

61

62.89

3

Pyrrophyta

1

1

1,03

4

Euglenophyta

1

1

4

1

2

9

9.28

5

Chlorophyta

1

1

12

1

1

16

16.49

Жами:

20

18

51

5

3

97

100

%

20,61

18,55

52,57

5,15

3,09

100


Баҳорда сапроблик индекси – 1,67; ѐзда – 1,47; кузда – 1,52; қишда – 1,22

бўлди. Баҳорги ѐғинлар таъсирида дарѐга атрофдан турли органик моддалар
тушишининг ортиши ва ҳароратнинг нисбатан пастлиги натижасида
сапроблик индекси ошган. Ёзда дарѐ суви ҳароратнинг нисбатан юқори
бўлиши сувўтлар сонининг ортишига олиб келди. Сувўтлар томонидан
кислород ажралиб чиқишининг ортиши сувдаги органик моддаларнинг
парчаланишини тезлаштиради. Бу индикатор-сапроб турлар сонининг ва
учраш даражасининг камайишига сабаб бўлади.

Кузда ѐғинларнинг кўпайиши ва сув ҳароратининг нисбатан пастлиги

индикатор-сапроб турлар сони ва сапроблик индексининг ошишига олиб
келган. Қишдаги паст ҳарорат индикатор-сапроб турларнинг ривожланишини
чеклади.

4-жадвал

Альгофлорадаги инидикатор-сапроб турларнинг кузатув нуқталарида

тақсимланиши ва сапроблик индекслари

Кузатув

нуқталари

χ

õ

β-мезосапроб a-мезосапроб

ρ

Сапроблик

индекси

1

6

6

7

2

1,18

2

3

9

8

1,20

3

2

4

0,60

4

3

2

4

1

1,28

5

7

8

10

3

1

1,47

6

2

7

12

2

2

1,67

7

4

6

14

2

2

1,65

8

1

2

10

2

2

2,03

9

1

3

14

1

2

1,85

10

4

6

18

2

3

1,71


background image

17

Учинчи бўлимда индикатор-сапроб турларнинг КНлар бўйлаб тарқалиш

хусусиятлари

баѐн

қилинган.

Дарѐнинг

дастлабки

нуқталари

альгофлорасининг 37 таси индикатор-сапроб турлар ҳисобланади. Улар
дарѐнинг дастлабки нуқталар альгофлорасини 31,09 % ташкил этди. Ўрта
нуқталарида 59 та индикатор-сапроб турлар аниқланди. Улар дарѐ ўрта
қисми альгофлорасини 29,50 % ни ташкил этган. Дарѐнинг қуйи нуқталарига
келиб, индикатор-сапроб турларнинг сони 46 тани ташкил этди. Улар
дарѐнинг шу қисми альгофлорасини 36,80 % ни эгаллаган (4-жадвал).

Дарѐдаги сувўтларнинг турлар сони ва индикатор-сапроб турларнинг

сони орасида ўзаро боғлиқлик мавжудлиги аниқланди (4-расм).

Тўртинчи бўлимда дарѐ сувининг санитария ҳолатини баҳолашда

индикатор-сапроб сувўтларнинг роли ѐритилган. Дарѐдаги КНлар бўйлаб
сапроблик индекси оқим бўйлаб ортиб борди, бу ўша жойда учраган
сувўтларнинг сапроблик даражаларига боғлиқ. Дастлабки қисмда ўрта
қисмга кўра индикатор-сапроб турларнинг миқдори жами альгофлорага
нисбатан ортиқроқ бўлсада, ўрта ва қуйи қисмларда β-, α-мезосапроб ва Ƿ-
сапроблар сони кўпроқ бўлиши билан характерланади. Дарѐ ўрта оқими
бўйлаб сапроб турларнинг ўртача йиллик (Σh) ортиб бориши маълум бўлди
(5-жадвал).

4-расм. Альгофлорадаги турлар сонини индикатор-сапроб турлар

сонига нисбатан ўзгариши


Дарѐда индикатор-сапробларнинг турлари сони дастлабки нуқталарда

36; ўртада 56; қуйида 44 та бўлса, учраш даражаси мос равишда 89; 148 ва
156 га тенг бўлди. Оқим бўйлаб χ-, õ-сапроблар сони камайиб, β-, α-


background image

18

мезосапроблар ортди. Ўрта нуқталарда ρ-сапроблар пайдо бўлди. Бу
сапроблик даражаси (89; 148; 156) ва сапроблик индексининг (1,27; 1,61;
1,84) ошишига олиб келди. Дарѐ оқими бўйлаб сапроб зоналари α-õ-
сапробдан β

1

-мезосапробгача; синфи 2 дан 3 гача, разряди 2б-3а га ортди

5-жадвал

Зарафшон дарѐси ўрта оқимининг экологик-санитария ҳолати

Кузатув

нуқталари

Учраш

даражаси

(∑h)

Учраш

даражаси (h)

ва сапроблик

даражаси

(s),∑(h*s)

Сапроблик

биоиндикацияси

Сувнинг

сифати

сапроблик

индекси, Si

сапроблик

зонаси

синф разряд

1-3 кн

70

89

1,27

α-õ

2

4-7 кн

92

148

1,61

β

I

2

8-10 кн

85

156

1,84

β

I

3

Ўртача

:

1,59

β

I

3

Омонқўтонсой

102

179

1,75

β

I

3

Еттиуйлисой

82

116

1,41

α-õ

2

Изоҳ: сапроблик зонаси: α-õ-α-олигосапроб, β

I

1

-мезосапроб. Сувнинг сифати:

синфи бўйича: 2- тоза, 3-қониқарли тоза, 2б-тозароқ, 3а-етарлича тоза.

Бешинчи бўлимда Зарафшон дарѐси ўрта оқимининг экологияси

ЎЗГМИТИ нинг кўп йиллик маълумотлари асосида сувнинг таркибидаги
кимѐвий моддаларнинг миқдорий ҳамда рухсат этилган меъѐр (РЭМ)
кўрсаткичларига оид маълумотлар таҳлил қилинган. Унга кўра мис (РЭМ 1,4-
2,5), нитрит ионлари (РЭМ 7,37-26,37), хром VI (РЭМ 1-3), фенол
бирикмалари (РЭМ 1-3) ва бошқа зарарли моддаларнинг миқдори оқим
бўйлаб ортиб бориши кўрсатилган .

ХУЛОСАЛАР

«Зарафшон дарѐси ўрта оқими альгофлораси ва унинг сув экология –

санитария ҳолатини баҳолашдаги аҳамияти» мавзусидаги фалсафа доктор
диссертация бўйича олиб борилган тадқиқотлар натижасида қуйидаги
хулосалар тақдим этилди:

1.

Тадқиқотлар

натижасида

Зарафшон

дарѐси

ўрта

оқими

альгофлорасида илк бор 331 тур ва тур хиллари (219 тур, 85 вариация, 27
форма) мавжудлиги, таксономик таҳлилга кўра улар 5 бўлим, 11 синф, 16
тартиб, 38 оила, 81 туркумга мансублиги аниқланди. Сувўтлар орасида
Bacillariophyta (218) бўлими етакчилик қилиб, жами флоранинг 65,86 %
ташкил этди. Кейинги ўринларни Суаnоphyta (64, 19,34 %), Chlorophyta (37;
11,18 %), Euglenophyta (10, 3,02 %), Pyrrophyta (2, 0,60 %) бўлимлари


background image

19

эгаллайди.

2. Таҳлиллар натижасида альгофлорадаги 5 та етакчи синф аниқланди,

улар 300 (90,63%) турга эгалик қилиши аниқланди. Етакчи тартиблар 7 та
бўлиб, жами альгофлорани 298 турига (90,03%) эгалик қилди. Етакчи
оилалар 14 та (279, 84,28%), етакчи туркумлар 23 тани (240, 72,50%) ташкил
этади;

альгофлорадаги

турларнинг

туркумларга

нисбатан

спектри:

Bacillariophyta – 6,23; Euglenophyta – 3,33; Суаnоphyta – 2,66; Chlorophyta –
2,17; Pyrrophyta – 1, турларнинг оилаларга: Bacillariophyta – 24,22;
Euglenophyta – 3,33; Суаnоphyta – 4; Chlorophyta – 3,36; Pyrrophyta – 2. Бу
хусусиятлар Зарафшон дарѐси ўрта оқимини алоҳида эътиборга молик
альгологик ҳудуд эканлигидан далолат беради.

3. Қиѐсий таҳлилларга кўра, илк бор Ўзбекистон альгофлораси учун 13

тур (Chlorophyta – 3, Bacillariophyta – 10) ва тур хиллари келтирилди. Бу
Зарафшон дарѐси ўрта оқимида ўзига хос экологик муҳитнинг
шаклланганлиги билан изоҳланади.

4. Кузатув нуқталарнинг турлича тўйиниш манбалари ва экологик

омиллар таъсирида дарѐнинг дастлабки (1-3 КН) нуқталарида 119, ўрта
нуқталарида (4-7 КН) 200 та, қуйи нуқталарида (8-10 КН) 125 тури
аниқланди;

5. Сувининг ҳарорати фаслларда ўзгарувчан бўлганлиги туфайли

баҳорда 169 (51,05%), ѐзда 210 (63,44%), кузда 138 (41,69%), қишда 88
(26,59%) тур ва тур хиллари аниқланди. Дарѐ ўрта оқими бўйлаб сувнинг
минераллашуви

α-гипогалиндан

β-олигогалингача

ўзгариб

туриши

натижасида альгофлора таркибида чучук сув (148 тур, 44,71%) ва чучук-
шўртоб сувўтлар (160 тур, 48,34%) етакчилик қилади;

альгофлора таркибида фитобентослар (40,48%) етакчилик қилади,

фитопланктон (18,73%), фитопланктон-фитобентос (19,94%), перифитон
(18,73%) деярли тенг сонда. Бу дарѐ сувнинг тиниқлик даражаси пастлиги ва
оқим тезлигига боғлиқ.

