Penal and criminilogical aspects of counteraction to human trafficking

Abstract

The urgency and relevance of the theme of dissertation. In recent times human trafficking scales have increased as a result of the world financial and economic crisis, strengthening of the processes of illegal migration, differences in economic development of states, growth of unemployment and poverty, influence of «mass culture», activization of transnational criminal organizations. This increase in scales threatens progress and security of the humanity. In this light enhancement of the international and national mechanisms of counteraction to human trafficking becomes an objective necessity.
A peculiar national system of counteraction to human trafficking was created in our country during the years of independence. In particular, norms of national legislation were enhanced; republican and territorial interdepartmental commissions on counteraction to human trafficking, the Republican rehabilitation center for assistance and protection of the victims of human trafficking, structures on counteraction and prevention of human trafficking as a part of law-enforcement bodies were formed. As a result, crimes connected with human trafficking sharply reduced in the country.
Throughout the world, it is highly urgent to search for the scientific solutions to the problems regarding mechanisms, norms of international law, national legislation and law-enforcement practice of: establishment of responsibility for such new forms of human trafficking as realization of illegal transactions against a person, coercion to occupation with illegal activities, forced marriage, forced surrogacy, carrying out illegal experiments over a person; of differentiation of responsibility; individualization of punishment; of strengthening of legal measures of protection of the interests of victims who arc in a helpless situation, pregnant women and children; of mitigation of punishment to persons who were actively assisting in the clearance of a crime; of indemnity of victims who participated in illegal activities under duress; of compensation for caused harm; of prevention of a crime.
To some extent, the dissertation research will serve to the implementation of the tasks determined in the laws of the Republic of Uzbekistan: «On counteraction to human trafficking» (2008), «On Preventive Measures against Lack of Control and Offenses among Minors» (2010), «On Preventive Measures against Offenses» (2014), «On Bodies of Internal Affairs» (2016), as well as in the Decree of the President of the Republic of Uzbekistan «On measures of increasing the efficiency of fighting human trafficking» (2008) and in other relevant regulatory legal acts.
The aim of the research work is to develop proposals and recommendations for the enhancement of legal means of counteraction to human trafficking, the increase in efficiency of prevention of this crime.
The scientific novelty of the research work is as follows:
establishment of responsibility for realization of illegal transactions against a person, keeping a person for the purpose of his/her exploitation, forced marriage, forced surrogacy, carrying out illegal experiments over a person, coercion to occupation with illegal activities, organization of illegal migration is proposed;
differentiation of responsibility by legislative fixing of new circumstances that aggravate responsibility for human trafficking is proposed;
proposals for the elimination of collisions in the norms that establish responsibility for human trafficking with the purpose of kidnapping and receipt of a transplant arc developed;
introduction to the penal law of a separate article providing responsibility for trade in children and exploitation of a child is justified;
legislative fixing of a special incentive norm about indemnity of victims who committed crime under physical or mental duress, persons who actively assisted in the clearance of a crime is justified;
characteristics (characteristics of concept, measures, principles, subjects) of general, special, individual and victimological prevention of human trafficking arc concretized;
ensuring active participation of the population in the prevention and clearance of crimes (of human trafficking, in particular) by legislative fixing the remuneration of the citizens that cooperated and assisted law-enforcement bodies is proposed.
Conclusion
As a result of the research the following conclusions, proposals and recommendations aimed at the development of the theory of the criminal law and criminology, enhancement of the regulations providing responsibility for human trafficking and practice of their application, increase in efficiency of prevention of these crimes are developed.
1. Based on the historical and legal analysis formation and development of the national norms establishing responsibility for human trafficking was for the first time studied. Formation and development of these norms is divided into the periods, their features arc revealed.
2. The object of human trafficking is classified. The definitions of the concepts «special object of human trafficking», «patrimonial object of human trafficking», «main direct object of human trafficking», «additional direct object of human trafficking», «facultative direct object of human trafficking» arc developed.
3. The definition to the concept of freedom of a person is given. The spheres of human activities in which freedom of a person can be limited because of human trafficking arc revealed.
4. The content of the actions forming the objective party of human trafficking is revealed. The definitions of the concepts «human trafficking», «implementation of the illegal transaction against the person», «recruitment of a person for the purpose of his exploitation», «transportation of a person for the purpose of his exploitation», «transfer of a person for the purpose of his exploitation», «receipt of a person for the purpose of his exploitation», «concealment of a person for the purpose of his exploitation», «keeping a person for the purpose of his exploitation» arc developed.
5. The establishment of responsibility for new forms of human trafficking -implementation of the illegal transaction against a person, keeping of a person for the purpose of his exploitation is proved.
6. It is proved that not only the physical person, but also legal person can be the subject of human trafficking.
7. The content of the subjective party of human trafficking is revealed. The definitions of the concepts «exploitation of a person», «sexual exploitation», «forced marriage», «forced surrogacy», «carrying out illegal experiments over a person», «removal of organs, tissues and/or cells of a person», «coercion to occupation with illegal activities» arc developed.
8. The establishment of responsibility for new forms of exploitation of a person - for forced marriage, forced surrogacy, illegal carrying out experiences over a person, coercion to occupation with illegal activities is justified.
9. The generalization of the norms establishing responsibility for all forms of human trafficking and exploitation of a person (except the trade in children and exploitation of a child), in one article (Art. 135) of the penal law is substantiated.
10. The expansion of differentiation of responsibility, by establishment in the law of the new circumstances aggravating responsibility for human trafficking (committing against a pregnant woman, by putting the victim in a helpless situation, deception, abusing confidence, racketing) is proposed.
11. The exception from a number of the circumstances aggravating responsibility of committing of human trafficking by kidnapping, against two or more persons, by transportation of the victim through the Frontier of the Republic of Uzbekistan or with his illegal retention abroad is proved and these circumstances arc transferred in a row of the circumstances which arc especially aggravating responsibility for these crimes.
12. The expansion of differentiation of responsibility by establishment in the law of the new circumstances which arc especially aggravating responsibility for human trafficking (which entailed infection with a venereal disease or a virus of an immunodeficiency of the person (HIV infection), causing a heavy bodily harm, the death of a person, suicide of the victim or his exploitation for a long time, causing considerable, large or especially major damage unless this damage was indemnified, committed by a criminal community or in its interests) is offered.
13. The proposals on the elimination of collisions in norms about responsibility for human trafficking committed by kidnapping, coercion or for the purpose of receipt of a transplant arc developed.
14. The suggestions for improvement of compensation by penal means of the harm caused as a result of human trafficking arc developed.
15. The establishment in the penal law of a special incentive norm on the victims who committed a crime under physical or mental duress is offered.
16. The establishment in the penal law of a special incentive norm on the persons who were actively promoting clearance of human trafficking is proposed.
17. The introduction in the penal law of a separate article establishing responsibility for trade in children or exploitation of a child is justified.
18. The distinctive features of human trafficking from signs of similar crimes -kidnapping, taking into hostage, procurement or content of brothels arc disclosed.
19. The criminological characteristics of the persons inclined to committing human trafficking and persons, with high probability to become the victims of human trafficking arc concretized.
20. The major factors promoting human trafficking arc concretized and systematized, proposals and recommendations for their elimination arc developed.
21. The legislative fixing of norms guaranteeing the right of the citizen who is going abroad for receipt of information on working conditions is justified.
22. The establishment of responsibility for the organization of illegal migration is substantiated.
23. The features (the characteristics of the concept, measures, principles, subjects) of general, special, individual and victimological prevention of human trafficking arc concretized.
24. The recommendations for the increase in efficiency of prevention of human trafficking arc developed.

Source type: Abstracts
Years of coverage from 1992
inLibrary
Google Scholar
Branch of knowledge
CC BY f
1-106
22

Downloads

Download data is not yet available.
To share
Fazilov И. (2023). Penal and criminilogical aspects of counteraction to human trafficking. Catalog of Abstracts, 1(1), 1–106. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/autoabstract/article/view/49073
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Abstract

The urgency and relevance of the theme of dissertation. In recent times human trafficking scales have increased as a result of the world financial and economic crisis, strengthening of the processes of illegal migration, differences in economic development of states, growth of unemployment and poverty, influence of «mass culture», activization of transnational criminal organizations. This increase in scales threatens progress and security of the humanity. In this light enhancement of the international and national mechanisms of counteraction to human trafficking becomes an objective necessity.
A peculiar national system of counteraction to human trafficking was created in our country during the years of independence. In particular, norms of national legislation were enhanced; republican and territorial interdepartmental commissions on counteraction to human trafficking, the Republican rehabilitation center for assistance and protection of the victims of human trafficking, structures on counteraction and prevention of human trafficking as a part of law-enforcement bodies were formed. As a result, crimes connected with human trafficking sharply reduced in the country.
Throughout the world, it is highly urgent to search for the scientific solutions to the problems regarding mechanisms, norms of international law, national legislation and law-enforcement practice of: establishment of responsibility for such new forms of human trafficking as realization of illegal transactions against a person, coercion to occupation with illegal activities, forced marriage, forced surrogacy, carrying out illegal experiments over a person; of differentiation of responsibility; individualization of punishment; of strengthening of legal measures of protection of the interests of victims who arc in a helpless situation, pregnant women and children; of mitigation of punishment to persons who were actively assisting in the clearance of a crime; of indemnity of victims who participated in illegal activities under duress; of compensation for caused harm; of prevention of a crime.
To some extent, the dissertation research will serve to the implementation of the tasks determined in the laws of the Republic of Uzbekistan: «On counteraction to human trafficking» (2008), «On Preventive Measures against Lack of Control and Offenses among Minors» (2010), «On Preventive Measures against Offenses» (2014), «On Bodies of Internal Affairs» (2016), as well as in the Decree of the President of the Republic of Uzbekistan «On measures of increasing the efficiency of fighting human trafficking» (2008) and in other relevant regulatory legal acts.
The aim of the research work is to develop proposals and recommendations for the enhancement of legal means of counteraction to human trafficking, the increase in efficiency of prevention of this crime.
The scientific novelty of the research work is as follows:
establishment of responsibility for realization of illegal transactions against a person, keeping a person for the purpose of his/her exploitation, forced marriage, forced surrogacy, carrying out illegal experiments over a person, coercion to occupation with illegal activities, organization of illegal migration is proposed;
differentiation of responsibility by legislative fixing of new circumstances that aggravate responsibility for human trafficking is proposed;
proposals for the elimination of collisions in the norms that establish responsibility for human trafficking with the purpose of kidnapping and receipt of a transplant arc developed;
introduction to the penal law of a separate article providing responsibility for trade in children and exploitation of a child is justified;
legislative fixing of a special incentive norm about indemnity of victims who committed crime under physical or mental duress, persons who actively assisted in the clearance of a crime is justified;
characteristics (characteristics of concept, measures, principles, subjects) of general, special, individual and victimological prevention of human trafficking arc concretized;
ensuring active participation of the population in the prevention and clearance of crimes (of human trafficking, in particular) by legislative fixing the remuneration of the citizens that cooperated and assisted law-enforcement bodies is proposed.
Conclusion
As a result of the research the following conclusions, proposals and recommendations aimed at the development of the theory of the criminal law and criminology, enhancement of the regulations providing responsibility for human trafficking and practice of their application, increase in efficiency of prevention of these crimes are developed.
1. Based on the historical and legal analysis formation and development of the national norms establishing responsibility for human trafficking was for the first time studied. Formation and development of these norms is divided into the periods, their features arc revealed.
2. The object of human trafficking is classified. The definitions of the concepts «special object of human trafficking», «patrimonial object of human trafficking», «main direct object of human trafficking», «additional direct object of human trafficking», «facultative direct object of human trafficking» arc developed.
3. The definition to the concept of freedom of a person is given. The spheres of human activities in which freedom of a person can be limited because of human trafficking arc revealed.
4. The content of the actions forming the objective party of human trafficking is revealed. The definitions of the concepts «human trafficking», «implementation of the illegal transaction against the person», «recruitment of a person for the purpose of his exploitation», «transportation of a person for the purpose of his exploitation», «transfer of a person for the purpose of his exploitation», «receipt of a person for the purpose of his exploitation», «concealment of a person for the purpose of his exploitation», «keeping a person for the purpose of his exploitation» arc developed.
5. The establishment of responsibility for new forms of human trafficking -implementation of the illegal transaction against a person, keeping of a person for the purpose of his exploitation is proved.
6. It is proved that not only the physical person, but also legal person can be the subject of human trafficking.
7. The content of the subjective party of human trafficking is revealed. The definitions of the concepts «exploitation of a person», «sexual exploitation», «forced marriage», «forced surrogacy», «carrying out illegal experiments over a person», «removal of organs, tissues and/or cells of a person», «coercion to occupation with illegal activities» arc developed.
8. The establishment of responsibility for new forms of exploitation of a person - for forced marriage, forced surrogacy, illegal carrying out experiences over a person, coercion to occupation with illegal activities is justified.
9. The generalization of the norms establishing responsibility for all forms of human trafficking and exploitation of a person (except the trade in children and exploitation of a child), in one article (Art. 135) of the penal law is substantiated.
10. The expansion of differentiation of responsibility, by establishment in the law of the new circumstances aggravating responsibility for human trafficking (committing against a pregnant woman, by putting the victim in a helpless situation, deception, abusing confidence, racketing) is proposed.
11. The exception from a number of the circumstances aggravating responsibility of committing of human trafficking by kidnapping, against two or more persons, by transportation of the victim through the Frontier of the Republic of Uzbekistan or with his illegal retention abroad is proved and these circumstances arc transferred in a row of the circumstances which arc especially aggravating responsibility for these crimes.
12. The expansion of differentiation of responsibility by establishment in the law of the new circumstances which arc especially aggravating responsibility for human trafficking (which entailed infection with a venereal disease or a virus of an immunodeficiency of the person (HIV infection), causing a heavy bodily harm, the death of a person, suicide of the victim or his exploitation for a long time, causing considerable, large or especially major damage unless this damage was indemnified, committed by a criminal community or in its interests) is offered.
13. The proposals on the elimination of collisions in norms about responsibility for human trafficking committed by kidnapping, coercion or for the purpose of receipt of a transplant arc developed.
14. The suggestions for improvement of compensation by penal means of the harm caused as a result of human trafficking arc developed.
15. The establishment in the penal law of a special incentive norm on the victims who committed a crime under physical or mental duress is offered.
16. The establishment in the penal law of a special incentive norm on the persons who were actively promoting clearance of human trafficking is proposed.
17. The introduction in the penal law of a separate article establishing responsibility for trade in children or exploitation of a child is justified.
18. The distinctive features of human trafficking from signs of similar crimes -kidnapping, taking into hostage, procurement or content of brothels arc disclosed.
19. The criminological characteristics of the persons inclined to committing human trafficking and persons, with high probability to become the victims of human trafficking arc concretized.
20. The major factors promoting human trafficking arc concretized and systematized, proposals and recommendations for their elimination arc developed.
21. The legislative fixing of norms guaranteeing the right of the citizen who is going abroad for receipt of information on working conditions is justified.
22. The establishment of responsibility for the organization of illegal migration is substantiated.
23. The features (the characteristics of the concept, measures, principles, subjects) of general, special, individual and victimological prevention of human trafficking arc concretized.
24. The recommendations for the increase in efficiency of prevention of human trafficking arc developed.


background image

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ПРЕЗИДЕНТИ ҲУЗУРИДАГИ

ДАВЛАТ БОШҚАРУВИ АКАДЕМИЯСИ ҲУЗУРИДАГИ ФАН

ДОКТОРИ ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ 14.07.2016.YU.30.01

РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ АСОСИДА ТУЗИЛГАН ФАН ДОКТОРИ

ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ БИР МАРТАЛИК ИЛМИЙ

КЕНГАШ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ИЧКИ ИШЛАР

ВАЗИРЛИГИ АКАДЕМИЯСИ

ФАЗИЛОВ ИКРАМ ЮСУПОВИЧ

ОДАМ САВДОСИГА ҚАРШИ КУРАШНИНГ ЖИНОЯТ

ҲУҚУҚИЙ ВА КРИМИНОЛОГИК ЖИҲАТЛАРИ

12.00.08 – Жиноят ҳуқуқи, ҳуқуқбузарликларнинг олдини олиш.

Криминология. Жиноят

-

ижроия ҳуқуқи

(юридик фанлар)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

Тошкент – 2016


background image

1

УДК 343.43(575.1)

Докторлик диссертацияси автореферати мундарижаси

Оглавление автореферата докторской диссертации

Content of the abstract of doctoral dissertation

Фазилов Икрам Юсупович

Одам савдосига қарши курашнинг жиноят-ҳуқуқий
ва криминологик жиҳатлари ............................................................ 3

Фазилов Икрам Юсупович

Уголовно-правовые и криминологические аспекты
противодействия торговле людьми …………………………………... 35

Fazilov Ikram Yusupovich

Penal and criminilogical aspects of
counteraction to human trafficking……………………………… 67

Эълон қилинган ишлар рўйхати

Список опубликованных работ
List of published works……………………………………………….... 96


background image

2

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ПРЕЗИДЕНТИ ҲУЗУРИДАГИ

ДАВЛАТ БОШҚАРУВИ АКАДЕМИЯСИ ҲУЗУРИДАГИ ФАН

ДОКТОРИ ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ 14.07.2016.YU.30.01

РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ АСОСИДА ТУЗИЛГАН ФАН ДОКТОРИ

ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ БИР МАРТАЛИК ИЛМИЙ

КЕНГАШ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ИЧКИ ИШЛАР ВАЗИРЛИГИ

АКАДЕМИЯСИ

ФАЗИЛОВ ИКРАМ ЮСУПОВИЧ


background image

ОДАМ САВДОСИГА ҚАРШИ КУРАШНИНГ ЖИНОЯТ

ҲУҚУҚИЙ ВА КРИМИНОЛОГИК ЖИҲАТЛАРИ

12.00.08 – Жиноят ҳуқуқи, ҳуқуқбузарликларнинг олдини олиш.

Криминология. Жиноят

-

ижроия ҳуқуқи

(юридик фанлар)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

Тошкент – 2016

3

Докторлик диссертацияси мавзуси Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси

ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида 30.09.2014/B2014.3-4.Yu14 рақам билан рўйхатга
олинган.

Докторлик диссертацияси Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академиясида

бажарилган.

Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, рус, инглиз) бир марталик илмий кенгаш

веб-саҳифаси (http://www.dba.uz/uz/content/14072016yu3001-rakamli-ilmiy-kengash) ва «ZiyoNET»
таълим ахборот тармоғида (www.ziyonet.uz) жойлаштирилган.

Илмий маслаҳатчи: Исмаилов Исамиддин

юридик фанлар доктори, профессор

Расмий оппонентлар: Рустамбоев Мирзаюсуп Хакимович

юридик фанлар доктори, профессор

Бердиев Шоназар

юридик фанлар доктори

Саттаров Абдуғафур Ҳамидович

юридик фанлар доктори


background image

Етакчи ташкилот: Ўзбекистон Республикаси Бош прокуратурасининг Олий ўқув

курслари

Диссертация ҳимояси Ўзбекистон Республикаси Президенти ҳузуридаги Давлат бошқаруви

академияси ҳузуридаги фан доктори илмий даражасини берувчи 14.07.2016.Yu.30.01 рақамли
илмий кенгаш асосида тузилган фан доктори илмий даражасини берувчи бир марталик илмий
кенгашнинг 2016 йил 28 ноябрь куни соат 14.00даги мажлисида бўлиб ўтади (Манзил: 100003,
Тошкент ш., Ўзбекистон шоҳ кўчаси, 45. Тел.: (99871) 232-60-80; факс: (99871) 232-60-66; e-mail:
info@dba.uz).

Докторлик диссертацияси билан Ўзбекистон Республикаси Президенти ҳузуридаги Давлат

бошқаруви академияси Ахборот-ресурс марказида танишиш мумкин (5 рақами билан рўйхатга
олинган). (Манзил: 100003, Тошкент ш., Ўзбекистон шоҳ кўчаси, 45. Тел.: (99871) 232-61-25).

Диссертация автореферати 2016 йил 12 ноябрь куни тарқатилди.

(2016 йил 12 ноябрдаги 1 рақамли реестр баѐнномаси).

Г.Р. Маликова

Фан доктори илмий даражасини берувчи бир

марталик илмий кенгаш раиси, ю.ф.д., доцент

Ж.А. Неъматов

Фан доктори илмий даражасини берувчи бир

марталик илмий кенгаш котиби, ю.ф.д.

Ж.А. Неъматов

Фан доктори илмий даражасини берувчи бир

марталик илмий кенгаш қошидаги илмий

семинар раиси ўринбосари, ю.ф.д.

4

КИРИШ (докторлик диссертацияси аннотацияси)

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати.

Жаҳонда

молиявий-иқтисодий инқироз, ноқонуний миграция жараѐнларининг
кучайиши, давлатларнинг иқтисодий ривожланишидаги тафовут, ишсизлик ва
қашшоқликнинг ўсиши, «оммавий маданият» таъсирининг ортиши,
трансмиллий жиноий ташкилотларнинг фаоллашуви натижасида одам
савдосининг кўлами кенгайиб, инсоният тараққиѐти ва хавфсизлигига таҳдид
солаѐтганлиги боис, унга қарши курашнинг халқаро ва миллий
механизмларини такомиллаштириш объектив заруриятга айланди.

Мустақиллик йилларида мамлакатимизда одам савдосига қарши

курашнинг ўзига хос миллий тизими яратилди. Жумладан, миллий
қонунчилик нормалари такомиллаштирилиб, одам савдосига қарши курашиш
бўйича республика ва ҳудудий идоралараро комиссиялар, одам савдоси
жабрдийдаларига ѐрдам бериш ва уларни ҳимоя қилиш бўйича республика


background image

реабилитация маркази, ички ишлар органлари таркибида одам савдосига
қарши курашиш ва унинг профилактикасига оид тузилмалар ташкил этилди.
Бунинг натижасида мамлакатимизда одам савдоси билан боғлиқ
жиноятларнинг кескин камайишига эришилди.

Дунѐда одамга нисбатан қонунга хилоф битимни амалга ошириш,

ғайриқонуний фаолият билан шуғулланишга мажбурлаш, мажбурий никоҳ,
мажбурий суррогат оналик, инсон устида ғайриқонуний тажрибалар ўтказиш
сингари одам савдосининг янги шакллари учун жавобгарлик белгилаш,
жавобгарликни дифференциация қилиш, жазони индивидуаллаштириш,
жабрланган ожиз аҳволдаги шахслар, ҳомиладор аѐллар ва болаларнинг
манфаатларини жиноят-ҳуқуқий воситалар орқали муҳофаза қилишни
кучайтириш, жиноятни фош этишда фаол ҳамкорлик қилганларнинг
жазосини енгиллаштириш, мажбурлаш остида ғайриқонуний фаолиятда
иштирок этган жабрланганларни жазодан озод қилиш, етказилган зарарни
ундириш, жиноят профилактикаси механизмлари, халқаро ҳуқуқ нормалари,
миллий қонун ҳужжатлари ва ҳуқуқни қўллаш амалиѐти билан боғлиқ
муаммоларнинг илмий ечимини топиш долзарб аҳамият касб этмоқда.

Ўзбекистон Республикасининг «Одам савдосига қарши курашиш

тўғрисида»ги (2008), «Вояга етмаганлар ўртасида назоратсизлик ва
ҳуқуқбузарликларнинг профилактикаси тўғрисида»ги (2010), «Ҳуқуқбузар
ликлар профилактикаси тўғрисида»ги (2014), «Ички ишлар органлари
тўғрисида»ги (2016) қонунлари, Ўзбекистон Республикаси Президентининг
«Одам савдосига қарши курашиш самарадорлигини ошириш чора тадбирлари
тўғрисида»ги (2008) қарори ва мавзуга оид бошқа қонун ҳужжатларида
белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу диссертация тадқиқоти
муайян даражада хизмат қилади.

Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланишининг

устувор йўналишларига боғлиқлиги.

Диссертация республика фан ва

технологиялари ривожланишининг I. «Демократик ва ҳуқуқий жамиятни

маънавий-ахлоқий ва маданий ривожлантириш,

5

инновацион иқтисодиѐтни шакллантириш» номли устувор йўналиши

доирасида бажарилган.

Диссертация мавзуси бўйича хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи

1

.

Одам савдосига қарши кураш самарадорлигини оширишга қаратилган илмий
изланишлар жаҳоннинг етакчи илмий марказлари ва олий таълим
муассасалари, жумладан, New York University, Rutgers University, Stanford
University, University of Minnesota, University of California, Columbia
University (USA), University of New South Wales (Australia), University of
Oxford, University of Cambridge (England), Universität Leipzig (Germany),
International Institute of Social Studies (Netherlands), European Institute for
Crime Prevention and Control (Finland), Université Panthéon-Assas (France),
University of Gothenburg, Uppsala University (Sweden), Москва давлат юридик
академияси (Россия), Россия Федерацияси Ички ишлар вазирлиги Москва


background image

университети, шунингдек Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги
Академиясида олиб борилмоқда.

Одам савдосига қарши кураш чораларини такомиллаштириш бўйича

жаҳонда олиб борилган тадқиқотлар натижасида қатор, жумладан, қуйидаги
илмий натижалар олинган: одам савдосининг ғайриқонуний миграция ва
уюшган жиноятчилик билан алоқадорлиги исботланган (Stanford University,
Uppsala University, European Institute for Crime Prevention and Control,
International Institute of Social Studies); одам савдосидан жабрланган шахс,
шаҳвоний эксплуатация, мажбурий меҳнат, қуллик, бола савдоси ва аѐллар
савдосининг тавсифи аниқлаштирилган (New York University, Columbia
University, University of Oxford, University of Gothenburg, University of
California, University of Minnesota, University of New South Wales, Université
Panthéon-Assas, Universität Leipzig); шахснинг эркинлигини жиноят-ҳуқуқий
муҳофаза қилиш механизмининг моҳияти очиб берилган (Россия
Федерацияси Ички ишлар вазирлиги Москва университети); одам савдоси
учун жавобгарлик белгиланган нормаларнинг шаклланиши даврларга
ажратилган, жазони индивидуаллаштиришнинг самарадорлиги исботлан ган
(Москва давлат юридик академияси); одам савдосининг янги шакллари учун
жавобгарлик белгилаш асосланган, жавобгарликни дифференциация
қилишни кенгайтириш имконини берадиган таклифлар ишлаб чиқилган
(Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академияси).

Дунѐда одам савдосига қарши кураш чораларини такомиллаштириш

масалаларини ўрганиш борасида қатор, жумладан, қуйидаги йўналишларда
тадқиқотлар олиб борилмоқда: одам савдосининг янги шакллари учун
жавобгарлик белгилаш; жавобгарликни дифференциация қилиш ва жазони
индивидуаллаштириш имконини кенгайтириш; жабрланган ожиз аҳволдаги
шахслар, ҳомиладор аѐллар ва болаларнинг манфаатларини жиноят-ҳуқуқий

1

Қаранг:

www.nyu.edu,

www.rutgers.edu,

www.stanford.edu,

http://umn.edu,

www.universityofcalifornia.edu,

www.columbia.edu,

www.unsw.edu.au,

www.ox.ac.uk,

cam.ac.uk, uni-leipzig.de, http://www.iss.nl, http://www.heuni.fi, www.u-paris2.fr, www.gu.se,
uu.se, msal.ru, https://мосу.мвд.рф, http://akadmvd.uz ва бошқа манбалар.

6

воситалар орқали муҳофаза қилишни кучайтириш; жиноятни фош этишда

фаол ҳамкорлик қилганларнинг жазосини енгиллаштириш; мажбурлаш
остида ғайриқонуний фаолиятда иштирок этган жабрланганларни жазодан
озод қилиш; етказилган зарарни ундиришнинг жиноят-ҳуқуқий воситаларини
такомиллаштириш; жиноят профилактикаси самарадорлигини ошириш.

Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.

Одам савдосига қарши

курашнинг жиноят-ҳуқуқий ва криминологик муаммолари Ю.Ю. Акимова,
А.Б. Бекмагамбетов, М.Ю. Буряк, Т.А. Военная, И.Б. Гетман, С.В. Громов,
Д.А. Душко, А.А. Жинкин, Е.В. Евстифеева, Л.Ю. Егорова, И.Д. Измайлова,
Г.К. Ищенко, Ф.Н. Кадников, Е.А. Кислова, В.А. Козак, Н.Г. Кулакова, Я.Г.
Лизогуб, А.И. Милевский, Л.К. Мхитарян, Т.М. Орцханова, В.А. Попов, Е.М.


background image

Полянская, Ю.П. Смирнов, Е.Е. Шалимов, В.О. Іващенко, Bales Kevin,
DeStefano Anthony, Zimmerman Yvonne C, Kara Siddharth, Maltzahn Kathleen,
Matiada Ngalikpima, Mahdavi Pardis, Michael Mann, Parreñas Rhacel Salazar,
Truong Thanh-Dam, Chin Ko-lin, Louise I Shelley, Hepburn Stephanie, Hua
Julietta каби чет эл олимлари томонидан ўрганилган.

Мамлакатимиз олимлари (Қ.Р. Абдурасулова, Ш. Бердиев, М.Х. Жиянов,

И. Исмаилов, Ж.А. Неъматов, Ю.С. Пулатов, М.А. Ражабова, М.Х.
Рустамбоев, Ф. Тахиров, А.С. Якубов ва бошқ.)нинг илмий ишларида одам
савдосига қарши курашнинг жиноят-ҳуқуқий ва криминологик жиҳатларига
оид умумий масалалар тадқиқ этилган.

Республикамизда Ш.Ҳ. Ҳамраева «Аѐллар траффиги (пуллаш)ни

бартараф этишнинг халқаро-ҳуқуқий муаммолари»

1

, Э.Х. Холова «Аѐллар ва

болаларни ѐллашга қарши курашнинг халқаро-ҳуқуқий жиҳатлари»

2

, Н.Б.

Қурбонов «Одамлардан фойдаланиш учун уларни ѐллаш жиноятида
жавобгарлик масалалари»

3

мавзусида номзодлик диссертациясини ҳимоя

қилишган. Ушбу тадқиқотларда одам савдосининг айрим жиҳатлари
(одамларни ѐллаш учун жавобгарлик масалалари, аѐллар ва болалар
савдосига қарши курашнинг халқаро-ҳуқуқий муаммолари) тадқиқ этилган.

Мамлакатимиз суд-ҳуқуқ тизимида амалга оширилган ислоҳотлар

натижаларини, амалдаги миллий қонунчилик нормалари ва уларни қўллаш
амалиѐтини, халқаро ҳуқуқ нормалари ва илғор хорижий тажрибаларни
ҳисобга олган ҳолда, одам савдосига қарши курашнинг жиноят-ҳуқуқий ва
криминологик муаммолари махсус тадқиқ этилмаган.

Диссертация мавзусининг диссертация бажарилаѐтган олий таълим

муассасасининг илмий

-

тадқиқот ишлари билан боғлиқлиги.

Диссертация

Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академияси илмий

тадқиқот ишлари режасининг «Жиноят қонунчилигини такомиллаштириш-

1

Ҳамраева Ш.Ҳ. Аѐллар траффиги (пуллаш)ни бартараф этишнинг халқаро-ҳуқуқий
муаммолари: Юрид. фан. номз. ... дис. — Т., 2004. — 145 б.

2

Холова Э.Х. Международно-правовые аспекты борьбы с вербовкой женщин и

детей: Дис. … канд. юрид. наук. — Т., 2008. — 182 с.

3

Қурбонов Н.Б. Одамлардан фойдаланиш учун ѐллаш жиноятида жавобгарлик

масалалари (жиноят-ҳуқуқий ва криминологик жиҳатлари): Юрид. фан. номз. ... дис.
автореф. — Т., 2011. — 26 б.

7

нинг долзарб муаммолари» (2008-2016), «Криминологик таълимотлар

тарихи, ҳуқуқбузарликларнинг олдини олиш ва жазони ижро этиш
тизимларидаги долзарб муаммолар» (2013-2016) мавзусидаги илмий
тадқиқотлари доирасида бажарилган.

Тадқиқотнинг мақсади

одам савдосига қарши курашнинг жиноят

ҳуқуқий воситаларини такомиллаштириш, мазкур жиноят
профилактикасининг самарадорлигини оширишга қаратилган таклиф ва
тавсиялар ишлаб чиқишдан иборат.

Тадқиқотнинг вазифалари:


background image

одам савдоси учун жавобгарлик белгиланган миллий нормаларнинг

шаклланиши ва ривожланишини тадқиқ этиш;

одам савдосининг таркиби (объекти, объектив томони, субъекти,

субъектив томони)га оид муаммоларни тадқиқ этиш ҳамда уларни бартараф
этишга қаратилган таклиф ва хулосалар ишлаб чиқиш;

одам савдосининг жавобгарликни оғирлаштирадиган ва алоҳида

оғирлаштирадиган ҳолатларига оид муаммоларни тадқиқ этиш ҳамда уларни
бартараф этишга қаратилган таклиф ва хулосалар ишлаб чиқиш;

одам савдосини квалификация қилиш, ўхшаш жиноятлардан фарқлаш,

қонун нормаларини халқаро ҳуқуқий ҳужжатлар талабларига янада
мувофиқлаштириш борасидаги масалаларни тадқиқ этиш ҳамда уларни
бартараф этишга имкон берадиган таклиф ва хулосалар ишлаб чиқиш;

одам савдоси учун жавобгарлик белгиланган нормалардаги

коллизияларни тадқиқ этиш ҳамда уларни бартараф этишга қаратилган
таклиф ва хулосалар ишлаб чиқиш;

хорижий давлатлар илғор тажрибаси ва ҳозирга қадар қимматини

йўқотмаган ўтмиш тажрибасини ўрганиш;

одам савдосининг криминологик тавсифини ѐритиш, ушбу жиноятга

имкон бераѐтган омилларни таҳлил қилиш ҳамда уларни бартараф этиш
бўйича таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқиш;

одам савдоси профилактикасининг бугунги ҳолатини таҳлил қилиш,

жиноят профилактикасининг самарадорлигини ошириш бўйича таклиф ва
тавсиялар ишлаб чиқиш.

Тадқиқотнинг объектини

одам савдосига қарши курашнинг жиноят

ҳуқуқий ва криминологик масалалари ташкил этади.