6. Олиб борилган таҳлиллар натижасида альгофлора таркибидан

аниқланган 97 тур индикатор-сапробларнинг 61 диатом, 16 яшил, 10 кўк-
яшил, 9 эвглена ва 1 тури пирофитларга мансуб. Баҳорда индикатор-сапроб
турларнинг 56 та, ѐзда 45 та, кузда 50 та, қишда 29 тури аниқланди,
фасллардаги сапроблик индекси мос равишда 1,67; 1,47; 1,52; 1,22 ни ташкил
этади;

7. Дарѐ оқими бўйлаб χ-сапроб ва õ-сапроблар сони камайиб, β-,α-

мезосапроб ва ρ-сапроблар сони ҳамда миқдорининг ошиб бориши сув
таркибида органик моддаларнинг миқдори билан ўзаро боғлиқ бўлиб,
сапроблик индексининг ошиши (1,27; 1,61; 1,84), сувнинг сифатини 2
синфдан 3 синфгача, разрядини 2б (тозароқ) дан 3а (етарлича тоза) гача
пасайиб бориши кузатилди.


background image

20

8. Альгофлора таркибидан аниқланган 20 тур χ-сапроб, 18 тур õ-сапроб,

51 тур β-мезосапроб, 5 тур α-мезосапроб ва 3 тур ρ-сапроб турлар сув
ҳавзаларининг экология-санитария ҳолатини мониторинг қилиш учун тавсия
этилади.


background image

21

НАУЧНЫЙ СОВЕТ DSc.27.06.2017.B.39.01 ПО ПРИСУЖДЕНИЮ

УЧЕНЫХ СТЕПЕНЕЙ ПРИ ИНСТИТУТЕ БОТАНИКИ И

НАЦИОНАЛЬНОМ УНИВЕРСИТЕТЕ УЗБЕКИСТАНА

САМАРКАНДСКИЙ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЙ ИНСТИТУТ

ТАШПУЛАТОВ ЙИГИТАЛИ ШАВКАТИЛЛАЕВИЧ

АЛЬГОФЛОРА СРЕДНЕГО ТЕЧЕНИЯ РЕКИ ЗАРАФШАН И ЕЁ РОЛЬ

В ОЦЕНКЕ ЭКОЛОГО-САНИТАРНОГО СОСТОЯНИЯ ВОДЫ

03.00.05 – Ботаника



АВТОРЕФЕРАТ ДИССЕРТАЦИИ ДОКТОРА ФИЛОСОФИИ (PhD)

ПО БИОЛОГИЧЕСКИМ НАУКАМ











Ташкент – 2018


background image

22

Тема диссертации доктора философии (PhD) по биологическим наукам

зарегистрирована в Высшей аттестационной комиссии при Кабинете Министров
Республики Узбекистан за номером В2017.2.PhD/В69.

Диссертация выполнена в Самаркандком сельскохозяйственном институте.
Автореферат диссертации на трех языках (узбекский, русский и английский (резюме))

размещѐн на веб-странице Научного совета (www.flora-fauna.uz) и Информационно-
образовательном портале «ZiyoNet» по адресу (www.ziyonet.uz.)

Научный руководитель:

Алимжанова Холисхон Алимжановна

доктор биологических наук, профессор

Официальные оппоненты:

Буриев Сулаймон

доктор биологических наук, профессор

Хасанов Ботир Ачилович

доктор биологических наук, профессор

Ведущая организация:

Наманганский государственный
университет

Защита диссертации состоится «29» марта 2018 года в 15

00

часов на заседании Научного

совета DSc.27.06.2017.B.39.01 при Институте Ботаники и Национальном университете
Узбекистана. (Адрес: 100125, г. Ташкент, ул. Дурмон йули, дом 32. Актовый зал Института
ботаники. Тел.: (+99871) 262-37-95, факс (+99871) 262-79-38, E-mail: botany@academy.uz).

С диссертацией можно ознакомиться в Информационно-ресурсном центре Института

ботаники (зарегистрировано за № 27). Адрес: 100125, г. Ташкент, ул. Дурмон йули, дом 32. Тел.:
(+99871) 262-37-95.

Автореферат диссертации разослан «14» марта 2018 года.
(реестр протокола рассылки №3 от «14» марта 2018 года)








К.Ш. Тожибаев

Председатель научного совета по

присуждению учѐных степеней,

д.б.н., профессор

Б.А. Адилов

Ученый секретарь научного совета
по присуждению учѐных степеней,

к.б.н., старший научный

сотрудник

Ф.О. Хасанов

Председатель научного семинара при

научном совете по присуждению

учѐных степеней, д.б.н.,

профессор


background image

23

ВВЕДЕНИЕ (аннотация диссертации доктора философии (Phd))

Актуальность и востребованность темы диссертации.

На

сегодняшный день, в мире, охрана водных ресурсов от различных
техногенных воздействий, обеспечение стабильности природных водоемов и
сохранение биологического разнообразия их флоры имеют большое
значение. Особенно, реки имеют особое значение в формировании и
распределении альгофлоры наземных водоемов, которые составляют 46%
разнообразия альгофлоры. В этом отношении всестороннее изучение
альгофлоры природных водоемов, оценка эколого-санитарного состояния,
внедрение возможностей прогнозирования дальнейшего состояния в
практику являются актуальными вопросами сегодняшнего дня.

Мировые альгологические исследования направлены на определения

состояния альгофлоры трансграничных рек под влиянием сильных
техногенных факторов, а также мониторинга уровня степени загрязненности
реки различными веществами. В этом отношение реки, имеющие огромное
стратегическое значение, считаются очень важными своей богатой
альгофлорой и наличием экологических компонентов. Учитывая отличия в
экологоческих особенностях, друг от друга, всех крупных трансграничных
рек Центральной Азии, то в каждой из них можно заметить формирование
своеобразной альгофлоры. В этом отношении, река Зарафшан также имеет
особое значение, усиление в последние годы влияния техногенных факторов
в районе среднего течения которой подтверждает определение ее
современного альгологического состава и на его основе важность оценки ее
значения в формировании альгофлор природных среднеазиатских водоемов.
В связи с этим, оценка современного состояния альгофлоры реки Зарафшан,
научное обоснование роли экологических факторов в формировании состава
альгофлоры реки, раскрытие значения индикаторно-сапробных видов в
определении эколого-санитарного состояния воды, составление базы данных
альгофлоры и внедрение их в практику имеют важное научно-практическое
значение.

В настоящее время для охраны природных водных ресурсов и

рационального их использования особые внимание уделялось определению
видового состава альгофлоры водоемов и их распространение, а также
обоснованию роли для определения чистоты воды реки. В “Стратегии
действий

по

дальнейшему

развитию

Республики

Узбекистана”

1

подчеркивается задача «… предотвращение экологических проблем,
наносящих урон состоянию окружающей среды и развитие объектов сетей
ирригации». Воспользование ими при осуществлении данных задач, в том
числе в определении таксономического состава и индикаторно-сапробных
видов альгофлоры среднего течения реки Зарафшан, в мониторинге
санитарно-эпидемиологического состояния воды реки имеет одним из

1

Указ Президента Республики Узбекистана УП-4947 «О стратегии действий по дальнейшему развитию

Республики Узбекистан» от 7 февраля 2017 года.


background image

24

важное научно-практическое значение.

Данное диссертационное исследование в определенной степени служит

выполнению задач, предусмотренных Законом Республики Узбекистан №
409 «Об охране и использовании растительного мира» от 21 сентября 2016
года, Постановления Кабинета Министров Республики Узбекистан № 82 «О
порядке водопользования и водопотребления в Республике Узбекистан» от
19 марта 2013 года, Указа Президента Республики Узбекистана УП-4947 «О
стратегии действий по дальнейшему развитию Республики Узбекистан» от 7-
февраля 2017 года, а также других нормативно-правовых документов,
принятых в данной сфере.

Соответствие исследования приоритетным направлениям развития

науки и технологий республики.

Данное исследование выполнено в

соответствии с приоритетными направлениями развития науки и технологий
республики V «Сельское хозяйство, биотехнология, экология и охрана
окружающей среды».

Степень изученности проблемы.

Данные по альгофлоре реки,

таксономии, влиянию экологических факторов на еѐ формирование, а также
роли водорослей в оценке эколого-санитарного состояния воды освещены в
работах зарубежных ученых D.D. Olding et al (2000), B. Zarei Darki (2004), N.
Abdel-Raouf, A.A. Al-Homaidan, I.B.M. Ibraheem (2012), J. Komarek, J.
Kostovsky, J. Mares, J. Johansen (2014), из ученых СНГ С. Комулайнен, Т.
Чекрыжевой, И. Вислянской (2006), М. Шайимкуловой (2009), Г.
Кузяхметовой, Р. Буляковой (2008), С. Мазиной (2008), А. Полевой (2008), И.
Стерляговой, Е. Патовой (2008), Л. Коржовой (2013) И. Стерляговой, Е.
Патовой (2017) и др.

Исследования,

посвященные

альгофлоре

водоѐмов

Зарафшана

встречаются, в основном, в работах И.А. Киселева, Е.И. Киселевой, В.И.
Полянского, А.М. Музафарова, Р.Ш. Шоякубова. Альгофлора водоемов
верхнего течения реки Зарафшан отражена в работах А.М. Музафарова и
К.Ю. Мусаева (1969), однако все эти исследования не могут раскрыть
современное состояние видового состава альгофлоры среднего течения реки
Зарафшан. Научно-исследовательские работы по альгофлоре среднего
течения реки Зарафшан, содержащие ранее неизвестные для альгофлоры
республики и имеющие своеобразный состав, формирование и экологические
особенности среди рек Узбекистана, не проведены. В этом отношении
раскрытие современного состояния альгофлоры среднего течения реки
Зарафшан, изучение формирования, изменения по течениям и сезонам года,
роль экологических факторов в процессе развития экологических групп, а
также раскрытие значения индикаторно-сапробных видов в оценке эколого-
санитарного состояния воды реки имеют важное значение.

Связь темы диссертационного исследования с планами научно-

исследовательских работ высшего образовательного учреждения, где
выполнена работа.

Диссертационное работа выполнено в рамках плана

научно-исследовательских работ фундаментального проекта Института


background image

25

ботаники ФА-А9-Т005

«

Изыскание и отбор перспективных видов

водорослей, реликтовых, редких и исчезающих видов высших водных и
водно-болотных растений из местной и инорайонных флор с целью создания
их коллекции» (2009-2011).

Целью исследования

является определение видового состава

альгофлоры среднего течения реки Зарафшан и обоснование значения
индикаторно-сапробных видов в оценке эколого-санитарного состояния
воды.