Тадқиқотнинг предмети

– одам савдоси учун жавобгарлик белгиланган

нормалар ва уларни қўллаш амалиѐтини такомиллаштириш билан боғлиқ
жиноят-ҳуқуқий, криминологик муносабатлар.

Тадқиқотнинг усуллари.

Диссертацияда анализ ва синтез, дедукция ва

индукция, мантиқийлик, тарихий-ҳуқуқий таҳлил, қиѐсий-ҳуқуқий таҳлил,
анкета сўровлари, жиноят ишлари ва статистик маълумотлар таҳлили,
кузатиш каби тадқиқот усуллари қўлланилган.

Тадқиқотнинг илмий янгилиги

қуйидагилардан иборат:

одамга нисбатан қонунга хилоф битимни амалга ошириш, одамни

эксплуатация қилиш мақсадида ушлаб туриш, мажбурий никоҳ, мажбурий

8

суррогат оналик, инсон устида ғайриқонуний тажрибалар ўтказиш,

ғайриқонуний фаолият билан шуғулланишга мажбурлаш, ғайриқонуний
миграцияни ташкил этиш учун жавобгарлик белгилаш таклиф этилган;

одам савдосининг жавобгарликни оғирлаштирадиган янги ҳолатларини

қонунда белгилаб, жавобгарликни дифференциация қилиш таклиф этилган;
одамни ўғирлаш ва трансплантат мақсадида содир этилган одам савдоси учун
жавобгарлик белгиланган нормалардаги коллизияларни бартараф этиш


background image

бўйича таклифлар ишлаб чиқилган;

жиноят қонунига бола савдоси ѐки болани эксплуатация қилиш учун

жавобгарликни назарда тутувчи алоҳида моддани киритиш асосланган;
жисмоний ѐки руҳий мажбурлаш остида жиноят содир этган
жабрланувчилар, одам савдосини фош этишга фаол ѐрдам берган
шахсларнинг жавобгарликка тортилмаслиги ҳақидаги махсус
рағбатлантирувчи нормаларни жиноят қонунида белгилаш асосланган; одам
савдосининг умумий, махсус, якка тартибдаги ва виктимологик
профилактикасининг ўзига хос хусусиятлари (тушунчаси, чора-тадбирлари,
принциплари, субъектлари тавсифи) аниқлаштирилган;

ички ишлар органлари билан ҳамкорлик қилган ва ѐрдам берган

фуқароларнинг тақдирланишини қонунда белгилаб, жиноятлар (хусусан,
одам савдоси)нинг олдини олиш ва уларни фош этишда аҳолининг фаол
иштирок этишини таъминлаш таклиф этилган.

Тадқиқотнинг амалий натижаси

. Одам савдосининг янги шакллари

учун жавобгарлик белгилашга қаратилган таклифлар давлатнинг демократик
ислоҳотларни янада чуқурлаштириш ва кучли фуқаролик жамиятини
шакллантириш стратегиясига уйғун ҳолда ишлаб чиқилган бўлиб, мазкур
жиноятга қарши кураш соҳасидаги амалдаги қонунчиликни модернизация
қилишга, миллий хавфсизликка нисбатан юзага келаѐтган янги таҳдидлар ва
хавф-хатарларнинг олдини олишга хизмат қилади.

Жиноятни фош этишда фаол ҳамкорлик қилганларни, мажбурлаш остида

жиноят содир этган жабрланганларни жазодан озод қилиш, жабрланган ожиз
аҳволдаги шахслар, ҳомиладор аѐллар ва болаларнинг манфаатларини
жиноят-ҳуқуқий воситалар орқали муҳофаза қилишни кучайтириш бўйича
ишлаб чиқилган таклифлар жиноят қонунчилигини янада либераллаштириш
ва инсонпарварлик тамойилларига мувофиқлаш тиришга хизмат қилади.

Жавобгарликни дифференциация қилишни кенгайтириш, етказилган

зарарни ундиришнинг жиноят-ҳуқуқий воситаларини такомиллаштириш
бўйича ишлаб чиқилган таклифлар ҳуқуқни қўллаш амалиѐтида юзага келган
масалаларнинг бартараф этилишига ҳисса қўшади.

Жиноят профилактикасининг самарадорлигини ошириш бўйича ишлаб

чиқилган таклиф ва тавсиялар, жумладан Интерполнинг Ўзбекистон
Республикасидаги Миллий марказий бюросининг ҳудудий бўлинмаларини,
одам савдоси жабрдийдаларига ѐрдам бериш ва уларни ҳимоя қилиш бўйича
ҳудудий реабилитация марказларини, одам савдоси масалалари бўйича

9

Миллий маърузачи институтини ташкил қилиш, шунингдек маҳалла
фуқаролар йиғинларида ахборот-маслаҳат марказлари фаолиятини йўлга
қўйишга доир тавсиялар фуқароларнинг одам савдоси қурбонига
айланишининг олдини олиш, жабрланганларнинг манфаатларини ҳимоя
қилиш механизмларини такомиллаштиришга имкон яратади.

Қонун нормаларининг мазмуни бир хил қўлланилишини таъминлаш


background image

бўйича

ишлаб

чиқилган

тавсиялар

1

одам

савдоси

билан

боғлиқ

жиноятларнинг тўғри квалификация қилинишига ҳисса қўшади.

Тадқиқот доирасида ишлаб чиқилган таклифлардан Ўзбекистон

Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академияси ўқув жараѐнида
криминология фанининг ўқув дастурига «Одам савдоси билан боғлиқ
жиноятларнинг криминологик тавсифи ва профилактикаси» номли мавзу
(17-мавзу – 6 соат маъруза, мунозара, амалий машғулот)ни киритиш да
(2014)

2

, ички ишлар органлари ҳуқуқбузарликларнинг олдини олиш хизмати

таркибидаги «Одамлардан фойдаланиш учун уларни ѐллаш билан боғлиқ ва
ахлоқ-одоб доирасидаги ҳуқуқбузарликларнинг олдини олиш бўлими,
бўлинмалари ва гуруҳлари»нинг номини «Одам савдоси, жинсий эркинлик ва
ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар профилактикаси бўлими, бўлинмалари ва
гуруҳлари» деб ўзгартиришда (2015)

3

фойдаланилган.

Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги.

Тадқиқотни ўтказишда

илмий билишнинг умумий ва махсус усулларидан кенг фойдаланилган.
Тадқиқот натижалари халқаро ҳуқуқий ҳужжатлар ва миллий қонунчилик
нормалари, илғор хорижий тажрибалар, ҳуқуқни қўллаш амалиѐти, жиноят

ҳуқуқи, криминология назариясида умум эътироф этилган қоидалар ва бошқа
ишончли манбалар, етарли илмий далиллар асосида исботланган. Хулоса,
таклиф ва тавсиялар апробациядан самарали ўтказилиб, етакчи миллий ва
хорижий нашрларда эълон қилинган. Олинган натижалар ваколатли
тузилмалар томонидан тасдиқланган ва амалиѐтга жорий этилган. Одам
савдосига қарши курашнинг жиноят-ҳуқуқий, криминологик муаммолари
бўйича мутахассислар (туман, шаҳар ички ишлар бўлим (бошқарма)лари
бошлиқлари, профилактика инспекторлари, тезкор вакиллар, терговчилар,
судъялар, адвокатлар, профессор-ўқитувчилар) фикрларини ўрганиш учун
ўтказилган анкета сўровлари, жиноят ишларини ўрганиш,

1

Фазилов И.Ю. Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексининг одам савдоси учун

жавобгарлик белгиловчи нормаларига илмий-амалий шарҳ: Ўқув-амалий қўлланма. — Т.:
Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2015. — 34 б.; Одам савдоси ва ахлоққа
қарши ҳуқуқбузарликларнинг ҳуқуқий тавсифи: Услубий қўлланма / Т.А. Нурмуҳамедов,
Ш.А. Ганиев, И.Ю. Фазилов. — Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2015. —
125 б.

2

«Jinoyatlarning oldini olish», «Tezkor-qidiruv faoliyati», «Tergov faoliyati», «Ekspert

kriminalistik faoliyat» mutaxassisliklari uchun «Kriminologiya» fanidan o‘quv dasturi /
Tuzuvchilar I. Ismailov, I.Yu. Fazilov. — T.: O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi, 2015.

— 24 b.

3

Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлигининг 29.06.2015 й. 26/1448-сон

ва 05.10.2016 й. 6/1616-сон далолатномалари.

10

статистик маълумотларни таҳлил қилиш натижалари умумлаштирилган ва

тегишли ҳужжатлар билан расмийлаштирилган.

Тадқиқот ишидаги таклиф ва тавсиялар халқаро ҳуқуқий ҳужжатлар,

миллий қонунчилик, ҳуқуқни қўллаш амалиѐти ва жиноят ҳуқуқи,


background image

криминология фанларидаги концептуал муаммоларнинг ечимларини топиш
зарурати билан боғлиқ ҳолда ишлаб чиқилган.

Тадқиқот

натижаларининг

илмий

ва

амалий

аҳамияти.

Тадқиқотнинг илмий аҳамияти ундаги илмий-назарий хулосалар, таклиф ва
тавсиялардан мавзуга оид халқаро ҳуқуқий нормалар, миллий қонун
ҳужжатларини ва уларни қўллаш амалиѐтини такомиллаштиришда, тегишли
қонун нормаларини шарҳлашда, жиноят ҳуқуқи, криминология фанларини
илмий-назарий жиҳатдан янада бойитишда, янги илмий тадқиқотларни олиб
боришда фойдаланиш мумкинлигида намоѐн бўлади.

Тадқиқот натижасида ишлаб чиқилган амалий тавсия ва хулосалардан

қонун

ижодкорлигида,

суд-тергов

органлари ва ҳуқуқбузарликлар

профилактикаси субъектларининг фаолиятида, таълим муассасаларининг
ўқув жараѐнида фойдаланиш мумкин.

Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши.

Тадқиқот

натижаларидан қуйидагиларда фойдаланилган:

одам

савдоси

учун

жавобгарлик

белгиланган

нормаларни

такомиллаштириш бўйича ишлаб чиқилган таклифлар «Ўзбекистон
Республикасининг айрим қонун ҳужжатларига ўзгартиш ва қўшимчалар
киритиш тўғрисида»ги Ўзбекистон Республикасининг қонуни лойиҳасида ўз
ифодасини топган (Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Қонунчилик
палатаси Қонунчилик ва суд-ҳуқуқ масалалари қўмитасининг 06.01.2016 й.
06/1-02/1705 вх-сон хати). Илмий натижалардан фойдаланиш одам
савдосининг янги шакллари учун жавобгарлик белгилаш, жавобгарликни
дифференциация

қилишни

кенгайтириш,

қонун

нормаларидаги

коллизияларни ҳал қилиш, жиноятга имкон бераѐтган омилларни бартараф
этишга имкон яратади;

одам савдоси умумий профилактикасининг ўзига хос хусусиятлари

бўйича ишлаб чиқилган хулосалар Ўзбекистон Республикасининг
«Ҳуқуқбузарликлар профилактикаси тўғрисида»ги қонуни (2014)нинг
22-23-моддаларида инобатга олинган (Ўзбекистон Республикаси Олий
Мажлиси Қонунчилик палатаси Қонунчилик ва суд-ҳуқуқ масалалари
қўмитасининг 24.06.2014 й. 06/1-06-сон хати, 04.10.2016 й. 06/1-05/1410-сон
далолатномаси). Тадқиқот натижаларининг жорий этилиши ҳуқуқбузарлик
лар (хусусан, одам савдоси) умумий профилактикасининг тушунчаси ва чора
тадбирлари тизимини белгилашга ҳамда уларни тўғри қўллашга хизмат
қилган;

ички ишлар органлари билан ҳамкорлик қилган ва ѐрдам берган

фуқароларни тақдирлашга қаратилган чора-тадбирларни такомиллаштириш
бўйича ишлаб чиқилган таклиф Ўзбекистон Республикаси «Ички ишлар
органлари тўғрисида»ги қонуни (2016)нинг 17-моддасида ўз ифодасини

11

топган (Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлигининг 04.01.2016 й.

33/4-сон далолатномаси). Илмий натижанинг жорий этилиши жиноятлар


background image

(хусусан, одам савдоси)нинг олдини олиш ва уларни фош этишда аҳолининг
фаол иштирок этишини таъминлашга ҳисса қўшган;

илғор хорижий тажрибаларни ўрганиш, умумлаштириш ва ҳуқуқни

қўллаш амалиѐтига тадбиқ этиш борасидаги ишларнинг самарадорлигини
оширишга оид таклифлар Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар
вазирлигининг «Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги
тизимидаги халқаро ҳамкорликни ташкил этиш тартиби ҳақида»ги низоми
(2015)нинг 2, 13-бобларида ўз аксини топган (Ўзбекистон Республикаси Ички
ишлар вазирлигининг 03.04.2015 й. 6/580-сон ва 05.10.2016 й. 6/1616-сон
далолатномалари). Тадқиқот натижаларининг жорий этилиши жиноятлар
(хусусан, одам савдоси) умумий профилактикаси чора
тадбирларининг самарадорлигини оширишга ҳисса қўшган; одам
савдосининг умумий, махсус, якка тартибдаги ва виктимологик
профилактикасининг ўзига хос хусусиятларига оид хулоса, таклифлар
Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлигининг «Одам савдоси,
жинсий эркинлик ва ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар профилактикасини
ташкил этиш бўйича» йўриқномаси (2015)нинг 1, 2, 4, 5, 6, 7, 8, 9-бобларида
ўз ифодасини топган (Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлигининг
29.06.2015 й. 26/1448-сон ва 05.10.2016 й. 6/1616-сон далолатномалари).
Илмий натижаларнинг қўлланилиши одам савдосининг умумий, махсус, якка
тартибдаги ва виктимологик профилактикасининг самарадорлигини
оширишга ҳисса қўшган;

одам савдосига қарши курашда, хусусан унинг профилактикасида

Интерполнинг Ўзбекистон Республикасидаги Миллий марказий бюросининг
имкониятларидан самарали фойдаланишга оид таклифлар Ўзбекистон
Республикаси Ички ишлар вазирлигининг «Ўзбекистон Республикаси ички
ишлар органларининг Интерпол йўналиши бўйича фаолиятини ташкил этиш
тўғрисида»ги йўриқномаси лойиҳасининг 13-бобида ўз аксини топган
(Интерполнинг Ўзбекистон Республикасидаги Миллий марказий бюросининг
25.03.2015 й. 32/908-сон далолатномаси). Тадқиқот натижаларининг жорий
этилиши ички ишлар органларининг одам савдоси ва ғайриқонуний
миграцияга қарши кураш бўйича Интерпол билан ҳамкорликдаги фаолиятини
самарали ташкил этишга хизмат қилади;

одам савдоси профилактикасининг самарадорлигини оширишга оид

хулоса ва таклифлар Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлигининг
«Доимий яшаш манзилидан узоқ муддатга хорижий давлатларга чиқиб кетган
шахсларни ҳисобини юритишни тартибга солиш, бу борада тадбирларни
амалга ошириш ва идоралараро ҳамкорликни ташкил этиш тўғрисида»ги
йўриқномаси лойиҳасининг 2-бобида ўз аксини топган

(Ўзбекистон

Республикаси Ички ишлар вазирлигининг 07.11.2015 й. 16/7-5372-сон
далолатномаси). Илмий натижалардан фойдаланилиши чет элга кетаѐтган
фуқаролар билан олиб борилаѐтган профилактик ишларни

12

ҳамда уларнинг ҳуқуқлари ва хавфсизлигини таъминлаш, одам савдосидан


background image

жабрланишининг

олдини

олиш

бўйича

кўрилаѐтган

чораларнинг

самарадорлигини оширади;

одам савдосининг криминологик ва профилактик жиҳатларига оид

хулосалар Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги томонидан
Вазирлик олий таълим муассасалари учун тавсия қилинган қуйидаги
дарсликларнинг тегишли бобларида ўз ифодасини топган: «Криминология.
Умумий

қисм»

1

,

«Криминология.

Махсус қисм»

2

, «Ички ишлар

органларининг профилактика хизмати фаолияти»

3

, «Ҳуқуқбузарликлар

профилактикаси фаолияти психологияси»

4

дарсликлари. Булардан «Ички

ишлар органларининг профилактика хизмати фаолияти», «Ҳуқуқбузарликлар
профилактикаси фаолияти психологияси» дарсликлари мамлакатимизда ушбу
фанлар бўйича нашр этилган илк дарсликлар ҳисобланади. Илмий
натижаларни инобатга олган ҳолда тайѐрланган дарсликлар одам
савдосининг криминологик ва профилактик тавсифига оид илмий нуқтаи
назарлар ва методологик-услубий ѐндашувларни мукаммаллаштирган;

одам савдосининг жиноят-ҳуқуқий тавсифига оид хулосалар Ўзбекистон

Республикаси Ички ишлар вазирлигининг 2015 йил 6 январдаги 3-сон
фармойиши асосида тайѐрланиб, барча ҳудудий, маҳаллий ва тармоқ ички
ишлар органларига хизмат фаолиятида фойдаланиш учун юборилган «Одам
савдоси ва ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликларнинг ҳуқуқий тавсифи» номли
услубий қўлланманинг I бобида ўз ифодасини топган (Ўзбекистон
Республикаси Ички ишлар вазирлигининг 25.01.2016 й. 16/7-321-сон
далолатномаси). Илмий натижаларнинг қўлланилиши одам савдоси билан
боғлиқ жиноятларнинг тўғри квалификация қилинишига ҳисса қўшган,
шунингдек одам савдосининг жиноят-ҳуқуқий тавсифига оид илмий нуқтаи
назарлар ва методологик-услубий ѐндашувларни мукаммаллаштирган.

Тадқиқот натижаларининг апробацияси.

Тадқиқот натижалари қатор

халқаро ва республика илмий-амалий анжуманларида, жумладан:

1

Kriminologiya. Umumiy qism: IIV oliy ta’lim muassasalari uchun darslik / I. Ismailov, Q.R.

Abdurasulova, I.Yu. Fazilov. — T.: O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi, 2015. — 252 b.

2

Fazilov I.Yu. Odam savdosi jinoyatlarining kriminologik tavsifi va profilaktikasi (XX bob) //

Kriminologiya. Maxsus qism: IIV oliy ta’lim muassasalari uchun darslik / Mualliflar

jamoasi. — T.: O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi, 2015. — B. 549-575.

3

Ismailov I.,

Fazilov I.Yu. Profilaktika xizmatining odam savdosi va axloq sohasidagi huquqbuzarliklar
profilaktikasi faoliyati (XI bob) // Ichki ishlar organlarining profilaktika xizmati faoliyati: IIV
oliy ta’lim muassasalari uchun darslik / Mualliflar jamoasi. — T.: O‘zbekiston Respublikasi IIV
Akademiyasi, 2015. — B. 284-314; Исмаилов И., Фазилов И.Ю. Деятельность службы
профилактики по профилактике правонарушений в сфере нравственности и торговли
людьми (глава ХI) // Деятельность профилактической службы органов внутренних дел:
Учебник для высших учебных заведений МВД / Коллектив авторов. — Т.: Академия МВД
Республики Узбекистан, 2015. — С. 207-229.

4

Ziyodullaev M.Z., Farfiev Yo.A., Fazilov I.Yu.,

Ubaydullaev Sh. Huquqbuzarliklarning viktimologik profilaktikasiga psixologik tavsif (XII bob)
// Huquqbuzarliklar profilaktikasi faoliyati psixologiyasi: IIV oliy ta’lim muassasalari uchun
darslik / Mualliflar jamoasi. — T.: O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi, 2015. — B.
317-339.


background image

13

«Халқаро ҳуқуқий муносабатларда Ўзбекистоннинг ўрни ва роли»

(Тошкент, 2011); «Совершенствование законодательства в сфере защиты прав
человека и гражданина: проблемы и перспективы» (Иркутск, Россия, 2013);
«Роль международных и внутригосударственных рекомендательных актов в
правовой системе России» (Иркутск, Россия, 2013); «Современные проблемы
права и управления» (Тула, Россия, 2013); «Болалар ва ѐшларни ижтимоий
қўллаб-қувватлаш – фаровон ва тараққий этиб борувчи жамият асоси»
(Тошкент, 2013); «The priorities of the world science: experiments and scientifi c
debate» (North Charleston, USA, 2014); «Жиноят ва жиноят процессуал
қонунчилигини такомиллаштириш масалалари: миллий ва хорижий тажриба»
(Тошкент, 2014); «Болалар учун ижтимоий ҳамкорлик: миллий ва халқаро
тажрибалар» (Тошкент, 2014); «Инсон ҳуқуқлари ва манфаатларини ишончли
ҳимоясини таъминлаш – қонун ижодкорлиги ва

ҳуқуқни қўллаш

амалиѐтининг муҳим йўналиши» (Тошкент, 2014); «Государство и право.
Актуальные научные проблемы. Рассмотрение, решение, практика» (Гданьск,
Польша, 2015); «Economics, management, law: socio-economic aspects of
development» (Roma, Italy, 2016) мавзуларидаги халқаро илмий-амалий
конференция ва форумларда;

«Одам савдосига қарши кураш, уни олдини олишнинг ҳуқуқий

муаммолари» (Тошкент, 2009); «БМТ тизимини жаҳон сиѐсатининг янги
архитектурасига мослаштиришнинг концептуал жиҳатлари: Ўзбекистон
Республикаси амалиѐти» (Тошкент, 2009); «Соғлом турмуш тарзини
шакллантиришда ахлоқий қадриятларнинг ўрни» (Ангрен, 2009); «Жиноят
қонунчилигини такомиллаштириш муаммолари» (Тошкент, 2010); «Суд ва
ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар фаолиятини ташкилий таъминлашни
янада такомиллаштириш» (Тошкент, 2010); «Ҳуқуқий тарбия – баркамол
авлодни шакллантиришнинг муҳим омили» (Тошкент, 2010); «Баркамол
авлодни тарбиялашнинг долзарб муаммолари» (Термиз, 2010); «Юксак
маънавият – баркамол авлод тарбиясининг пойдевори» (Тошкент, 2010);
«Баркамол авлодни шакллантиришда ҳуқуқий тарбиянинг аҳамияти»
(Тошкент, 2010); «Марказий Осиѐдаги етакчи манфаатдор ташқи кучлар:
Европа Иттифоқининг минтақадаги роли» (Тошкент, 2010); «Давлат ва ҳуқуқ
назариясининг долзарб муаммолари» (Тошкент, 2010); «Конституция –
демократик ислоҳотларни чуқурлаштириш ва фуқаролик жамиятини
ривожлантириш асоси» (Тошкент, 2011); «Суд ва ҳуқуқни муҳофаза қилувчи
органлар фаолияти устидан жамоатчилик назорати» (Тошкент, 2011); «Вояга
етмаганлар

ўртасида

назоратсизлик

ва

ҳуқуқбузарликларнинг

профилактикаси тўғрисида»ги қонунни ҳаѐтга татбиқ этиш борасида амалга
оширилиши лозим бўлган устувор вазифалар» (Тошкент, 2011); «Бола
ҳуқуқларини таъминлашда ижтимоий ҳамкорлик» (Тошкент, 2011);
«Ўзбекистон ва халқаро ҳамжамият: интеграциялашувнинг сиѐсий, ҳуқуқий
ва ташкилий жиҳатлари» (Тошкент, 2011); «Ўзбекистонда демократик
ислоҳотларни чуқурлаштиришда юридик фанларнинг долзарб муаммолари»
(Наманган, 2011); «Ўзбекистон Республикасида амалга оширилаѐтган суд-


background image

14

ҳуқуқ ислоҳотлари: муаммо ва истиқболлар» (Тошкент, 2011); «Ташқи сиѐсий
ва ташқи иқтисодий алоқалар учун кадрлар тайѐрлашда тил таълими ва
таржима масалалари» (Тошкент, 2011); «Ёш авлод – кадрлар тайѐрлаш
миллий дастурини амалга оширувчи асосий куч» (Тошкент, 2011);
«Фуқароларда қонунга итоаткорлик туйғуси янада ортишини таъминлашда
ҳуқуқий билимлар тарғиботининг ўрни» (Тошкент, 2012); «Ўзбекистон
Республикаси Конституцияси – жамиятнинг барқарор ривожланиш кафолати:
ташкилий, сиѐсий ва ҳуқуқий жиҳатлари» (Тошкент, 2012); «Мустаҳкам оила
– ҳуқуқбузарликларнинг олдини олиш гарови» (Тошкент, 2012); «Юридик
конфликтларни олдини олиш ва уларни ҳал этиш механизмини
такомиллаштириш муаммолари» (Тошкент, 2013); «Қонунчилик ва ҳуқуқни
қўллашнинг долзарб муаммолари» (Тошкент, 2013); «Одам савдосига қарши
курашишнинг жиноий-ҳуқуқий ва криминологик муаммолари» (Тошкент,
2013); «Ўзбекистон Республикасида қонунчиликни такомиллаштиришнинг
назарий ва амалий масалалари» (Тошкент, 2014); «Криминологиянинг
долзарб масалалари» (Тошкент, 2014); «Жиноят қонунчилигининг
либераллаштириши шароитида айрим жиноятларни декриминализация
қилиш масалалари» (Тошкент, 2014); «Жиноят ҳуқуқининг долзарб
масалалари» (Тошкент, 2014); «Жамоат тартибини сақлаш ва фуқаролар
хавфсизлигини таъминлашнинг долзарб масалалари» (Тошкент, 2015);
«Ўзбекистон

Республикасининг

«Ҳуқуқбузарликлар

профилактикаси

тўғрисида»ги қонуни ижросини таъминлашнинг асосий йўналишлари»
(Тошкент, 2015); «Одил судловнинг коррупцияга қарши курашдаги роли ва
аҳамияти»

(Тошкент,

2015);

«Иштирокчиликда

содир

этиладиган

жиноятларга қарши курашнинг миллий тажрибаси: бугунги ҳолати ва
қонунчиликни

такомиллаштириш

истиқболлари»

(Тошкент,

2016)

мавзуларидаги республика илмий-амалий конференция ва давра суҳбатларида
апробациядан ўтган.

2014 йилнинг 27 март-8 апрель кунлари Қорақалпоғистон Республикаси

Ички ишлар вазирлиги, Хоразм, Бухоро, Навоий, Қашқадарѐ, Сурхондарѐ,
Самарқанд вилоятлари ички ишлар бошқармалари ҳуқуқбузарликларнинг
олдини олиш хизматлари ходимларининг тўлиқ таркиби билан ўтказилган
(Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги 20.03.2014 й. 47-сон
фармойиши асосида) сайѐр-ўқув машғулотларида диссертант томонидан
ўқилган маърузалар жараѐнида одам савдоси профилактикасининг
самарадорлигини оширишга қаратилган хулоса, таклиф ва тавсиялар
апробациядан ўтказилган.

Тадқиқот натижаларининг эълон қилиниши.

Диссертация мавзуси

бўйича жами 95 та илмий иш, жумладан 2 та монография, 80 та мақола (11
таси хорижий нашрларда) чоп этилган.

Диссертациянинг ҳажми ва тузилиши.

Диссертация кириш, 4 та боб,

хулоса, 260 саҳифа матн, фойдаланилган адабиѐтлар рўйхати, шартли
белгилар ва атамалар рўйхати, 5 та иловадан иборат.


background image

15

ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ

Кириш

қисмида диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати

асосланган,

тадқиқотнинг

республика

фан

ва

технологиялари

ривожланишининг устувор йўналишларига мослиги ҳамда диссертация
бажарилаѐтган олий таълим муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари билан
боғлиқлиги кўрсатилган, тадқиқотнинг мақсади, вазифалари, объекти,
предмети ва усуллари тавсифланган, муаммонинг ўрганилганлик даражаси,
хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи, тадқиқотнинг илмий янгилиги ва амалий
натижаси баѐн қилинган, олинган натижаларнинг илмий ва амалий аҳамияти
очиб берилган, тадқиқот натижаларининг ишончлилиги, жорий қилиниши,
апробацияси, эълон қилиниши ҳамда диссертациянинг ҳажми ва тузилиши
бўйича маълумотлар келтирилган.

Диссертациянинг биринчи боби

«Одам савдоси учун жавобгарлик

белгиланган миллий нормаларнинг тарихий-ҳуқуқий таҳлили»

га

бағишланган. Одам савдоси учун жавобгарлик белгиланган миллий
нормаларни тарихий-ҳуқуқий таҳлил қилиш бир томондан, ушбу
нормаларнинг қандай пайдо бўлганлигини ва қай тарзда такомиллашганлиги
(ривожланганлиги)ни билиш имконини берса, бошқа томондан, мазкур
нормаларнинг бугунги ҳолатини ва ривожланиш истиқболларини аниқлашга
хизмат қилади. Шунингдек, тарихий-ҳуқуқий таҳлил асосида ҳозирга қадар
қимматини йўқотмаган ўтмиш тажрибасини аниқлаш ва ундан фойдаланиш
бўйича тавсиялар ишлаб чиқиш мумкин.

Тадқиқотда муайян тарихий даврлардаги ҳуқуқий манбаларнинг

хусусиятларидан келиб чиқиб, одам савдоси учун жавобгарлик белгиланган
миллий нормаларнинг шаклланиши ва ривожланиши қуйидаги даврларга
ажратилган: 1) исломнинг кириб келишигача бўлган давр; 2) исломнинг кириб
келишидан то чор Россияси босқинигача бўлган давр; 3) чор Рoссияси
мустaмлaкaчилиги даври; 4) совет тузими даври; 5) Ўзбекистон
Республикасининг мустақиллик даври. Ушбу даврларда одам савдоси учун
жавобгарлик

белгиланган

миллий

нормаларни

шаклланиши

ва

ривожланишининг хусусиятлари аниқланган.

Тадқиқот ишининг

«Одам савдоси таркибининг жиноят-ҳуқуқий

таҳлили»

деб номланган иккинчи бобида ушбу жиноятнинг объекти,

объектив томони, субъекти ва субъектив томонига оид муаммолар тадқиқ
этилган.

Ҳар қандай жиноят таркиби каби, одам савдосининг таркиби объектив

(объекти, объектив томони) ва субъектив (субъекти, субъектив томони)
белгилардан иборат. Ушбу белгилардан лоақал биттаси бўлмаса, қилмишда
жиноят таркиби мавжуд эмас, деб топилишига олиб келади. Шу боис, жиноят
таркиби объектив ва субъектив белгиларининг мазмунини тўғри тушуниш ва
бир хил қўллаш лозим.


background image

Тадқиқотда одам савдосининг объекти таснифланган ва таърифланган: одам

савдосининг умумий объекти – жиноят қонуни билан қўриқланадиган

ижтимоий муносабатларнинг умумий йиғиндисидaн ибoрaт (бaрчa

жинoятлaрнинг умумий объектини худди шундай таърифлаш умум

16

эътироф этилган);

одам савдосининг махсус объекти – мазкур жиноят натижасида зарар

етказиладиган ѐки зарар етказиш реал хавфи остида қолдириладиган, олий

қадрият сифатида тан олинган инсон табиий ҳуқуқлари дахлсизлигини

таъминловчи, жиноят қонуни билан қўриқланадиган ижтимоий муносабатлар;

одам савдосининг турдош объекти – мазкур жиноят натижасида зарар

етказиладиган ѐки зарар етказиш реал хавфи остида қолдириладиган, инсон
эркинлиги

дахлсизлигини

таъминловчи,

жиноят

қонуни

билан

қўриқланадиган ижтимоий муносабатлар;

одам савдосининг асосий бевосита объекти – мазкур жиноят натижасида

зарар етказиладиган ѐки зарар етказиш реал хавфи остида қолдириладиган,
инсоннинг ҳаракатланиш, яшаш учун вақтинча ѐки доимий турар жойини
танлаш, одамлар билан учрашиш ва мулоқотда бўлиш, меҳнат қилиш ва
қонунда тақиқланмаган бошқа фаолият турлари билан шуғулланиш, бирга
яшаш эркинлиги, аѐлнинг фарзанд туғиш эркинлиги, инсон организми
бутлиги дахлсизлигини таъминловчи, шунингдек одамдан қонунга хилоф
битимларнинг предмети сифатида фойдаланилмаслигини кафолатловчи,
жиноят қонуни билан қўриқланадиган ижтимоий муносабатлар;

одам савдосининг қўшимча бевосита объекти – мазкур жиноят

натижасида зарар етказиладиган ѐки зарар етказиш реал хавфи остида
қолдириладиган, инсоннинг ҳаѐти, соғлиғи, шаъни, қадр-қиммати, мулки,
шунингдек хизмат ваколатларини амалга ошириш ва ҳужжатлар алмашинуви
учун белгиланган тартиб ҳамда Ўзбекистон Республикаси Давлат чегараси
ҳуқуқий режими дахлсизлигини таъминловчи, жиноят қонуни билан
қўриқланадиган ижтимоий муносабатлар;

одам савдосининг факультатив бевосита объекти – мазкур жиноят

натижасида зарар етказиладиган ѐки зарар етказиш реал хавфи остида
қолдириладиган, жабрланувчи қариндошлари ѐки бошқа шахсларнинг ҳаѐти
ва

соғлиғи дахлсизлигини таъминловчи, жиноят қонуни билан

қўриқланадиган ижтимоий муносабатлар.

Одам савдосининг асосий бевосита объектига таъриф бериш асосида

ушбу жиноят натижасида инсон фаолиятининг қайси соҳаларидаги эркинлиги
чекланиши мумкинлиги баѐн қилинган. Муаллифнинг таърифлашича, инсон
эркинлиги деганда, одамнинг бирор жиҳатдан чекланиш ва тазйиқлардан
холи, ўз истаги бўйича қабул қилган қарори ва ўз хоҳишига кўра, жамиятда
умум эътироф этилган ахлоқ нормалари доирасида ва қонун ҳужжатлари
асосида ҳаракат ѐки ҳаракатсизлик қилиши тушунилади.

Одам савдосининг объектив томонини ташкил қилувчи қилмишлар,

жиноятнинг тугалланиш пайти, жиноятда иштирокчилик билан боғлиқ


background image

муаммолар таҳлил қилинган.

Амалдаги Жиноят кодекси (кейинги ўринларда – ЖК)да одам

савдосининг объектив томони қуйидаги қилмишларда намоѐн бўлиши
белгиланган:

1) одамни олиш-сотиш; 2) одамни ундан фойдаланиш

мақсадида ѐллаш; 3) одамни ундан фойдаланиш мақсадида ташиш; 4) одамни
ундан фойдаланиш мақсадида топшириш; 5) одамни ундан фойдаланиш
мақсадида яшириш;

17

6) одамни ундан фойдаланиш мақсадида қабул қилиш (ЖК 135-м. 1-қ.).

Тадқиқотда одам савдосининг янги шакллари аниқланиб, ушбу қилмишлар
учун жавобгарлик белгилаш таклиф этилган. Жумладан, одам савдосининг
объектив томонини ташкил қилувчи қилмишларга қуйидагилар кириши
асосланган: 1) одамга нисбатан қонунга хилоф битимни амалга ошириш; 2)
одамни эксплуатация қилиш мақсадида ѐллаш; 3) одамни эксплуатация
қилиш мақсадида ташиш; 4) одамни эксплуатация қилиш мақсадида
топшириш; 5) одамни эксплуатация қилиш мақсадида қабул қилиш; 6)
одамни эксплуатация қилиш мақсадида яшириш; 7) одамни эксплуатация
қилиш мақсадида ушлаб туриш.

Одам савдоси ва унинг объектив томонини ташкил қилувчи

қилмишларнинг мазмуни очиб берилган ҳамда қуйидагича таърифланган:
одам савдоси – одамга нисбатан қонунга хилоф битимни амалга ошириш
ѐхуд одамни эксплуатация қилиш мақсадида ѐллаш, ташиш, топшириш, қабул
қилиш, яшириш ѐки ушлаб туриш;

одамга нисбатан қонунга хилоф битимни амалга ошириш – одамни

бошқа инсонга ѐки моддий бойликка алмаштириш ѐхуд одамни олиш-сотиш,
ҳадя, ижара, гаров, мерос, қарз ѐки бошқа ғайриқонуний битимнинг
предмети сифатида ўзга шахсга топшириш ѐки ундан қабул қилиш;

одамни эксплуатация қилиш мақсадида ѐллаш – ўзга шахсни одамни

эксплуатация қилишнинг муайян шаклига жалб қилишга қаратилган хатти
ҳаракатлар (бўлғуси жабрланувчини излаб топиш, келишувга эришиш,
эксплуатация қилинадиган жойга боришини ташкил этиш ва бошқ.);

одамни эксплуатация қилиш мақсадида ташиш – эксплуатация қилиш

учун мўлжалланганлигини ѐки эксплуатация қилинаѐтганлигини била туриб,
ўзга шахсни бир жойдан бошқа жойга етказиб бериш;

одамни эксплуатация қилиш мақсадида топшириш – эксплуатация қилиш

мақсадида ўзга шахсни бировга жисмоний тарзда бериш (уни одамга
нисбатан қонунга хилоф битимнинг предмети сифатида ўзга шахсга
топшириш бундан мустасно);

одамни эксплуатация қилиш мақсадида қабул қилиш – эксплуатация

қилиш мақсадида ўзга шахсни бировдан жисмоний тарзда олиш (уни одамга
нисбатан қонунга хилоф битимнинг предмети сифатида ўзга шахсдан қабул
қилиш бундан мустасно);

одамни эксплуатация қилиш мақсадида яшириш – эксплуатация қилиш

учун мўлжалланганлигини ѐки эксплуатация қилинаѐтганлигини била туриб,


background image

ўзга шахсни ҳокимият вакилларидан, қариндошларидан ѐки унинг
тақдиридан манфаатдор бошқа шахслардан ҳар қандай жойда хуфия сақлаш,
улар томонидан жабрланувчини аниқланишини мураккаблаштирувчи хатти
ҳаракатларни содир этиш, уни озод қилишни рад этиш ѐхуд уни беркитиш
учун турар жой ѐки бошқа жойни тақдим этиш;

одамни эксплуатация қилиш мақсадида ушлаб туриш – эксплуатация

қилиш учун мўлжалланганлигини ѐки эксплуатация қилинаѐтганлигини била
туриб, ўзга шахсни муайян жойга жойлаштириш, тутқунликда сақлаш ѐки
ўша жойда бўлишини таъминлашга қаратилган бошқа ҳаракатлар.

18

Одам савдосининг субъекти ва субъектив томони билан боғлиқ

муаммолар таҳлил қилинган.

Одам савдосининг субъектини мазмуни очиб берилган. Жиноят умумий

субъектининг учинчи асосий белгиси (жисмоний шахс бўлиш)га доир
қарашларни ривожлантириш зарурати юзага келганлиги асосланиб, нафақат
жисмоний шахс, балки юридик шахс ҳам одам савдосининг субъекти бўлиши
мумкин, деган нуқтаи назар илгари сурилган.

Амалдаги

қонунда

одамни

эксплуатация

қилиш

шакллари

қуйидагилардан иборат эканлиги белгиланган: 1) бошқа шахсларнинг
фоҳишалигидан фойдаланиш ѐки улардан шаҳвоний фойдаланишнинг бошқа
шакллари; 2) мажбурий меҳнат ѐки хизматлар; 3) қуллик; 4) қулликка ўхшаш
одатлар; 5) эрксиз ҳолат; 6) инсон аъзолари ѐки тўқималарини ажратиб олиш
(ЖК «Атамаларнинг ҳуқуқий маъноси» номли бўлими).

Тадқиқотда одамни эксплуатация қилишнинг янги шакллари аниқланиб,

ушбу қилмишлар учун жавобгарлик белгилаш таклиф этилган. Жумладан,
одамни эксплуатация қилиш шаклларига қуйидагилар кириши асосланган: 1)
шаҳвоний эксплуатация; 2) мажбурий меҳнат (хизмат); 3) қуллик; 4) қулликка
ўхшаш одатлар; 5) эрксиз ҳолат; 6) мажбурий никоҳ; 7) мажбурий суррогат
оналик; 8) инсон устида ғайриқонуний тажрибалар ўтказиш; 9) инсон аъзо,
тўқима ва/ѐки ҳужайраларини ажратиб олиш; 10) ғайриқонуний фаолият
билан шуғулланишга мажбурлаш.

Одамни эксплуатация қилиш ва унинг шаклларининг мазмуни очиб

берилган ҳамда қуйидаги таърифлар ишлаб чиқилган:

одамни эксплуатация қилиш – шаҳвоний эксплуатация, мажбурий меҳнат

(хизмат), қуллик, қулликка ўхшаш одатлар, эрксиз ҳолат, мажбурий никоҳ,
мажбурий суррогат оналик, инсон устида ғайриқонуний тажрибалар ўтказиш,
инсон аъзо, тўқима ва/ѐки ҳужайраларини ажратиб олиш, ғайриқонуний
фаолият билан шуғулланишга мажбурлаш;

шаҳвоний эксплуатация – уятсиз-бузуқ ѐки порнографик хусусиятга эга

ҳаракатларни ижро этиш, шундай хусусиятга эга маҳсулотни тайѐрлаш ѐки
шундай мазмундаги томошаларда иштирок этиш, фоҳишалик билан
шуғулланиш учун ўзга шахсдан унинг эркига хилоф равишда фойдаланиш;

мажбурий никоҳ – аѐл (эркак)ни эрга тегиш (уйланиш)га, бирга яшашга

ѐки никоҳда яшашни давом эттиришга мажбур қилиш ѐхуд унинг эркига


background image

хилоф равишда у билан никоҳда бўлиш ѐки унинг эрга тегиши (уйланиши)га
тўсқинлик қилиш;

мажбурий суррогат оналик – ўзга аѐлни сунъий ѐки табиий

уруғлантириш орқали ҳомиладор бўлишга, туғишга ѐки гўдакни кўкрак сути
билан боқишга мажбур қилиш;

инсон устида ғайриқонуний тажрибалар ўтказиш – ўзга шахснинг эркига

хилоф равишда унда тиббий, биотиббий ѐки илмий тажрибаларни ўтказиш,
шунингдек одам эмбрионидан тижорат, ҳарбий ѐки саноат мақсадида
фойдаланиш, одамни клонлаштириш;

инсон аъзо, тўқима ва/ѐки ҳужайраларини ажратиб олиш – ўзга шахснинг

эркига хилоф равишда унинг аъзо, тўқима ва/ѐки ҳужайраларини тананинг

19

анатомик тузилишини бузиш билан амалга ошириладиган жарроҳлик
аралашуви орқали ажратиб олиш;

ғайриқонуний фаолият билан шуғулланишга мажбурлаш – тиламчилик

билан шуғулланиш, қуролли тўқнашувда, ҳарбий ҳаракатларда ѐки жиноий
фаолиятда қатнашиш ѐхуд бошқа ғайриқонуний фаолият билан шуғулланиш
учун ўзга шахсдан унинг эркига хилоф равишда фойдаланиш.

Одамни эксплуатация қилишнинг барча шакллари – айни бир қилмиш

(одамни эксплуатация қилиш)нинг турли кўринишлари, одам савдосининг
мантиқий давоми (оқибати) эканлигини инобатга олиб, ижтимоий хавфлилик
даражасига кўра одам савдоси ва одамни эксплуатация қилиш муқобил
қилмишлар ҳисобланишини назарда тутиб, одам савдоси ва одамни
эксплуатация қилишнинг барча шакллари (бола савдоси ва болани
эксплуатация қилишдан ташқари) учун жавобгарликни назарда тутувчи
нормаларни жиноят қонунининг битта моддаси (135-м.)да жамлаш
асосланган.

Юқоридаги хулосаларга таянган ҳолда, ЖК 135-моддасининг номи ва 1-

қисмини қуйидаги таҳрирда баѐн этиш таклиф этилган:

«135-модда. Одам савдоси ѐки одамни эксплуатация қилиш

Одамга нисбатан қонунга хилоф битимни амалга ошириш ѐхуд одамни

эксплуатация қилиш мақсадида ѐллаш, ташиш, топшириш, қабул қилиш,
яшириш ѐки ушлаб туриш ѐхуд одамни эксплуатация қилиш –

уч йилдан беш йилгача озодликни чеклаш ѐхуд уч йилдан беш йилгача

озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади».

Мазкур таклифнинг жорий этилиши одам савдоси ва одамни

эксплуатация қилишнинг янги шакллари учун жавобгарлик белгилашга имкон
беради.

Диссертациянинг

«Одам савдосига қарши курашнинг жиноят

ҳуқуқий чораларини такомиллаштириш»

деб номланган учинчи бобида

ушбу жиноятнинг жавобгарликни оғирлаштирадиган ҳолатлари, қонун
нормаларидаги коллизиялар, одам савдосининг аломатларини ўхшаш
жиноятларнинг аломатларидан фарқланиши, миллий қонунчиликни халқаро
ҳуқуқий ҳужжатлар талабларига янада мувофиқлаштириш билан боғлиқ


background image

масалалар тадқиқ этилган.

Амалдаги қонунда одам савдосининг жавобгарликни оғирлаштирадиган

қуйидаги ҳолатлари белгиланган: а) ўғирлаш, зўрлик ишлатиш ѐки зўрлик
ишлатиш билан қўрқитиш ѐхуд мажбурлашнинг бошқа шаклларини қўллаш
орқали содир этилган одам савдоси; б) икки ѐки ундан ортиқ шахсга нисбатан
содир этилган одам савдоси; в) ожиз аҳволдалиги айбдорга аѐн бўлган шахсга
нисбатан содир этилган одам савдоси; г) айбдорга моддий жиҳатдан ѐки
бошқа жиҳатдан қарам бўлган шахсга нисбатан содир этилган одам савдоси;
д) такроран ѐки хавфли рецидивист томонидан содир этилган одам савдоси;
е) бир гуруҳ шахслар томонидан олдиндан тил бириктириб содир этилган
одам савдоси; ж) хизмат мавқеидан фойдаланган ҳолда содир этилган одам
савдоси; з) жабрланувчини Ўзбекистон Республикасининг Давлат чегарасидан
олиб ўтган ҳолда ѐки уни чет элда қонунга хилоф равишда ушлаб турган
ҳолда содир этилган одам савдоси; и) қалбаки ҳужжатлардан фойдаланган
ҳолда,

20

худди шунингдек жабрланувчининг шахсини тасдиқловчи ҳужжатларни олиб

қўйган, яширган ѐхуд йўқ қилиб юборган ҳолда содир этилган одам савдоси;
к) киши аъзоларини кесиб олиб, бошқа кишига кўчириш (трансплантат)
мақсадида содир этилган одам савдоси (ЖК 135-м. 2-қ.).

Тадқиқотда жавобгарликни дифференциация қилишни кенгайтиришга,

қонун нормаларидаги коллизияларни бартараф этишга қаратилган қуйидаги
таклифлар ишлаб чиқилган:

зўрлик ишлатиш ѐки зўрлик ишлатиш билан қўрқитиш орқали содир

этилган одам савдоси учун жавобгарлик белгиланган нормалардаги
коллизияни бартараф этиш мақсадида ЖК 135-моддаси 2-қисми «а»
бандидаги «зўрлик ишлатиш ѐки зўрлик ишлатиш билан қўрқитиш» деган
сўзларни «ҳаѐт ѐки соғлиқ учун хавфли бўлган зўрлик ишлатиб ѐхуд шундай
зўрлик ишлатиш билан қўрқитиб» деган сўзлар билан алмаштириш;

«мажбурлашнинг бошқа шаклларини қўллаш орқали содир этилган одам

савдоси» тушунчасининг мазмуни тўғри тушунилиши ва бир хил
қўлланилишида юзага келган масалаларни бартараф этиш мақсадида ЖК 135-
моддаси 2-қисми «а» бандидаги «ѐхуд мажбурлашнинг бошқа шаклларини
қўллаш орқали» деган сўзларни чиқариб, ушбу модда 2-қисмини
«товламачилик орқали» деган банд билан тўлдириш;

ожиз аҳволдаги шахсга нисбатан ѐки жабрланувчини ожиз аҳволга солиш

орқали содир этилган одам савдоси учун жавобгарликни дифференциация
қилишда юзага келган масалаларни бартараф этиш мақсадида ЖК 135-
моддаси 2-қисми «в» бандидаги «ожиз аҳволдалиги айбдорга аѐн бўлган
шахс» деган сўзларни «ожиз аҳволдаги шахс» деган сўзлар билан
алмаштириш, шунингдек ушбу бандни «жабрланувчини ожиз аҳволга солиш
орқали» деган сўзлар билан тўлдириш;

«хизмат мавқеидан фойдаланган ҳолда содир этилган одам савдоси»

тушунчасининг мазмуни тўғри тушунилиши ва бир хил қўлланилишида юзага


background image

келган масалаларни бартараф этиш мақсадида ЖК 135-моддаси 2-қисми «ж»
банди (хизмат мавқеидан фойдаланган ҳолда)ни «шахс томонидан ўз хизмат
ваколатларидан фойдаланган ҳолда» деган таҳрирда баѐн этиш;

ҳомиладор аѐлга нисбатан содир этилган одам савдоси учун

жавобгарликни дифференциация қилишда юзага келган масалаларни
бартараф этиш мақсадида ЖК 135-моддаси 2-қисмини «ҳомиладор аѐлга
нисбатан» деган банд билан тўлдириш;

алдаш ѐки ишончни суиистеъмол қилиш йўли билан содир этилган одам

савдоси учун жавобгарликни дифференциация қилишда юзага келган
масалаларни бартараф этиш мақсадида ЖК 135-моддаси 2-қисмини «алдаш
ѐки ишончни суиистеъмол қилиш йўли билан» деган банд билан тўлдириш;

киши аъзоларини кесиб олиб, бошқа кишига кўчириш (трансплантат)

мақсадида содир этилган одам савдоси учун жавобгарлик белгиланган
нормалардаги коллизияни бартараф этиш мақсадида ЖК 135-моддаси
2-қисми «к» банди (киши аъзоларини кесиб олиб, бошқа кишига кўчириш
(трансплантат) мақсадида содир этилган бўлса)ни чиқариш.

21

Юқоридагиларга таянган ҳолда, ЖК 135-моддасининг 2-қисмини

қуйидаги таҳрирда баѐн этиш таклиф этилган:

«Ўша қилмиш:

а) айбдорга моддий томондан, хизмат жиҳатидан ѐки бошқа жиҳатдан

қарам бўлган шахсга нисбатан;

б) ожиз аҳволдаги шахсга нисбатан ѐки жабрланувчини ожиз аҳволга

солиш орқали;

в) ҳомиладор аѐлга нисбатан;
г) алдаш ѐки ишончни суиистеъмол қилиш йўли билан;
д) товламачилик орқали;

е) ҳаѐт ѐки соғлиқ учун хавфли бўлган зўрлик ишлатиб ѐхуд шундай

зўрлик ишлатиш билан қўрқитиб;

ж) қалбаки ҳужжатлардан фойдаланган ҳолда, худди шунингдек

жабрланувчининг шахсини тасдиқловчи ҳужжатларни олиб қўйган, яширган
ѐхуд йўқ қилиб юборган ҳолда;

з) шахс томонидан ўз хизмат ваколатларидан фойдаланган
ҳолда; и) такроран ѐки хавфли рецидивист томонидан;
к) бир гуруҳ шахслар томонидан олдиндан тил бириктириб содир этилган

бўлса, –

беш йилдан саккиз йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан

жазоланади».

Ушбу таклифнинг жорий этилиши:
зўрлик ишлатиш ѐки зўрлик ишлатиш билан қўрқитиш орқали, киши

аъзоларини кесиб олиб, бошқа кишига кўчириш (трансплантат) мақсадида
содир этилган одам савдоси учун жавобгарлик белгиланган нормалардаги
коллизияларни ҳал қилади;

«мажбурлашнинг бошқа шаклларини қўллаш орқали содир этилган одам


background image

савдоси», «хизмат мавқеидан фойдаланган ҳолда содир этилган одам
савдоси» тушунчаларининг мазмуни тўғри тушунилиши ва бир хил
қўлланилишида юзага келган масалаларни бартараф этади;

одам савдоси учун жавобгарликни дифференциация қилишни

кенгайтиришга имкон беради, хусусан ҳомиладор аѐлга, ожиз аҳволдаги
шахсга нисбатан, жабрланувчини ожиз аҳволга солиш, алдаш, ишончни
суиистеъмол қилиш орқали содир этилган одам савдоси учун жавобгарликни
дифференциация қилишда юзага келган масалаларни бартараф этади.

Амалдаги қонунда одам савдосининг жавобгарликни алоҳида

оғирлаштирадиган қуйидаги ҳолатлари белгиланган: а) ўн саккиз ѐшга
тўлмаганлиги айбдорга аѐн бўлган шахсга нисбатан содир этилган одам
савдоси; б) жабрланувчининг ўлимига ѐки бошқа оғир оқибатларга сабаб
бўлган одам савдоси; в) ўта хавфли рецидивист томонидан содир этилган
одам савдоси; г) уюшган гуруҳ томонидан ѐки унинг манфаатларини кўзлаб
содир этилган одам савдоси (ЖК 135-м. 3-қ.).

Тадқиқотда

одам

савдосининг

жавобгарликни

алоҳида

оғирлаштирадиган

ҳолатларига оид нормаларни ва уларни қўллаш

амалиѐтини такомиллаштиришга қаратилган қуйидаги таклифлар ишлаб
чиқилган:

22

ўғирлаш орқали содир этилган одам савдоси учун жавобгарлик

белгиланган нормалардаги коллизияни бартараф этиш мақсадида ЖК
135-моддаси 2-қисми «а» банди (ўғирлаш, зўрлик ишлатиш ѐки зўрлик
ишлатиш билан қўрқитиш ѐхуд мажбурлашнинг бошқа шаклларини қўллаш
орқали)даги «ўғирлаш» сўзини чиқариб, ушбу модда 3-қисмини «ўғирлаш
орқали содир этилган бўлса» деган банд билан тўлдириш ва 3-қисмининг
санкцияси (саккиз йилдан ўн икки йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан
жазоланади)даги «ўн икки йилгача» деган сўзларни «ўн беш йилгача» деган
сўзлар билан алмаштириш;

икки ѐки ундан ортиқ шахсга нисбатан содир этилаѐтган одам

савдосининг ижтимоий хавфи ошиб бораѐтганлигини инобатга олиб, ЖК 135-
моддаси 2-қисми «б» бандини чиқариб, ушбу модда 3-қисмини «икки ѐки
ундан ортиқ шахсга нисбатан содир этилган бўлса» деган банд билан
тўлдириш;

жабрланувчини Ўзбекистон Республикасининг Давлат чегарасидан олиб

ўтган ҳолда ѐки уни чет элда қонунга хилоф равишда ушлаб турган ҳолда
содир этилаѐтган одам савдосининг ижтимоий хавфи ошиб бораѐтганлигини
инобатга олиб, ЖК 135-моддаси 2-қисми «з» бандини чиқариб, ушбу модда 3-
қисмини «жабрланувчини Ўзбекистон Республикасининг Давлат чегарасидан
олиб ўтган ҳолда ѐки уни чет элда қонунга хилоф равишда ушлаб турган
ҳолда содир этилган бўлса» деган банд билан тўлдириш;

оғир оқибатларга сабаб бўлган одам савдоси учун жавобгарликни

дифференциация қилишда юзага келган масалаларни бартараф этиш
мақсадида ЖК 135-моддаси 3-қисми «б» банди (жабрланувчининг ўлимига


background image

ѐки бошқа оғир оқибатларга сабаб бўлса)ни «таносил касалликларига ѐки
одамнинг иммунитет танқислиги вирусига (ОИВ инфекциясига) чалинишга,
баданга оғир шикаст етказилишига, одам ўлишига, жабрланувчининг ўзини
ўзи ўлдиришига ѐки узоқ вақт (йигирма бир кундан кам бўлмаган давр)
давомида эксплуатация қилинишига сабаб бўлса» деган таҳрирда баѐн этиш;

жиноий уюшма томонидан ѐхуд унинг манфаатларини кўзлаб содир

этилган одам савдоси учун жавобгарликни дифференциация қилишда юзага
келган масалаларни бартараф этиш мақсадида ЖК 135-моддаси 3-қисми «г»
банди (уюшган гуруҳ томонидан ѐки унинг манфаатларини кўзлаб содир
этилган бўлса)ни «уюшган гуруҳ ѐки жиноий уюшма томонидан ѐхуд
у(лар)нинг манфаатларини кўзлаб содир этилган бўлса» деган таҳрирда баѐн
этиш;

анча, кўп ѐки жуда кўп миқдорда зарар етказилишига сабаб бўлган одам

савдоси учун жавобгарликни дифференциация қилишда, шунингдек
етказилган зарарни жиноят-ҳуқуқий воситалар орқали ундиришда юзага
келган масалаларни бартараф этиш мақсадида ЖК 135-моддаси 3-қисмини
«анча, кўп ѐки жуда кўп миқдорда зарар етказилишига сабаб бўлса, башарти,
бу зарар бартараф этилмаган бўлса» деган банд билан тўлдириш.

Юқоридагиларга таянган ҳолда, ЖК 135-моддасининг 3-қисмини

қуйидаги таҳрирда баѐн этиш таклиф этилган:

«Ўша қилмиш:

23

а) икки ѐки ундан ортиқ шахсга нисбатан содир этилган
бўлса; б) ўғирлаш орқали содир этилган бўлса;

в) жабрланувчини Ўзбекистон Республикасининг Давлат чегарасидан

олиб ўтган ҳолда ѐки уни чет элда қонунга хилоф равишда ушлаб турган
ҳолда содир этилган бўлса;

г) таносил касалликларига ѐки одамнинг иммунитет танқислиги вирусига

(ОИВ инфекциясига) чалинишга, баданга оғир шикаст етказилишига, одам
ўлишига, жабрланувчининг ўзини ўзи ўлдиришига ѐки узоқ вақт (йигирма бир
кундан кам бўлмаган давр) давомида эксплуатация қилинишига сабаб бўлса;

д) анча, кўп ѐки жуда кўп миқдорда зарар етказилишига сабаб бўлса,

башарти, бу зарар бартараф этилмаган бўлса;

е) ўта хавфли рецидивист томонидан содир этилган бўлса;

ж) уюшган гуруҳ ѐки жиноий уюшма томонидан ѐхуд у(лар)нинг

манфаатларини кўзлаб содир этилган бўлса, –

саккиз йилдан ўн беш йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан

жазоланади».

Ушбу таклифнинг жорий этилиши:
ўғирлаш орқали содир этилган одам савдоси учун жавобгарлик

белгиланган нормалардаги коллизияни ҳал қилади, шунингдек ушбу қилмиш
учун қўлланиладиган жазо одилона бўлишини таъминлайди;

икки ѐки ундан ортиқ шахсга нисбатан, шунингдек жабрланувчини

Ўзбекистон Республикасининг Давлат чегарасидан олиб ўтган ҳолда ѐки уни


background image

чет элда қонунга хилоф равишда ушлаб турган ҳолда содир этилган одам
савдоси учун қўлланиладиган жазо одилона бўлиши, яъни жиноятнинг
оғирлигига, айбнинг ва шахснинг ижтимоий хавфлилик даражасига мувофиқ
бўлишига хизмат қилади;

«оғир оқибатларга сабаб бўлган одам савдоси» тушунчасининг мазмуни

тўғри тушунилиши ва бир хил қўлланилишида юзага келган масалаларни
бартараф этади;

одам савдоси учун жавобгарликни дифференциация қилишни

кенгайтиришга имкон беради, хусусан таносил касалликларига ѐки одамнинг
иммунитет танқислиги вирусига (ОИВ инфекциясига) чалинишга, баданга
оғир шикаст етказилишига, одам ўлишига, жабрланувчининг ўзини ўзи
ўлдиришига ѐки узоқ вақт (йигирма бир кундан кам бўлмаган давр) давомида
эксплуатация қилинишига, анча, кўп ѐки жуда кўп миқдорда зарар
етказилишига сабаб бўлган, жиноий уюшма томонидан ѐхуд унинг
манфаатларини кўзлаб содир этилган одам савдоси учун жавобгарликни
дифференциация қилишда юзага келган масалаларни бартараф этади;

одам савдоси оқибатида етказилган зарарни жиноят-ҳуқуқий воситалар

орқали ундирилишига самарали хизмат қилади.

Тадқиқотда жисмоний ѐки руҳий мажбурлаш остида жиноят содир этган

жабрланувчилар, одам савдосини фош этишга фаол ѐрдам берган
шахсларнинг

жавобгарликка

тортилмаслиги

ҳақидаги

махсус

рағбатлантирувчи нормаларни жиноят қонунида белгилаш асосланган.
Жумладан, ЖК 135-моддасини қуйидаги таҳрирдаги 4-қисм билан тўлдириш
таклиф этилган:

24

«Жисмоний ѐки руҳий мажбурлаш остида жиноят содир этган

жабрланувчи, шунингдек бир гуруҳ шахслар, уюшган гуруҳ ѐки жиноий
уюшма томонидан тайѐргарлик кўрилаѐтган ѐки содир этилаѐтган жиноят
ҳақида ўз ихтиѐри билан арз қилган ва уни фош этишга фаол ѐрдам берган
шахс жавобгарликка тортилмайди».

Мазкур таклифнинг жорий этилиши:
жисмоний ѐки руҳий мажбурлаш остида жиноят содир этган

жабрланувчиларни жавобгарликдан озод қилишга доир нормаларни қўллашда
юзага келган масалаларни бартараф этади ва қонун нормаларидаги
коллизияни ҳал қилади;

жиноятни фош этишда жабрланувчиларнинг ҳуқуқни муҳофаза қилувчи

органлар билан фаол ҳамкорлик қилишига тўсқинлик қилаѐтган ҳолатларнинг
бартараф этилишига хизмат қилади;

жиноятни фош этишда айбдорларнинг ҳуқуқни муҳофаза қилувчи

органлар билан фаол ҳамкорлик қилишини жиноят-ҳуқуқий воситалар орқали
самарали таъминлашга имкон яратади;

миллий қонунчиликни халқаро ҳуқуқий ҳужжатлар талабларига янада

мувофиқлаштирилишига хизмат қилади.

Амалдаги қонунга мувофиқ, ўн саккиз ѐшга тўлмаганлиги айбдорга аѐн


background image

бўлган шахсни олиш-сотиш ѐхуд уни ундан фойдаланиш мақсадида ѐллаш,
ташиш, топшириш, яшириш ѐки қабул қилиш – саккиз йилдан ўн икки
йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади (ЖК 135-м. 3-қ. «а»
банди).

Тадқиқотда ЖК 135-моддаси 3-қисмининг «а» бандини чиқариб, жиноят

қонунига бола савдоси ѐки болани эксплуатация қилиш учун жавобгарликни
назарда тутувчи алоҳида моддани киритиш асосланган. Жумладан, ЖК
Махсус қисмининг «Оилага, ѐшларга ва ахлоққа қарши жиноятлар» номли V
бобини қуйидаги таҳрирдаги 127

1

-модда билан тўлдириш таклиф этилган:

«127

1

-модда. Бола савдоси ѐки болани эксплуатация қилиш

Болага нисбатан қонунга хилоф битимни амалга ошириш ѐхуд болани

эксплуатация қилиш мақсадида ѐллаш, ташиш, топшириш, қабул қилиш,
яшириш ѐки ушлаб туриш ѐхуд болани эксплуатация қилиш –

беш йилдан саккиз йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан

жазоланади. Ўша қилмиш:

а) ожиз аҳволдаги вояга етмаган шахсга нисбатан ѐхуд жабрланувчини

ожиз аҳволга солиш орқали;

б) алдаш ѐки ишончни суиистеъмол қилиш йўли билан;

в) болани назорат қилувчи шахснинг розилигини олиш учун уни

тўловлар ѐки манфаатдор этиш эвазига оғдириб олиш орқали;

г) товламачилик орқали;
д) ҳаѐт ѐки соғлиқ учун хавфли бўлган зўрлик ишлатиб ѐхуд шундай

зўрлик ишлатиш билан қўрқитиб;

е) қалбаки ҳужжатлардан фойдаланган ҳолда, худди шунингдек

жабрланувчининг шахсини тасдиқловчи ҳужжатларни олиб қўйган, яширган
ѐхуд йўқ қилиб юборган ҳолда;

ж) шахс томонидан ўз хизмат ваколатларидан фойдаланган ҳолда;

25

з) такроран ѐки хавфли рецидивист томонидан;
и) бир гуруҳ шахслар томонидан олдиндан тил бириктириб содир

этилган бўлса, –

саккиз йилдан ўн икки йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан

жазоланади.

Ўша қилмиш:

а) икки ѐки ундан ортиқ вояга етмаган шахсга нисбатан содир этилган

бўлса;

б) ўғирлаш орқали содир этилган бўлса;

в) жабрланувчини Ўзбекистон Республикасининг Давлат чегарасидан

олиб ўтган ҳолда ѐки уни чет элда қонунга хилоф равишда ушлаб турган
ҳолда содир этилган бўлса;

г) таносил касалликларига ѐки одамнинг иммунитет танқислиги вирусига

(ОИВ инфекциясига) чалинишга, баданга оғир шикаст етказилишига, одам
ўлишига, жабрланувчининг ўзини ўзи ўлдиришига ѐки узоқ вақт (йигирма бир
кундан кам бўлмаган давр) давомида эксплуатация қилинишига сабаб бўлса;


background image

д) анча, кўп ѐки жуда кўп миқдорда зарар етказилишига сабаб бўлса,

башарти, бу зарар бартараф этилмаган бўлса;

е) ўта хавфли рецидивист томонидан содир этилган бўлса;

ж) уюшган гуруҳ ѐки жиноий уюшма томонидан ѐхуд у(лар)нинг

манфаатларини кўзлаб содир этилган бўлса, –

ўн икки йилдан ўн етти йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан

жазоланади.

Жисмоний ѐки руҳий мажбурлаш остида жиноят содир этган

жабрланувчи, шунингдек бир гуруҳ шахслар, уюшган гуруҳ ѐки жиноий
уюшма томонидан тайѐргарлик кўрилаѐтган ѐки содир этилаѐтган жиноят
ҳақида ўз ихтиѐри билан арз қилган ва уни фош этишга фаол ѐрдам берган
шахс жавобгарликка тортилмайди».

Ушбу таклифнинг жорий этилиши бола савдоси, болани эксплуатация

қилишнинг янги шакллари учун жавобгарлик белгилашга, шунингдек миллий
қонунчиликни

халқаро

ҳуқуқий

ҳужжатлар

талабларига

янада

мувофиқлаштирилишига хизмат қилади.

Тадқиқотда одам савдосининг аломатларини ўхшаш жиноятлар – одам

ўғрилаш, шахсни гаров сифатида тутқунликка олиш, қўшмачилик қилиш ѐки
фоҳишахона сақлашнинг аломатларидан фарқли жиҳатлари очиб берилган.
Жумладан, ўғирлаш орқали содир этилган одам савдоси (ЖК 135-м. 2-қ. «а»
банди) билан одам ўғрилаш (ЖК 137-м.)нинг аломатларини фарқлашда,
шунингдек одам ўғрилаш тушунчасининг мазмуни тўғри тушунилиши ва бир
хил қўлланилишида юзага келган масалаларни бартараф этиш мақсадида ЖК
137-моддаси 1-қисми диспозицияси (ушбу Кодекснинг 245-моддасида назарда
тутилган аломатлар мавжуд бўлмагани ҳолда одам ўғрилаш)ни қуйидаги
таҳрирда баѐн этиш таклиф этилган:

«Одамни тутқунликка олиш, эркига хилоф равишда яшаш жойидан

бошқа жойга кўчириш ва тутқунликда ушлаб туриш, башарти, бу қилмишда
ушбу

Кодекснинг 135, 245-моддаларида назарда тутилган аломатлар

бўлмаса».

26

Шаҳвоний эксплуатация тушунчаси фоҳишалик билан шуғулланиш учун

ўзга шахсдан унинг эркига хилоф равишда фойдаланишни ҳам ўз ичига
қамраб олиши асосланган. Мазкур хулосага таянган ҳолда, фоҳишалик билан
шуғулланиш учун ўзга шахсдан унинг ихтиѐрий розилиги асосида
фойдаланишни ЖКнинг 131-моддаси (қўшмачилик қилиш ѐки фоҳишахона
сақлаш) билан, фоҳишалик билан шуғулланиш учун ўзга шахсдан унинг
эркига хилоф равишда фойдаланишни эса, ЖКнинг 135-моддаси (одам
савдоси) билан квалификация қилиш лозимлиги тавсия этилган.