Задачи исследования:

определение видового состава альгофлоры среднего течения реки

Зарафшан и осуществление таксономического их анализа;

изучение распространения видового состава альгофлоры по течению

реки;

сравнительный анализ альгофлоры среднего течения реки с верхним

течением, а также с результатами других научно-исследовательских работ,
проведенных в других водоемах Центральной Азии.

изучение экологических и сезонных изменений особенностей

альгофлоры реки;

изучение роли экологических факторов в распространении по течению

альгофлоры реки;

установление сапробиологических зон реки и качества воды с

вычислением индекса сапробности (Si) индикаторно-сапробых видов в
составе альгофлоры реки.

Объектом исследования

является альгофлора среднего течения реки

Зарафшан.

Предметом исследования

является таксономия, флористика, экология

альгофлоры и оценка эколого-санитарного состояния воды реки.

Методы исследования.

В диссертации применены альгологические,

гидробиологические и статистические методы, а также лабораторные
анализы.

Научная новизна исследования

заключается в следующем:

впервые выявлено 331 вид и разновидности (219 видов, 85 вариаций, 27

форм) в среднего течения реки Зарафшан и составлен их список;

впервые выявлено 13 видов и разновидностей, ранее неизвестных для

альгофлоры Узбекистана, в составе альгофлоры среднего течения реки
Зарафшан;

выявлено изменение альгофлоры по сезонам года и течению реки;
раскрыто формирование экоальгоценозов под влиянием экологических

факторов по течению реки и по сезонам года;

доказана взаимосвязь между альгофлорой реки и индикаторно-

сапробными видами.

Практические результаты исследования

заключаются в следующем:

составлен список выявленных из альгофлоры 97 индикаторно-

сапробных водорослей: 20 χ-сапробных, 18 õ-сапробных, 51 β-


background image

26

мезосапробных, 5 α-мезосапробных и 3 ρ-сапробных видов и внедрены в
природоохранную деятельность для проведения мониторинга эколого-
санитарного состояния воды водоѐмов;

образцы водорослей, собранные из среднего течения реки Зарафшан

позволили обогатить фонд коллекции водорослей Института ботаники
Академии наук Республики Узбекистан и включены в базу данных.

Достоверность

результатов

исследования

обосновывается

применением современных методов, публикацией полученных результатов в
ведущих научных изданиях, внедрением полученных данных в деятельность
государственных природоохранных учреждений, хранением собранных
образцов водорослей в фонде коллекции «Флора водорослей водоѐмов»,
подтверждением

результатов

исследования

уполномоченными

государственными структурами.

Научная и практическая значимость результатов исследования

.

Научная

значимость

результатов

исследования

обосновывается

определением впервые видового состава и проведением полной
инвентаризации альгофлоры среднего течения реки Зарафшан, выявлением
новых для альгофлоры водоѐмов Узбекистана видов, обоснованием роли
экологических факторов в формировании альгофлоры реки по сезонам года и
по течениям реки.

Практическая значимость результатов исследования обосновывается

тем, что полученные результаты послужат в природоохранной деятельности
для определения качества воды с помощью индикаторно-сапробных видов,
показывающих загрязнение воды органическими веществами, а также для
оценки уровня загрезненности воды по сезонам года и течению реки.

Внедрение результатов исследования

. На основе полученных

результатов в рамках изучения альгофлоры среднего течения реки Зарафшан:

список индикаторно-сапробных видов альгофлоры среднего течения

реки Зарафшан, их качественные и количественные особенности
определяющий загрянение воды, внедрены в деятельность Комитета
экологии и охраны окружающей среды Самаркандской области (справка 03-
03/2-314 Комитет экологии и охраны окружающей среды от 15 января 2018
года).

Результаты

позволили

определить

уровни

органической

загрязненности воды по течению реки и сезонам года на основе индикаторно-
сапробных видов среднего течения реки Зарафшан и установить степени
чистоты открытых водоемов;

список водорослей, состоящий из 331 вида и разновидностей и

показатели уровня загрязненности воды по индикаторно-сапробности
использован при определении микроорганизмов воды и в обосновании
распространения паразитов в составе гидробионтов реки в проекте ФА-Ф5-Т-
230 «Закономерности формирования и функционирования компонентов
паразитарной системы в водных и наземных экосистемах» (справка 4/1255-
210 Академии наук Республики Узбекистан от 26 января 2018 года).
Результаты

позволили

создать

список

паразитных

организмов,


background image

27

встречающихся наряду с гидробионтами водоемов, определить их
экологические

особенности

и

уровни

загрязненности

водоемов

органическими веществами;

альгологические образцы, собранные из среднего течения реки

Зарафшан и их постоянные препараты переданы в коллекцию уникальный
объект «Флора водорослей водоемов» Института Ботаники (справка 4/1255-
210 Академии наук Республики Узбекистан от 26 января 2018 года).
Результаты обогатили фонд коллекции «Флора водорослей рек Узбекистана»
и позволили проводить инвентаризацию флоры водорослей водоемов,
формировать единую базу данных водорослей и выделить чистые культуры,
важных для использования в экономических отраслях видов.

Апробация результатов исследования.

Результаты исследования были

обсуждены на 3 международных и 17 республиканских научно-практических
конференциях.

Опубликованность результатов исследования.

По теме диссертации

опубликовано всего 37 научных работ, из них 9 научных статей,
рекомендованных

Высшей

аттестационной

комиссией

Республики

Узбекистан для публикации основных научных результатов докторских
диссертаций, в том числе 8 в республиканских и 1 в зарубежных журналах.

Объем и структура диссертации

. Диссертация состоит из введения,

шести глав, заключения, списка использованной литературы и приложений.
Объем диссертации составляет 107 страниц.

ОСНОВНОЕ СОДЕРЖАНИЕ ДИССЕРТАЦИИ

Во

введении

обосновывается актуальность и востребованность

проведенного исследования, характеризуются цель и задачи, объект и
предмет исследования, показано соответствие исследования приоритетным
направлениям развития науки и технологий республики, излагаются научная
новизна и практические результаты исследования, раскрываются научная и
практическая значимость полученных результатов, приведены сведения по
внедрению в практику результатов исследования, по опубликованным
работам и структуре диссертации.

В первой главе диссертации, озаглавленной

«Состояние альгофлоры

водоемов Центральной Азии»

приводится анализ ранее проведенных

альгологических исследований, в первом и втором разделах данной главы
приведены анализы альгологических исследований, проведенных в бассейне
реки Зарафшан и водоѐмов Центральной Азии. Существующие данные не
могут полностью осветить альгофлоры реки (Киселев, 1930; Киселева, 1931,
1939; Полянский, 1950; Музафаров, Мусаев, 1961; Эргашев, 1965; Шоякубов,
1980). Альгофлора водоѐмов верхнего течения реки изучена учеными А.М.
Музафаровым и К.Ю. Мусаевым (1969), в основном, с точки зрения
флористики.

Во

второй

главе,

озаглавленной

«Природно-географические


background image

28

особенности района среднего течения реки Зарафшан»,

изложены краткие

сведения о георгафическом местоположении, климате, надземных и
подземных водах.

В третей главе диссертации, озаглавленной

«Объект, материалы и

методы исследования»,

приведены сведения о методах, материалах и

объекте исследования. В ходе исследований и научных экспедиций (2005-
2016 гг.) были собраны более 280 альгологических (150 фитопланктон, 70
фитобентос, 60 перифитон) образцов (рисунок 1).

Сбор материалов и анализы проведены по общепринятым

альгологическим (Жузье и др., 1949; Голлербах, Полянский, 1951) и
гидробиологическим методикам («Унифицированные методы исследования
качества вод», 1976, 1977). Таксономические единицы определены отдельно
по определителям отдельных разделов (Голлербах, Полянский, 1951;
Мошкова, Голлербах, 1986; Музафаров, Эргашев, Халилов, 1988; Халилов ва
бошқ. 2009). Изменения, внесенные в таксономию водорослей, использованы
в данной работе (Вассер и др. (1989), D.D. Olding et.al (2000), B. Zarei Darki
(2004)). Постоянные препараты видов диатомов приготовлены по методике
В.С. Шещукова (1949). Сравнительные анализы проведены по Jaccard
(Шмидт, 1974), особенности сапробности водорослей по формуле R.
Kolkwitz, M. Marsson (1908, 1909), Г.И. Долгов, Я.Я. Никитинский (1927), V.
Sladecek (1961, 1973), R. Pantle et N. Bukk (1955), а также по методике
Жукинского и других (1981). Гидрохимический состав воды реки
анализирован на основе многолетных (2015-2016 гг.) данных УзГМНИИ.

В четвертой главе диссертации, озаглавленной

“Флористический и

таксономический анализы альгофлоры среднего течения реки
Зарафшан”

изложены таксономический анализ и состав, анализ ведущих

таксонов,

таксономический

спектр

альгофлоры,

особенности

распространения водорослей, а также сравнительные анализы

альгофлоры

среднего течения реки Зарафшан.

В первом разделе приведены результаты анализа и таксономический

состав альгофлоры среднего течения реки Зарафшан. Выявленные 331 вид и
разновидности (219 видов, 85 варияций, 27 форм), относятся к 81 роду, 38
семействам, 16 порядкам, 11 классам и 5 отделам

(таблица 1).

Среди отделов водорослей ведущее положение занимает Bacillariophyta

– 218 (126 видов, 81 вариаций, 11 форм) что составляет 65,86% общей
альгофлоры. Следующие места занимают отделы Cyanophyta (64 вида,
19,34%), Chlorophyta (37 видов, 11,18%), Euglenophyta (10 видов; 3,02%),
Pyrrophyta (2 вида; 0,60%). Ведущими классами в альгофлоре считаются
Pennatophyceae, Chroococcophyceae, Hormogoniophyceae, Chlorococcophyceae,
Conjugatophyceae, которые объединяют 300 (90,63%) видов. Ведущими
порядками являются: Rhaphinales, Chroococcales, Araphinales, Nostocales,
Chlorococcales, Oscillatoriales и Disciodales, которые включают 298 видов
(90,03%) альгофлоры. Ведущих семейств в альгофлоре насчитывается 15 и
они объединяют 279 видов (84,28%) альгофлоры, а ведущих родов – 23, и они


background image

29

включают 240 видов (72, 50%) альгофлоры.

Рисунок 1. Карта-схема среднего течения реки Зарафшан

∆ - Точки мониторинга.