Тадқиқот

ишининг

«Одам

савдосига

қарши

курашнинг

криминологик чораларини такомиллаштириш»

деб номланган тўртинчи

бобида ушбу жиноятнинг криминологик тавсифи, жиноятга имкон бераѐтган
омиллар, жиноят профилактикаси билан боғлиқ масалалар таҳлил қилинган.

Одам савдосининг миқдор ва сифат кўрсаткичлари (ҳолати, даражаси,


background image

тузилиши, географияси, йўналиши) ѐритилган, жабрланувчи ва айбдор
шахсининг криминологик тавсифи аниқлаштирилган. Жумладан, одам
савдосини содир этишга мойил бўлган шахслар ва одам савдосидан
жабрланиш эҳтимоли юқори бўлган шахсларга қуйидагича тавсиф берилган:

одам савдосини содир этишга мойил бўлган шахслар – фуқароларни

Давлат чегарасидан қонунга хилоф равишда ўтишига кўмаклашиш ва чет элда
ишга жойлаштиришни ташкил этиш билан ғайриқонуний равишда
шуғулланувчилар, автотранспорт воситаларида хориж мамлакатларига
йўловчиларни ва юкларни ташиш билан шуғулланувчилар, хорижий
мамлакатларда норасмий меҳнат фаолияти билан шуғулланувчилар, хорижий
давлатлардан депортация қилинганлар, муқаддам судланганлар, илгари одам
савдосидан жабрланганлар, исловатхона (фоҳишахона, бангихона, қиморхона,
ишратхона) сақловчилар ва қўшмачилар, атрофдагилар учун хавф солувчи
касалликларга (таносил касалликлари, ОИВ инфекцияси ва ҳ.к.) чалинганлар,
«ѐш ва жозибали аѐллар»га, «қўлида ҳунари бор эркаклар»га чет элда
дурустгина маош тўланадиган ишларни таклиф қилувчилар, туристик
фирмалар, меҳнат биржалари, никоҳ агентликлари, моделлар агентликлари,
сауна, клуб, дискотека сингари кўнгил очар (дам олиш) жойларда фаолият
кўрсатадиган ғайриижтимоий хулқ-атворга эга шахслар ва бошқ.;

одам савдосидан жабрланиш эҳтимоли юқори бўлган шахслар – чет элда

норасмий меҳнат фаолияти билан шуғулланаѐтганлар ва шу мақсадда чет элга
кетувчилар, енгил табиатли шахслар (фоҳишалар, уларнинг мижозлари,
бесоқолбозлар, тартибсиз жинсий ҳаѐт кечирувчилар), носоғлом муҳитда
яшовчилар ва алкоголизм ѐки гиѐҳвандликка чалинганлар, ожиз аҳволдаги
шахслар ва моддий жиҳатдан қийин аҳволда бўлганлар, хорижий
давлатлардан депортация қилинганлар, туристик фирмалар, меҳнат
биржалари, никоҳ агентликлари, моделлар агентликлари, сауна, клуб,
дискотека сингари кўнгил очар (дам олиш) жойларнинг хизматларидан
мунтазам фойдаланувчилар ва бошқ.

Одам савдосига имкон бераѐтган асосий омиллар аниқлаштирилган ва

қуйидагича тизимлаштирилган:

1) фуқароларнинг ҳуқуқий саводхонлиги ва ахлоқий маданияти, олиб

27

борилаѐтган тарғибот-ташвиқот ишлари таъсирчанлиги етарли даражада

эмаслиги;

2) ишсизлик, хусусан узоқ муддатга чет элга кетиб, қайтиб келган

фуқароларни, ўқув муассасаларини тамомлаган ѐшларни мутахассислиги
бўйича иш билан таъминлашга қаратилган чораларнинг етарли даражада
эмаслиги;

3) чет элга чиқаѐтган фуқароларнинг хорижда ишга жойлашиш

имкониятлари ва хавфсиз меҳнат шароитлари ҳақида ишончли ахборот билан
тўлиқ таъминланмаганлиги, ѐлловчиларга ҳаддан ошиқ ишониши, нима
мақсадда чет элга кетаѐтганлигини ва ким олиб кетаѐтганлиги
(чақиртирганлиги)ни ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлардан яшириши;


background image

4) айрим шахсларнинг шахсий манфаат (моддий манфаатдорлик)ни

кўзлаб, фуқароларни Давлат чегарасидан қонунга хилоф равишда ўтишига
кўмаклашиш, чет элда ишга жойлаштиришни ташкил этиш билан
ғайриқонуний равишда шуғулланаѐтганлиги;

5) одам савдоси жиноятларининг тўлиқ фош этилмасдан қолаѐтганлиги,

жабрланган шахсларнинг жиноятни фош этишда ҳуқуқни муҳофаза қилувчи
органлар билан фаол ҳамкорлик қилмаѐтганлиги;

6) ривожланган хорижий давлатларда арзон иш кучига бўлган талабнинг

ортганлиги, фуқаролар, айниқса ѐшларнинг чет элда норасмий меҳнат
фаолияти билан шуғулланиш учун гуруҳ бўлиб кетаѐтганлиги ва «оммавий
маданият» таъсирига тушиб қолаѐтганлиги;

7)

шаҳвоний

хизматларга

бўлган

талабнинг

юқорилиги,

фоҳишахоналарнинг мавжудлиги ва «тунги клуб, сауна ѐки массаж хоналари»
ниқоби остида фаолият олиб бораѐтганлиги;

8) Интернет жаҳон ахборот тармоғида зўравонлик, шафқатсизлик,

порнография ва фоҳишаликни тарғиб қилаѐтган, шаҳвоний хизматларни
таклиф этаѐтган, шунингдек «ѐш ва жозибали аѐллар» ва «қўлида ҳунари бор
эркаклар»га юқори маош тўланадиган ишларни таклиф этаѐтган (аслида
эксплуатацияга жалб қилаѐтган) веб-сайтларнинг мавжудлиги ва кўпайиб
бораѐтганлиги;

9) одам савдоси ва одамни эксплуатация қилишнинг қонунда

жавобгарлик белгиланмаган қатор янги шакллари мавжудлиги, юридик
шахснинг жиноий жавобгарлиги белгиланмаганлиги;

10) фуқароларда енгил йўл билан тезроқ катта бойлик орттиришга

бўлган хоҳиш-истакнинг юқорилиги;

11) оилавий-маиший низолар, хусусан ѐш оилаларнинг ажрашиб кетиши

ва бошқалар.

Одам савдосига имкон бераѐтган асосий омилларни бартараф этишга

қаратилган таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган. Жумладан, чет элга
чиқаѐтган фуқароларнинг хорижда ишга жойлашиш имкониятлари ва хавфсиз
меҳнат

шароитлари

ҳақида

ишончли

ахборот

билан

тўлиқ

таъминланмаганлиги, фуқароларни чет элда ишга жойлаштиришни ташкил
этиш билан ғайриқонуний равишда шуғулланиш ҳолатлари аксарият ҳолларда
одам савдосига имкон бераѐтганлиги аниқланган. Ушбу омилларни бартараф

28

этиш мақсадида:

1. Чет элга чиқаѐтган фуқаронинг меҳнат шароити ҳақида ахборот олиш

ҳуқуқининг кафолатига оид нормаларни қонунда мустаҳкамлаш асосланган
ва

Ўзбекистон Республикасининг «Одам савдосига қарши курашиш

тўғрисида»ги қонунини қуйидаги мазмундаги 13

1

-модда билан тўлдириш

таклиф этилган:

«13

1

-модда. Чет элга чиқаѐтган фуқаронинг меҳнат шароити ҳақида

ахборот олиш ҳуқуқи

Иш берувчи хорижга чиқувчи ходимларни ишга олишда уларга меҳнат


background image

шароити, бериладиган имтиѐзлар ва компенсациялар ҳамда соғлиқни
таъминлаш бўйича кўриладиган чоралар ва хавфсиз меҳнат шароитлари
ҳақида хабар бериши шарт.

Ахборот берган иш берувчи Ўзбекистон Республикаси қонун

ҳужжатларига мувофиқ унинг тўлиқлиги ва ишончлилиги учун жавобгар
бўлади».

2. Ғайриқонуний миграцияни ташкил этиш учун жавобгарлик белгилаш

асосланган ва ЖКни қуйидаги мазмундаги 223

1

-модда билан тўлдириш

таклиф этилган:

«223

1

-модда. Ғайриқонуний миграцияни ташкил этиш

Моддий манфаатдорлик ѐки бошқа шахсий манфаатни кўзлаб,

фуқароларни Ўзбекистон Республикасининг Давлат чегарасидан қонунга
хилоф равишда ўтишига кўмаклашиш ѐхуд чет элда ишга жойлаштиришни
ташкил этиш билан ғайриқонуний равишда шуғулланиш –

уч йилгача муайян ҳуқуқдан маҳрум қилиб, энг кам ойлик иш ҳақининг

юз бараваридан икки юз бараваригача миқдорда жарима ѐки икки йилгача
ахлоқ тузатиш ишлари ѐхуд уч йилгача озодликни чеклаш билан жазоланади.
Ўша қилмиш:

а) икки ѐки ундан ортиқ шахсга нисбатан;
б) такроран ѐки хавфли рецидивист томонидан;

в) бир гуруҳ шахслар томонидан олдиндан тил бириктириб содир этилган

бўлса, –

уч йилгача муайян ҳуқуқдан маҳрум қилиб, энг кам ойлик иш ҳақининг

икки юз бараваридан уч юз бараваригача миқдорда жарима ѐки икки йилдан
уч йилгача ахлоқ тузатиш ишлари ѐхуд уч йилгача озодликдан маҳрум қилиш
билан жазоланади.

Жиноят ҳақида ўз ихтиѐри билан арз қилган ва уни фош этишга фаол

ѐрдам берган шахс (мигрант) қонунга хилоф равишда чет элга чиққанлиги ѐки
Ўзбекистон Республикасига кирганлиги ѐхуд қалбаки ҳужжатлардан
фойдаланганлиги учун жавобгарликка тортилмайди».

Тадқиқотда одам савдосининг умумий, махсус, якка тартибдаги ва

виктимологик профилактикасининг ўзига хос хусусиятлари (тушунчаси, чора
тадбирлари, принциплари, субъектлари тавсифи) аниқлаштирилган.
Жумладан, қуйидаги таърифлар ишлаб чиқилган:

одам савдосининг профилактикаси – одам савдоси жиноятлари умумий,

махсус, якка тартибдаги ва виктимологик профилактикасининг ҳуқуқий,

29

тарбиявий-профилактик, ижтимоий-иқтисодий, маънавий-ахлоқий, тиббий,
психологик, ташкилий ва бошқа чора-тадбирларининг тизими; одам
савдосининг умумий профилактикаси – одам савдоси профилактикаси
субъектларининг ушбу жиноятларнинг олдини олиш, уларнинг содир
этилиши сабабларини ва уларга имкон бераѐтган шарт шароитларни аниқлаш
ҳамда уларни бартараф этиш бўйича фаолияти; одам савдосининг махсус
профилактикаси – одам савдоси профилактикасини бевосита амалга


background image

оширувчи субъектларнинг мавсумий ѐки криминоген вазиятдан келиб чиқиб,
одам савдоси профилактикасига, ушбу жиноятларнинг содир этилиши
сабаблари ва уларга имкон бераѐтган шарт шароитларни бартараф этишга,
одам савдосини содир этган (содир этишга мойил бўлган) шахсларни
аниқлаш ва уларга профилактик таъсир кўрсатишга қаратилган махсус
комплекс чора-тадбирларни ишлаб чиқиш ҳамда амалга оширишга оид
фаолияти;

одам савдосининг якка тартибдаги профилактикаси – одам савдоси

профилактикасини бевосита амалга оширувчи субъектларнинг одам
савдосини содир этган (содир этишга мойил бўлган) шахсларни аниқлаш,
уларга ѐрдам кўрсатиш, жамиятда қабул қилинган хулқ-атвор нормалари ва
қоидаларини сингдириш (ахлоқан тузатиш), уларни нормал турмуш тарзига
қайтариш, шунингдек ушбу жиноятларнинг содир этилишини олдини олиш
бўйича махсус комплекс чора-тадбирларни амалга оширишга қаратилган
фаолияти;

одам савдосининг виктимологик профилактикаси – одам савдоси

профилактикасини бевосита амалга оширувчи субъектларнинг одам
савдосидан жабрланиш эҳтимоли юқори бўлган шахсларнинг жабрланувчига
айланиши хавфини камайтиришга қаратилган профилактика чора

тадбирларини қўллашга, шунингдек одам савдосидан жабрланган шахсларни
аниқлаш, ҳимоя қилиш ва уларга ѐрдам кўрсатиш бўйича махсус комплекс
чора-тадбирларни амалга оширишга қаратилган фаолияти;

одам савдоси профилактикасининг асосий принциплари: қонунийлик;

инсонпарварлик; тизимлилик; ишонтириш усулининг устуворлиги; таъсир
кўрсатиш чора-тадбирларини фарқлаш ва якка тартибдаги ѐндашиш; одам
савдоси билан шуғулланувчи шахслар жавобгарлигининг муқаррарлиги; одам
савдосидан жабрланганларнинг камситилишига йўл қўймаслик; ижтимоий
ҳамкорлик;

одам савдоси профилактикасининг субъектлари – ўз ваколатлари

доирасида профилактик чора-тадбирларни амалга оширадиган орган,
муассаса, ташкилотлар, шунингдек ота-она (ота-она ўрнини босувчи шахс)лар
ва фуқаролар.

Тадқиқотда одам савдоси профилактикасининг самарадорлигини

оширишга қаратилган тавсиялар ишлаб чиқилган. Жумладан: 1. Одам савдоси
профилактикаси бўйича аҳоли ўртасидаги ҳуқуқий тарғиботнинг
самарадорлигини ошириш, хусусан аҳоли гавжум жойлар (автомобиль, темир
йўл, ҳаво транспорти бекатлари, чегара масканлари, чет элга сайѐҳлик, ишга
жойлаштириш ва бошқа хизматларни таклиф этувчи ташкилотлар ва ҳ.к.)да
одам савдоси жиноятларининг оқибатларидан огоҳ

30

этувчи, бундай иллатларга қарши курашга чорловчи видео роликларни

намойиш қилишни ва огоҳликка чақирувчи овозли матнларни эшиттиришни
йўлга қўйиш.

2. Аҳолининг бандлигини таъминлаш борасидаги ишларнинг


background image

самарадорлигини ошириш, хусусан:

иш топишда қийналаѐтган ва меҳнат бозорида тенг шароитларда

рақобатлашишга қодир бўлмаган ѐшлар учун қўшимча иш ўринлари ва
ихтисослаштирилган корхоналарни барпо этиш;

хорижда меҳнат фаолияти билан шуғулланиш истагида бўлган фуқаролар

учун қонуний асосда етарли шарт-шароитлар яратиш, жумладан фуқаролар
ишлаш учун кўп бораѐтган давлатлар (Россия, Қозоғистон, Бирлашган Араб
Амирликлари, Туркия ва бошқ.) билан икки томонлама келишув битимларини
тузиш;

фуқароларнинг чет элларда ишга жойлашишини таъминлайдиган меҳнат

органлари инфратузилмасини янада ривожлантириш, хусусан фуқаролар
ишлаш учун кўп бораѐтган давлатларда ишга жойлашишда фуқароларга
кўмаклашиш билан шуғулланадиган агентликларни ташкил қилиш.

3. Чет элга кетаѐтган фуқаролар билан олиб борилаѐтган профилактик

ишларни ҳамда уларнинг ҳуқуқлари ва хавфсизлигини таъминлаш бўйича
кўрилаѐтган чораларнинг самарадорлигини ошириш, хусусан:

маҳалла фуқаролар йиғинларида чет элга кетаѐтган фуқароларга чет элга

чиқиш ва у ерда ишлашга доир норматив-ҳуқуқий ҳужжатларнинг мазмунини,
одам савдосининг қурбонига айланганда ѐрдам кўрсатувчи ташкилотларга
мурожаат қилиш тартибини тушунтириш билан шуғулланувчи ахборот

маслаҳат марказлари фаолиятини йўлга қўйиш;

узоқ муддатга чет элга чиқаѐтган шахс яшаш ҳудудидаги маҳалла

фуқаролар йиғини раиси ва ҳудудий профилактика инспектори томонидан
виктимологик профилактик характердаги якка тартибдаги суҳбатдан
ўтказилгандан сўнг, унга бу ҳақида маълумотнома бериш ва ўзини рўйхат
ҳисобига олиш тартибини жорий этиш. Шунингдек, узоқ муддатга чет элга
чиқаѐтган шахс ушбу маълумотномани қуйидаги идораларга тақдим этишини
мажбурий талаб сифатида белгилаш: ҳаво йўллари орқали чет элга
чиқаѐтганда – «Ўзбекистон ҳаво йўллари» миллий авиакомпанияси ҳамда
унинг тузилмаларига; темир йўллар орқали чет элга чиқаѐтганда –
«Ўзбекистон темир йўллари» давлат акционерлик компанияси ҳамда унинг
тузилмаларига; чегара постлари орқали чет элга чиқаѐтганда – Ўзбекистон
Республикаси Миллий хавфсизлик хизмати Давлат чегараларини қўриқлаш
қўмитаси ва унинг тузилмаларига;

мобил алоқа хизматини кўрсатувчи юридик шахслар (уяли алоқа

компаниялари) томонидан абонентларга уларнинг одам савдосининг
ижтимоий хавфи ҳақида хабардорлигини оширишга, уларга чет давлатларда
ғайриқонуний ва норасмий ишлашнинг оқибатларини тушунтиришга ва

огоҳликка даъват этишга қаратилган хабар (SMS)лар тизимли равишда
юборилишини йўлга қўйиш.

4. Одам савдосига қарши курашда, хусусан унинг профилактикасида

31

Интерполнинг Ўзбекистон Республикасидаги Миллий марказий бюросининг
имкониятларидан самарали фойдаланиш мақсадида унинг ҳудудий


background image

бўлинмаларини ташкил этиш. Уларнинг асосий вазифаларидан бири сифатида
одам савдоси билан шуғулланаѐтган Ўзбекистон Республикаси

фуқароларининг хорижий мамлакатлардаги жиноий шериклари, уюшган

гуруҳ раҳбарлари ва бошқа фаол қатнашчиларини Интерпол ва унга аъзо
хорижий мамлакатларнинг ҳуқуқни муҳофаза қилувчи, миграция ва бошқа
ваколатли органлари билан ҳамкорликда аниқлаш ҳамда уларнинг жиноий
жавобгарликка тортилишини таъминлаш чораларини кўришни белгилаш.

5. Одам савдосидан жабрланган шахсларни ҳимоя қилишга қаратилган

чора-тадбирларнинг самарадорлигини ошириш, хусусан одам савдоси
жабрдийдаларига ѐрдам бериш ва уларни ҳимоя қилиш бўйича ҳудудий
реабилитация марказларини ташкил этиш.

6. Одам савдоси масалалари бўйича Миллий маърузачи институтини

ташкил қилиш, мамлакатда одам савдосининг ҳолати ва унга қарши кураш
борасида эришилган натижалар тўғрисидаги ахборотларни тўплаш, таҳлил
қилиш, уларни миллий ва хорижий матбуотда эълон қилинишини ташкил
этиш ҳамда ушбу жиноятга қарши кураш самарадорлигини ошириш юзасидан
таклифлар тайѐрлашни унинг асосий вазифалари этиб белгилаш.

7. Одам савдосига қарши кураш муаммоларининг ечимларини топишга

бағишланган илмий тадқиқотлар ўтказилишини жадаллаштириш, хусусан
қуйидаги мавзуларда докторлик диссертация тадқиқотларини олиб бориш:

«одам савдоси билан боғлиқ жиноятларнинг профилактикаси

самарадорлигини ошириш»;

«ғайриқонуний миграцияни ташкил этишга қарши курашнинг жиноят

ҳуқуқий, криминологик ва профилактик жиҳатлари»;

«юридик шахснинг жиноий жавобгарлиги: жиноят, жиноят-процессуал ва

жиноят-ижроия қонунчиликни такомиллаштириш масалалари».
Диссертациянинг

хулоса

қисмида асосий илмий натижалар (хулоса, таклиф

ва тавсиялар) келтирилган.

ХУЛОСА

Тадқиқот натижасида жиноят ҳуқуқи ва криминология назариясини

ривожлантириш, одам савдоси учун жавобгарлик белгиланган нормалар ва
уларни

қўллаш

амалиѐтини

такомиллаштириш,

мазкур

жиноят

профилактикасининг самарадорлигини оширишга қаратилган қуйида
келтирилган асосий хулоса, таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.

1. Одам савдоси учун жавобгарлик белгиланган миллий нормаларнинг

шаклланиши ва ривожланиши тарихий-ҳуқуқий таҳлил асосида илк бор
ўрганилган. Ушбу нормаларнинг шаклланиши ва ривожланиши даврларга
ажратилган ҳамда даврларнинг хусусиятлари аниқланган.

2. Одам савдосининг объекти таснифланган. «Одам савдосининг махсус

объекти», «одам савдосининг турдош объекти», «одам савдосининг асосий
бевосита объекти», «одам савдосининг қўшимча бевосита объекти», «одам

32


background image

савдосининг факультатив бевосита объекти» тушунчаларининг таърифи
ишлаб чиқилган.

3. Инсон эркинлиги тушунчасига таъриф берилиб, одам савдоси

натижасида инсон фаолиятининг қайси соҳаларидаги эркинлиги чекланиши
мумкинлиги аниқланган.

4. Одам савдосининг объектив томонини ташкил қилувчи қилмишларни

мазмуни очиб берилган. «Одам савдоси», «одамга нисбатан қонунга хилоф
битимни амалга ошириш», «одамни эксплуатация қилиш мақсадида ѐллаш»,
«одамни эксплуатация қилиш мақсадида ташиш», «одамни эксплуатация
қилиш мақсадида топшириш», «одамни эксплуатация қилиш мақсадида қабул
қилиш», «одамни эксплуатация қилиш мақсадида яшириш», «одамни
эксплуатация қилиш мақсадида ушлаб туриш» тушунчаларининг таърифи
ишлаб чиқилган.

5. Одам савдосининг янги шакллари – одамга нисбатан қонунга хилоф

битимни амалга ошириш, одамни эксплуатация қилиш мақсадида ушлаб
туриш аниқланган ва ушбу қилмишлар учун жавобгарлик белгилаш
асосланган.

6. Нафақат жисмоний шахс, балки юридик шахс ҳам одам савдосининг

субъекти бўлиши мумкинлиги исботланган.

7. Одам савдосининг субъектив томонини мазмуни очиб берилган.

«Одамни эксплуатация қилиш», «шаҳвоний эксплуатация», «мажбурий
никоҳ», «мажбурий суррогат оналик», «инсон устида ғайриқонуний
тажрибалар ўтказиш», «инсон аъзо, тўқима ва/ѐки ҳужайраларини ажратиб
олиш», «ғайриқонуний фаолият билан шуғулланишга мажбурлаш»
тушунчаларининг таърифи ишлаб чиқилган.

8. Одамни эксплуатация қилишнинг янги шакллари – мажбурий никоҳ,

мажбурий суррогат оналик, инсон устида ғайриқонуний тажрибалар ўтказиш,
ғайриқонуний фаолият билан шуғулланишга мажбурлаш аниқланган ва ушбу
қилмишлар учун жавобгарлик белгилаш асосланган.

9. Одам савдоси ва одамни эксплуатация қилишнинг барча шакллари

(бола савдоси ва болани эксплуатация қилишдан ташқари) учун
жавобгарликни назарда тутувчи нормаларни жиноят қонунининг битта
моддаси (135-м.)да жамлаш асосланган.

10. Одам савдосининг жавобгарликни оғирлаштирадиган янги

ҳолатлари (қилмишнинг ҳомиладор аѐлга нисбатан, жабрланувчини ожиз
аҳволга солиш, алдаш, ишончни суиистеъмол қилиш, товламачилик орқали
содир этилиши)ни қонунда белгилаб, жавобгарликни дифференциация
қилишни кенгайтириш таклиф этилган.

11. Ўғирлаш орқали, икки ѐки ундан ортиқ шахсга нисбатан,

жабрланувчини ЎзРнинг Давлат чегарасидан олиб ўтган ҳолда ѐки уни чет
элда қонунга хилоф равишда ушлаб турган ҳолда содир этилган одам
савдосини ушбу жиноятнинг жавобгарликни оғирлаштирадиган ҳолатлари
қаторидан чиқариб, жавобгарликни алоҳида оғирлаштирадиган ҳолатлари
қаторига киритиш асосланган.

12. Одам савдосининг жавобгарликни алоҳида оғирлаштирадиган янги


background image

33

ҳолатлари (қилмишнинг таносил касалликларига ѐки одамнинг иммунитет
танқислиги вирусига (ОИВ инфекциясига) чалинишга, баданга оғир шикаст
етказилишига, одам ўлишига, жабрланувчининг ўзини ўзи ўлдиришига, узоқ
вақт давомида эксплуатация қилинишига, анча, кўп ѐки жуда кўп миқдорда
зарар етказилишига сабаб бўлиши, жиноий уюшма томонидан ѐхуд унинг
манфаатларини кўзлаб содир этилиши)ни қонунда белгилаб, жавобгарликни
дифференциация қилишни кенгайтириш таклиф этилган.

13. Ўғирлаб, зўрлик ишлатиб ѐки трансплантат мақсадида содир этилган

одам савдоси учун жавобгарлик белгиланган нормалардаги коллизияларни
бартараф этиш бўйича таклифлар ишлаб чиқилган;

14. Одам савдоси оқибатида етказилган зарарни ундиришнинг жиноят

ҳуқуқий воситаларини такомиллаштиришга хизмат қиладиган таклиф ишлаб
чиқилган.

15. Жисмоний ѐки руҳий мажбурлаш остида жиноят содир этган

жабрланувчиларнинг жавобгарликка тортилмаслиги ҳақидаги махсус
рағбатлантирувчи нормани жиноят қонунида белгилаш таклиф этилган.

16. Одам савдосини фош этишга фаол ѐрдам берган шахсларнинг

жавобгарликка тортилмаслиги ҳақидаги махсус рағбатлантирувчи нормани
жиноят қонунида белгилаш таклиф этилган.

17. Жиноят қонунига бола савдоси ѐки болани эксплуатация қилиш учун

жавобгарликни назарда тутувчи алоҳида моддани киритиш асосланган. 18.
Одам савдосининг аломатларини ўхшаш жиноятлар – одам ўғрилаш, шахсни
гаров сифатида тутқунликка олиш, қўшмачилик қилиш ѐки фоҳишахона
сақлашнинг аломатларидан фарқли жиҳатлари очиб берилган. 19. Одам
савдосини содир этишга мойил бўлган шахслар ва одам савдосидан
жабрланиш эҳтимоли юқори бўлган шахсларнинг криминологик тавсифи
аниқлаштирилган.

20. Одам савдосига имкон бераѐтган асосий омиллар аниқлаштирилган,

тизимлаштирилган ҳамда ушбу омилларни бартараф этишга қаратилган
таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.

21. Чет элга чиқаѐтган фуқаронинг меҳнат шароити ҳақида ахборот олиш

ҳуқуқининг кафолатига оид нормаларни қонунда мустаҳкамлаш асосланган.
22. Ғайриқонуний миграцияни ташкил этиш учун жавобгарлик белгилаш
асосланган.

23. Одам савдосининг умумий, махсус, якка тартибдаги ва виктимологик

профилактикасининг ўзига хос хусусиятлари (тушунчаси, чора-тадбирлари,
принциплари, субъектлари тавсифи) аниқлаштирилган.

24. Одам савдоси профилактикасининг самарадорлигини оширишга

қаратилган тавсиялар ишлаб чиқилган.


background image

34

РАЗОВЫЙ НАУЧНЫЙ СОВЕТ ПО ПРИСУЖДЕНИЮ УЧЕНОЙ

СТЕПЕНИ ДОКТОРА НАУК, ОБРАЗОВАННЫЙ НА БАЗЕ НАУЧНОГО

СОВЕТА ПО ПРИСУЖДЕНИЮ УЧЕНОЙ СТЕПЕНИ ДОКТОРА

НАУК

№ 14.07.2016.YU 30.01 ПРИ АКАДЕМИИ ГОСУДАРСТВЕННОГО

УПРАВЛЕНИЯ ПРИ ПРЕЗИДЕНТЕ РЕСПУБЛИКИ

УЗБЕКИСТАН МИНИСТЕРСТВО ВНУТРЕННИХ ДЕЛ

РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН АКАДЕМИЯ

ФАЗИЛОВ ИКРАМ ЮСУПОВИЧ

УГОЛОВНО-ПРАВОВЫЕ И КРИМИНОЛОГИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ

ПРОТИВОДЕЙСТВИЯ ТОРГОВЛЕ ЛЮДЬМИ

12.00.08 – Уголовное право, профилактика правонарушений. Криминология.

Уголовно-исполнительное право

(юридические науки)

АВТОРЕФЕРАТ ДОКТОРСКОЙ ДИССЕРТАЦИИ


background image

Ташкент – 2016

35

Тема докторской диссертации зарегистрирована под № 30.09.2014/B2014.3-4.Yu14 в Высшей

аттестационной комиссии при Кабинете Министров Республики Узбекистан

.

Докторская диссертация выполнена в Академии Министерства внутренних дел Республики

Узбекистан.

Автореферат диссертации на трех языках (узбекском, русском и английском) размещен на

веб-странице разового научного совета (http://www.dba.uz/uz/content/14072016yu3001-rakamli
ilmiy-kengash) и информационно-образовательном портале «ZiyoNET» (www.ziyonet.uz).

Научный консультант: Исмаилов Исамиддин

доктор юридических наук, профессор

Расмий оппонентлар: Рустамбоев Мирзаюсуп Хакимович

доктор юридических наук, профессор

Бердиев Шоназар

доктор юридических наук

Саттаров Абдугафур Хамидович

доктор юридических наук

Етакчи ташкилот: Высшие учебные курсы Генеральной прокуратуры Республики

Узбекистан

Защита диссертации состоится 28 ноября 2016 года в 14.00 часов на заседании разового

научного совета по присуждению ученой степени доктора наук, образованного на базе научного
совета № 14.07.2016.Yu 30.01 по присуждению ученой степени доктора наук при Академии
государственного управления при Президенте Республики Узбекистан (Адрес: 100003, г.Ташкент,
ул. Узбекистанская, 45. Тел.: (99871) 232-60-80; факс: (99871) 232-60-66; e-mail: info@dba.uz).

С докторской диссертацией можно ознакомиться в Информационно-ресурсном центре

Академии государственного управления при Президенте Республики Узбекистан
(зарегистрирована под № 5). (Адрес: 100003, г.Ташкент, ул. Узбекистанская, 45. Тел.: (99871) 232-
61-25).

Автореферат диссертации разослан 12 ноября 2016 года.

(Протокол реестра № 1 от 12 ноября 2016 года).


background image

Г.Р. Маликова

Председатель разового научного совета

по присуждению ученой степени

доктора наук, д.ю.н., доцент

Ж.А. Неъматов

Секретарь разового научного совета

по присуждению ученой степени

доктора наук, д.ю.н.

Ж.А. Неъматов

Заместитель председателя научного семинара
при разовом научном совете по присуждению

ученой степени доктора наук, д.ю.н.

36

ВВЕДЕНИЕ (аннотация докторской диссертации)

Актуальность и востребованность темы диссертации.

В результате

имеющих в мире место финансово-экономического кризиса, усиления
процессов незаконной миграции, различий в экономическом развитии
государств, роста безработицы и нищеты, влияния «массовой культуры»,
активизации транснациональных преступных организаций расширились
масштабы торговли людьми, создающей угрозу прогрессу и безопасности
человечества, в связи с чем совершенствование международных и
национальных механизмов противодействия ей получило объективную
необходимость.

В годы независимости в нашей стране создана своеобразная

национальная система противодействия торговле людьми. В частности,
усовершенствованы нормы национального законодательства, образованы
республиканские и территориальные межведомственные комиссии по
противодействию торговле людьми, республиканский реабилитационный
центр по оказанию помощи и защите жертв торговли людьми, структуры по
противодействию и профилактике торговли людьми в составе органов
внутренних дел. В результате этого, в стране было достигнуто резкое
сокращение преступлений, связанных с торговлей людьми.

В мире актуальное значение имеет поиск научных решений проблем,

связанных с механизмами, нормами международного права, национальным
законодательством и правоприменительной практикой установления
ответственности за такие новые формы торговли людьми, как реализация в
отношении человека незаконных сделок, принуждение к занятию незаконной
деятельностью,

принудительный

брак,

принудительное суррогатное

материнство,

проведение

незаконных

опытов

над

человеком,


background image

дифференциации ответственности, индивидуализации наказания, усиления
уголовно-правовых

средств

защиты

интересов

потерпевших

лиц,

находящихся в беспомощном состоянии, беременных женщин и детей,
смягчения наказаний лицам, активно содействовавшим раскрытию
преступления, освобождения от наказания потерпевших, участвовавших в
незаконной деятельности под принуждением, возмещения причиненного
вреда, профилактики преступления.

Данное диссертационное исследование в определенной степени

послужит реализации задач, определенных в законах Республики Узбекистан
«О противодействии торговле людьми» (2008), «О профилактике
безнадзорности и правонарушений среди несовершеннолетних» (2010), «О
профилактике правонарушений» (2014), «Об органах внутренних дел» (2016),
Постановлении Президента Республики Узбекистан «О мерах по повышению
эффективности борьбы с торговлей людьми» (2008) и других нормативно

правовых актах, относящихся к теме.

Связь исследования с основными приоритетными направлениями

развития науки и технологий республики.

Диссертация выполнена в

рамках приоритетного направления I. «Духовно-нравственное и культурное

37

развитие демократического и правового общества, формирование
инновационной экономики» развития науки и технологий республики.

Обзор

зарубежных научных исследований по теме диссертации

1

.