Постоянные ТМ

: 1-ТМ – плотина 1-Мая; 2-ТМ – Зарафшанский

Государственный заповедник; 3-ТМ – вблизи Чупоната; 4-ТМ – начало реки Акдарья;

5-

ТМ – начало реки Карадарья; 6-ТМ – Акдарья, мост Дахбед

;

7-ТМ – Карадарья, мост

Пайарик; 8-ТМ – Хатирчи, Карадарья; 9-ТМ – Акдарья; 10-ТМ – Хатирчи, Янгибазар.

Временные ТМ

: 11-ТМ – Аманкутансай и 12-ТМ – Еттуйлисай.

Таблица 1

Таксономический состав альгофлоры среднего течения реки Зарафшан

Отдел

водорослей

К

лас

с

Пор

яд

ок

Се

ме

й

ство

Род

Вс

его

Из них

%

вид

вар.

форма

Суаnоphyta

3

6

16

24

64

48

-

16

19,34

Bacillariophyta

2

3

9

35

218

126

81

11

65,86

Pyrrophyta

1

1

1

2

2

2

-

-

0,60

Euglenophyta

1

1

1

3

10

10

-

-

3,02

Chlorophyta

4

5

11

17

37

33

4

-

11,18

Всего: 5

11

16

38

81

331

219

85

27

100


Таксономический спектр альгофоры проявляется следующим образом:

соотношение вида к роду в отделе Bacillariophyta – 6,23, Euglenophyta – 3,33,
Суаnоphyta – 2,66, Chlorophyta – 2,17, Pyrrophyta

– 1; соотношение родов к

семейству:

Bacillariophyta

– 24,22, Euglenophyta – 3,33, Суаnоphyta – 4,

Chlorophyta – 3,36, Pyrrophyta

– 2; соотношение общих видов к роду – 4,08,


background image

30

сотношение видов к семейству – 8,71.

Во втором разделе приведен флористический анализ по частям среднего

течения реки Зарафшан. На основе флористического анализа в начальных
точках выявлено 119 (75 видов, 40 форм, 4 вариаций), в средних 200 (133
вида, 17 форм, 50 вариаций), в нижних 125 (92 вида, 3 форм, 25 вариаций)
видов и разновидностей, а в Аманкутансае – 65 (48 видов, 3 форм, 14
вариаций) и в Еттиуйлисае 55 (37 видов, 7 форм, 11 вариаций) видов и
разновидностей (рисунок 2). Увеличение количества видов по течению из
начальних точек к средним точкам реки объясняется увеличением больших и
малых водных источников, а также повышением температуры воды,
прозрачности воды и количества минералов, а уменьшение количество видов
к нижним точкам реки-уменьшением прозрачности воды и увеличением
минеральных и органических веществ воды реки. В водоемах верхнего
течения реки Зарафшан выявлено 415 видов и разновидностей (Музафаров,
Мусаев, 1969), 108 из которых сходны с видами среднего течения и
коэффициент схожести альгофлоры составляет 0,17 (32,63%). Характерные
для верхнего течения 36 родов, таких, как

Cyanothrix, Stratonostoc

,

Coscinodiscus, Actinella

,

Coenochloris, Palmellocystis

не обнаружены в среднем

течении. 26 родов, не обнаруженные в верхнем течении реки –

Syneschocystis,

Synechococcus, Stephanodiscus, Tabellaria, Chlorobion, Ankestrodesmus

выявлены в среднем течении. На формирование своеобразной альгофлоры
среднего течения реки влияют каналы урбанизованных территорий,
коллекторы-сбросы, водохранилища, водорослевый состав сточной воды
промышленных предприятий, а также характерные экологические
особенности воды данного региона.

Рисунок 2. Распределение водорослей альгофлоры по течениям реки


background image

31

По сравнительным анализам и по результатам изучения определителей,

а также монографий для водоѐмов Узбекистана выявлено 13 новых видов и
разновидностей.

Из них 10 видов являются диатомовыми

(

Cymbella tumida

var

. borealis

Grun

., Nitzschia lanceolata

f

. minor

V.H

., N. fluens

Hust

., N. fragilis

Skv

.,

Pinnularia pectinalis

var

.rostrata

Skv

., Caloneis schumanniana

var

. lancettula

Hust

., Cymbella tumida

var

. borealis

Grun

., Nitzschia lanceolata

f

. minor

V.H.,

Surirella conifera

var

. punctata

Skv

., Campylodiscus rutilus

Skv

.

) и 3 вида

зелеными водорослями (

Chlorobion lunulatum

Hindak

., Closterium pusillum

Hantzsch

., Pleurotaenium minutum

(Ralfs) Delp

.

).

Эти водоросли относятся к 11 родам, 6 семействам, 3 порядкам и 3

классам. Приведены данные по распределению данных видов по всему миру,
месту произрастания в данном регионе, GPS координаты, уровни
встречаемости, в каком сезоне определены, отношение минерализации воды
и жизненные формы.

В пятой главе диссертации, озаглавленной

“Экологический анализ

альгофлоры среднего течения реки Зарафшан”,

освещено влияние

внешних факторов на распространение и развитие водорослей,
экоальгоценозы и их анализы, экологические особенности, сезонные
изменения альгофлоры реки.

В первом разделе изложено влияние ряда экологических факторов на

распространение и развитие водорослей. Минерализация воды по течениям
реки изменяется от α-гипогалина до β-олигогалина. В связи с этим, в
начальних точках реки встречаются пресноводные водоросли (

Microcystis

harsgirgiane

(Hansg.) Elenk

.

,

Nostoc zetterstedtii

(Aresch.),

Melosira granulata

var

. angustissima

(O.Mull) Hust.,

Stephanodiscus asteraea

var

. minutulus

(Kutz.)

Grun.),

в средних и нижних точках встречаются пресноводно-

солоноватоводные

водоросли

(

Syneschocystis

pevalekii

Erceg

.,

Dactylococcopsis rhaphidioides

Hansg,

Synedra ulna

(Nitzsch.)

Erh

., Cocconeis

pediculus

Ehr

.

,

Trachelomonas

hispida

(Petry.) Stein. emend. Delf.,

Euglena acus

Ehr

.

) и в нижних точках солоноватоводные водоросли (

Anabaena viguieri

f.

danica

(Nygaard.) Kossinsk.,

Achnanthes brevepes

var

. parvula

(Kutz.) Cl.

,

Mastogloia braunii

Grun

.

,

Diploneis smithii

var.

pumila

(Grun.) Hust.,

Spirogira

hassali

(Jenner.) Petit.). 148 видов составляят пресноводные, 160 видов

пресноводно-солоноватоводные, и 23 вида солоноватоводные водоросли. Из
них 171 вид (51,66%) являются стеногалинами и 160 видов (48,34%)
эвригалинами.

Во втором разделе анализированы экоальгоценозы альгофлоры (таблица

2). Низкая прозрачность воды и высокая скорость течения реки отрицательно
влияют на развитие фитопланктонов. В подобных условиях больше
встречаются фитобентосные водоросли. Большинство фитопланктонов
выявлено также в бентосе.


background image

32

Таблица 2

Распределение экологических групп в альгофлоре

Отдел

водорослей

Фи

топ

л

ан

к

то

н

%

Фи

тобе

н

тос

%

Фп

-фб

%

п

ер

и

фитон

%

Эп

и

фит

%

В

се

го

Cyanophyta

12

3,63

28

8,46

24

7,25

-

-

-

-

64

Bacillariohyta

26

7,85

105

31,72

31

9,37

50

15,11

6

1,82

218

Euglenophyta

6

1,82

-

-

4

1,21

-

-

-

-

10

Pyrrophyta

2

0,60

-

-

-

-

-

-

-

-

2

Chlorophyta

16

4,83

1

0,30

7

2,11

12

3,63

1

0,30

37

Всего 331

видов:

62

18,73

134

40,48

66

19,94

62

18,73

7

2,11

331

В начальних точких реки встречаются 18 видов фитопланктонов.

Повышение прозрачности воды к средним точкам реки обеспечивает
развитие фитопланктонов. Снижение прозрачности в нижних точках реки
отрицательно влияет на развитие фитопланктонов. В начальних точках реки
встречается 56, в средних 67 и в нижних точках 46 видов и разновидностей
фитобентосных водорослей. А перифитонов в начальних точках реки
встречаются 23, в средних 44, в нижних 25 видов. Эпифитные водоросли в
начальних точках реки составляют 2 вида, в средних 5 видов, а в нижних 2
вида. Из экоальгоценозов реки фитобентосные водоросли являются
ведущими. Кроме того, это связано с тем, что большинство диатомовых
водорослей относятся к фитобентосным группам.

В третьем разделе освещено влияние таких экологических факторов, как

температура воды, скорость течения, прозрачность и рН на сезонные
изменения водорослей реки. Весной температура воды по течению
изменяется в пределах 10-14

о

С, прозрачность 0,15-0,35-0,25 м, скорость

течения 0,75-0,55-0,25 м/сек, рН 7,0-8,5. В этот период выявлено 169 видов и
разновидностей водорослей (рисунок 3).

Из них 38 видов являются синезелеными, 96 диатомовыми, 7

эвгленовыми, 28 зелеными водорослями. Здесь встречаются

Dactylococcopsis

scenedesmoides

Nyg

., Gloeocapsa alpine

f

. lignicola

(Rabenh.) Hollerb.

,

Cyclotella bodanica

Eulenst

., Diatoma hiemale

(Lyngb.) Heib. Летом

температура воды изменяется в 18-22-26

о

С, прозрачность в 0,08-0,60-0,25 м,

скорость течения в 1,50-0,85-0,55 м/сек, рН 7,0-8,0. Наблюдалось
интенсивное развитие диатомовых, пирофитовых, зеленых и синезеленых
водорослей. В этот период выявлено 210 видов и разновидностей водорослей
(таблица 3). Количество видов по течению реки варьирует от 73; 124; 89. Из
них 43 вида являются синезелеными, 124 диатомовыми, 10 эвгленовыми, 31
зелеными водорослями.


background image

33

Рисунок 3. Влияние температуры воды на сезонные изменения

количества видов состава альгофлоры

Летом обнаружены

Coccopedia turkestanica

E. Kissel.,

Melosira undulata

var

. normanii

Arn.,

Euglena acus

Ehr

., Scenedesmus obliquus

(Turp.) Kuetz.

и

другие. Осенью температура воды составляет 10-12

0

С; прозрачность 0,20-

0,70-0,35 м; скорость течения 0,55-0,35-0,25 м/сек; рН 7,0-8,0. В этот период
уменьшается количество видов синезеленых, диатомовых, и зеленых
водорослей; не изменяется количество видов пирофитов и эвгленовых.
Осенью встречается 138 видов и разновидностей водорослей. (рисунок 3). Их
по всему течению реки составляет 69-88-57 видов. В это время выявлено 13
синезеленых, 102 диатомовых, 2 пирофитовых, 10 эвгленовых и 11 зеленых
водорослей. Встречаются

Merismopedia elegans

A.Br.,

Anomoeoneis exilus

(Kutz.) Cl.,

Euglena caudata

Hubner

., Cladophora glomerata

(L.) Kutz. Зимой

температура воды составляет 1-5

0

С; прозрачность 0,20-0,65-0,30 м; скорость

течения 0,55-0,35-0,25 м/сек; рН 7,0-7,5. Выявлено 88 видов и
разновидностей водорослей. Количество видов по течению воды составляет
45; 66; 28. Всречаются холодоустойчивые виды синезеленых, диатомовых и
зеленых водорослей (

Microcystis aeruginosa

f

. sphaerodictyoides

Elenk

.,

Achnanthes brevepes

var

. parvula

(Kutz.) Cl.

, Ulotrix zonata

Web. et Mahr.).

Эвгленовых и пирофитных водорослей не обнаружено. Увеличение
количества видов по течению из начальних точек к средним точкам реки
объясняется повышением температуры воды, прозрачности воды и
количества минералов, а уменьшение количества видов к нижним точкам
реки – уменьшением прозрачности воды и увеличением минеральных и
органических веществ.

В шестой главе диссертации, озаглавленной

“Значение оценки

0

5

10

15

20

25

30

баҳор

ѐз

куз

қиш

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

190

200

210

220

ҳарорат

ХНН

ХНН

t

0

5

10

15

20

25

30

баҳор

ѐз

куз

қиш

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

190

200

210

220

ҳарорат

ХНН

ХНН

t

0

5

10

15

20

25

30

баҳор

ѐз

куз

қиш

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

190

200

210

220

ҳарорат

ХНН

ХНН

t

0

5

10

15

20

25

30

баҳор

ѐз

куз

қиш

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

190

200

210

220

ҳарорат

ХНН

ХНН

t

0

5

10

15

20

25

30

баҳор

ѐз

куз

қиш

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

190

200

210

220

ҳарорат

ХНН

ХНН

t

кол-во видов

,

t

0

диатомовые,

синезеленые,

зеленые водоросли

1

2

3

4

5

3

2

4

К

олич

ес

тв

о

видов

t

о

C


background image

34

качества воды и распространения индикаторно-сапробных видов
среднего течения реки Зарафшан”,

приведены таксономический анализ

индикаторно-сапробных видов, распределение их по сезонам года, индекс
сапробности, особенности распространения по течению реки, роль
индикаторно-сапробных видов в оценке санитарного состояния воды по
сезону и течению реки.

В первом разделе проведен таксономический анализ индикаторно-

сапробных видов. По результатам анализа 97 индикаторно-сапробных видов
относятся к 5 отделам, 10 классам, 26 семействам, 44 родам. Это составляет
29,30% общей альгофлоры. Из них 20 видов являются χ-сапробами, 18 õ-
сапробами, 51 β-мезосапробами, 5 α-мезосапробами и 3 вида ρ-сапробами
(таблица 3).

Таблица 3

Распределение индикатор-сапробных видов альгофлоры по отделам

Отдел

водорослей

Количество индикатор-сапробных видов

Общее
кол-во

%

x

o

β

α

p

1

Сyanophyta

1

2

6

1

-

10

10.31

2

Bacillariophyta

17

14

28

2

-

61

62.89

3

Pyrrophyta

-

1

-

-

-

1

1,03

4

Euglenophyta

1

1

4

1

2

9

9.28

5

Chlorophyta

1

1

12

1

1

16

16.49

всего:

20

18

51

5

3

97

100

%

20,61

18,56

52,58

5,15

3,10

100

Во втором разделе имеются данные о распространении индикаторно-

сапробных видов по сезонам года. Сапробные водоросли в большом
количестве встречаются весной (56), а меньше – зимой (29). Летом (45) и
осенью (50) их количество промежуточное. Индекс сапробности 1,67 –
весной, 1,47 – летом, 1,52 – осенью, 1,22 – зимой. В резултате относительно
низкой температуры воды и повышения попадания органических веществ в
реку вследствие весенних осадков увеличивается индекс сапробности.
Относительно высокая температура воды в летний период приводит к
увеличению количества видов водорослей. Выделения большого количества
кислорода водорослями ускоряет процесс разложения органических веществ
в воде. Это является причиной уменьшения количества и уровня
встречаемости индикаторно-сапробных видов.

Увеличение осадков и относительно низкая температура воды в осенний

период приводит к увеличению количества видов и индекса сапробности
индикаторно-сапробных видов. Зимой вследствие снижения температуры
воды развитие индикаторно-сапробных видов приостанавливается.

В

третьем

разделе

изложены

особенности

распространения

индикаторно-сапробных видов по точкам мониторинга. В начальних точках
реки 37 видов, в средних 59 видов, и в нижних 46 видов альгофлоры
являются индикаторно-сапробными видами. Они составляют 31,09%
альгофлоры начальних точек реки. В средних точках обнаружено 59


background image

35

индикаторно-сапробных видов, которые составляют 29,50% альгофлоры
средних точек реки. А в нижних точках реки насчитывается 46 индикаторно-
сапробных видов и они охватывают 36,80% альгофлоры нижних точек реки
(таблица 4).

Выявлено, что количество водорослей в реке взаимосвязано с

количеством индикаторно-сапробных видов (рисунок 4).

Таблица 4

Распределение инидикаторно-сапробных видов альгофлоры

по точкам мониторинга и индекс сапробности

Точки

наблюдение

χ

õ

β-мезосапроб

α-мезосапроб

ρ

Индекс

сапробности

1

6

6

7

2

1,18

2

3

9

8

1,20

3

2

4

0,60

4

3

2

4

1

1,28

5

7

8

10

3

1

1,47

6

2

7

12

2

2

1,67

7

4

6

14

2

2

1,65

8

1

2

10

2

2

2,03

9

1

3

14

1

2

1,85

10

4

6

18

2

3

1,71

В четвѐртом разделе освещена роль индикаторно-сапробных водорослей

альгофлоры в оценке санитарного состояния воды реки. Индекс сапробности
увеличивается по течению реки, это зависит от степени сапробности
встречающихся здесь сапробных водорослей. В начальних точках реки по
сравнению со средними количество индикаторно-сапробных видов больше,
это характеризуется большим количеством в средних и нижних точках реки
β-, α-мезосапробных и ρ-сапробных видов.

Рисунок 4. Изменение количества видов альгофлоры по отношению

к количеству индикаторно-сапробных видов


background image

36

Выявлена среднегодовая частота встречаемости (Σh) сапробных видов

по среднему течению реки (таблица 5). Если количество индикаторно-
сапробных видов в начальных точках реки составляет 89, в средних – 56 и в
нижних – 44, то степень встречаемости – 89, 148 и 156, соответственно. По
течению количество χ- ва õ-сапробных видов уменьшается, β-, α-
мезосапробных видов повышается. В средних точках появились ρ-сапробные
виды.

Таблица 5

Эколого-санитарное состояние среднего течения реки Зарафшан



Точки

мониторинга

степени

встречае-

мости

(∑h)

степени

встречае

мости (∑h)

и степень

сапроб-

ности

(s),∑(h*s)

сапробная

биоиндикация

качество воды

сапроб-

ный

индекс,

Si

сапробная

зона

класс

разряд

1-3 НП

70

89

1,27

α-о

2

4-7 НП

92

148

1,61

β

I

2

8-10 НП

85

156

1,84

β

I

3

Среднее

:

1,59

β

I

3

Аманкутансай

102

179

1,75

β

I

3

Еттиуйлисай

82

116

1,41

α-о

2

Примечание: сапробная зона: α-о-α-олигосапроб, β

I

1

-мезосапроб. Качество воды:

по классу: 2- чистая, 3-удовлетворительно чистая, 2б-более чистая, 3а-достаточно
чистая.

Это привело к повышению степени сапробности (89; 148; 156) и индекса

сапробности (1,27; 1,61; 1,84). По течению реки сапробная зона изменяется от
α-олигосапроба до β

1

-мезосапроба; от 2 до 3 класса, от 2б до 3а разряда.

В пятом разделе проанализованы данные, к предельно допустимой

концентрации (ПДК) химических веществ в составе воды и экология
среднего течения реки Зарафшана на основе многолетных данных
УзГМНИИ, в результате чего было показано повышение по течению реки
количества меди (ПДК 1,4-2,5), ионов нитрата (ПДК 7,37-26,37), хрома VI
(ПДК 1-3), фенольных соединений (ПДК 1-3) и других вредных веществ.

ВЫВОДЫ

В результате проведѐнных исследований по диссертации на тему

«Альгофлора среднего течения реки Зарафшан и еѐ роль в оценке эколого-
санитарного состояния воды»

предоставлены следующие выводы:

1. По результатам исследований в альгофлоре среднего течения реки

Зарафшан впервые выявлено 331 вид и разновидностей (219 видов, 85
вариаций, 27 форм), которые относятся к 5 отделам, 11 классам, 16 порядкам,


background image

37

38 семействам, 81 роду. Среди водорослей ведущее положение занимает
отдел Bacillariophyta (218), виды которого составляют 65,86% общей флоры.
Следующие места занимают отделы Суаnоphyta (64, 19,34 %), Chlorophyta
(37; 11,18 %), Euglenophyta (10, 3,02 %), Pyrrophyta (2, 0,60 %).

2. В результате анализов определены 5 ведущих классов, которые

объедененяют 300 видов (9,63%) альгофлоры. Ведущих порядков
насчитывается 7 и они включают 298 видов (9,03%) альгофлоры. Ведущих
семейств – 14 видов (279; 84,28%), ведущих родов 23 видов (240; 72,50%);

спектр соотношения видов к родам: Bacillariophyta – 6,23; Euglenophyta –

3,33; Суаnоphyta – 2,66; Chlorophyta – 2,17; Pyrrophyta – 1. Соотношение
видов к семействам: Bacillariophyta – 24,22; Euglenophyta – 3,33; Суаnоphyta –
4; Chlorophyta – 3,36; Pyrrophyta – 2. Эти особенности свидетельствуют о том,
что среднее течение реки Зарафшан является альгологической местностью с
особым значением.