Научные

изыскания, направленные на повышение эффективности противодействия
торговле людьми проводятся в ведущих научных центрах и высших
образовательных учреждениях мира, в частности, New York University,
Rutgers University, Stanford University, University of Minnesota, University of
California, Columbia University (USA), University of New South Wales
(Australia), University of Oxford, University of Cambridge (England), Universität
Leipzig (Germany), International Institute of Social Studies (Netherlands),
European Institute for Crime Prevention and Control (Finland), Université
Panthéon-Assas (France), University of Gothenburg, Uppsala University
(Sweden), Московской государственной юридической академии (Россия),
Московском универститете Министерства внутренних дел Российской
Федерации, а также Академии Министерства внутренних дел Республики
Узбекистан.

В результате проводенных в мире исследований по совершенствованию

мер противодействия торговле людьми получен ряд следующих научных
результатов: доказана связь торговли людьми с незаконной миграцией и
организованной преступностью (Stanford University, Uppsala University,
European Institute for Crime Prevention and Control, International Institute of
Social Studies); конкретизирована характеристика сексуальной эксплуатации,
принудительного труда, рабства, торговли детьми, торговли женщинами и
лица, пострадавшего от торговли людьми (New York University, Columbia
University, University of Oxford, University of Gothenburg, University of


background image

California, University of Minnesota, University of New South Wales, Université
Panthéon-Assas, Universität Leipzig); раскрыта сущность механизма уголовно
правовой охраны свободы личности (Московский университет Министерства
внутренних дел Российской Федерации); выделены периоды формирования
норм, устанавливающих ответственность за торговлю людьми, доказана
эффективность индивидуализации наказания (Московская государственная
юридическая

академия);

обоснована

необходимость

установления

ответственности за новые формы торговли людьми, разработаны
предложения, позволяющие расширить дифференциацию ответственности
(Академия Министерства внутренних дел Республики Узбекистан).

В мире в сфере изучения вопросов совершенствования мер

противодействия торговле людьми проводится ряд исследований по
следующим направлениям: установление ответственности за новые формы
торговли

людьми;

расширение

возможности

дифференциации

ответственности и индивидуализации наказания; усиление уголовно-

1

См.:

www.nyu.edu,

www.rutgers.edu,

www.stanford.edu,

http://umn.edu,

www.universityofcalifornia.edu,

www.columbia.edu,

www.unsw.edu.au,

www.ox.ac.uk,

cam.ac.uk, uni-leipzig.de, http://www.iss.nl, http://www.heuni.fi, www.u-paris2.fr, www.gu.se,
uu.se, msal.ru, https://мосу.мвд.рф, http://akadmvd.uz и др. источники.

38

правовых средств защиты интересов потерпевших лиц, находящихся в

беспомощном состоянии, беременных женщин и детей; смягчение наказания
лицам, активно содействовавшим в раскрытии преступления; освобождение
от наказания потрепевших, участвовавших в незаконной деятельности под
принуждением; совершенствование уголовно-правовых средств возмещения
причиненного

вреда;

повышение

эффективности

профилактики

преступления.

Степень

изученности

проблемы.

Уголовно-правовые

и

криминологические проблемы противодействия торговле людьми изучались
такими зарубежными учеными, как Ю.Ю. Акимова, А.Б. Бекмагамбетов,
М.Ю. Буряк, Т.А. Военная, И.Б. Гетман, С.В. Громов, Д.А. Душко, А.А.
Жинкин, Е.В. Евстифеева, Л.Ю. Егорова, И.Д. Измайлова, Г.К. Ищенко, Ф.Н.
Кадников, Е.А. Кислова, В.А. Козак, Н.Г. Кулакова, Я.Г. Лизогуб, А.И.
Милевский, Л.К. Мхитарян, Т.М. Орцханова, В.А. Попов, Е.М. Полянская,
Ю.П. Смирнов, Е.Е. Шалимов, В.О. Иващенко, Bales Kevin, DeStefano
Anthony, Zimmerman Yvonne C, Kara Siddharth, Maltzahn Kathleen, Matiada
Ngalikpima, Mahdavi Pardis, Michael Mann, Parreñas Rhacel Salazar, Truong
Thanh-Dam, Chin Ko-lin, Louise I Shelley, Hepburn Stephanie, Hua Julietta.

В научных трудах отечественных ученых (К.Р. Абдурасуловой, Ш.

Бердиева, М.Х. Жиянова, И. Исмаилова, Ж.А. Неъматова, Ю.С. Пулатова,
М.А. Ражабовой, М.Х. Рустамбаева, Ф. Тахирова, А.С. Якубова и др.)
исследовались общие вопросы уголовно-правовых и криминологических
аспектов противодействия торговле людьми.


background image

В нашей республике защитили кандидатские диссертации Ш.Х.

Хамраева по теме: «Международно-правовые проблемы ликвидации
траффика (продажи) женщин»

1

, Э.Х. Холова по теме: «Международно

правовые аспекты борьбы с вербовкой женщин и детей»

2

, Н.Б. Курбонов по

теме: «Вопросы ответственности за преступление вербовку людей для
эксплуатации»

3

. В этих работах исследовались отдельные аспекты (вопросы

ответственности за вербовку людей, международно-правовые проблемы
борьбы с торговлей женщинами и детьми) торговли людьми.

Специальные исследования уголовно-правовых и криминологических

проблем противодействия торговле людьми с учетом результатов реформ,
проводимых в судебно-правовой системе нашей страны, норм действующего
национального законодательства и практики их применения, норм
международного права и передового зарубежного опыта не проводились.

Связь темы диссертации с планом научно-исследовательских работ

высшего учебного заведения, в котором выполнена диссертация.

1

Ҳамраева Ш.Ҳ. Аѐллар траффиги (пуллаш)ни бартараф этишнинг халқаро-ҳуқуқий
муаммолари: Юрид. фан. номз. ... дис. — Т., 2004. — 145 б.

2

Холова Э.Х. Международно-правовые аспекты борьбы с вербовкой женщин и

детей: Дис. … канд. юрид. наук. — Т., 2008. — 182 с.

3

Қурбонов Н.Б. Одамлардан фойдаланиш учун ѐллаш жиноятида жавобгарлик

масалалари (жиноят-ҳуқуқий ва криминологик жиҳатлари): Юрид. фан. номз. ... дис.
автореф. — Т., 2011. — 26 б.

39

Диссертация выполнена в рамках научных исследований плана научно
исследовательских работ Академии Министерства внутренних дел
Республики Узбекистан по теме «Актуальные проблемы совершенствования
уголовного законодательства» (2008-2016), «История криминологических
учений, актуальные проблемы в системах предупреждения правонарушений
и исполнения наказаний» (2013-2016).

Целью

исследования

является

разработка

предложений

и

рекомендаций, направленных на совершенствование уголовно-правовых
средств противодействия торговле людьми, повышение эффективности
профилактики данного преступления.

Задачи исследования:

исследование формирования и развития национальных норм,

устанавливающих ответственность за торговлю людьми;

исследование проблем относительно состава торговли людьми (объект,

объективная сторона, субъект, субъективная сторона), а также разработка
предложений и выводов, направленных на их устранение;

исследование проблем относительно отягчающих и особо отягчающих

обстоятельств ответственности за торговлю людьми, а также разработка
предложений и рекомендаций, направленных на их устранение;

исследование проблем квалификации торговли людьми, отграничения от

схожих преступлений, приведения законодательных норм в соответствие с


background image

требованиями

международно-правовых

актов, а также разработка

предложений и выводов, способствующих их устранению;

исследование коллизий в нормах, устанавливающих ответственность за

торговлю людьми, а также разработка предложений и выводов, направленных
на их устранение;

изучение передового опыта зарубежных государств и прошлого опыта,

не утерявшего своей ценности до настоящего времени;

освещение криминологической характеристики торговли людьми,

анализ факторов, способствующих данному преступлению, а также
разработка предложений и рекомендаций по их устранению;

анализ современного состояния профилактики торговли людьми и

разработка предложений и рекомендаций по повышению эффективности
профилактики преступления.

Объект исследования

составляют уголовно-правовые и

криминологические вопросы противодействия торговле людьми.

Предметом

исследования

являются нормы, устанавливающие ответственность за

торговлю людьми, и уголовно-правовые, криминологические отношения,
связанные с совершенствованием практики их применения.

Методы исследования.

В диссертации использовались такие методы

исследования, как анализ и синтез, дедукция и индукция, логический,
историко-правовой анализ, сравнительно-правовой анализ, анкетирование,
анализ уголовных дел и статистических сведений, наблюдение.

40

Научная новизна исследования

заключается в следующем: предложено

установить ответственность за реализацию в отношении человека
незаконных сделок, удержание человека в целях его эксплуатации,
принудительный брак, принудительное суррогатное материнство, проведение
незаконных опытов над человеком, принуждение к занятию незаконной
деятельностью, организацию незаконной миграции;

предложена дифференциация ответственности, путем законодательного

закрепления новых обстоятельств, отягчающих ответственность за торговлю
людьми;

разработаны предложения по устранению коллизий в нормах,

устанавливающих ответственность за торговлю людьми с целью похищение
человека и получения трансплантата;

обосновано введение в уголовный закон отдельной статьи,

предусматривающей ответственность за торговлю детьми и эксплуатацию
ребенка;

обосновано законодательное закрепление специальной поощрительной

нормы о не привлечении к ответственности потерпевших, совершивших
преступление под физическим или психическим принуждением, лиц, активно
содействовавших раскрытию торговли людьми;

конкретизированы характерные особенности (характеристика понятия,

мер, принципов, субъектов) общей, специальной, индивидуальной и


background image

виктимологической профилактики торговли людьми;

предложено

обеспечение

активного

участия

населения

в

предупреждении и раскрытии преступлений (в частности, торговли людьми),
законодательно закрепив вознаграждение граждан, сотрудничавших и
содействовавших органам внутренних дел.

Практический

результат

исследования

.

Предложения

по

установлению ответственности за новые формы торговли людьми, будучи
разработанными в соответствии со стратегией дальнейшего углубления
демократических

реформ

государства

и

формирования

сильного

гражданского

общества,

послужат

модернизации

действующего

законодательства в сфере противодействия данным преступлениям и
предупреждению новых угроз и опасностей, возникающих в отношении
национальной безопасности.

Разработанные предложения по освобождению от наказания лиц,

активно

содействовавших

раскрытию

преступления,

потерпевших,

совершивших преступление под принуждением, усилению уголовно
правовых средств защиты интересов потрепевших лиц, находящихся в
беспомощном состоянии, беременных женщин и детей, послужат
дальнейшей либерализации уголовного законодательства и приведению в
соответствие с тенденциями гуманизма.

Разработанные предложения по расширению дифференциации

ответственности, совершенствованию уголовно-правовых средств

41

возмещения причиненного вреда внесут вклад в решение вопросов,
возникающих в правоприменительной практике.

Разработанные

предложения

и рекомендации по повышению

эффективности профилактики преступлений, в частности, рекомендации
относительно образования территориальных подразделений Национального
центрального бюро Интерпола в Республике Узбекистан, территориальных
реабилитационных центров по оказанию помощи и защите жертв торговли
людьми, Национального института доклада по вопросам торговли людьми, а
также налаживания деятельности информационно-консультативных центров
в махаллинских сходах граждан, будут способствовать предупреждению
становления жертвой торговли людьми и совершенствованию механизмов
защиты прав потерпевших.

Разработанные

рекомендации

1

по

обеспечению

единообразного

применения законодательных норм внесут вклад в осуществление
правильной квалификации преступлений, связанных с торговлей людьми.

Предложения, разработанные в рамках исследования использовались в

учебном процессе Академии Министерства внутренних дел Республики
Узбекистан при введении в учебную программу по дисциплине
«Криминология» темы «Криминологическая характеристика и профилактика


background image

преступлений, связанных с торговлей людьми» (тема 17 – 6 часов: лекция,
семинар, практическое занятие) (2014)

2

, переименовании названия «Отделов,

отделений и групп предупреждения правонарушений, связанных с вербовкой
людей для эксплуатации и в сфере нравственности» в составе службы
предупреждения правонарушений органов внутренних дел в «Отделы,
отделения и группы профилактики торговли людьми, правонарушений
против половой свободы и нравственности» (2015)

3

.

Достоверность результатов исследования.

В ходе проведения

исследования широко использовались общие и специальные методы
научного познания. Результаты исследования доказаны на основе положений
международно-правовых актов и норм национального законодательства,
передового

зарубежного

опыта,

правоприменительной

практики,

общепризнанных положений теории уголовного права, криминологии и
других достоверных источников и достаточных научных аргументов.

Выводы, предложения и рекомендации, эффективно пройдя апробацию,

опубликованы в ведущих национальных и зарубежных изданиях.

1

Фазилов И.Ю. Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексининг одам савдоси учун

жавобгарлик белгиловчи нормаларига илмий-амалий шарҳ: Ўқув-амалий қўлланма. — Т.:
Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2015. — 34 б.; Одам савдоси ва ахлоққа
қарши ҳуқуқбузарликларнинг ҳуқуқий тавсифи: Услубий қўлланма / Т.А. Нурмуҳамедов,
Ш.А. Ганиев, И.Ю. Фазилов. — Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2015. —
125 б.

2

«Jinoyatlarning oldini olish», «Tezkor-qidiruv faoliyati», «Tergov faoliyati», «Ekspert

kriminalistik faoliyat» mutaxassisliklari uchun «Kriminologiya» fanidan o‘quv dasturi /
Tuzuvchilar I. Ismailov, I.Yu. Fazilov. — T.: O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi, 2015.
— 24 b.

3

Акты Министерства внутренних дел Республики Узбекистан № 26/1448 от

29.06.2015 г. и № 6/161605 от 10.2016 г.

42

Полученные результаты утверждены компетентными структурами и

внедрены в практику.

Результаты анкетирования, проведенного для изучения мнения

специалистов (начальников районных, городских отделов (управлений)
внутренних дел, инспекторов профилактики, оперативных сотрудников,
следователей, судей, адвокатов, профессорско-преподавательского состава)
по уголовно-правовым и криминологическим проблемам противодействия
торговле людьми, изучения уголовных дел, статистических сведений
обобщены и оформлены соответствующими документами.

Предложения и рекомендации, содержащиеся в исследовательской

работе разработаны в связи с необходимостью поиска решения
концептуальных проблем международно-правовых актов, национального
законодательства, правоприменительной практики и науки уголовного права,
криминологии.

Научная и практическая значимость результатов исследования.


background image

Научная значимость исследования выражается в том, что содержащиеся в
нем научно-теоретические выводы, предложения и рекомендации могут быть
использованы при совершенствовании международно-правовых норм,
национальных законодательных актов и практики их применения, толковании
соответствующих

норм

закона,

дальнейшем

обогащении

научно

теоретических аспектов науки уголовного права, криминологии, проведении
новых научных исследований по данной теме.

Практические рекомендации и выводы, разработанные в результате

исследования могут быть использованы в законотворчестве, деятельности
судебно-следственных органов и субъектов профилактики правонарушений,
учебном процессе образовательных учреждений.

Внедрение результатов исследования.

Результаты исследования были

использованы в следующем:

предложения

по

совершенствованию

норм,

устанавливающих

ответственность за торговлю людьми нашли свое отражение в проекте Закона
Республики Узбекистан «О внесении изменений и дополнений в некоторые
законодательные акты Республики Узбекистан» (письмо Комитета по
законодательству и судебно-правовым вопросам Законодательной палаты
Олий Мажлиса Республики Узбекистан вх. № 06/1-02/1705 от 06.01.2016 г.).
Использование научных результатов позволит установить ответственность за
новые

формы

торговли

людьми,

расширить

дифференциацию

ответственности,

устранить

коллизии

в

нормах,

способствующие

преступлению факторы;

выводы относительно ососбенностей общей профилактики торговли людьми

учтены в статьях 22-23 Закона Республики Узбекистан «О профилактике

правонарушений» (2014) (письмо № 06/1-06 от 24.06.2014 г. и акт №

06/1-05/1410 Комитета по законодательству и судебно-правовым вопросам

Законодательной палаты Олий Мажлиса Республики Узбекистан). Внедрение

результатов исследования послужило определению понятия и

43

системы мер общей профилактики правонарушений (в частности, торговли

людьми), а также их правильному применению;

предложение

по

совершенствованию

мер,

направленных

на

вознаграждение граждан, сотрудничавших и содействовавших органам
внутренних дел, нашло свое отражение в статье 17 Закона Республики
Узбекистан «Об органах внутренних дел» (2016) (акт № 33/4 от 04.01.2016 г.
Министерства внутренних дел Республики Узбекистан). Внедрение научного
результата внесло вклад в обеспечение активного участия населения в
предупреждении и раскрытии преступлений (в частности, торговли людьми);

предложения по повышению эффективности изучения, обобщения и

внедрения в правоприменительную практику передового зарубежного опыта
нашли свое отражение в главах 2 и 13 Положения Министерства внутренних
дел Республики Узбекистан «О порядке организации международного


background image

сотрудничества в системе Министерства внутренних дел Республики
Узбекистан» (2015) (акты Министерства внутренних дел Республики
Узбекистан № 6/580 от 03.04.2015г. и № 6/1616 от 05.10.2016 г.). Внедрение
результатов исследования внесло вклад в повышение эффективности мер по
общей профилактике преступлений (в частности, торговли людьми);

выводы, предложения относительно характерных особенностей общей,

специальной, индивидуальной и виктимологической профилактики нашли
свое выражение в главах 1, 2, 4, 5, 6, 7, 8, 9 Инструкции Министерства
внутренних дел Республики Узбекистан «Об организации профилактики
торговли

людьми,

правонарушений

против

половой

свободы

и

нравственности» (2015) (акты Министерства внутренних дел Республики
Узбекистан № 26/1448 от 29.06.2015 г. и № 6/1616 от 05.10.2016 г.).
Применение научных результатов внесло вклад в повышение эффективность
общей, специальной, индивидуальной и виктимологической профилактики
торговли людьми;

предложения

относительно

эффективности

использования

возможностей Национального центрального бюро Интерпола в Республике
Узбекистан в противодействии торговле людьми, в частности ее
профилактики нашли свое отражение в главе 13 проекта Инструкции
Министерства внутренних дел Республики Узбекистан «Об организации
деятельности органов внутренних дел Республики Узбекистан по линии
Интерпола» (акт № 32/908 Национального центрального бюро Интерпола в
Республике Узбекистан от 25.03.2015 г.). Внедрение результатов
исследования послужат эффективной организации деятельности органов
внутренних дел по противодействию торговле людьми и незаконной
миграцией в сотрудничестве с Интерполом;

выводы и предложения относительно повышения эффективности

профилактики торговли людьми нашли свое отражение в главе 2 проекта
Инструкции Министерства внутренних дел Республики Узбекистан «О
порядке ведения учета лиц выехавших с постоянного места жительства в
зарубежные государства на длительный срок, организации мер и

44

межведомственного сотрудничества в этой области» (акт № 16/7-5372 от

07.11.2015 г. Министерства внутренних дел Республики Узбекистан).
Использование

научных

результатов

повысит

эффективность

профилактических работ, проводимых с гражданами выезжающими за
границу, а также мер применяемых по обеспечению их прав и безопасности,
предупреждению жертв от торговли людьми;

выводы относительно криминологических и профилактических аспектов

торговли людьми нашли свое выражение в соответствующих главах
следующих учебников, рекомендованных Министерством внутренних дел
Республики Узбекистан для высших учебных заведений Министерства:
«Криминология. Общая часть»

1

, «Криминология. Особенная часть»

2

,


background image

«Деятельность служб профилактики органов внутренних дел»

3

, «Психология

деятельности

профилактики

правонарушений»

4

,

два

из

которых

(«Деятельность служб профилактики органов внутренних дел», «Психология
деятельности

профилактики

правонарушений») считаются первыми

изданиями в нашей стране по этим дисциплинам. Подготовленные с учетом
научных результатов учебники, усовершенствовали научные взгляды и
методологические

подходы,

касающиеся

криминологической

и

профилактической характеристик торговли людьми;

выводы относительно уголовно-правовой характеристики торговли

людьми нашли свое выражение в главе I методического пособия «Правовая
характеристика

торговли

людьми

и

правонарушений

против

нравственности»,

подготовленного

на

основании

распоряжения

Министерства внутренних дел Республики Узбекистан № 3 от 6 января 2015
года и направленного во все территориальные, местные и отраслевые органы
внутренних дел для служебного пользования (акт № 16/7-321 от 25.01.2016 г.
Министерства внутренних дел Республики Узбекистан). Использование
научных результатов внесли вклад в правильную квалификацию
преступлений, связанных с торговлей людьми, а также усовершенствовало

1

Kriminologiya. Umumiy qism: IIV oliy ta’lim muassasalari uchun darslik / I. Ismailov, Q.R.

Abdurasulova, I.Yu. Fazilov. — T.: O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi, 2015. — 252 b.

2

Fazilov I.Yu. Odam savdosi jinoyatlarining kriminologik tavsifi va profilaktikasi (XX bob) //

Kriminologiya. Maxsus qism: IIV oliy ta’lim muassasalari uchun darslik / Mualliflar jamoasi. —
T.: O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi, 2015. — B. 549-575.

3

Ismailov I., Fazilov I.Yu.

Profilaktika xizmatining odam savdosi va axloq sohasidagi huquqbuzarliklar profilaktikasi
faoliyati (XI bob) // Ichki ishlar organlarining profilaktika xizmati faoliyati: IIV oliy ta’lim
muassasalari uchun darslik / Mualliflar jamoasi. — T.: O‘zbekiston Respublikasi IIV
Akademiyasi, 2015. — B. 284-314; Исмаилов И., Фазилов И.Ю. Деятельность службы
профилактики по профилактике правонарушений в сфере нравственности и торговли
людьми (глава ХI) // Деятельность профилактической службы органов внутренних дел:
Учебник для высших учебных заведений МВД / Коллектив авторов. — Т.: Академия МВД
Республики Узбекистан, 2015. — С. 207-229.

4

Ziyodullaev M.Z., Farfiev Yo.A., Fazilov I.Yu.,

Ubaydullaev Sh. Huquqbuzarliklarning viktimologik profilaktikasiga psixologik tavsif (XII bob)
// Huquqbuzarliklar profilaktikasi faoliyati psixologiyasi: IIV oliy ta’lim muassasalari uchun
darslik / Mualliflar jamoasi. — T.: O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi, 2015. — B.
317-339.

45

научные взгляды и методологические подходы относительно уголовно
правовой характеристики торговли людьми.

Апробация результатов исследования.

Результаты исследования

прошли апробацию в ряде международных и республиканских научно
практических форумов, в частности:

в ходе международных научно-практических конференций и форумов по

темам: «Халқаро ҳуқуқий муносабатларда Ўзбекистоннинг ўрни ва роли»
(Ташкент, 2011); «Совершенствование законодательства в сфере защиты прав
человека и гражданина: проблемы и перспективы» (Иркутск, Россия, 2013);


background image

«Роль международных и внутригосударственных рекомендательных актов в
правовой системе России» (Иркутск, Россия, 2013); «Современные проблемы
права и управления» (Тула, Россия, 2013); «Болалар ва ѐшларни ижтимоий
қўллаб-қувватлаш – фаровон ва тараққий этиб борувчи жамият асоси»
(Ташкент, 2013); «The priorities of the world science: experiments and scientifi c
debate» (North Charleston, USA, 2014); «Жиноят ва жиноят процессуал
қонунчилигини такомиллаштириш масалалари: миллий ва хорижий тажриба»
(Ташкент, 2014); «Болалар учун ижтимоий ҳамкорлик: миллий ва халқаро
тажрибалар» (Ташкент, 2014); «Инсон ҳуқуқлари ва манфаатларини ишончли
ҳимоясини таъминлаш – қонун ижодкорлиги ва ҳуқуқни қўллаш
амалиѐтининг муҳим йўналиши» (Ташкент, 2014); «Государство и право.
Актуальные научные проблемы. Рассмотрение, решение, практика» (Гданьск,
Польша, 2015); «Economics, management, law: socio-economic aspects of
development» (Roma, Italy, 2016);

в республиканских научно-практических конференциях и круглых столах

по темам: «Одам савдосига қарши кураш, уни олдини олишнинг ҳуқуқий
муаммолари» (Ташкент, 2009); «БМТ тизимини жаҳон сиѐсатининг янги
архитектурасига мослаштиришнинг концептуал жиҳатлари: Ўзбекистон
Республикаси амалиѐти» (Ташкент, 2009); «Соғлом турмуш тарзини
шакллантиришда ахлоқий қадриятларнинг ўрни» (Ангрен, 2009); «Жиноят
қонунчилигини такомиллаштириш муаммолари» (Ташкент, 2010); «Суд ва
ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар фаолиятини ташкилий таъминлашни
янада такомиллаштириш» (Ташкент, 2010); «Ҳуқуқий тарбия – баркамол
авлодни шакллантиришнинг муҳим омили» (Ташкент, 2010); «Баркамол
авлодни тарбиялашнинг долзарб муаммолари» (Термез, 2010); «Юксак
маънавият – баркамол авлод тарбиясининг пойдевори» (Ташкент, 2010);
«Баркамол авлодни

шакллантиришда ҳуқуқий тарбиянинг аҳамияти»

(Ташкент, 2010); «Марказий Осиѐдаги етакчи манфаатдор ташқи кучлар:
Европа Иттифоқининг минтақадаги роли» (Ташкент, 2010); «Давлат ва ҳуқуқ
назариясининг долзарб муаммолари» (Ташкент, 2010); «Конституция –
демократик ислоҳотларни чуқурлаштириш ва

фуқаролик жамиятини

ривожлантириш асоси» (Ташкент, 2011); «Суд ва ҳуқуқни муҳофаза қилувчи
органлар фаолияти устидан жамоатчилик назорати» (Ташкент, 2011); «Вояга
етмаганлар

ўртасида

назоратсизлик

ва

ҳуқуқбузарликларнинг

профилактикаси тўғрисида»ги қонунни ҳаѐтга татбиқ этиш борасида амалга
оширилиши лозим бўлган устувор вазифалар» (Ташкент, 2011); «Бола
ҳуқуқларини таъминлашда ижтимоий ҳамкорлик» (Ташкент, 2011);

46

«Ўзбекистон ва халқаро ҳамжамият: интеграциялашувнинг сиѐсий, ҳуқуқий

ва ташкилий жиҳатлари» (Ташкент, 2011); «Ўзбекистонда демократик
ислоҳотларни чуқурлаштиришда юридик фанларнинг долзарб муаммолари»
(Наманган, 2011); «Ўзбекистон Республикасида амалга оширилаѐтган
суд-ҳуқуқ ислоҳотлари: муаммо ва истиқболлар» (Ташкент, 2011); «Ташқи
сиѐсий ва ташқи иқтисодий алоқалар учун кадрлар тайѐрлашда тил таълими


background image

ва таржима масалалари» (Ташкент, 2011); «Ёш авлод – кадрлар тайѐрлаш
миллий дастурини

амалга оширувчи асосий куч» (Ташкент, 2011);

«Фуқароларда қонунга итоаткорлик туйғуси янада ортишини таъминлашда
ҳуқуқий билимлар тарғиботининг ўрни» (Ташкент, 2012); «Ўзбекистон
Республикаси Конституцияси – жамиятнинг барқарор ривожланиш кафолати:
ташкилий, сиѐсий ва ҳуқуқий жиҳатлари» (Ташкент, 2012); «Мустаҳкам оила
– ҳуқуқбузарликларнинг олдини олиш гарови» (Ташкент, 2012); «Юридик
конфликтларни олдини олиш ва уларни ҳал этиш механизмини
такомиллаштириш муаммолари» (Ташкент, 2013); «Қонунчилик ва ҳуқуқни
қўллашнинг долзарб муаммолари» (Ташкент, 2013); «Одам савдосига қарши
курашишнинг жиноий-ҳуқуқий ва криминологик муаммолари» (Ташкент,
2013); «Ўзбекистон Республикасида қонунчиликни такомиллаштиришнинг
назарий ва амалий масалалари» (Ташкент, 2014); «Криминологиянинг
долзарб масалалари»

(Ташкент, 2014); «Жиноят қонунчилигининг

либераллаштириши шароитида

айрим жиноятларни декриминализация

қилиш масалалари» (Ташкент, 2014);

«Жиноят ҳуқуқининг долзарб

масалалари» (Ташкент, 2014); «Жамоат тартибини сақлаш ва фуқаролар
хавфсизлигини таъминлашнинг долзарб масалалари» (Ташкент, 2015);
«Ўзбекистон Республикасининг «Ҳуқуқбузарликлар

профилактикаси

тўғрисида»ги қонуни ижросини таъминлашнинг асосий йўналишлари»
(Ташкент, 2015); «Одил судловнинг коррупцияга қарши курашдаги роли ва
аҳамияти» (Ташкент, 2015); «Иштирокчиликда содир

этиладиган

жиноятларга қарши курашнинг миллий тажрибаси: бугунги ҳолати ва
қонунчиликни такомиллаштириш истиқболлари» (Ташкент, 2016).

Выводы, предложения и рекомендации по повышению эффективности

профилактики торговли людьми прошли апробацию в процессе лекций,
прочитанных диссертантом в ходе выездных учебных занятий для всего
личного состава сотрудников служб профилактики правонарушений
Министерства внутренних дел Республики Каракалпакстан, Управлений
внутренних дел Хорезмской, Бухарской, Навоийской, Кашкадарьинской,
Сурхандарьинской, Самаркандской областей (на основании распоряжения
Министерства внутренних дел Республики Узбекистан № 47 от 20.03.2014 г.),
проведенных с 27 марта по 8 апреля 2014 года.

Опубликование результатов исследования

.

По теме диссертации

опубликовано 95 научных работ, в том числе 2 монографии, 80 научных
статей (11 – в зарубежных изданиях).

Структура и объем диссертации.

Диссертация состоит из введения, 4

глав, заключения, 260 страниц текста, списка использованной литературы,
перечня условных обозначений и терминов, 5ти приложений.

47

ОСНОВНОЕ СОДЕРЖАНИЕ ДИССЕРТАЦИИ

Во

введении

диссертации

обосновывается

актуальность

и

востребованность

темы

исследования;

указывается

соответствие


background image

исследования приоритетным направлениям развития науки и технологий
республики, а также связь с научно-исследовательскими работами высшего
учебного заведения, в котором выполнена диссертация; характеризуются
цель, задачи, объект, предмет и методы исследования; изложены степень
изученности проблемы, обзор зарубежных научных исследований, научная
новизна и практический результат исследования; раскрывается научная и
практическая значимость полученных результатов; приводятся сведения о
достоверности, внедрении, апробации и опубликовании результатов
исследования, а также структуре и объеме диссертации.

Первая глава диссертации посвящена

«Историко-правовой анализ

национальных норм, предусматривающих ответственность за торговлю
людьми»

. Историко-правовой анализ национальных норм, устанавливающих

ответственность за торговлю людьми, с одной стороны, предоставляет
возможность узнать как возникли данные нормы и каким образом они
совершенствовались (развивались), с другой стороны, служит определению
современного состояния и перспектив развития данных норм. Также, на
основе историко-правового анализа можно выявить не утерявший до
настоящего момента своей ценности опыт прошлых лет и разработать
рекомендации по его использованию.

Исходя

из особенностей правовых источников определенных

исторических периодов, формирование и развитие национальных норм,
предусматривающих ответственность за торговлю людьми в исследовании
подразделяется на следующие периоды: 1) доисламский период; 2) с
доисламкого периода до захвата царской Россией; 3) период колонизации
царской России; 4) период социалистического строя; 5) период
независимости Республики Узбекистан. В этих периодах выявлены
особенности

формирования

и

развития

национальных

норм,

предусматривающих ответственность за торговлю людьми.

Во второй главе исследовательской работы

«Уголовно-парвовой анализ

состава торговли людьми»

исследованы проблемы, относящиеся к объекту,

объективной стороне, субъекту и субъективной стороне торговли людьми.

Как и любой состав преступления, состав торговли людьми состоит из

объективных (объект, объективная сторона) и субъективных (субъект,
субъективная сторона) признаков. Отсутствие хотя бы одного из этих
признаков влечет к признанию отсутствия состава преступления в деянии. В
связи с этим, следует правильно понимать содержание и единообразно
применять объективные и субъективные признаки состава преступления.

В исследовании подробно описан и классифицирован объект торговли

людьми:

общий объект торговли людьми – общая совокупность общественных

отношений, охраняемых уголовным законодательством (подобным образом
общепризнано описывать общий объект всех преступлений);

48

родовой объект торговли людьми – охраняемые уголовным законом


background image

общественные

отношения,

обеспечивающие

неприкосновенность

признанных в качестве наивысшей ценности естественных прав человека,
которым причиняется вред либо создается реальная угроза причинения вреда
в результате данного преступления;

видовой объект торговли людьми – охраняемые уголовным законом

общественные отношения, обеспечивающие неприкосновенность свободы
человека, которым причиняется вред либо создается реальная угроза
причинения вреда в результате данного преступления;

основной непосредственный объект торговли людьми – охраняемые

уголовным законом общественные отношения, обеспечивающие право
человека на передвижение, выбор места для временного или постоянного
жительства, встречаться и общаться с другими людьми, трудиться и
заниматься другими не запрещенными законом видами деятельности,
свободу совместного проживания, свободу женщины на рождение детей,
неприкосновенность целостности организма человека, гарантирующие не
использование людей в качестве предмета незаконных сделок, которым
причиняется вред либо создается реальная угроза причинения вреда в
результате данного преступления;

дополнительный непосредственный объект торговли людьми –

охраняемые уголовным законом общественные отношения, обеспечивающие
право человека на жизнь, здоровье, честь, достоинство, собственность,
установленный порядок реализации служебных полномочий и оборота
документов, а также неприкосновенность правового режима Государственной
границы Республики Узбекистан, которым причиняется вред либо создается
реальная угроза причинения вреда в результате данного преступления;

факультативный непосредственный объект торговли людьми –

охраняемые уголовным законом общественные отношения, обеспечивающие
неприкосновенность жизни и здоровья рдственников потерпевшего и других
лиц, которым причиняется вред либо создается реальная угроза причинения
вреда в результате данного преступления.

В ходе изложения основного непосредственного объекта торговли

людьми определяется, в каких областях деятельности человека могут
ограничиваться его свободы в результате данного преступления. По мнению
автора, под свободой человека понимается обособленность человека от
каких-либо ограничений, притеснений и других подобных факторов,
действие или бездействие в соответствии с добровольно принятым им
решением и желаниями, в рамках общепринятых в обществе норм
нравственности и на основе законодательства.