3. Впервые приведено 13 новых вида и разновидностей для альгофлоры

Узбекистана (Chlorophyta – 3 и Bacillariophyta – 10). Это объясняется тем, что
в среднего течения реки Зарафшана сформировалась своеобразная
экологическая среда.

4. Под влиянием экологических факторов и различных источников

питания в начальних точках (1-3 ТМ) реки выявлено 119 видов, в средних (4-
7 ТМ) – 200 видов и в нижних точках (8-10 ТМ) 125 видов альгофлоры.

5. Из-за резкой изменчивости температуры воды по сезонам года весной

обнаружено 169 видов и разновидностей (51,05%), летом 210 (63,44%),
осенью 138 (41,69%), зимой 88 (26,59%) видов и разновидностей. В
результате изменения минерализации воды по течению реки Зарафшан от α-
гипогалина до β-олигогалина, в составе альгофлоры доминируют
пресноводные (148 видов, 44,71%) и пресноводно-солоноватоводные
водоросли (160 видов, 48,34%);

в составе альгофлоры доминируют фитобентосы (134, 40,48%), другие

группы – фитопланктоны (62, 18,73%), фитопланктон-фитобентосы (66,
19,94%), перифитоны (62, 18,73%) встречаются в равном количестве. Это
связано со скоростью течения и понижением степени прозрачности воды.

6. В результате проведенных анализов выявлено, что из определенных

97 индикаторно-сапробных видов 61 относятся к диатомовым, 16 – зеленым,
10 – синезелѐным, 9 – эвленовым и 1 вид к пирофитам. Весной встречаются
56 индакторно-сапробных видов, летом – 45, осенью – 50, зимой – 29, индекс
сапробности по сезонам года соответственно 1,67; 1,47; 1,52; 1,22.

7. По течению реки наблюдается уменьшение количества ксеносапробов

и олигосапробов, увеличение количества и объема β-,α- мезосапробов и ρ-
сапробов увеличение индекса сапробности (1,27; 1,61; 1,84), снижение
качества воды от 2 класса до 3 класса, от 2б разряда (чистая) до 3а разряда
(достачно чистая).


background image

38

8. Выявленные в альгофлоре 20 χ-сапробных видов, 18 õ-сапробных

видов, 51 β-мезосапробный вид, 5 α-мезосапробных видов и 3 ρ-сапробных
видов рекомендуются для проведения мониторинга эколого-санитарного
состояния водоемов.


background image

39

SCIENTIFIC COUNCIL DSc.27.06.2017.B.39.01 ON AWARD OF

SCIENTIFIC DEGREES AT THE INSTITUTE OF BOTANY AND THE

NATIONAL UNIVERSITY OF UZBEKISTAN

SAMARKAND AGRICULTURAL INSTITUTE

TАSHPULATOV YIGITALI SHAVKATILLAEVICH

ALGAL FLORA OF THE ZARAFSHAN RIVER’S MIDDLE COURSE

AND IT’S ROLE IN ASSESSING ECOLOGICAL-SANITARY STATE

OF WATER

03.00.05 – Botany

DISSERTATION ABSTRACT OF THE DOCTOR OF PHILOSOPHY (PhD)

ON BIOLOGICAL SCIENCES

Tashkent – 2018


background image

40

The title of the doctoral dissertation (PhD) has been registered by the Supreme

Attestation Commission at the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan with
registration numbers of В2017.2.PhD/В69.

The dissertation has been carried out at the Samarkand agricultural institute.
The abstract of the dissertation is posted in three languages (Uzbek, Russian, English (resume)) on

the webpage of the Scientific Council (www.flora_fauna.uz) and on the website of “ZiyoNET”
Information-educational portal (www.ziyonet.uz.).

Scientific supervisor:

Alimjanova Kholiskhon Alimjanovna

Doctor of Biological Sciences, Professor

Official opponents:

Buriev Sulaymon

Doctor of Biological Sciences, Professor

Khasanov Batyr Achilovich

Doctor of Biological Sciences, Professor

Leading organization:

Namangan State University

The defense of the dissertation will take place on «29» march 2018 in 15

00

at the meeting of

Scientific council DSc.27.06.2017.B.39.01 on award of scientific degrees at the Institute of Botany and
the National University of Uzbekistan (Address: 32 Durmon yuli str., Tashkent, 100125, Uzbekistan.
Conference hall of the Institute of Botany. Tel.: (99871) 262-37-95; Fax: (+99871) 262-79-38; Е-mail:
botany@academy.uz).

The dissertation has been registreded at the Informational Resource Centre of Institute of Botany

under №27 (Address: 32 Durmon yuli str., Tashkent, 100125, Tel.: (+99871 262-37-95)

The abstract of the dissertation has been distributed on «14» march 2018.
Protocol at the register № 3 dated «14» march 2018.





K.Sh. Tojibaev

Chairman of the Scientific Council for awarding

of the scientific degrees, Doctor of

Biological Sciences, Professor

B.A. Adilov

Scientific Secretary of the Scientific Council

for awarding of the scientific degrees,

Doctor of Philosophy on biology

F.O. Khasanov

Chairman of the Scientific Seminar

under Scientific Council for awarding

the scientific degrees, Doctor of

Biological Sciences, Professor


background image

41

INTRODUCTION (abstract of PhD thesis)

The aim of the research work

is to determine the species composition of the

algal flora in the middle course of the Zarafshan river and to justify significance of
the indicative-saprobic species in assessing an ecological and sanitary state of
water

The object of the research

is the algal flora of the Zarafshan river’s middle

course.

The scientific novelty of the research

is expressed in the followings: 331

species, varieties and special forms (219 species, 85 varieties, and 27 forms) were
determined in the middle course of the Zarafshan river for the first time, and their
list has been compiled as a result of studyng the species composition of the river’s
algal flora; thirteen species and varieties previously not registered in Uzbekistan
have been identified in the algal flora of the Zarafshan river’s middle course;
alterations in the species composition of the algal flora have been registered in
dependance of year seasons and river courses; formation of ecological algal
coenoses has been determined in accordance with all the ecological factors, year
seasons and river courses; correlations between algal flora of the river and numbers
of the indicative-saprobic species have been proved.

Implementation of the research results.

Results of the research on studying

algal flora of the Zarafshan river’s middle course have allowed realizing the
followings:

a list of indicative-saprobic species of the Zarafshan river’s middle course

compiled by us, and their qualitative and quantitative characters were introduced
into practice of the Committee of Ecology and Environment Protection of
Samarkand region (certificate 03-03/2-314 of the Committee of Ecology and
Environment Protection of January 15, 2018). Results receved in investigations of
the indicative-saprobic species of the Zarafshan river’s middle course allowed to
determine levels of organic pollution of water along the river courses, and different
year seasons, and to assess cleanless of open water reservoirs;

a list of algae consisting of 331 species and varieties, and parameters of water

pollution on the base of indicative saprobity were used at identification of parasitic
microorganisms within river’s hydrobionts in research on the project ФA-Ф5-T-
230 “Natural ways of forming and functioning of components of the parasitic
water organisms in both water and terrestrial ecological systems” (certificate
4/1255-210 of the Academy of Sciences of Republic Uzbekistan of January 26,
2018). Results received have allowed compiling a list of parasitic organisms
occuring in water reservoirs along with hydrobionts, and determining their
ecological characteristics and levels of pollution of water bodies with organic
substances;

algological samples collected from the Zarafshan river’s middle course and

their permanent slides have been deposited at the Unique object – Culture
Collection “Water Reservoir’s Algal Flora” of the Institute of Botany (certificate
4/125-210 issued by the Academy of Sciences of the Republic Uzbekistan of


background image

42

January 26, 2018). These results have enriched the collection of the Culture
Collecion “The Algal Flora of Uzbekistan Rivers”, and allowed to make an
inventory of algal flora of water bodies, and to compile a single database of all
algae, and to isolate pure cultures that are important for using in some branches of
the economics.

Structure and volume of the dissertation.

The dissertation consists of

introduction, six chapters, conclusions, bibliography and appendices. Volume of
the thesis is 107 pages.


background image

43

ЭЪЛОН ҚИЛИНГАН ИШЛАР РЎЙХАТИ

СПИСОК ОПУБЛИКАВАННЫХ РАБОТ

LIST OF PUBLISHED WORKS

I бўлим (I часть:Part I)

1.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарѐси ҳавзасининг сувўтларини

ўрганиш тарихи // Ўзбекистон биология журнали. – Тошкент, 2006. – №4. –
Б.40-45. (03.00.00. №5).

2.

Olimjonova X.O., Toshpo’latov Y.Sh. Zarafshon daryosi o’rta oqimi

diatom suvo’tlarining (Bacillariophyta) flora-sistematik tahlili // O’zbekiston
biologiya jurnali. – Toshkent, 2012. – №1. – B.28-31. (03.00.00. №5).

3.

Toshpo’latov Y.Sh., Olimjonova X.O. Zarafshon daryosi o’rta oqimi ko’k-

yashil suvo’tlarining (Cyanophyta) flora-sistematik tahlili // O’zbekiston biologiya
jurnali. –Toshkent, 2012. – №2. – B.26-28. (03.00.00. №5).

4.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарѐси ўрта оқимида индикатор-сапроб

сувўтларнинг тарқалиши ва уларнинг сувни сифатини баҳолашдаги аҳамияти
//O`zbekiston Respublikasi Fanlar Akademiyasining ma`ruzalari. – Toshkent,
2012. – №4. – Б.13-14.(03.00.00. №6).

5.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарѐси ўрта оқими альгофлорасининг

таксономик ва флористик таҳлили// Гулистон давлат университети
ахборотномаси. – Гулистон, 2015. – №3. – Б. 45-51. (03.00.00. №3).

6.

Toshpo`latov Y.Sh., Olimjonova X.O. Zarafshon daryosi o`rta oqimi

algoflorasining shakllanishida ekologik omillarning roli // O`zbekiston biologiya
jurnali. – Тошкент, 2015. – №6. – B. 21-23. (03.00.00. №5).

7.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарѐси ўрта оқими альгофлорасидаги

индикатор-сапроб турлар ва улар ѐрдамида сувнинг экология-санитария
ҳолатини баҳолаш // Гулистон давлат университети ахборотномаси. –
Гулистон, 2016. – №1. – Б. 36-40. (03.00.00. №3).

8.

Ташпулатов Й.Ш. Взаимосвязь индикаторно – сапробными видами и

сапробными индексами альгофлоры среднего течение реки Зарафшан.
Узбекский биологический журнал. – Ташкент, 2016. – №3. – С. 28-31.
(03.00.00. №5).

9.

Ташпулатов

Й.Ш.

Таксономический

анализ

альгофлоры

Акдарьинского водохранилища (бассейн р.Зарафшан, Узбекистан) //
Гидробиологический журнал. – Киев, 2017. – №5. – С. 50-55. (03.00.00. №
13).

II бўлим(II часть:Part II)

10.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарѐси ўрта оқимидаги айрим сув

ҳавзаларидаги диатом (Bacillariophyta) сувўтларнинг систематик таҳлили //
Ботаника, экология, ўсимлик муҳофазаси: Ҳалқаро илмий-амалий
конференция материаллари. – Андижон, 2007. – Б.148-150.

11.

Тошпўлатов Й.Ш., Олимжонова Х.О. Зарафшон дарѐси ўрта оқими

ва айрим сув ҳавзаларида кўк-яшил (Cyanophyta) сувўтларининг дастлабки
систематик таҳлили // Зарафшон воҳаси флораси ва ўсимликлар қопламини


background image

44

ўрганиш

истиқболлари:

Минтақавий

илмий-амалий

конференция

материаллари. – Самарқанд, 2007. – Б.102-104.

12.

Тошпулатов Й.Ш. Некоторые сведения и систематическая

характеристика водорослей водоемов среднего течения бассейна реки
Заравшан // Актуальные проблемы биологии и преподавания: Материалы
республиканской научно-практической конференции. – Ташкент, 2009. – С.
172-174.

13.

Тошпўлатов Й.Ш. Самарқанд вилоятидаги Омонқўтонсой ва

Еттиуйлисойларнинг баҳорги ва ѐзги сувўтлар флораси // Альгология,
микология ва гидроботаниканинг долзарб муаммолари: Ҳалқаро илмий
конференция материаллари. – Тошкент, 2009. – Б.141-143.

14.

Тошпўлатов Й.Ш., Олимжонова Х.О. Зарафшон дарѐси ўрта оқими

ва баъзи тоғ сойларида сувўтлар нинг тарқалиши // СамДУ Илмий
тадқиқотлар ахборотномаси. – Самарқанд, 2011. – № 1. – Б.70-74.

15.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарѐси ўрта оқими Euglenophyta

сувўтлари // Ўзбекистон флораси биохилма-хиллиги ва ундан оқилона
фойдаланиш муаммолари: Республика илмий конференция материаллари. –
Самарқанд, 2011. – Б.33-34.

16.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарѐси ўрта оқими сувўтларини

сувнинг шўрланишига муносабати // Ўсимликлар экологиясининг долзарб
муаммолари: Республика илмий конференцияси материаллари. – Тошкент,
2012. – Б.135-136.

17.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарѐси ўрта оқимининг шаклланишига

ташқи муҳит омилларининг таъсири // Фан ва таълим. СамДУ Ботаника ва
ўсимликлар физиологияси кафедрасининг илмий мақолалар тўплами. –
Самарқанд, 2013. – Б.97-103.

18.

Ташпулатов Й.Ш. Сезонная флора водорослей среднего течения реки

Зарафшан // Ботанические чтения – 2013: Материалы международной
научно-практической конференции. – Ишим, 2013. – С.113-114.

19.

Тошпўлатов Й.Ш. Фаслларда сувўтларнинг тарқалашига ташқи

муҳит омилларининг таъсири (Зарафшон дарѐси ўрта оқими мисолида) //
Экологик мувозанатни сақлаш, чиқиндисиз технологияни ишлаб чиқиш,
барқарор ривожланишда таълим-тарбия муаммолари ва истиқболлари:
Республика илмий-амалий конференция материаллари. – Нукус, 2013. –
Б.179-180 б.

20.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарѐси ўрта оқими альгофлорасининг

таксономик спектри // Биохилмахиллик, ўсимлик ва ҳайвонот генофондини
сақлаш ва улардан самарали фойдаланиш: Республика илмий анжумани
материаллари. – Тошкент, 2014. – Б.80-81.

21.

Ташпулатов Й.Ш., Алимжанова Х.А. Распределения индикаторно-

сапробный водорослей по течениям (на примере среднего течения
р.Зарафшан) // Вестник Ошского государственного университета. – Ош, 2014.
Спец. выпуск. – С. 38-40.

22.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарѐси ўрта оқимида сувўтларнинг


background image

45

ривожланишига ҳароратнинг таъсири // «Рациональное использование
природных ресурсов южного Приаралья»: Материалы 3-республиканской
научно-практической конференции. – Нукус, 2014. – Б.27-28.

23.

Ташпулатов Й.Ш. Экоальгоценозы среднего течения бассейна реки

Зерафшан // Бассейновые территории: проблемы и пути их решения:
Материалы II Международной научно-практической конференции. – Ишим,
2014. – С. 52-55.

24.

Tashpulatov Y.Sh. Seasonal development of indicator-saprob in the

middle flow of the Zarafshan River // Innovations for sustainability and food
security in arid and semiarid lands: 2

nd

International Conference on Arid Lands

Studies – Samarkand, 2014. – Р.152.

25.

Ташпулатов Й.Ш. Экоальгоценозы среднего течения бассейна реки

Зерафшан // Бассейновые территории: проблемы и пути их решения:
Материалы II Международной научно-практической конференции. – Ишим,
2014. – С. 52-55.

26.

Тошпўлатов Й.Ш., Олимжонова Х.О. Зарафшон дарѐси ўрта

оқимининг альгофлораси, уни сувнинг экология – санитария ҳолатини
баҳолашдаги аҳамияти // Ўқув-услубий қўлланма. – Тошкент: Наврўз, 2015. –
Б.127.

27.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарѐси ўрта оқими альгофлорасининг

шаклланишига сув шўрланишининг таъсири // IV Рациональное
использование природных ресурсов Южного Приаралья: Материалы
республиканской научно-практической конференции. – Нукус, 2015. – С. 71-
72.

28.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарѐси юқори ва ўрта оқимлари

альгофлорасининг флористик-экологик таҳлили // Ўзбекистон биохилма-
хиллигини ўрганиш ва уни сақлашнинг биологик ҳамда структуравий-
функционал асослари: Республика илмий анжумани материаллари. –
Тошкент, 2015. – Б.300-302.

29.

Ташпулатов Й.Ш. Некоторые экологические аспекты альгофлоры

среднего течения р. Зарафшан // Биологические и структурно-
функциональные

основы

изучения

и

сохранения

биоразнобразия

Узбекистана: Республиканской научной конференция. – Ташкент, 2015. – С.
302-304.

30.

Тошпўлатов Й.Ш., Олимжонова Х.О. Зарафшон дарѐси ўрта оқими

альгофлорасидаги экологик гуруҳларнинг тарқалишига ташқи омилларнинг
таъсири // Физик-кимѐвий биологиянинг долзарб муаммолари: Республика
илмий-амалий анжумани материаллари. – Тошкент, 2015. – Б.281-283.

31.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарѐси ўрта оқимида индикатор-сапроб

сувўтларнинг мавсумий ривожланиши // Ўзбекистонда озиқ-овқат дастурини
амалга оширишда қишлоқ хўжалик фани ютуқлари ва истиқболлари:
Республика илмий-амалий конференция (1 – қисм). – Самарқанд, 2015. –
Б.162-165.

32.

Ташпулатов Й.Ш., Кобилова Б.Б. Экологическая характеристика


background image

46

альгофлоры среднего течения реки Зарафшан // Молодой учѐный.
Международный научный журнал. – Казань, 2016. – № 6, часть III. – С. 268-
272.

33.

Ташпулатов Й.Ш., Кобилова Б.Б. Таксономический анализ ведущих

отделов в альгофлоре среднего течения реки Зарафшан // Молодой учѐный.
Международный научный журнал. – Казань, 2016. – № 8, часть III. – С. 378-
381.

34.

Ташпулатов Й.Ш. Альгофлора среднего течения реки Зарафшан и ее

взаимосвязь с индикаторно-сапробными видами // Самарский научный
вестник. Научный журнал. Самарский государственный социально-
педагогический университет. – Самара, 2016. – № 2. – С. 63-66.

35.

Тошпўлатов Й.Ш., Қобилова Б.Б. Оқдарѐ дарѐси (Зарафшон дарѐси

ўнг ирмоғи) альгофлорасининг таксономик хусусиятлари // Ўзбекистоннинг
биоэкологик муаммолари: Республика илмий ва илмий-техник анжумани
материаллари. – Термиз, 2016. – Б.173-175.

36.

Tashpulatov

Y.Sh.,

Qobulova

B.B.

Ecology

of

Euglenoids

(Euglenophyta) in middle flow of Zarafshan river // The Way of Science.
International scientific journal. – Volgograd, 2017. – № 5 (39), – P.14-16.

37.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарѐси ўрта оқими сувини ундаги

индикатор-сапроб сувўтлар ѐрдамида сифат кўрсаткичларини баҳолаш // Фан
ва таълим. СамДУ ботаника ва ўсимликлар физиологияси кафедрасининг
илмий мақолалар тўплами. – Самарқанд, 2017. – Б.106-114.








background image

47

Автореферат «Ўзбекистон биология журнали» таҳририятида

таҳрирдан ўтказилди.



































Бичими 60х84

1

/

16

, «Times New Roman» гарнитураси. Рақамли босма усулида чоп этилди.

Шартли босма табоғи 3. Адади: 100. Буюртма: № 9.

«ЎзР Фанлар академияси Асосий кутубхонаси» босмахонасида чоп этилган,

100170, Тошкент, Зиѐлилар кўчаси, 13 уй.

References

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарёси ҳавзасининг сувўтларини ўрганиш тарихи // Узбекистан биология журнали. - Тошкент, 2006. - №4. -Б.40-45. (03.00.00. №5).