Анализируются проблемы, связанные с деяниями, составляющими

объективную сторону торговли людьми, временем окончания преступления,
соучастием в преступлении.

Определено, что в действующем Уголовном кодексе (в дальнейшем –

УК) объективная сторона торговли людьми проявляется в следующих
деяниях: 1) купля-продажа человека; 2) вербовка человека с целью его


background image

49

эксплуатации; 3) перевозка человека с целью его эксплуатации; 4) передача
человека с целью его эксплуатации; 5) укрывательство человека с целью его
эксплуатации; 6) получение человека с целью его эксплуатации (ч.1 ст. 135
УК).

При исследовании выявлены новые формы торговли людьми и

предложено установление ответственности за данные деяния. В частности,
обосновано отнесение к деяниям, составляющим в объективную сторону
торговли людьми следующее: 1) реализация незаконных сделок в отношении
человека; 2) вербовка человека с целью его эксплуатации; 3) перевозка
человека с целью его эксплуатации; 4) передача человека с целью его
эксплуатации; 5) получение человека с целью его эксплуатации; 6)
укрывательство человека с целью его эксплуатации; 7) удержание человека с
целью его эксплуатации.

Раскрыто и описано содержание деяний, составляющих торговлю

людьми и ее объективную сторону:

торговля людьми – реализация незаконных сделок в отношении человека

либо вербовка, перевозка, передача, получение, укрывательство или
удержание человека в целях его эксплуатации;

реализация незаконных сделок в отношении человека – обмен человека

на другого или на материальные ценности, а равно купля-продажа человека,
передача его другому лицу или получение от него в качестве дара, аренды,
залога, наследства, долга или предмета иного незаконной сделки;

вербовка человека в целях его эксплуатации – действия (поиск будущей

жертвы, достижения соглашения, организация прибытия к месту
эксплуатации и др.), направленные на вовлечение другого лица в
определенные формы эксплуатации человека;

перевозка человека с целью его эксплуатации – доставка человека из

одного места в другое, заведомо зная о его предназначении для эксплуатации
или эксплуатации;

передача человека с целью его эксплуатации – физическая передача

другого лица кому-либо в целях его эксплуатации (за исключением передачи
другому лицу в качестве предмета незаконной сделки в отношении человека);

получение человека в целях его эксплуатации – физическое получение

другого лица от кого-либо в целях его эксплуатации (за исключением
получения от другого лица в качестве предмета незаконной сделки в
отношении человека);

укрывательство человека в целях его эксплуатации – содержание другого

лица, заведомо зная о его предназначении для эксплуатации или
эксплуатации в любом тайном от представителей власти, его родственников
или других заинтересованных в его судьбе лиц месте, совершение действий,
затрудняющих установление ими местонахождения потрепевшего, отказ в его
освобождении, а равно предоставление местожительства или иного места для
его сокрытия;


background image

удержание человека с целью его эксплуатации – помещение другого

лица, заведомо зная о его предназначении для эксплуатации или
эксплуатации в

50

определенное место, содержание в качестве заложника или другие действия,
направленные на обеспечение его пребывания в данном месте. Проведен
анализ проблем, связанных с субъектом и субъективной стороной торговли
людьми.

Раскрыто

содержание субъекта торговли людьми. Обосновно

возникновение необходимости развития взглядов на третий основной
признак (быть физическим лицом) общего субъекта преступления, в ходе
чего выдвигается позиция возможности представления в качестве субъекта
торговли людьми не только физического лица, но также и юридического.

Определено, что в действующем законодательстве формы эксплуатации

человека состоят из следующего: 1) эксплуатация проституции других лиц
или другие формы сексуальной эксплуатации; 2) принудительный труд или
услуги; 3) рабство; 4) обычаи, сходные с рабством; 5) подневольное
состояние; 6) изъятие органов или тканей человека (Раздел УК «Правовое
значение терминов»).

При исследовании выявлены новые формы эксплуатации человека и

предложено установление ответственности за данные деяния. В частности, к
формам эксплуатации человека обосновано отнести: 1) сексуальная
эксплуатация; 2) принудительный труд (услуги); 3) рабство; 4) обычаи
сходные с рабством; 5) подневольное состояние; 6) принудительный брак; 7)
принудительное суррогатное материнство; 8) проведение над человеком
противозаконных опытов; 9) изъятие органов, тканей и/или клеток человека;
10) принуждение к занятию незаконной деятельностью.

Раскрыто содержание эксплуатации человека и ее форм. В связи с чем

разработаны следующие понятия:

эксплуатация человека – сексуальная эксплуатация, принудительный

труд (услуги), рабство, обычаи, сходные с рабством, подневольное состояние,
принудительный брак, принудительное суррогатное материнство, проведение
над человеком противозаконных опыт, ов изъятие органов, тканей и (или)
клеток человека, принуждение к занятию незаконной деятельностью;

сексуальная эксплуатация – выполнение действий имеющих развратный

или порнографический характер, изготовление продукции такого характера
или участие в представлениях такого содержания, использование другого
лица вопреки его воле для занятий проституцией;

принудительный брак – принуждение женщины (мужчины) к

замужеству (женитьбе), сожительству или продолжению брачного
сожительства,

а

равно

состояние

в

браке

против

воли

или

воспрепятствование замужеству (женитьбе);

принудительное суррогатное материнство – принуждение женщины к

беременности путем искусственного или естественного оплодотворения,


background image

рождению или грудному вскармливанию новорожденного;

проведение над человеком незаконных опытов – проведение над

человеком без его согласия медицинских, биомедицинских или научных
опытов, а равно использование эмбриона человека в коммерческих, военных
или промышленных целях, клонирование человека;

51

изъятие органов, тканей и/или клеток человека – изъятие у другого

человека против его воли органов, тканей и/или клеток посредством
операционного вмешательства с нарушением анатомического строения тела;

принуждение к занятию незаконной деятельностью – использование

другого человека против его воли для занятия попрошайничеством, в
вооруженных столкновениях, военных действиях либо другой незаконной
деятельности.

Учитывая, что все формы эксплуатации человека – различные

проявления именно одного деяния (эксплуатация человека), являются
логическим продолжением (последствием) торговли людьми, а также, то, что
по степени общественной опасности торговля людьми и эксплуатация
человека являются альтернативными деяниями, обоснована обобщение всех
норм, устанавливающих ответственность за формы торговли людьми и
эксплуатации человека (кроме торговли детьми и эксплуатации ребенка) в
одну статью (ст. 135) уголовного закона.

Основываясь на вышеизложенных выводах, часть 1 статьи 135 УК

предложено изложить в следующей редакции:

«Статья 135. Торговля людьми или эксплуатация человека
Реализация незаконной сделки в отношении человека либо вербовка,

перевозка, передача, получение, укрывательство или удержание человека в
целях его эксплуатации, а равно эксплуатация человека –

наказывается ограничением свободы от трех до пяти лет либо лишением

свободы от трех до пяти лет».

Внедрение данного предложения позволит установить ответственность

за новые формы торговли людьми и эксплуатации человека. В третьей главе
диссертации

«Совершенствование уголовно-правых мер

противодействия торговле людьми»

исследованы вопросы, связанные с

отягчающими ответственность обстоятельствами торговли людьми,
коллизиями в нормах закона, отличительные черты торговли людьми от
признаков других схожих преступлений, дальнейшим приведением
национального законодательства в соответствие с требованиями
международных правовых актов.

В действующем законе определены следующие обстоятельства,

отягчающие ответственность за торговлю людьми: а) торговля людьми,
совершенная путем похищения, применения насилия или угрозы его
применения либо других форм принуждения; б) торговля людьми,
совершенная в отношении двух или более лиц; в) торговля людьми,
совершенная в отношении лица, заведомо для виновного находившегося в


background image

беспомощном состоянии; г) торговля людьми, совершенная в отношении
лица, находящегося в материальной или иной зависимости от виновного; д)
торговля людьми, совершенная повторно или опасным рецидивистом; е)
торговля людьми, совершенная по предварительному сговору группой лиц;
ж) торговля людьми, совершенная с использованием служебного положения;
з) торговля людьми, совершенная с перемещением потерпевшего через
Государственную границу Республики Узбекистан или с незаконным
удержанием его за

52

границей; и) торговля людьми, совершенная с использованием поддельных
документов, а равно с изъятием, сокрытием либо уничтожением документов,
удостоверяющих личность потерпевшего; к) торговля людьми, совершенная с
целью получения трансплантата (ч. 2 ст. 135 УК).

В ходе исследования разработанны следующие предложения,

направленные на расширение дифференциации отвественности, устранению
коллизий в законодательных нормах:

в целях устранения противоречия в норме, предусматривающей

ответственность за торговлю людьми, совершенную с применением насилия
или угрозой применения насилия, в пункте «а» части 2 статьи 135 УК слова
«применения насилия или угрозы его применения» заменить словами
«применения насилия опасного для жизни или здоровья либо угрозой
применения такого насилия»;

в целях правильного уяснения содержания и единообразного

применения понятия «торговля людьми, совершенная путем применения
других форм насилия», в пункте «а» части 2 статьи 135 УК слова «либо
других форм принуждения» исключить и дополнить часть 2 настоящей
статьи пунктом «путем вымогательства»;

в целях разрешения вопросов, возникающих при дифференциации

ответственности за торговлю людьми, совершенную в отношении лица,
находящегося в беспомощном состоянии или путем приведения
потерпевшего в беспомощное состояние, в пункте «в» части 2 статьи 135 УК
слова «лица, заведомо для виновного находившегося в беспомощном
состоянии» заменить словами «лица, находившегося в беспомощном
состоянии», а также дополнить настоящий пункт словами «путем приведения
потерпевшего в беспомощное состояние»;

в целях решения вопросов, возникающих при правильном уяснении

содержания и единообразном применении понятия «торговля людьми,
совершеннаяс использованием служебного положения», изложить пункт «ж»
(с использованием служебного положения) части 2 статьи 135 УК в
следующей редакции: «лицом, с использованием своих служебных
полномочий»;

в целях разрешения вопросов, возникающих при дифференциации

ответственности за торговлю людьми, совершенную в отношении
беременной женщины, дополнить часть 2 статьи 135 УК пунктом «в


background image

отношении женщины, находящейся в состоянии беременности»;

в целях разрешения вопросов, возникающих при дифференциации

ответственности за торговлю людьми, совершенную путем обмана или
злоупотребления доверием, дополнить часть 2 статьи 135 УК пунктом «путем
обмана или злоупотребления доверием»;

в целях устранения противоречия в норме, предусматривающей

ответственность за торговлю людьми, совершенную с целью получения
трансплантата, исключить пункт «к» (с целью получения трансплантата)
части 2 статьи 135 УК.

На основе вышеизложенного часть 2 статьи 135 УК предлагается

изложить в следующей редакции:

53

«Те же действия, совершенные:

а) в отношении лица, находящегося в материальной, служебной или

иной зависимости от виновного;

б) в отношении лица, находившегося в беспомощном состоянии или

путем приведения потерпевшего в беспомощное состояние; в) в отношении
беременной женщины;

г) путем обмана или злоупотребления доверием;
д) путем вымогательства;

е) с применением насилия опасного для жизни или здоровья либо угрозы

применения такого насилия;

ж) с использованием поддельных документов, а равно с изъятием,

сокрытием либо уничтожением документов, удостоверяющих личность
потерпевшего;

з) лицом, с использованием своего служебного положения;
и) повторно или опасным рецидивистом;
к) по предварительному сговору группой лиц, –
наказываются лишением свободы от пяти до восьми лет».
Реализация данного предложения:
разрешит коллизии в нормах, предусматривающих ответственность за

торговлю людьми, совершенную путем применения насилия либо угрозы
применения насилия, с целью получения трансплантата.

решит

вопросы,

возникающие при уяснении содержания и

единообразном применении понятий «торговля людьми, совершенная путем
применения иных форм принуждения», «торговля людьми, совершенная с
использованием служебного положения».

позволит расширить дифференциацию ответственности за торговлю

людьми, в частности, разрешит вопросы, возникающие при дифференциации
отвественности за торговлю людьми, совершенную в отношении беременной
женщины, лица, находившегося в беспомощном состоянии, путем
приведения

потерпевшего

в

беспомощное

состояние,

обмана,

злоупотребления доверием.

В

действующем

законодательстве

определены

следующие


background image

обстоятельства, особо отягчающие ответственность за торговлю людьми: а)
торговля людьми, совершенная в отношении лица, заведомо для виновного
не достигшего восемнадцати лет; б) торговля людьми, повлекшая смерть
потерпевшего или иные тяжкие последствия; в) торговля людьми,
совершенная особо опасным рецидивистом; г) торговля людьми,
совершенная организованной группой или в ее интересах (ч. 3 ст. 135 УК).

В

ходе

исследования

выработаны

следующие

предложения,

направленные на совершенствование норм относительно обстоятельств,
особо отягчающих ответственность за торговлю людьми, и их
применительной практики:

в целях устранения коллизий в нормах, предусматривающих

ответственность за торговлю людьми, совершенную путем похищения, в
пункте «а» (путем похищения, применения насилия или угрозы его
применения либо других форм принуждения) части 2 статьи 135 слово

54

«похищения» исключить, часть 3 настоящей статьи дополнить пунктом

«совершенное путем похищения» и в санкции части 3 (наказываются
лишением свободы от восьми до двенадцати лет) слова «до двенадцати лет»
заменить словами «до пятнадцати лет»;

учитывая повышение общественной опасности торговли людьми,

совершаемой в отношении двух или более лиц, пункт «б» части 2 статьи 135
УК исключить, часть 3 настоящей статьи дополнить пунктом «совершенная в
отношении двух или более лиц»;

учитывая повышение общественной опасности торговли людьми,

совершаемой с перемещением потерпевшего через Государственную границу
Республики Узбекистан или с незаконным удержанием его за границей, пункт
«з» части 2 статьи 135 УК исключить, дополнить часть 3 настоящей статьи
пунктом «с перемещением потерпевшего через Государственную границу
Республики Узбекистан или с незаконным удержанием его за границей»;

в целях разрешения вопросов, возникающих при дифференциации

ответственности за торговлю людьми, повлекшую тяжкие последствия, пункт
«б» части 3 статьи 135 УК (повлекшие смерть потерпевшего или иные
тяжкие последствия) изложить в следующей редакции «повлекшие
заражение венерическим заболеванием или вирусом иммунодифицита
человека (ВИЧ-инфекцией), причинение тяжкого телесного повреждения,
смерть человека, самоубийство потерпевшего или его эксплуатацию в
течение длительного (не менее двадцати одного дня) времени;

в целях разрешения вопросов, возникающих при дифференциации

ответственности

за

торговлю

людьми,

совершенную

преступным

сообщестовм либо в его интересах, пункт «г» (совершенные организованной
группой или в ее интересах) части 3 статьи 135 изложить в следующей
редакции: «совершенные организованной группой или преступным
сообществом либо в их интересах»;

в целях дифференциации ответственности за торговлю людьми,


background image

повлекшую причинение значительного, крупного или особо крупного
ущерба, а также разрешения вопросов, возникающих при возмещении
причиненного вреда уголовно-правовыми средствами, часть 3 статьи 135 УК
дополнить пунктом «повлекшие причинение значительного, крупного или
особо крупного ущерба, если этот ущерб не был заглажен».

На основе вышеизложенного часть 3 статьи 135 УК предлагается

изложить в следующей редакции:

«Те же деяния:

а) совершенные в отношении двух или более лиц;
б) совершенные путем похищения;

в) совершенные с перемещением потерпевшего через Государственную

границу Республики Узбекистан или с незаконным удержанием его за
границей;

г) повлекшие заражение венерическим заболеванием или вирусом

иммунодифицита человека (ВИЧ-инфекцией), причинение тяжкого телесного

55

повреждения, смерть человека, самоубийство потерпевшего или его

эксплуатацию в течение длительного (не менее двадцати одного дня)
времени;

д) повлекшие причинение значительного, крупного или особо крупного

ущерба, если этот ущерб не был заглажен;

е) совершенные особо опасным рецидивистом;

ж) совершенные организованной группой или преступным сообществом

либо в их интересах, –

наказываются лишением свободы от восьми до пятнадцати лет».
Реализация данного предложения:
устранит коллизии в нормах, предусматривающих ответственность за

торговлю людьми, совершаемую путем похищения, а также обеспечит
справедливость назначаемого наказания за данное деяние;

послужит обеспечению справедливости наказания, применяемого за

торговлю людьми, совершенную в отношении двух или более лиц, а также
своершенную с перемещением потерпевшего через Государственную
границу Республики Узбекистан или с незаконным удержанием его за
границей, то есть соответствию тяжести преступления, степени вины и
общественной опасности лица;

решит вопросы, возникающие при правильном уяснении содержания и

единообразном применении понятия «торговля людьми, повлекшая тяжкие
последствия»;

позволит расширить дифференциацию ответственности за торговлю

людьми, в частности, разрешит вопросы, возникающие при дифференциации
ответственности за торговлю людьми, повлекшую заражение венерическим
заболеванием или вирусом иммунодифицита человека (ВИЧ-инфекцией),
причинение тяжкого телесного повреждения, смерть человека, самоубийство
потерпевшего или его эксплуатацию в течение длительного (не менее


background image

двадцати одного дня) времени, причинение значительного, крупного или
особо крупного ущерба, организованной группой или преступным
сообществом либо в их интересах;

послужит эффективному возмещению уголовно-правовыми средствами

ущерба, причиненного торговлей людьми.

В ходе исследования обосновывается необходимость закрепления в

уголовном законе специальных поощрительных норм о непривлечении к
ответственности потерпевших от торговли людьми, совершивших
преступление в результате физического или психического принуждения, а
также лиц, активно содействовашего раскрытию торговли людьми. В
частности, статью 135 УК предложено дополнить частью 4 следующей
редакцией:

«Не привлекается к ответственности потерпевший, совершивший

преступление в результате физического или психического принуждения, а
равно лицо, добровольно заявившее о готовящемся или совершаемом
группой лиц, организованной группой или преступным сообществом
преступлении и активно содействовавшее его раскрытию».

Реализация данного предложения:

56

устранит проблемы, возникающие при применении норм, касающихся

освобождения

от

ответственности

потерпевших

за

преступление,

совершенное в результате физического или психического принуждения, и
разрешит коллизии в нормах закона;

послужит устранению обстоятельств, препятствующих активному

сотрудничеству потерпевших с правоохранительными органами в раскрытии
преступления;

создает условия эффективного обеспечения посредством уголовно

правовых средств активного сотрудничества виновных лиц с
правоохранительными органами в раскрытии преступления;

послужит дальнейшему обеспечению соответствия норм закона

требованиям международных правовых актов.

В соответствии с действущим законодательством, купля-продажа лица,

заведомо для виновного не достигшего восемнадцати лет либо его вербовка,
перевозка, передача, укрывательство или получение в целях его эксплуатации
– наказывается лишением свободы от восьми до двенадцати лет (п. «а» ч. 3
ст. 135 УК).

В ходе исследования обосновано исключить пункт «а» части 3 статьи

135 УК и ввести в уголовное законодательство отдельную статью,
устанавливающую ответственность за торговлю детьми и эксплуатацию
ребенка. В частности, предлагается дополнить главу V (Преступления против
семьи, молодежи и нравственности) Особенной части УК статьй 127

1

следующей редакции:

«Статья 127

1

. Торговля детьми или эксплуатация ребенка

Реализация незаконной сделки в отношении ребенка либо вербовка,


background image

перевозка, передача, получение, укрывательство или удержание ребенка в
целях его эксплуатации, а равно эксплуатация ребенка, –

наказывается лишением свободы от пяти до восьми лет.
Те же действия, совершенные:

а) в отношении несовершеннолетнего лица, находившегося в

беспомощном состоянии или путем приведения потерпевшего в
беспомощное состояние;

б) путем обмана или злоупотребления доверием;

в) путем болани назорат қилувчи шахснинг розилигини олиш учун уни

тўловлар ѐки манфаатдор этиш эвазига оғдириб олиш орқали; г) путем
вымогательства;

д) с применением насилия опасного для жизни или здоровья либо

угрозы применения такого насилия;

е) с использованием поддельных документов, а равно с изъятием,

сокрытием либо уничтожением документов, удостоверяющих личность
потерпевшего;

ж) лицом, с использованием своего служебного положения;
з) повторно или опасным рецидивистом;
и) по предварительному сговору группой лиц, –
наказываются лишением свободы от восьми до двенадцати лет.

57

Те же деяния:

а) совершенные в отношении двух или более несовершеннолетних
лиц; б) совершенные путем похищения;

в) совершенные с перемещением потерпевшего через Государственную

границу Республики Узбекистан или с незаконным удержанием его за
границей;

г) повлекшие заражение венерическим заболеванием или вирусом

иммунодифицита человека (ВИЧ-инфекцией), причинение тяжкого телесного
повреждения, смерть человека, самоубийство потерпевшего или его
эксплуатацию в течение длительного (не менее двадцати одного дня) времени;

д) повлекшая причинение значительного, крупного или особо крупного

ущерба, если этот ущерб не был заглажен;

е) совершенная особо опасным рецидивистом;

ж) совершенная организованной группой или преступным сообществом

либо в их интересах, –

наказывается лишением свободы до семнадцати лет.
Не привлекается к ответственности потерпевший, совершивший

преступление в результате физического или психического принуждения, а
равно лицо, добровольно заявившее о готовящемся или совершаемом
группой лиц, организованной группой или преступным сообществом
преступлении и активно содействовавшее его раскрытию».

Реализация данного предложения позволит установить ответственность

за новые формы торговли детьми, эксплуатации ребенка, а также


background image

осуществить дальнейшее приведение национальных норм в соответствие с
нормами международно-правовых актов.

В ходе исследования раскрыты отличительные черты торговли людьми.

Отличающие ее от других схожих преступлений – похищения человека,
взятие лица в заложники, сводничество или содержание притона. В
частности, для решения вопросов, возникающих при различении торговли
людьми, совершенной посредством похищения ( пункт «а» ч. 2 ст. 135 УК),
от похищения человека (ст. 137 УК), а также правильном уяснении и
единообразном применении понятия похищения человека, диспозицию части
1 статьи 137 УК (Похищение человека при отсутствии признаков,
предусмотренных статьей 245 настоящего Кодекса) предлагается изложить в
следующей редакции: «Захват человека, перемещение его против воли с
места жительства в другое место и удержание, при отсутствии признаков,
предусмотренных статьями 135, 245 настоящего кодекса».

Обосновано, что сексуальная эксплуатация включает в себя также

эксплуатацию человека против его воли с целью занятия проституцией. На
основании этого вывода рекомендована необходимость квалификации
действий по использованию другого лица с его добровольного согласия для
занятий проституцией по статье 131 (сводничество или содержание
притонов); а действия по использованию другого лица вопреки его воле для
занятий проституцией по статье 135 (торговля людьми).

58

В главе четвертой исследовательской работы

«Совершенствование

криминологических

мер

противодействие

торговле

людьми»

проанализированы

вопросы,

связанные

с

криминологической

характеристикой

торговли

людьми,

способствующими

данному

преступлению факторами, профилактикой преступления.

Раскрыты количественные и качественные показатели (состояние,

степень,

структура,

география,

тенденции)

торговли

людьми,

конкретизирована

криминологическая

характеристика

личности

потерпевшего и виновного лица. В частности, лицам, склонным к
совершению торговли людьми, и лицам с высокой вероятностью стать
потерпевшими от торговли людьми даны следующие характеристики:

лица, склонные к совершению торговли людьми – лица, оказывающие

содействие в незаконном пересечении Государственной границы и
занимающихся незаконным трудоустройством граждане за границей;
занимающиеся перевозкой пассажиров и грузов в зарубежные страны на
автотранспортных средствах; занимающиеся неофициальной трудовой
деятельностью в зарубежных странах; депортированные из зарубежных
государств; ранее судимые; ранее пострадавшие от торговли людьми;
содержатели публичных домов (дома терпимости, притоны, игорные дома) и
сводники; страдающие заболеваниями, представляющими опасность для
окружающих (венерические болезни, ВИЧ-инфекции и т.п.); предлагающие


background image

высооплачиваемую работу за границей для «молодых и привлекательных
девушек», «мужчин, имеющих профессии»; лица с антисоциальным
поведением, осуществляющие деятельность в туристических фирмах, биржах
труда, брачных или модельных агентствах, таких местах развлечений
(отдаха) как сауны, клубы, дискотеки и др.

лица с высокой вероятностью стать потерпевшими от торговли людьми –

лица, занимающиеся неофициальной трудовой деятельностью за границей и
выезжающие с этой целью за границу; лица легкого поведения (проститутки,
их клиенты, гомосексуалисты, ведущие беспорядочную половую жизнь);
живущие в нездоровой среде и страдающие алкоголизмом или наркоманией;
находящиеся в беспомощном состоянии и пребывающие в трудном
материальном положении; депортированные из зарубежных государств;
систематически пользующиеся услугами туристических фирм, бирж труда,
брачных или модельных агентств, таких мест развлечений (отдаха) как
сауны, клубы, дискотеки и др.

Конкретизированы основные факторы, способствующие торговле

людьми, которые систематизированы следующим образом: 1) недостаточный
уровень правовых знаний и нравственной культуры граждан, воздействия
проводимой агитационно-пропагандистской работы; 2) безработица,
недостаточный уровень мер, направленных на обеспечение работой граждан,
вернувшихся после длительного пребывания за рубежом, а также
окончивших учебные заведения молодых людей работой по специальности;

3) неполная обеспеченность достоверной информацией о возможностях

трудоустройства и безопасных условий труда за рубежом граждан
выезжающих

59

за границу, чрезмерное доверие вербовщикам, сокрытие от
правоохранительных органов цели выезда и того, кто вывозит (вызывает) за
границу; 4) оказание отдельными гражданами в личных интересах
(материальная заинтересованность) содействия в незаконном пересечении
гражданами Государственной границы, занятие незаконной организацией
трудоустройства за границей;

5) случаи неполного раскрытия преступлений торговли людьми,

отсутствие

активного

сотрудничества

потерпевших

лиц

с

правоохранительными органами в раскрытии преступлений;

6) повышенный спрос в развитых зарубежных государствах на дешевую

рабочую силу, групповой выезд граждан, особенно, молодежи для занятия
нелегальной трудовой деятельностью за рубежом и ее попадание под влияние
«массовой культуры»;

7) высокий спрос на сексуальные услуги, существование притонов и

осуществление ими деятельности под маской «ночных клубов, саун или
массажных кабинетов»;

8) существование и увеличение количества в мировой информационной

сети Интернет веб-сайтов, пропагандирующих насилие, жестокость,


background image

порнографию и проституцию, предлагающих сексуальные услуги, а также
приглашающих (в действительности вовлекающих в эксплуатацию) на
высокооплачиваемую работу «молодых и привлекательных девушек» и
«мужчин, имеющих профессии»;

9) существование ряда новых (не предусмотренных в законе) форм

торговли людьми и эксплуатации человека, не предусматривающих
ответственности в законе, отсутствие ответственности юридического лица;

10) высокое желание у граждан быстрого обогащения легкими путями;

11) семейно-бытовые конфликты, в частности, разводы молодых семей и
др. Разработаны предложения и рекомендации по устранению основных

факторов, способствующих торговле людьми.. В частности, выявлено, что

неполная обеспеченность достоверной информацией о возможностях
трудоустройства и безопасных условий труда за рубежом граждан
выезжающих за границу, случаи незаконного занятия организацией
трудоустройства граждан за границей в большинстве случаев способствуют
торговле людьми. В целях устранения данных факторов:

1. Обосновано законодательное закрепление норм, гарантирующих

право на получение гражданином, выезжающим за границу, информации об
условиях труда и предложено дополнить Закон Республики Узбекистан «О
противодействиии торговле людьми» статьей 13

1

следующего содержания:

«Статья 13

1

. Право на получение гражданином, выезжающим за границу,

информации об условиях труда

При приеме на работу лиц, выезжающих за границу работодатель

должен предоставить им информацию об условиях труда, льготах и
компенсациях, а также мерах применяемых по обеспечению здоровья и
безопасных условиях труда.

60

Работодатель, предоставляющий информацию несет ответственность за

ее полноту и достоверность в соответствии с законодательством Республики
Узбекистан».

2. Обосновано установление ответственности за организацию

незаконной миграции и предложено дополнить УК статьей 223

1

следующего

содержания:

«Статья 223

1

. Организация незаконной миграции

Содействие незаконному перемещению граждан через Государственную

границу Республики Узбекистан либо незаконное занятие организацией
трудоустройства

за

рубежом,

совершенные

из

материальной

заинтересованности или в иных личных интересах –

наказывается штрафом от ста до двухсот минимальных размеров

заработной платы или исправительными работами до двух лет или
ограничением свободы до трех лет с лишением определенного права до трех
лет. То же деяние, совершенное:

а) в отношении двух или более лиц;


background image

б) повторно или опасным рецидивистом;

в) по предварительному сговору группой лиц, –
наказывается штрафом от двухсот до трехсот минимальных размеров

заработной платы или исправительными работами от двух до трех лет или
лишением свободы до трех лет с лишением определенного права до трех лет.

Лицо (мигрант), добровольно заявившее о преступлении и активно

способствовавшее его раскрытию не подлежит ответственности за
незаконный выезд за границу или въезд в Республику Узбекистан либо
использование поддельных документов».

Конкретизированы

особенности

(понятие,

меры,

принципы,

характеристика субъектов) общей, специальной, индивидуальной и
виктимологической профилактики торговли людьми. В частности,
разработаны следующие определения:

профилактика торговли людьми – система правовых, воспитательно

профилактических, социально-экономических, духовно-нравственных,
медицинских, психологических, организационных и других мероприятий
общей, специальной, индивидуальной и виктимологической профилактики
торговли людьми;

общая профилактика торговли людьми – деятельность субъектов

профилактики торговли людьми по предупреждению данных преступлений,
выявлению, устранению причин их совершения и условий, им
способствующих;

специальная профилактика торговли людьми – деятельность субъектов,

непосредственно осуществляющих профилактику торговли людьми по
профилактике торговли людьми с учетом сезонной и криминогенной
обстановки, устранению причин их совершения и условий, им
способствующих, разоработке и реализации комплекса специальных мер,
направленных на выявление и оказание профилактического воздействия на
лиц, совершивших (склонных к совершению) торговлю людьми;

61

индивидуальная профилактика торговли людьми – деятельность

субъектов, непосредственно осуществляющих профилактику торговли
людьми по выявлению лиц, совершивших (склонных к совершению)
торговлю людьми, оказанию им помощи, укоренению принятых в обществе
норм и правил (исправление), возвращению их к нормальному образу жизни,
а также реализации комплекса специальных мер, направленных на
предупреждение совершения данных преступлений;

виктимологическая профилактика торговли людьми – деятельность

субъектов, непосредственно осуществляющих профилактику торговли
людьми по применению профилактических мер, направленных на
уменьшение угрозы превращения в потерпевших лиц с высокой
вероятностью стать потерпевшими от торговли людьми, а также реализации
комплекса специальных мер, направленных на выявление и оказание помощи
лицам, потерпевшим от торговли людьми;


background image

основные принципы профилактики торговли людьми: законность;

гумманизм; системность; приоритет метода убеждения; разграничение
воздействующих мероприятий и индивидуальный подход; неотвратимость
ответственности лиц, занимающихся торговлей людьми; недопущение
дискриминации

потерпевших

от

торговли

людьми;общественное

сотрудничество;

субъекты профилактики торговли людьми – органы, учреждения,

организации, осуществляющие профилактические мероприятия в пределах
своих полномочий, а также родители (лица их заменяющие) и граждане.

В ходе исследования разработаны рекомендации по повышению

эффективности профилактики торговли людьми. В частности: 1. Повысить
эффективность правовой пропаганды среди населения по профилактике
торговли людьми, в частности, наладить демонстрацию в многолюдных
местах (остановки автомобильного, железнодорожного, воздушного
транспорта, пограничные посты, организации, предлагающие услуги по
зарубежному туризму, трудоустройству и др.) видеороликов,
предупреждающих о последствиях торговли людьми, призывающих к
противодействию этому злу и трансляцию голосовых текстов, призывающих
к бдительности.

2. Повысить эффективность работ по обеспечению занятости населения,

в частности:

создать дополнительные рабочие места и специализированные

предприятия для затрудняющихся в поиске работы и молодежи не способной
к конкуренции в равных условиях на рынке труда;

создать на законодательной основе достаточные условия для граждан,

желающих заниматься трудовой деятельностью за границей, в частности,
заключить двухсторонние соглашения с государствами, в которые наиболее
часто выезжают граждане для работы (Россия, Казахстан, Объединенные
Арабские Эмираты, Турция и др.);

осуществить дальнейшее развитие инфраструктуры органов труда,

обеспечивающих трудоустройство граждан за границей, в частности,

62

образовать в государствах, в которые наиболее часто выезжают граждане для

работы, агентства, оказывающие содействие гражданам в трудоустройстве. 3.
Повысить эффективность проводимых профилактических работ с
гражданами, выезжающими за границу, а также мер, применяемых по
обеспечению их прав и безопасности, в частности:

наладить в махаллинских сходах граждан деятельность информационно

консультативных центров, занимающихся разъяснением граждананм
выезжающим за границу содержание нормативно-правовых актов,
касающихся выезда и работы за границей, порядка обращения в организации,
оказывающие помощь жертвам торговли людьми;

ввести порядок выдачи справки о прохождении лицом, выезжающим за

границу индивидуальной профилактической беседы виктимологического


background image

характера с председателем махаллинского схода граждан по месту
жительства и территориальным инспектором профилактики и постановки его
на учет. Также, установить в качестве обязательного требования
предоставление данной справки лицами, выезжающими на длительный срок
за границу следующим органам: при выезде за границу воздушными
линиями – национальной компании «Ўзбекистон ҳаво йўллари» и ее
структурам; при выезде за границу железнодорожным транспортом –
Государственной акционерной компании «Ўзбекистон темир йўллари» и ее
структурам; при выезде за границу через пограничные посты – Комитету по
охране государственных границ Службы национальной безопасности
Республики Узбекистан и его структурам;

юридическимлицам,

предоставляющим

услуги

мобильнойсвязи

(компаниисотовойсвязи),

наладить

систематическоеотправлениесвоим

абонентам сообщений(SMS), направленных на повышение осведомленности
об общественной опасности торговли людьми, разъясняющих последствия
незаконной и неофициальной трудовой деятельности за границей, и
призывающие к бдительности.

4. В целях эффективного использования в противодействии торговле

людьми возможностей Национального центрального бюро Интерпола в
Республике Узбекистан образовать его территориальные подразделения. В
качестве одной из основных задач которых, определить выявление в
сотрудничестве с Интерполом и правоохранительными, миграционными и
другими органами входящих в него зарубежных государств преступных
сообщников граждан Республики Узбекистан в зарубежных странах
занимающихся торговлей людьми, руководителей организованных групп и
других активных участников, а также принятие мер к обеспечению их
привлечения к уголовной отвественности.

5. Повысить эффективность мероприятий, направленных на защиту лиц

пострадавших от торговли людьми, в частности, образовать территориальные
реабилитационные центры по оказанию помощи и защите жертв торговли
людьми.

6. Образовать Национальный институт доклада по вопросам торговли

людьми, основными задачами которого определить собирание, анализ,

63

опубликование в национальной и зарубежной печати сведений о состоянии

торговли людьми в стране, достигнутых результатах в противодействии ей, а
также

подготовку

предложений

по

повышению

эффективности

противодействия этому преступлению.

7. Усилить проведение научных исследований, направленных на поиск

путей решения проблем торговли людьми, в частности провести докторские
диссертационные исследования по следующим темам:

«повышение эффективности профилактики преступлений, связанных с

торговлей людьми»;

«уголовно-правовые, криминологические и профилактические аспекты


background image

борьбы с организацией незаконной миграции»;

«уголовная ответственность юридического лица: вопросы

совершенствования уголовного, уголовно-процессуального и уголовно
исполнительного законодательства».

В

заключении

диссертации приводятся основные научные результаты

(выводы, предложения и рекомендации).

ЗАКЛЮЧЕНИЕ

В

результате

исследования

разработаны

следующие

выводы,

предложения и рекомендации, направленные на развитие теории уголовного
права и криминологии, совершенствование норм, предусматривающих
ответственность за торговлю людьми и практики их применения, повышение
эффективности профилактики данных преступлений.

1. На основе историко-правового анализа впервые было изучено

формирование и развитие национальных норм, устанавливающих
ответственность за торговлю людьми. Формирование и развитие данных
норм разделено на периоды, выявлены их особенности.

2. Классифицирован объект торговли людьми. Разработаны дефиниции

понятий «специальный объект торговли людьми», «родовой объект торговли
людьми», «основной непосредственный объект торговли людьми»,
«дополнительный

непосредственный

объект

торговли

людьми»,

«факультативный непосредственный объект торговли людьми».

3. Дано определение понятию свободы человека, выявлены сферы

человеческой деятельности, в которых может ограничиваться свобода
человека в результате торговли людьми.

4. Раскрыто содержание деяний, образующих объективную сторону

торговли людьми. Разработаны дефиниции понятий «торговля людьми»,
«реализация незаконной сделки в отношении человека», «вербовка человека
в целях его эксплуатации», «перевозка человека в целях его эксплуатации»,
«передача человека в целях его эксплуатации», «получение человека в целях
его эксплуатации», «укрытие человека в целях его эксплуатации»,
«удержание человека в целях его эксплуатации».

5. Обосновано установление ответственности за новые формы торговли

людьми – реализация незаконной сделки в отношении человека, удержание
человека в целях его эксплуатации.

64

6. Обосновано, что субъектом торговли людьми может быть не только

физическое лицо, но также и юридическое.

7. Раскрыто содержание субъективной стороны торговли людьми.

Разработаны дефиниции понятий «эксплуатация человека», «сексуальная
эксплуатация», «принудительный брак», «принудительное суррогатное
материнство», «проведение над человеком противозаконных опытов»,
«изъятие органов, тканей и/или клеток человека», «принуждение к занятию


background image

незаконной деятельностью».

8. Обосновано установление ответственности за новые формы

эксплуатации человека – принудительный брак, принудительное суррогатное
материнство, незаконное проведение опытов над человеком, принуждение к
занятию незаконной деятельностью.

9. Обосновано обобщение норм, устанавливающих ответственность за

все формы торговли людьми и эксплуатации человека (кроме торговли
детьми и эксплуатации ребенка), в одной статье (ст. 135) уголовного закона.

10. Предложена расширение дифференциации ответственности, путем

установления в законе новых обстоятельств, отягчающих ответственность за
торговлю людьми (совершение в отношении беременной женщины, путем
доведения

потерпевшего

до

беспомощного

состояния,

обмана,

злоупотребления доверием, вымогательства).

11. Обосновано исключение из ряда отягчающих ответственность

обстоятельств совершение торговли людьми путем похищения, в отношении
двух или более лиц, с перемещением потерпевшего через Государственную
границу Республики Узбекистан или с незаконным удержанием его за
границей, перенося их в ряд обстоятельств, особо отягчающих
ответственность за данные преступления.

12. Предложена расширение дифференциации ответственности, путем

установления в законе новых обстоятельств, особо отягчающих
ответственность за торговлю людьми (повлекшие заражение венерическим
заболеванием или вирусом иммунодифицита человека (ВИЧ-инфекцией),
причинение тяжкого телесного повреждения, смерть человека, самоубийство
потерпевшего или его эксплуатацию в течение длительного времени,
причинение значительного, крупного или особо крупного ущерба, если этот
ущерб не был заглажен, совершенные преступным сообществом либо в его
интересах).

13. Разработаны предложения по устранению коллизий в нормах об

ответственности за торговлю людьми, совершенную путем похищения,
принуждения либо с целью получения трансплантата.

14. Разработаны предложения по совершенствованию возмещения

уголовно-правовых средств причиненного в результате торговли людьми
вреда посредством.

15. Предложено установление в уголовном законе специальной

поощрительной нормы о не привлечении к ответственности потерпевших,
совершивших

преступление

под

физическим

или

психическим

принуждением.

65

16. Предложено установление в уголовном законе специальной

поощрительной нормы о не привлечении к ответственности лиц, активно
содействовавших раскрытию торговли людьми.

17. Обосновано введение в уголовный закон отдельной статьи,


background image

устанавливающей ответственность за торговлю детьми или эксплуатацию
ребенка.

18. Раскрыты отличительные черты торговли людьми от признаков

схожих преступлений – похищения человека, захвата заложника,
сводничества или содержания притонов.

19.

Конкретизирована

криминологическая

характеристика лиц,

склонных к совершению торговли людьми и лиц, с высокой вероятностью
стать потерпевшими от торговли людьми.

20. Конкретизированы и систематизированы основные факторы,

способствующие

торговле

людьми,

разработаны

предложения

и

рекомендации по их устранению.

21. Обосновано законодательное закрепление норм о гарантиях права

выезжающего за границу гражданина на получение информации об условиях
труда.

22. Обосновано установление ответственности за организацию

незаконной миграции.

23. Конкретизированы особенности (характеристика понятия, мер,

принципов,

субъектов)

общей,

специальной,

индивидуальной

и

виктимологической профилактики торговли людьми.

24. Разработаны рекомендации по повышению эффективности

профилактики торговли людьми.

66

ONE-TIME SCIENTIFIC COUNCIL ON AWARD OF SCIENTIFIC

DEGREE OF DOCTOR OF SCIENCES FORMED ON THE BASIS OF THE

SCIENTIFIC COUNCIL NO 14.07.2016.YU 30.01 ON AWARD OF


background image

SCIENTIFIC DEGREE OF DOCTOR OF SCIENCES AT THE ACADEMY

OF PUBLIC ADMINISTRATION UNDER THE PRESIDENT OF THE

REPUBLIC OF UZBEKISTAN

ACADEMY OF THE MINISTRY OF INTERNAL AFFAIRS OF

THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

FAZILOV IKRAM YUSUPOVICH

PENAL AND CRIMINILOGICAL ASPECTS OF

COUNTERACTION TO HUMAN TRAFFICKING

12.00.08 – Criminal law, offence prevention. Criminology.

Criminal

-

executive law

(law)

ABSTRACT OF DOCTORAL DISSERTATION

Tashkent – 2016

67

The theme of the doctoral dissertation is registered at the Supreme Attestation Commission of the

Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan under No 30.09.2014/B2014.3-4.Yu14

.


background image

The doctoral dissertation has been prepared at the Academy of the Ministry of Internal Affairs of

the Republic of Uzbekistan.

The abstract of the dissertation is posted in three languages (Uzbek, Russian and English) on the website

of the One-time Scientific Council (http://www.dba.uz/uz/content/14072016yu3001-rakamli

ilmiy-kengash) and on the website of «ZiyoNET» information and educational portal (www.ziyonet.uz).

Scientific Consultant: Ismailov Isamiddin

Doctor of Law, Professor

Official Opponents: Rustamboev Mirzayusup Khakimovich

Doctor of Law,

Professor

Berdiev Shonazar

Doctor of Law

Sattarov Abdugafur Khamidovich

Doctor of Law

Leading Organization: Higher Education Courses at the General Prosecutor’s Office of the

Republic of Uzbekistan

Defence of the dissertation will be held at 14.00 on 28 November 2016 at the meeting of the One

time Scientific Council on Award of Scientific Degree of Doctor of Sciences formed on the basis of the
Scientific Council No 14.07.2016.Yu 30.01 on Award of Scientific Degree of Doctor of Sciences at the
Academy of Public Administration under the President of the Republic of Uzbekistan (Address: 100003,
Uzbekistan Ave., 45, Tashkent, Uzbekistan. Phone: (99871) 232-60-80; Fax: (99871) 232-60-66; E-mail:
info@dba.uz).

The doctoral dissertation is available at the Information Resource Centre of the Academy of Public

Administration under the President of the Republic of Uzbekistan (registration No 5). (Address: 100003,
Uzbekistan Ave., 45, Tashkent, Uzbekistan. Phone: (99871) 232-61-25).

The abstract of the dissertation is distributed on 12 November 2016.

(Protocol at the register No 1 dated 12 November 2016).

G.R. Malikova

Chair of the One-time Scientific Council

on Award of Scientific Degree of Doctor of Sciences,

Doctor of Law, Docent

J.A. Nematov

Secretary of the One-time Scientific Council

on Award of Scientific Degree of Doctor of Sciences,

Doctor of Law

J.A. Nematov

Deputy Chair of the Scientific Seminar

at the One-time Scientific Council

on Award of Scientific Degree of Doctor of Sciences

Doctor of Law


background image

68

INTRODUCTION (abstract of doctoral dissertation)

The urgency and relevance of the theme of dissertation.

In recent times

human trafficking scales have increased as a result of the world financial and
economic crisis, strengthening of the processes of illegal migration, differences in
economic development of states, growth of unemployment and poverty, influence
of «mass culture», activization of transnational criminal organizations. This
increase in scales threatens progress and security of the humanity. In this light
enhancement of the international and national mechanisms of counteraction to
human trafficking becomes an objective necessity.

A peculiar national system of counteraction to human trafficking was created

in our country during the years of independence. In particular, norms of national
legislation were enhanced; republican and territorial interdepartmental
commissions on counteraction to human trafficking, the Republican rehabilitation
center for assistance and protection of the victims of human trafficking, structures
on counteraction and prevention of human trafficking as a part of law-enforcement
bodies were formed. As a result, crimes connected with human trafficking sharply
reduced in the country.

Throughout the world, it is highly urgent to search for the scientific solutions

to the problems regarding mechanisms, norms of international law, national
legislation and law-enforcement practice of: establishment of responsibility for
such new forms of human trafficking as realization of illegal transactions against a
person, coercion to occupation with illegal activities, forced marriage, forced
surrogacy, carrying out illegal experiments over a person; of differentiation of
responsibility; individualization of punishment; of strengthening of legal measures
of protection of the interests of victims who are in a helpless situation, pregnant
women and children; of mitigation of punishment to persons who were actively
assisting in the clearance of a crime; of indemnity of victims who participated in
illegal activities under duress; of compensation for caused harm; of prevention of a
crime.

To some extent, the dissertation research will serve to the implementation of

the tasks determined in the laws of the Republic of Uzbekistan: «On counteraction
to human trafficking» (2008), «On Preventive Measures against Lack of Control
and Offenses among Minors» (2010), «On Preventive Measures against Offenses»
(2014), «On Bodies of Internal Affairs» (2016), as well as in the Decree of the
President of the Republic of Uzbekistan «On measures of increasing the efficiency
of fighting human trafficking» (2008) and in other relevant regulatory legal acts.

The relevance of the research to the main priority directions of the

development of science and technologies of the republic.

The dissertation was

prepared within the framework of the priority direction I. «Spiritual, moral and
cultural development of democratic and jural society, formation of innovative
economy» of the development of science and technologies of the republic.


background image

The review of foreign research on the topic of dissertation

1

.

The scientific

research aimed at increasing the efficiency of counteraction to human trafficking is

1

See:

www.nyu.edu,

www.rutgers.edu,

www.stanford.edu,

http://umn.edu,

www.universityofcalifornia.edu,

www.columbia.edu,

www.unsw.edu.au,

www.ox.ac.uk,

cam.ac.uk, uni-leipzig.de, http://www.iss.nl, http://www.heuni.fi, www.u-paris2.fr, www.gu.se,
uu.se, msal.ru, https://мосу.мвд.рф, http://akadmvd.uz and other sources.

69

carried out in the leading scientific centres and higher educational institutions of

the world, in particular, in New York University, Rutgers University, Stanford
University, University of Minnesota, University of California, Columbia
University (USA), University of New South Wales (Australia), University of
Oxford, University of Cambridge (England), Universität Leipzig (Germany),
International Institute of Social Studies (Netherlands), European Institute for
Crime Prevention and Control (Finland), Université Panthéon-Assas (France),
University of Gothenburg, Uppsala University (Sweden), Moscow State Law
Academy (Russia), Moscow University of the Ministry of Internal Affairs of the
Russian Federation, as well as in the Academy of the Ministry of Internal Affairs
of the Republic of Uzbekistan.

The research on improvement of measures of counteraction to human

trafficking, carried out throughout the world, yielded the following results: the
connection of human trafficking with illegal migration and organized crime is
proved (Stanford University, Uppsala University, European Institute for Crime
Prevention and Control, International Institute of Social Studies); the
characteristics of sexual exploitation, forced labor, slavery, trade in children, traffic
in women and a person which was affected by human trafficking is concretized
(New York University, Columbia University, University of Oxford, University of
Gothenburg, University of California, University of Minnesota, University of New
South Wales, Université Panthéon-Assas, Universität Leipzig); the essence of the
mechanism of legal protection of personal freedom is revealed (Moscow
University of the Ministry of Internal Affairs of the Russian Federation); the
periods of forming of the norms that establish responsibility for human trafficking
are defined, the efficiency of individualization of punishment is proved (Moscow
State Law Academy); the necessity of establishing responsibility for new forms of
human trafficking is substantiated, the proposals allowing to expand differentiation
of responsibility are elaborated (Academy of the Ministry of Internal Affairs of the
Republic of Uzbekistan).

Throughout the world in the sphere of studying the problems of enhancement

of measures of counteraction to human trafficking much research is conducted in
the following directions: establishment of responsibility for new forms of human
trafficking; broadening the possibility of differentiation of responsibility and
individualization of punishment; strengthening of the legal measures of the
protection of interests of victims who are in a helpless situation, pregnant women
and children; mitigation of punishment to persons who were actively assisting in
the clearance of a crime; indemnity of victims who participated in illegal activities


background image

under duress; enhancement of legal means of compensation for caused harm;
increase in efficiency of prevention of crime.

The degree of study of the problem.

Penal and criminological problems of

counteraction to human trafficking were studied by such foreign scientists as
Yu.Yu. Akimova, A.B. Bekmagambetov, M.Yu. Buryak, T.A. Voyennaya, I.B.
Getman, S.V. Gromov, D.A. Dushko, A.A. Zhinkin, E.V. Evstifeeva, L.Yu.
Egorova, I.D. Izmaylova, G.K. Ishchenko, F.N. Kadnikov, E.A. Kislova, V.A.
Kozak, N.G. Kulakova, Ya.G. Lizogub, A.I. Milevsky, L.K. Mkhitaryan,

70

T.M. Ortskhanova, V.A. Popov, E.M. Polyanskaya, Yu.P. Smirnov, E.E. Shalimov,
V.O. Ivashchenko, Bales Kevin, DeStefano Anthony, Zimmerman Yvonne C, Kara
Siddharth, Maltzahn Kathleen, Matiada Ngalikpima, Mahdavi Pardis, Michael
Mann, Parreñas Rhacel Salazar, Truong Thanh-Dam, Chin Ko-lin, Louise I
Shelley, Hepburn Stephanie, Hua Julietta.

The domestic scientists (K.R. Abdurasulova, Sh. Berdiev, M.H. Jiyanov, I

.Ismailov, J.A. Nematov, Yu.S. Pulatov, M.A. Rajabova, M.Kh. Rustambaev, F.
Takhirov, A.S. Yakubov, etc.) in their scientific works researched general questions
of penal and criminological aspects of counteraction to human trafficking.

In our republic, the following scientists defended their candidate’s

dissertation: Sh.Kh. Khamraeva on «International Legal Problems of Liquidation
of Traffic (Sale) of Women»

1

; E.Kh. Kholova on «International Legal Aspects of

Fight against Recruitment of Women and Children»

2

; N.B. Kurbonov on «Issues of

Responsibility in Crime of Recruitment of Persons for Exploitation»

3

. In these

works, the authors researched separate aspects of human trafficking such as the
issues of responsibility for recruitment of persons, the international legal problems
of fight against traffic in women and children.

No special research was conducted on penal and criminological problems of

counteraction to human trafficking taking into account the results of the reforms
undertaken in a judicial system of our country, the norms of the existing national
legislation and practice of its application, the norms of international law and the
best foreign practices.

The communication of the theme of dissertation with the scientific

research works of higher educational institution, which is the dissertation
conducted in.

The dissertation is completed within the framework of scientific

research according to the plan of scientific research works of the Academy of the
Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan on the subject «Urgent
Problems of Enhancement of the Penal Legislation» (2008-2016), «History of
Criminological Doctrines, Urgent Problems in Systems of the Prevention of
Offenses and Execution» (2013-2016).

The aim of the research work

is to develop proposals and recommendations

for the enhancement of legal means of counteraction to human trafficking, the
increase in efficiency of prevention of this crime.

The tasks of the research work:


background image

to research on the formation and development of the national norms that

establish responsibility for human trafficking;

to research on problems concerning the components of human trafficking

(object, objective party, subject, subjective party), and also to develop proposals
and conclusions aimed at their elimination;

1

Ҳамраева Ш.Ҳ. Аѐллар траффиги (пуллаш)ни бартараф этишнинг халқаро-ҳуқуқий

муаммолари: Юрид. фан. номз. ... дис. — Т., 2004. — 145 б.

2

Холова Э.Х. Международно-правовые аспекты борьбы с вербовкой женщин и

детей: Дис. … канд. юрид. наук. — Т., 2008. — 182 с.

3

Қурбонов Н.Б. Одамлардан фойдаланиш учун ѐллаш жиноятида жавобгарлик

масалалари (жиноят-ҳуқуқий ва криминологик жиҳатлари): Юрид. фан. номз. ... дис.
автореф. — Т., 2011. — 26 б.

71

to research on problems concerning the aggravating and especially

aggravating circumstances of responsibility for human trafficking, as well as to
develop proposals and recommendations for their elimination;

to research on problems concerning the qualification of human trafficking, the

distinction from similar crimes, the adjustment of legal norms in accordance with
the requirements of international legal acts, as well as to develop proposals and
conclusions promoting elimination of these problems;

to research on collisions in the norms that establish responsibility for human

trafficking, as well as to develop proposals and conclusions aimed at their
elimination; to study the best practices of foreign states and the past experience that
did not lose its value so far;

to elucidate the criminological characteristics of human trafficking, to analyze

the factors promoting this crime, as well as to develop proposals and
recommendations for their elimination;

to analyze the current state of prevention of human trafficking and to develop

proposals and recommendations for increase in efficiency of prevention of the
crime.

The object of the research work

is comprised of penal and criminological

issues of counteraction to human trafficking.

The subject of the research work

consists of the norms that establish

responsibility for human trafficking and penal, criminological relations connected
with the enhancement of the practice of their application.

The methods of the research work.

In his dissertation, the author applied

such research methods as the analysis and synthesis, deduction and induction,
logical, historical legal analysis, comparative legal analysis, polls, analysis of
criminal cases and statistical data, observation.

The scientific novelty of the research work

is as follows:

establishment of responsibility for realization of illegal transactions against a

person, keeping a person for the purpose of his/her exploitation, forced marriage,
forced surrogacy, carrying out illegal experiments over a person, coercion to
occupation with illegal activities, organization of illegal migration is proposed;

differentiation of responsibility by legislative fixing of new circumstances


background image

that aggravate responsibility for human trafficking is proposed; proposals for the
elimination of collisions in the norms that establish responsibility for human
trafficking with the purpose of kidnapping and receipt of a transplant are
developed;

introduction to the penal law of a separate article providing responsibility for

trade in children and exploitation of a child is justified;

legislative fixing of a special incentive norm about indemnity of victims who

committed crime under physical or mental duress, persons who actively assisted in
the clearance of a crime is justified;

characteristics (characteristics of concept, measures, principles, subjects) of

general, special, individual and victimological prevention of human trafficking are
concretized;

ensuring active participation of the population in the prevention and clearance

of crimes (of human trafficking, in particular) by legislative fixing the

72

remuneration of the citizens that cooperated and assisted law-enforcement bodies
is proposed.

The practical results of the research work.

Developed according to the

strategy of further deepening of democratic reforms of the state and forming of
strong civil society, the proposals on the establishment of responsibility for new
forms of human trafficking will serve to the modernization of acting legislation in
the sphere of counteraction to these crimes and prevention of new threats and
dangers to national security.

The proposals on the indemnity of persons who actively assisted in the

clearance of a crime, victims who committed crime under duress; on the
enhancement of legal measures of protection of interests of victims who are in a
helpless situation, pregnant women and children will serve to further liberalization
of the penal legislation and to its adjustment with humanistic tendencies.

The proposals on the expansion of differentiation of responsibility,

enhancement of legal means of compensation for the caused harm will contribute
to the resolution of the questions arising in law-enforcement practice.

The proposals and recommendations for increasing the efficiency of crime

prevention, in particular, recommendations concerning the formation of territorial
subdivisions of National Central Bureau of the Interpol in the Republic of
Uzbekistan, territorial rehabilitation centers for assistance and protection of the
human trafficking victims, National institute for the report on human trafficking
issues, as well as organization of activities of the information and advisory centers
in mahallas will promote prevention of becoming a human trafficking victim and
enhancement of mechanisms of protection of the rights of victims.

The recommendations

1

for ensuring equal application of legislative norms will

contribute to the implementation of correct qualification of the crimes of human
trafficking.

The proposals developed within the research were used in the academic


background image

process at the Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of
Uzbekistan. Particularly, they were used while introducing the topic «The
Criminological Characteristics and Prevention of the Crimes of Human
Trafficking» (topic 17 – 6 hours: lecture, seminar, practical lesson) to the training
program on discipline «Criminology» (2014)

2

. Based on the proposals made in the

research, «Departments, units and groups of prevention of the offenses connected
with recruitment of people for exploitation and in the sphere of morality» as a part
of the service for the prevention of offenses of law-enforcement bodies were

1

Фазилов И.Ю. Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексининг одам савдоси учун

жавобгарлик белгиловчи нормаларига илмий-амалий шарҳ: Ўқув-амалий қўлланма. —
Т.:Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2015. — 34 б.; Одам савдоси ва ахлоққа
қарши ҳуқуқбузарликларнинг ҳуқуқий тавсифи: Услубий қўлланма / Т.А. Нурмуҳамедов,
Ш.А. Ганиев, И.Ю. Фазилов. — Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2015. —
125 б.

2

«Jinoyatlarning oldini olish», «Tezkor-qidiruv faoliyati», «Tergov faoliyati», «Ekspert

kriminalistik faoliyat» mutaxassisliklari uchun «Kriminologiya» fanidan o‘quv dasturi /
Tuzuvchilar I. Ismailov, I.Yu. Fazilov. — T.: O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi, 2015.
— 24 b.

73

renamed into «Departments, units and groups of prevention of human trafficking,

offenses against sexual freedom and morality» (2015)

1

.

The reliability of the results of the research work.

While conducting the

research common and special methods of scientific cognition were widely applied.
The results of the research are justified based on the provisions of international
legal acts and norms of national legislation, best foreign practices,
law-enforcement practice, generally acknowledged propositions of the theory of
penal law, criminology and on the other reliable sources and sufficient scientific
arguments.

The conclusions, proposals and recommendations after effectively undergoing

the approbation are published in the leading national and foreign editions. The
received results are approved by competent structures and implemented in practice.

The results of the polls which were carried out for study of the opinion of

specialists (chiefs of district, city units (departments) of internal affairs, inspectors
of prevention, fast response officers, investigating officers, judges, lawyers, the
faculty) in the sphere of penal and criminological problems of counteraction to
human trafficking, study of criminal cases, statistical data are generalized and
arranged by the relevant documents.

The proposals and recommendations in the research work are developed due

to the necessity of search of the solution to conceptual problems of the
international legal acts, national legislation, law-enforcement practice and sciences
of the criminal law, criminology.

The theoretical and practical significance of the research results.

The

scientific importance of the research is expressed in that, the scientific-theoretical
conclusions, proposals and recommendations can be used for the enhancement of


background image

international legal norms, national legal acts and practice of their application,
interpretation of the relevant norms of the law, further enrichment of scientific
theoretical aspects of such sciences as the criminal law, criminology, carrying out
new scientific research on this subject.

The practical recommendations and conclusions of the research can be used in

lawmaking, activities of judicial investigating bodies and subjects of prevention of
offenses, educational process of educational institutions.

The implementation of the research results.

The results of the research

were used in the following:

proposals for improvement of norms that establish responsibility for human

trafficking were reflected in the project of the Law of the Republic of Uzbekistan
«On introducing amendments and additions to some legal acts of the Republic of
Uzbekistan» (letter of the Committee on Legislation, Judicial and Legal Issues of
the Legislative Chamber of the Oliy Majlis of the Republic of Uzbekistan, No.
06/1-02/1705 from 06.01.2016). The application of scientific results will allow to
establish responsibility for new forms of human trafficking, to expand
differentiation of responsibility, to eliminate the collisions in norms on factors that
promote crime;

1

Acts of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan No. 26/1448 from

29.06.2015 and No. 6/1616 from 05.10.2016.

74

conclusions concerning the peculiarities of general prevention of human

trafficking are considered in the articles 22-23 of the Law of the Republic of
Uzbekistan «On prevention of offenses» (2014) (letter No. 06/1-06 from
24.06.2014 and act No. 06/1-05/1410 of the Committee on Legislation, Judicial
and Legal Issues of the Legislative Chamber of the Oliy Majlis of the Republic of
Uzbekistan). The implementation of the research results served to the definition of
the concept and system of measures of general prevention of offenses (in
particular, human trafficking), as well as to their proper application;

proposals for the improvement of the measures aimed remuneration of the

citizens cooperating and assisting law-enforcement bodies were reflected in the
article 17 of the Law of the Republic of Uzbekistan «On bodies of internal affairs»
(2016) (act No. 33/4 from 04.01.2016 of the Ministry of Internal Affairs of the
Republic of Uzbekistan). The implementation of the scientific result contributed to
ensuring active participation of the population in the prevention and clearance of
crimes (in particular, human trafficking);

proposals for the increasing the efficiency of studying, generalization and

implementation in law-enforcement practice of the best foreign practices were
reflected in chapters 2 and 13 of the «Regulations on procedure of the organization
of international cooperation within the system of the Ministry of Internal Affairs of
the Republic of Uzbekistan» (2015) (acts of the Ministry of Internal Affairs of the
Republic of Uzbekistan No. 6/580 from 03.04.2015 and No. 6/1616 from
05.10.2016). The implementation of the research results contributed to increase in


background image

efficiency of measures for general prevention of crimes (in particular, human
trafficking);

conclusions, proposals concerning the characteristics of general, special,

individual and victimological prevention were expressed in chapters 1, 2, 4, 5, 6, 7,
8, 9 of the Instructions of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of
Uzbekistan «On the organization of prevention of human trafficking, offenses
against sexual freedom and morality» (2015) (acts of the Ministry of Internal
Affairs of the Republic of Uzbekistan No. 26/1448 from 29.06.2015 and No.
6/1616 from 05.10.2016). The implementation of the research results contributed
to increasing the efficiency of general, special, individual and victimological
prevention of human trafficking;

proposals concerning the efficiency of the use of opportunities of National

central bureau of the Interpol in the Republic of Uzbekistan in counteraction to
human trafficking, in particular its prevention were reflected in chapter 13 of the
draft of the Instructions of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of
Uzbekistan «On the organization of activities of law-enforcement bodies of the
Republic of Uzbekistan through the Interpol» (the act No. 32/908 of National
central bureau of the Interpol in the Republic of Uzbekistan from 25.03.2015). The
implementation of the research results will serve to the effective organization of
activities of law-enforcement bodies for counteraction to human trafficking and
illegal migration in a cooperation with the Interpol;

conclusions and proposals concerning the increase in efficiency of prevention

of human trafficking were reflected in chapter 2 of the draft of the Instructions of
the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan «On regulation of

75

keeping records of persons left for foreign countries from their permanent
residence for long term, organization of measures and inter-agency cooperation in
this sphere» (act No. 16/7-5372 from 07.11.2015. of the Ministry of Internal
Affairs of the Republic of Uzbekistan). The use of the scientific results will
increase the efficiency of the preventive activities carried out with the participation
of the citizens who are going abroad, as well as of the measures for ensuring their
rights and safety, for the prevention of the victims from human trafficking;

conclusions regarding criminological and preventive aspects of human

trafficking were expressed in the relevant chapters of the following textbooks
recommended by the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan for
higher educational institutions of the Ministry: «Criminology. General part»

1

,

«Criminology. Special part»

2

, «Activities of services for prevention of law

enforcement bodies»

3

, «Psychology of activities of prevention of offenses»

4

. Two

of these textbooks («Activities of services of prevention of law-enforcement
bodies», «Psychology of activities of prevention of offenses») are considered as
the first editions in our country on these disciplines. The textbooks prepared taking
into account the scientific results, enhanced the scientific views and
methodological

approaches

concerning

criminological

and

preventive

characteristics of human trafficking;


background image

conclusions concerning penal characteristics of human trafficking were

expressed in chapter 1 of the methodic manual «Legal characteristics of human
trafficking and offenses against morality» prepared based on the order of the
Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan No.3 from January 6,
2015 and sent to all territorial, local and sectorial law-enforcement bodies for
office use (act No.16/7-321 from 25.01.2016 of the Ministry of Internal Affairs of
the Republic of Uzbekistan). The use of the scientific results contributed to the
correct qualification of crimes connected with human trafficking and also
enhanced scientific views and methodological approaches concerning penal
characteristics of human trafficking.

1

Kriminologiya. Umumiy qism: IIV oliy ta’lim muassasalari uchun darslik / I. Ismailov, Q.R.

Abdurasulova, I.Yu. Fazilov. — T.: O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi, 2015. — 252 b.

2

Fazilov I.Yu. Odam savdosi jinoyatlarining kriminologik tavsifi va profilaktikasi (XX bob) //

Kriminologiya. Maxsus qism: IIV oliy ta’lim muassasalari uchun darslik / Mualliflar

jamoasi. — T.: O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi, 2015. — B. 549-575.

3

Ismailov I.,

Fazilov I.Yu. Profilaktika xizmatining odam savdosi va axloq sohasidagi huquqbuzarliklar
profilaktikasi faoliyati (XI bob) // Ichki ishlar organlarining profilaktika xizmati faoliyati: IIV
oliy ta’lim muassasalari uchun darslik / Mualliflar jamoasi. — T.: O‘zbekiston Respublikasi IIV
Akademiyasi, 2015. — B. 284-314; Исмаилов И., Фазилов И.Ю. Деятельность службы
профилактики по профилактике правонарушений в сфере нравственности и торговли
людьми (глава ХI) // Деятельность профилактической службы органов внутренних дел:
Учебник для высших учебных заведений МВД / Коллектив авторов. — Т.: Академия МВД
Республики Узбекистан, 2015. — С. 207-229.

4

Ziyodullaev M.Z., Farfiev Yo.A., Fazilov I.Yu.,

Ubaydullaev Sh. Huquqbuzarliklarning viktimologik profilaktikasiga psixologik tavsif (XII bob)
// Huquqbuzarliklar profilaktikasi faoliyati psixologiyasi: IIV oliy ta’lim muassasalari uchun
darslik / Mualliflar jamoasi. — T.: O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi, 2015. — B.
317-339.

76

The approbation of the research results.