Olimjonova Х.О., Toshpo’latov Y.Sh. Zarafshon daryosi o’rta oqimi diatom suvo’tlarining (Bacillariophyta) flora-sistematik tahlili // O’zbekiston biologiya jumali. - Toshkcnt, 2012. -№1. - B.28-31. (03.00.00. №5).

Toshpo’latov Y.Sh., Olimjonova X.O. Zarafshon daryosi o’rta oqimi ko’k-yashil suvo’tlarining (Cyanophyta) flora-sistematik tahlili // O’zbekiston biologiya jumali. -Toshkcnt, 2012. - №2. - B.26-28. (03.00.00. №5).

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарёси ўрта окимида индикатор-сапроб сувўтларнинг тарқалиши ва уларнинг сувни сифатини баҳолашдаги аҳамияти //O’zbekiston Rcspublikasi Fanlar Akadcmiyasining ma'ruzalari. - Toshkcnt, 2012. - №4. - 5.13-14.(03.00.00. №6).

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарёси ўрта окими альгофлорасининг таксономии ва флористик тахлили// Гулистан давлат университета ахборотномаси. - Гулистан, 2015. -№3. - Б. 45-51. (03.00.00. №3).

Toshpo’latov Y.Sh., Olimjonova X.O. Zarafshon daryosi o’rta oqimi algoflorasining shakllanishida ckologik omillarning roli // O’zbekiston biologiya jumali. - Тошкент, 2015. -№6. - B. 21-23. (03.00.00. №5).

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарёси ўрта окими альгофлорасидаги индикатор-сапроб турлар ва улар ёрдамида сувнинг экология-санитария холатини бахолаш // Гулистан давлат университети ахборотномаси. -Гулистан, 2016. -№1. - Б. 36-40. (03.00.00. №3).

Ташпулатов Й.Ш. Взаимосвязь индикаторно - сапробными видами и сапробными индексами альгофлоры среднего течение реки Зарафшан. Узбекский биологический журнал. - Ташкент, 2016. - №3. - С. 28-31. (03.00.00. №5).

Ташпулатов Й.Ш. Таксономический анализ альгофлоры Акдарьинского водохранилища (бассейн р.Зарафшан, Узбекистан) // Гидробиологический журнал. - Киев, 2017. - №5. - С. 50-55. (03.00.00. №13).

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарёси ўрта оқимидаги айрим сув ҳавзаларидаги диатом (Bacillariophyta) сувўтларнинг систематик таҳлили // Ботаника, экология, ўсимлик муҳофазаси: Ҳалқаро илмий-амалий конференция материаллари. - Андижон, 2007. - Б. 148-150.

Тошпўлатов Й.Ш., Олимжонова Х.О. Зарафшон дарёси ўрта оқими ва айрим сув ҳавзаларида кўк-яшил (Cyanophyta) сувўтларининг дастлабки систематик таҳлили // Зарафшон воҳаси флораси ва ўсимликлар қопламини ўрганиш истиқболлари: Минтақавий илмий-амалий конференция материаллари. - Самарканд, 2007. - Б. 102-104.

Тошпулатов Й.Ш. Некоторые сведения и систематическая характеристика водорослей водоемов среднего течения бассейна реки Заравшан // Актуальные проблемы биологии и преподавания: Материалы республиканской научно-практической конференции. - Ташкент, 2009. - С. 172-174.

Тошпулатов Й.Ш. Самарканд вилоятидаги Омонқўтонсой ва Еттиуйлисойларнинг баҳорги ва ёзги сувўтлар флораси // Альгология, микология ва гидроботаниканинг долзарб муаммолари: Ҳалқаро илмий конференция материаллари. - Тошкент, 2009. - Б. 141-143.

Тошпўлатов Й.Ш., Олимжонова Х.О. Зарафшон дарёси ўрта оқими ва баъзи тоғ сойларида сувўтлар нинг таркалиши // СамДУ Илмий тадқиқотлар ахборотномаси. - Самарканд, 2011. - № 1. - Б.70-74.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарёси ўрта оқими Euglcnophyta сувўтлари // Ўзбекистон флораси биохилма-хиллиги ва ундан оқилона фойдаланиш муаммолари: Республика илмий конференция материаллари. -Самарканд, 2011. - Б.33-34,

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарёси ўрта оқими сувўтларини сувнинг шўрланишига муносабати // Ўсимликлар экологиясининг долзарб муаммолари: Республика илмий конференцияси материаллари. - Тошкент, 2012. - Б.135-136.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарёси ўрта окимининг шаклланишига ташки муҳит омилларининг таъсири // Фан ва таълим. СамДУ Ботаника ва ўсимликлар физиологияси кафедрасининг илмий маколалар тўплами. -Самарканд, 2013. - Б.97-103.

Ташпулатов Й.Ш. Сезонная флора водорослей среднего течения реки Зарафшан // Ботанические чтения - 2013: Материалы международной научно-практической конференции. - Ишим, 2013. - С.113-114.

Тошпўлатов Й.Ш. Фаслларда сувўтларнинг тарқалашига ташқи муҳит омилларининг таъсири (Зарафшон дарёси ўрта оқими мисолида) // Экологик мувозанатни сақлаш, чикиндисиз технологияни ишлаб чиқиш, барқарор ривожланишда таълим-тарбия муаммолари ва истиқболлари: Республика илмий-амалий конференция материаллари. - Нукус, 2013. -Б.179-180 6.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарёси ўрта оқими альгофлорасининг таксономик спектри // Биохилмахиллик, ўсимлик ва хайвонот генофондини саклаш ва улардан самарали фойдаланиш: Республика илмий анжумани материаллари. - Тошкент, 2014. - Б.80-81.

Ташпулатов Й.Ш., Алимжанова Х.А. Распределения индикаторносапробный водорослей по течениям (на примере среднего течения р.Зарафшан) И Вестник Ошского государственного университета. - Ош, 2014. Спец, выпуск. - С. 38-40.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарёси ўрта оқимида сувўтларнинг ривожланишига ҳароратнинг таъсири И «Рациональное использование природных ресурсов южного Приаралья»: Материалы 3-республиканской научно-практической конференции. - Нукус, 2014. - Б.27-28.

Ташпулатов Й.Ш. Экоальгоценозы среднего течения бассейна реки Зерафшан И Бассейновые территории: проблемы и пути их решения: Материалы II Международной научно-практической конференции. - Ишим, 2014.-С. 52-55.

Tashpulatov Y.Sh. Seasonal development of indicator-saprob in the middle flow of the Zarafshan River // Innovations for sustainability and food security in arid and scmiarid lands: 2nd International Conference on Arid Lands Studies - Samarkand, 2014. - P.152.

Ташпулатов Й.Ш. Экоальгоценозы среднего течения бассейна реки Зерафшан И Бассейновые территории: проблемы и пути их решения: Материалы II Международной научно-практической конференции. - Ишим, 2014.-С. 52-55.

Тошпўлатов Й.Ш., Олимжонова Х.О. Зарафшон дарёси ўрта окимининг альгофлораси, уни сувнинг экология - санитария холатини баҳолашдаги аҳамияти И Ўкув-услубий қўлланма. - Тошкент: Наврўз, 2015. -Б.127,

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарёси ўрта окими альгофлорасининг шаклланишига сув шўрланишининг таъсири И IV Рациональное использование природных ресурсов Южного Приаралья: Материалы республиканской научно-практической конференции. - Нукус, 2015. - С. 71-72.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарёси юқори ва ўрта окимлари альгофлорасининг флористик-экологик тахлили И Ўзбекистон биохилма-хиллигини ўрганиш ва уни сақлашнинг биологик хамда структуравий-функционал асослари: Республика илмий анжумани материаллари. -Тошкент, 2015. - Б.300-302.

Ташпулатов Й.Ш. Некоторые экологические аспекты альгофлоры среднего течения р. Зарафшан // Биологические и структурнофункциональные основы изучения и сохранения биоразнобразия Узбекистана: Республиканской научной конференция. - Ташкент, 2015. - С. 302-304.

Тошпўлатов Й.Ш., Олимжонова Х.О. Зарафшон дарёси ўрта оқими альгофлорасидаги экологик гурухдарнинг таркалишига ташки омилларнинг таъсири // Физик-кимёвий биологиянинг долзарб муаммолари: Республика илмий-амалий анжумани материаллари. - Тошкент, 2015. - Б.281-283.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарёси ўрта окимида индикатор-сапроб сувўтларнинг мавсумий ривожланиши // Ўзбекистонда озиқ-овқат дастурини амалга оширишда кишлоқ хўжалик фани ютуқлари ва истиқболлари: Республика илмий-амалий конференция (1 - кием). - Самарканд, 2015. -Б.162-165.

Ташпулатов Й.Ш., Кобилова Б.Б. Экологическая характеристика альгофлоры среднего течения реки Зарафшан // Молодой учёный. Международный научный журнал. - Казань, 2016. - № 6, часть III. - С. 268-272.

Ташпулатов Й.Ш., Кобилова Б.Б. Таксономический анализ ведущих отделов в альгофлоре среднего течения реки Зарафшан И Молодой учёный. Международный научный журнал. - Казань, 2016. - № 8, часть III. - С. 378-381.

Ташпулатов Й.Ш. Альгофлора среднего течения реки Зарафшан и ее взаимосвязь с индикаторно-сапробными видами // Самарский научный вестник. Научный журнал. Самарский государственный социальнопедагогический университет. - Самара, 2016. - № 2. - С. 63-66.

Тошпўлатов Й.Ш., Қобилова Б.Б. Окдарё дарёси (Зарафшон дарёси ўнг ирмоги) альгофлорасининг таксономик хусусиятлари // Узбекистоннинг биоэкологик муаммолари: Республика илмий ва илмий-техник анжумани материаллари. - Термиз, 2016. - Б.173-175.

Tashpulatov Y.Sh., Qobulova В.В. Ecology of Euglenoids (Euglcnophyta) in middle flow of Zarafshan river // The Way of Science. International scientific journal. - Volgograd, 2017. - № 5 (39), - P. 14-16.

Тошпўлатов Й.Ш. Зарафшон дарёси ўрта оқими сувини ундаги индикатор-сапроб сувўтлар ёрдамида сифат кўрсаткичларини баҳолаш // Фан ва таълим. СамДУ ботаника ва ўсимликлар физиологияси кафедрасининг илмий мақолалар тўплами. - Самарканд, 2017. - Б.106-114.