The research results underwent

approbation during a number of the international and republican scientific and
practical forums, in particular:

during the international scientific and practical conferences and forums on

subjects: «Халқаро ҳуқуқий муносабатларда Ўзбекистоннинг ўрни ва роли»
(Tashkent, 2011); «Совершенствование законодательства в сфере защиты прав
человека и гражданина: проблемы и перспективы» (Irkutsk, Russia, 2013);
«Роль международных и внутригосударственных рекомендательных актов в
правовой системе России» (Irkutsk, Russia, 2013); «Современные проблемы
права и управления» (Tula, Russia, 2013); «Болалар ва ѐшларни ижтимоий
қўллаб-қувватлаш – фаровон ва тараққий этиб борувчи жамият асоси»
(Tashkent, 2013); «The priorities of the world science: experiments and scientifi c
debate» (North Charleston, USA, 2014); «Жиноят ва жиноят процессуал
қонунчилигини такомиллаштириш масалалари: миллий ва хорижий тажриба»
(Tashkent, 2014); «Болалар учун ижтимоий ҳамкорлик: миллий ва халқаро
тажрибалар» (Tashkent, 2014); «Инсон ҳуқуқлари ва манфаатларини ишончли
ҳимоясини таъминлаш – қонун ижодкорлиги ва ҳуқуқни қўллаш


background image

амалиѐтининг муҳим йўналиши» (Tashkent, 2014); «Государство и право.
Актуальные научные проблемы. Рассмотрение, решение, практика» (Gdansk,
Poland, 2015); «Economics, management, law: socio-economic aspects of
development» (Rome, Italy, 2016);

during republican scientific and practical conferences and roundtables on

subjects: «Одам савдосига қарши кураш, уни олдини олишнинг ҳуқуқий
муаммолари» (Tashkent, 2009); «БМТ тизимини жаҳон сиѐсатининг янги
архитектурасига мослаштиришнинг концептуал жиҳатлари: Ўзбекистон
Республикаси амалиѐти» (Tashkent, 2009); «Соғлом турмуш тарзини
шакллантиришда ахлоқий қадриятларнинг ўрни» (Angren, 2009); «Жиноят
қонунчилигини такомиллаштириш муаммолари» (Tashkent, 2010); «Суд ва
ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар фаолиятини ташкилий таъминлашни
янада такомиллаштириш» (Tashkent, 2010); «Ҳуқуқий тарбия – баркамол
авлодни шакллантиришнинг муҳим омили» (Tashkent, 2010); «Баркамол
авлодни тарбиялашнинг долзарб муаммолари» (Termez, 2010); «Юксак
маънавият – баркамол авлод тарбиясининг пойдевори» (Tashkent, 2010);
«Баркамол авлодни шакллантиришда ҳуқуқий тарбиянинг аҳамияти»
(Tashkent, 2010); «Марказий Осиѐдаги етакчи манфаатдор ташқи кучлар:
Европа Иттифоқининг минтақадаги роли» (Tashkent, 2010); «Давлат ва ҳуқуқ
назариясининг долзарб муаммолари» (Tashkent, 2010); «Конституция –
демократик ислоҳотларни чуқурлаштириш ва фуқаролик жамиятини
ривожлантириш асоси» (Tashkent, 2011); «Суд ва ҳуқуқни муҳофаза қилувчи
органлар фаолияти устидан жамоатчилик назорати» (Tashkent, 2011); «Вояга
етмаганлар

ўртасида

назоратсизлик

ва

ҳуқуқбузарликларнинг

профилактикаси тўғрисида»ги қонунни ҳаѐтга татбиқ этиш борасида амалга
оширилиши лозим бўлган устувор вазифалар» (Tashkent, 2011); «Бола
ҳуқуқларини таъминлашда ижтимоий ҳамкорлик» (Tashkent, 2011);
«Ўзбекистон ва халқаро ҳамжамият: интеграциялашувнинг сиѐсий, ҳуқуқий

77

ва ташкилий жиҳатлари» (Tashkent, 2011); «Ўзбекистонда демократик

ислоҳотларни чуқурлаштиришда юридик фанларнинг долзарб муаммолари»
(Namangan, 2011); «Ўзбекистон Республикасида амалга оширилаѐтган суд
ҳуқуқ ислоҳотлари: муаммо ва истиқболлар» (Tashkent, 2011); «Ташқи сиѐсий
ва ташқи иқтисодий алоқалар учун кадрлар тайѐрлашда тил таълими ва
таржима масалалари» (Tashkent, 2011); «Ёш авлод – кадрлар тайѐрлаш
миллий дастурини амалга оширувчи асосий куч» (Tashkent, 2011);
«Фуқароларда қонунга итоаткорлик туйғуси янада ортишини таъминлашда
ҳуқуқий билимлар тарғиботининг ўрни» (Tashkent, 2012); «Ўзбекистон
Республикаси Конституцияси – жамиятнинг барқарор ривожланиш кафолати:
ташкилий, сиѐсий ва ҳуқуқий жиҳатлари» (Tashkent, 2012); «Мустаҳкам оила
– ҳуқуқбузарликларнинг олдини олиш гарови» (Tashkent, 2012); «Юридик
конфликтларни олдини олиш ва уларни ҳал этиш механизмини
такомиллаштириш муаммолари» (Tashkent, 2013); «Қонунчилик ва ҳуқуқни
қўллашнинг долзарб муаммолари» (Tashkent, 2013); «Одам савдосига қарши


background image

курашишнинг жиноий-ҳуқуқий ва криминологик муаммолари» (Tashkent,
2013); «Ўзбекистон Республикасида қонунчиликни такомиллаштиришнинг
назарий ва амалий масалалари» (Tashkent, 2014); «Криминологиянинг
долзарб масалалари» (Tashkent, 2014); «Жиноят қонунчилигининг
либераллаштириши шароитида айрим жиноятларни декриминализация
қилиш масалалари» (Tashkent, 2014); «Жиноят ҳуқуқининг долзарб
масалалари» (Tashkent, 2014); «Жамоат тартибини сақлаш ва фуқаролар
хавфсизлигини таъминлашнинг долзарб масалалари» (Tashkent, 2015);
«Ўзбекистон

Республикасининг

«Ҳуқуқбузарликлар

профилактикаси

тўғрисида»ги қонуни ижросини таъминлашнинг асосий йўналишлари»
(Tashkent, 2015); «Одил судловнинг коррупцияга қарши курашдаги роли ва
аҳамияти»

(Tashkent,

2015);

«Иштирокчиликда

содир

этиладиган

жиноятларга қарши курашнинг миллий тажрибаси: бугунги ҳолати ва
қонунчиликни такомиллаштириш истиқболлари» (Tashkent, 2016).

Conclusions, proposals and recommendations concerning the increase in

efficiency of prevention of human trafficking underwent approbation in the course
of the lectures given by the author of dissertation. The lectures were delivered
during exit lessons for all staff of services for prevention of offenses of the
Ministry of Internal Affairs of the Republic of Karakalpakstan, the Departments of
Internal Affairs of the Khorezm, Bukhara, Navoiy, Kashkadarya, Surkhandarya,
Samarkand regions (based on the order of the Ministry of Internal Affairs of the
Republic of Uzbekistan No. 47 from 20.03.2014) from March 27 to April 8, 2014.

The publication of the research results.

The author published 95 scientific

works on the topic of dissertation. That includes 2 monographs, 80 scientific
articles (11 – in foreign editions).

The structure and volume of the dissertation.

The dissertation consists of

introduction, four chapters, conclusion, list of references, list of conventions and
terms, 5 annexes. The volume of the dissertation is 260 pages.

78

THE MAIN CONTENT OF THE DISSERTATION

Introduction

provides justification to the urgency and relevance of the topic

of the research; indicates the compliance of the study with the priority areas of
science and technology development in the republic as well as its connection with
the scientific-research works of higher educational institution in which the research
is conducted; characterizes the aim, tasks, object, subject and methods of the
research; states the degree of study of the problem, overview of the foreign
scientific research, scientific novelty and practical result of the research; reveals
the scientific and practical significance of the results; provides information on
reliability, implementation, approbation and publication of the research results as
well as on the structure and volume of the dissertation.

The first chapter of the dissertation is dedicated to

«Historical and legal

analysis of national norms providing responsibility for human trafficking».


background image

The historical and legal analysis of the national norms that establish responsibility
for human trafficking, on the one hand, gives an opportunity to find out how these
norms emerged and enhanced (developed), on the other hand, serves to the
determination of the current state and the prospects of development of these norms.
Moreover, based on the historical and legal analysis it is possible to reveal the
experience of the past years, which did not lose the value until now and to develop
recommendations about its use.

Based on the peculiarities of legal sources of certain historical periods,

formation and development of the national norms providing responsibility for
human trafficking is divided into the following periods: 1) pre-Islamic period; 2)
from pre-Islamic period till the capture by imperial Russia; 3) period of
colonization by imperial Russia; 4) period of a socialist system; 5) period of
independence of the Republic of Uzbekistan. Within these periods, the author
reveals the peculiarities of formation and development of the national norms
providing responsibility for human trafficking.

The second chapter of the research work

«Penal analysis of components of

human trafficking»

is aimed at the research of problems concerning object,

objective party, subject and the subjective party of human trafficking. As well as
any component of crime, components of human trafficking include objective (an

object, objective party) and subjective (the subject, subjective party) signs. Lack at

least of one of these signs results in recognition of lack of components of crime in
an act. In this respect, it is necessary to understand properly the content and to
apply equally the objective and subjective signs of components of crime.

In his research, the author describes in detail and classifies the object of

human trafficking as follows:

general object of human trafficking – general set of the public relations

protected by the penal legislation (it is conventional to describe a general object of
all crimes in this way);

patrimonial object of human trafficking – the public relations protected by the

penal law providing immunity of the natural rights of a person recognized as the
highest value, to which harm is caused or is created real threat of causing harm as a
result of this crime;

79

specific object of human trafficking – the public relations protected by the

penal law providing immunity of freedom of a person, to which harm is caused or
is created real threat of causing harm as a result of this crime;

main direct object of human trafficking – the public relations protected by the

penal law providing human rights on movement, the choice of the place for a
temporary or permanent residence, to meet and communicate with other people, to
work and be engaged in other types of activity which are not forbidden by the law,
freedom of cohabitation, freedom of the woman on the birth of children, immunity
of integrity of a human div guaranteeing that people are not used as a subject of
illegal transactions, to which harm is caused or the real threat of causing harm as a
result of this crime is created;


background image

additional direct object of human trafficking – the public relations protected

by the penal law providing human rights on life, health, honor, dignity, property, an
established procedure of implementation of office powers and turnover of
documents, and also immunity of a legal regime of the Frontier of the Republic of
Uzbekistan, to which harm is caused or is created real threat of causing harm as a
result of this crime;

facultative direct object of human trafficking – the public relations protected

by the penal law providing immunity of life and health of relatives of the victim
and other persons, to which harm is caused or is created real threat of causing harm
as a result of this crime.

During a statement of the main direct object of human trafficking it is

determined in what spheres of activity of the person his freedoms can be limited as
a result of this crime. According to the author, freedom of the person is understood
as isolation of the person from any restrictions, oppressions and other similar
factors, action or inaction according to his voluntary decision and desires, within
commonly accepted norms of morality in the society and on the basis of the
legislation.

The author analyzes the problems connected with the acts constituting the

objective party of human trafficking, time of the termination of a crime,
partnership in a crime.

The Penal Code (hereinafter – PC) determines that the objective party of

human trafficking becomes apparent in the following acts: 1) purchase and sale of
a person; 2) recruitment of a person for the purpose of his exploitation; 3)
transportation of a person for the purpose of his exploitation; 4) transfer of a
person for the purpose of his exploitation; 5) concealment of a person for the
purpose of his exploitation; 6) receipt of a person for the purpose of his
exploitation (p.1 art. 135 of PC).

While conducting the research new forms of human trafficking are revealed

and establishment of responsibility for these actions is proposed. In particular, it
was justified to include the following into the actions constituting the objective
party of human trafficking: 1) realization of illegal transactions concerning a
person; 2) recruitment of a person for the purpose of his exploitation; 3)
transportation of a person for the purpose of his exploitation; 4) transfer of a
person for the purpose of his exploitation; 5) receipt of a person for the purpose of
his exploitation; 6) concealment of a person for the purpose of his exploitation; 7)
keeping a person for the purpose of his exploitation.

80

References

Фазилов И.Ю. Бола савдоси учун жавобгарлик: бугунги холати ва ривожланиш истикболлари: Монография. — Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2015. — 102 б.

Фазилов И.Ю. Одам савдосига қарши курашнинг жиноят-ҳуқуқий ва криминологик муаммолари: Монография. — Т_: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2016. — 300 б.

Fazilov I.Yu. Criminal legal characteristics of the notion of «human traffic» // International Scientific Journal EURO-AMERICAN SCIENTIFIC COOPERATION. — Hamilton, Canada, 2014. — Volume 2. — P. 63-66 (12.00.00; №3).

Фазилов И.Ю. Понятие основного непосредственного объекта торговли людьми (анализ теории уголовного права Узбекистана) // Право и жизнь, —Москва, 2015, —№201 (3). —С. 111-121 (12.00.00; № 18).

Fazilov I.Yu. The issues of liability for human trafficking in the countries of Central asian region on prcislamic period // International Scientific Journal EURO-AMERICAN SCIENTIFIC COOPERATION. — Hamilton, Canada, 2015. — Volume 8. — P. 26-28 (12.00.00; № 3).

Фазилов И.Ю. Совершенствование норм уголовных законодательств стран СНГ, определяющих ответственность за торговлю людьми в отношении лица, находящегося в беспомощном состоянии // Вестник Московского университета МВД России. — Москва, 2015. — № 11. — С. 135-138 (12.00.00; №5).

Фазилов И.Ю. Уголовно-правовая характеристика понятия «эксплуатация человека» // Евразийский Союз Ученых (ЕСУ): Ежемесячный научный журнал. — Москва, 2016. — № 3 (24). — С. 42-44 (Global Impact Factor; № 5; 0.388).

Фазилов И.Ю. Одам савдоси: тушунчаси, хусусиятлари ва жамият учун ижтимоий хавфлилиги // Тошкент давлат юридик института ахборотномаси. — Тошкент, 2008. —№8. — Б. 94-98 (12.00.00; № 15).

Фозилов И. Одам савдоси - глобал муаммо // Узбекистан Республикаси Олий судининг ахборотномаси. — Тошкент, 2009. — № 2.— Б. 51-53 (12.00.00; № 10).

Кабулов Р., Фазилов И. Некоторые вопросы квалификация торговли людьми по уголовному законодательству Республики Узбекистан // Тошкент давлат юридик института ахборотномаси. — Тошкент, 2009. — № 4.— Б. 72-75 (12.00.00; № 15).

Фозилов И. Болалар савдоси - аянчли офат И Узбекистан Республикаси Олий судининг ахборотномаси. — Тошкент, 2009. — № 5. _ Б. 44-48 (12.00.00; № 10).

Фазилов И. Бола савдоси учун жиноий жавобгарлик: муаммо ва таклифлар // Тошкент давлат юридик института ахборотномаси. — Тошкент, 2010.—№ 1, —Б. 110-113 (12.00.00; № 15).

Фазилов И. Болаларнинг эркинлик ва шахсий дахлсизлик ҳуқуқининг кафолати // Тошкент давлат юридик института ахборотномаси. — Тошкент, 2010.—№6, —Б. 46-48 (12.00.00; № 15).

Кабулов Р., Фазилов И. Некоторые вопросы квалификации торговли людьми // Узбекистан Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академиясининг ахборотномаси. — Тошкент, 2011. —№ 1. — Б. 40-45 (12.00.00; № 12).

Фазилов И.Ю., Жовлиев Б. Бола савдоси учун жавобгарликни назарда тутувчи жиноят конунчилиги нормаларини такомиллаштириш масалалари // Узбекистан Республикаси Олий судининг ахборотномаси.— Тошкент, 2011,—№ 1. — Б. 26-30 (12.00.00; № 10).

Фазилов И.Ю. Бола савдоси учун жавобгарлик: муаммолар ва уларнинг ечими бўйича таклифлар И Узбекистан Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академиясининг ахборотномаси. — Тошкент, 2012. — № 2.— Б. 45-49 (12.00.00; № 12).

Фазилов И. БМТнинг «Трансмиллий уюшган жиноятчиликка карши конвенциясини тўлдирувчи одам савдосини, айниқса, аёллар ва болалар савдосининг олдини олиш ва унга карши кураш хамда уларни содир этганлик учун жазо тайинлаш тўғрисидаги протоколи»нинг жиноят-ҳуқуқий таҳлили И Тошкент давлат юридик института ахборотномаси. — Тошкент, 2012.— №6, —Б. 130-132 (12.00.00; № 15).

Фазилов И.Ю. Одам савдосининг бошқа ўхшаш жиноятлардан фарқланиши // Узбекистан Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академиясининг ахборотномаси. — Тошкент, 2013. — № 1. — Б. 36-39 (12.00.00; № 12).

Фазилов И.Ю. Одам савдоси объектининг жиноий-ҳуқуқий таърифи // Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академиясининг ахборотномаси. — Тошкент, 2014. —№ 1. — Б. 58-66 (12.00.00; № 12).

Фазилов И. Одам савдосининг жабрланувчисини алдов, мажбурлов ёки тахдид остида содир этган жинояти учун жиноий жавобгарликдан озод қилиш: таклиф ва илмий асослар // Ўзбекистон Республикаси Бош прокуратурасининг Олий ўқув курслари ахборотномаси. — Тошкент, 2014. — №2, —Б. 65-67 (12.00.00; № 11).

Фазилов И.Ю. Бола савдоси учун жавобгарликни такомиллаштириш // Ўзбекистон қонунчилиги таҳлили - Uzbek law review - Обзор законодательства Узбекистана. — Тошкент, 2014. — № 3-4. — Б. 35-40 (12.00.00; №9).

Фазилов И.Ю. Одам савдоси объектив томонининг жиноий-ҳуқуқий тавсифи // Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академиясининг ахборотномаси. — Тошкент, 2014. —№4. — Б. 64-68 (12.00.00; № 12).

Фазилов И.Ю. Одам савдоси жиноятларининг профилактикаси // Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академиясининг ахборотномаси. — Тошкент, 2015. —№2. — Б. 62-66 (12.00.00; № 12).

Фазилов И. Одам савдоси объектив томонига оид айрим муаммолар // Узбекистан Республикаси Бош прокуратурасининг Олий ўкув курслари ахборотномаси. — Тошкент, 2015. — № 3. — Б. 66-69 (12.00.00; № 11).

Криминология. Умумий кием: ИИВ олий таълим муассасалари учун дарслик / И. Исмаилов, Қ.Р. Абдурасулова, И.Ю. Фазилов. —Т.: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2015. — 272 б.

Фазилов И.Ю. Одам савдоси жиноятларининг криминологик тавсифи ва профилактикаси (XX боб) // Криминология. Махсус кием: ИИВ олий таълим муассасалари учун дарслик / Муаллифлар жамоаси. — Т.: "Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2015. — Б. 599-628.

Исмаилов И., Фазилов И.Ю. Профилактика хизматининг одам савдоси ва ахлок соҳасидаги ҳуқуқбузарликлар профилактикаси фаолияти (XI боб) // Ички ишлар органларининг профилактика хизмати фаолияти: ИИВ олий таълим муассасалари учун дарслик / Муаллифлар жамоаси. —Т.: "Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2015. — Б. 309-342.

Исмаилов И., Фазилов И.Ю. Деятельность службы профилактики по профилактике правонарушений в сфере нравственности и торговли людьми (глава XI) // Деятельность профилактической службы органов внутренних дел: Учебник для высших учебных заведений МВД / Коллектив авторов. — Т.: Академия МВД Республики Узбекистан, 2015. — С. 207-229.

Зиёдуллаев М.З., Фарфиев Ё.А., Фазилов И.Ю., Убайдуллаев Ш. Ҳуқуқбузарликларнинг виктимологик профилактикасига психологик тавсиф (XII боб) // Ҳукуқбузарликлар профилактикаси фаолияти психологияси: ИИВ олий таълим муассасалари учун дарслик / Муаллифлар жамоаси. —Т.: "Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2015. — Б. 341-365.

Фазилов И.Ю., Ниёзова С.С. Фоҳишахона саклаш ёки қўшмачилик қилишга қарши курашнинг жиноят-ҳуқуқий чоралари: Ўкув қўлланма. — Т.: Тошкент давлат юридик института, 2011. — 88 б.

Инсон ҳуқуқ ва эркинликларининг конституциявий кафолати: Илмий мақолалар тўплами / Нашрга тайёрловчилар: Б.А. Саидов, И.Ю. Фазилов, Ш.А. Ганиев. — Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2011. — 194 б.

Одам савдосига карши курашишнинг ҳуқуқий чоралари: Ўқув-амалий қўлланма / Ў.Х. Мухамедов, И. Исмаилов, М.М. Қаландаров, Д.Ю. Пайзиев, Я.А. Абдулхаков, И.Ю. Фазилов. —Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2014. — 84 б.

Криминология фанининг шаклланиши, ривожланиши ва ҳозирги холати: Ўкув қўлланма / И. Исмаилов, Қ.Р. Абдурасулова, И.Ю. Фазилов. — Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2014. — 57 б.

Фазилов И.Ю. Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексининг одам савдоси учун жавобгарлик белгиловчи нормаларига илмий-амалий шарҳ: Ўқув-амалий қўлланма. — Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2015, —34 б.

Ҳуқуқшунослик истиқболлари: Илмий мақолалар тўплами / Нашрга тайёрловчилар Ш.О. Мамадалиев, И.Ю. Фазилов, А.А. Аманов. — Т.: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2015. — 274 б.

Фазилов И.Ю. Шахснинг озодлиги, шаъни ва кадр-кимматига карши жиноятлар (VI боб) // Жиноят хукукининг махсус кисмидан амалий масалалар: Ўқув қўлланма. —Т.: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2015. — Б. 16-18.

Одам савдоси ва ахлокка қарши ҳукуқбузарликларнинг ҳукукий тавсифи: Услубий қўлланма / Т.А. Нурмуҳамедов, Ш.А. Ганиев, И.Ю. Фазилов. — Т.: "Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2015. — 125 б.

Фазилов И.Ю. Совершенствование норм международного права, определяющих ответственность за торговлю людьми //Совершенствование законодательства в сфере защиты прав человека и гражданина: проблемы и перспективы: Материалы Международной научно-практической конференции (5 апреля 2013 г., Иркутск, Россия). Ч. 1. — Иркутск: Изд-во БГУЭП, 2013. —С. 207-213.

Фазилов И.Ю. Совершенствование норм международного права, определяющих ответственность за торговлю людьми // Роль международных и внутригосударственных рекомендательных актов в правовой системе России: Материалы «круглого стола» с международным участием (26 апреля 2013 г., Иркутск, Россия). — Иркутск: Иркутский институт законодательства и правовой информации им. М.М. Сперанского; БГУЭП, 2013. — С. 130-138.

Фазилов И.Ю. Совершенствование норм международного права, определяющих ответственность за торговлю людьми // Современные проблемы права и управления: Материалы 3-й Международной научной конференции. Ч. 2. — Тула: Институт ИЗУ ВПА; Папирус, 2013. — С. 134-139.

Фазилов И.Ю. Освобождение от ответственности потерпевшего от торговли людьми, за совершение деяния, совершенного под воздействием принуждения, угрозы или обмана // The priorities of the world science: experiments and scientifi c debate: Proceedings of the VI International scientific conference 20-21 November 2014. — North Charleston, SC, USA: CreateSpace, 2014. —P. 127-131.

Фазилов И.Ю. Анализ вопросов, возникающих при квалификации торговли людьми в форме купли-продажи человека И Государство и право. Актуальные научные проблемы. Рассмотрение, решение, практика: Материалы Международной научно-практической конференции (29-30 июня 2015 г., Гданьск, Польша). — Варшава: «Diamond trading tour», 2015. — С. 69-72.

Fazilov I.Yu. Criminal legal characteristics of the notion of «human traffic» // Economics, management, law: socio-economic aspects of development: Collection of scientific articles. Vol 2. — Edizioni Magi, Roma, Italy, 2016. — P. 142-145.

Фазилов И. Одам савдосига дойр халкаро хужжатлар нормаларининг Узбекистан қонунчилигига тадбиқ этилишига дойр мулоҳазалар // Халкаро ҳукуқий муносабатларда Ўзбекистоннинг ўрни ва роли: халкаро илмийамалий конференцияси материаллари (2011 йил 22 апрель). — Т.: Жахон иқтисодиёти ва дипломатия университета, 2011. — Б. 319-324.

Фазилов И. Бола савдоси профилактикасининг самарадорлигини оширувчи муҳим йўналиш // Болалар ва ёшларни ижтимоий қўллаб-қувватлаш - фаровон ва тарақкий этиб борувчи жамият асоси: Халкаро форум материаллари (2013 йил 4-5 декабрь). — Т., 2013. — Б. 279-283.

Фазилов И.Ю. Одам савдосининг тушунчасига дойр миллий жиноят-ҳуқуқий нормаларнинг ривожланиш истиқболлари И Жиноят ва жиноят процессуал конунчилигини такомиллаштириш масалалари: миллий ва хорижий тажриба: Халкаро илмий-амалий конференция материаллари тўплами. — Т.: Тошкент давлат юридик университета, 2014. — Б. 273-280.

Фазилов И. Бола савдосининг содир этилиши натижасида зарар етказиладиган ижтимоий муносабатлар // Болалар учун ижтимоий хамкорлик: миллий ва халкаро тажрибалар: Халкаро форум материаллари (2014 йил 25-26 ноябрь). — Т., 2014. — Б. 351-356.

Фазилов И.Ю. Одам савдосини содир этган шахсларга жазо тайинлашда дифференциация ва индивидуаллаштиришга риоя этиш имконини янада кенгайтириш // Инсон хукуклари ва манфаатларини ишончли ҳимоясини таъминлаш - қонун ижодкорлиги ва ҳукукни қўллаш амалиётининг муҳим йўналиши: Халкаро илмий-амалий конференция материаллари тўплами (2014 йил 10 декабрь). — Т.: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2015. — Б. 244-261.

Фазилов И. Правовые меры повышения эффективности борьбы с торговлей людьми // Соғлом турмуш тарзини шакллантиришда ахлокий қадриятларнинг ўрни: Илмий-амалий конференция материаллари (2009 йил 12 июнь). — Ангрен: Тошкент вилояти Давлат педагогика института, 2009. — Б. 212-214.

Фозилов И.Ю. БМТнинг одам савдосига карши кураш соҳасидаги халкаро ҳужжатларининг такомиллашуви // БМТ тизимини жахон сиёсатининг янги архитектурасига мослаштиришнинг концептуал жиҳатлари: Ўзбекистон Республикаси амалиёти: илмий-амалий конференция материаллари тўплами (2009 йил 19 март). — Т.: Тошкент давлат шарқшунослик института, 2009. — Б. 142-147.

Фазилов И.Ю. Общественная опасность торговли людьми // Одам савдосига карши кураш, уни олдини олишнинг ҳуқуқий муаммолари: Илмий-амалий конференция материаллари тўплами. — Т.: Тошкент давлат юридик института, 2009. — Б. 166-170.

Кабулов Р., Фазилов И. Уголовная ответственность за торговлю людьми И Жиноят конунчилигини такомиллаштириш муаммолари: Илмий-амалий конференция материаллари тўплами. — Т.: Тошкент давлат юридик института, 2010. — Б. 187-197.

Фазилов И. Одам савдоси учун жавобгарликни назарда тутувчи жиноят қонунчилиги нормаларини такомиллаштириш масалалари // Жиноят конунчилигини такомиллаштириш муаммолари: Илмий-амалий конференция материаллари тўплами. — Т.: Тошкент давлат юридик институти, 2010.— Б. 283-290.

Фазилов И. Правовые меры повышения эффективности борьбы с торговлей женщинами // Суд ва ҳуқуқни муҳофаза килувчи органлар фаолиятини ташкилий таъминлашни янада такомиллаштириш: илмий-амалий конференция материаллари тўплами. — Т.: Тошкент давлат юридик институти, 2010. — Б. 67-73.

Фазилов И. Болалар савдосига карши курашда ҳуқуқий тарбиянинг аҳамияти // Ҳуқуқий тарбия - баркамол авлодни шакллантиришнинг мухим омили: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. — Т.: Тошкент давлат юридик институти, 2010. — Б. 363-368.

Фазилов И. Болаларнинг эркинлик ва шахсий дахлсизлик ҳуқуқини кафолатловчи жиноят қонунчилиги нормаларини такомиллаштириш масалалари // Баркамол авлодни тарбиялашнинг долзарб муаммолари: Республика илмий-назарий конференцияси материаллари. Иккинчи китоб. — Т.: Термиз давлат университета, 2010. — Б. 164-165.

Фазилов И.Ю. Юксак маънавиятли баркамол авлоднинг шахсий дахлсизлигига болалар савдосининг жиддий тахдиди // Юксак маънавият -баркамол авлод тарбиясининг пойдевори: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари (2010 йил 8 июнь). — Т.:Ўзбекистон Республикаси ИИВ Тошкент олий харбий-техник билим юрти, 2010.— Б. 45-49.

Фазилов И.Ю. Бола савдоси учун жавобгарликни белгиловчи жиноят қонунчилиги нормаларини такомиллаштиришга дойр мулоҳазалар И Баркамол авлодни шакллантиришда хукуқий тарбиянинг аҳамияти: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари (2010 йил 30 апрель). — Т.: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2010. — Б. 305-310.

Фозилов И. Европа Иттифоки мамлакатларида одам савдосига карши кураш масалалари // Марказий Осиёдаги етакчи манфаатдор ташки кучлар: Европа Иттифоқининг минтақадаги роли: Республика илмий-амалий анжумани материаллари тўплами (2010 йил 31 март). — Т.: Жахон иқтисодиёти ва дипломатия университета, 2010. — Б. 105-108.

Фазилов И. Болалар шахсий дахлсизлик ҳукуқини таъминлашга оид қонунчиликни такомиллаштириш истиқболлари // Давлат ва ҳуқуқ назариясининг долзарб муаммолари: илмий-назарий конференция материаллари (2010 йил 26 ноябрь). — Т.: Мирзо Улугбек номидаги "Узбекистан миллий университета, 2011. — Б. 210-215.

Фазилов И.Ю. Боланинг эркинлик ва шахсий дахлсизлик ҳукукини кафолатига дойр мулохазалар // Конституция - демократок ислохотларни чуқурлаштириш ва фукаролик жамиятини ривожлантириш асоси: давра суҳбати материаллари. II кием (2011 йил 6 декабрь). — Т.: Тошкент давлат юридик институти, 2011. — Б. 55-63.

Фазилов И.Ю. Қўшмачилик қилишга карши кураш самарадорлигини ошириш ҳуқуқни муҳофаза қилиш идоралари олдида турган долзарб вазифа // Суд ва ҳуқуқни муҳофаза килувчи органлар фаолияти устидан жамоатчилик назорати: илмий-амалий конференция материаллари тўплами.— Т.: Тошкент давлат юридик институти, 2011. — Б. 181-188.

Фазилов И.Ю. Бола савдоси муаммоси бўйича мамлакатимиз конун ҳужжатларининг тарихий-ҳуқуқий таҳлили // «Вояга етмаганлар ўртасида назоратсизлик ва хукукбузарликларнинг профилактикаси тўғрисида»ги қонунни ҳаётга татбиқ этиш борасида амалга оширилиши лозим бўлган устувор вазифалар: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари.— Т.: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2011. — Б. 257-264.

Фазилов И. Бола хукук ва эркинликлари кафолатига дойр халкаро ҳуқуқий нормаларининг такомиллашуви // Бола ҳуқуқларини таъминлашда ижтимоий хамкорлик: Республика илмий-амалий анжумани материаллари (2011 йил 18 ноябрь). — Т.: «Камолот» ёшлар ижтимоий ҳаракати Марказий Кенгаши, 2011. — Б. 190-192.

Фазилов И.Ю. Бола савдоси учун жавобгарликни белгиловчи халкаро ва миллий конунчилик нормаларининг қиёсий-ҳуқукий таҳлили // Узбекистан ва халқаро хамжамият: интеграциялашувнинг сиёсий, хукукий ва ташкилий жиҳатлари: Узбекистан Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги микёсидаги илмий-амалий конференция материаллари тўплами (2011 йил 24 март). — Т.: Тошкент давлат шаркшунослик институти, 2011. — Б. 175-176.

Фазилов И. Болалар савдоси - баркамол авлод учун жиддий тахдид // Ўзбекистонда демократик ислоҳотларни чукурлаштиришда юридик фанларнинг долзарб муаммолари: илмий-назарий конференция материаллари (2011 йил 12 май). — Т.: Наманган давлат университета, 2011. — Б. 94-99.

Фазилов И.Ю. Бола савдоси учун жавобгарликни белгиловчи Узбекистан жиноят қонунчилигининг нормаларини такомиллаштириш масалалари // Узбекистан Республикасида амалга оширилаётган суд-ҳуқуқ ислоҳотлари: муаммо ва истикболлар: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари (2011 йил 29 апрель). — Т.: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2011. — Б. 334-340.

Фазилов И., Ганиев Ш. Узбекистан Жиноят кодекси 135-моддаси матнининг ўзбек ва рус тилларида келтирилган таҳриридаги карама-қаршиликлар // Ташқи сиёсий ва ташқи иқтисодий алоқалар учун кадрлар тайёрлашда тил таълими ва таржима масалалари: илмий-услубий конференция материаллари тўплами (2011 йил 30 апрель). — Т.: Жаҳон иқтисодиёти ва дипломатия университети, 2011. — Б. 65-68.

Фазилов И.Ю., Умматов М. Фукароларнинг конунга итоаткорлигини янада орттиришни таъминлашда алкоголь ва тамаки маҳсулотларининг тарқатилиши ҳамда истеъмол килинишининг чекланишига дойр ҳуқуқий билимларнинг ўрни // Фуқароларда конунга итоаткорлик туйгуси янада ортишини таъминлашда ҳукукий билимлар тарғиботининг ўрни: ўқув-амалий конференция материаллари тўплами. — Т.: "Узбекистан Республикаси Бош прокуратурасининг Олий ўқув курслари, 2012. — Б. 81-87.

Фазилов И.Ю., Ниязимбетов Ф. Етук малакали кадрлар тайёрлашнинг ҳукукий асосларини такомиллаштириш И Ёш авлод - кадрлар тайёрлаш миллий дастурини амалга оширувчи асосий куч: илмий-амалий конференция материаллари (2011 йил 10 декабрь). — Т.: Жахон иқтисодиёти ва дипломатия университета, 2012. — Б. 95-100.

Фазилов И.Ю. Одам савдоси оркали зарар етказиладиган инсоннинг конституциявий ҳукук ва эркинликлари И Узбекистан Республикаси Конституцияси - жамиятнинг барқарор ривожланиш кафолати: ташкилий, сиёсий ва ҳукуқий жиҳатлари: илмий-амалий конференция материаллари тўплами (2012 йил 5 декабрь). — Т.: Тошкент давлат шарқшунослик институти, 2012. — Б. 104-108.

Фазилов И.Ю., Рахимов А.Д. Боланинг эркинлик ва шахсий дахлсизлик ҳуқуқининг конституциявий кафолати // "Узбекистан Республикаси Конституцияси - жамиятнинг баркарор ривожланиш кафолати: ташкилий, сиёсий ва ҳукуқий жихатлари: илмий-амалий конференция материаллари тўплами (2012 йил 5 декабрь). — Т.: Тошкент давлат шарқшунослик институти, 2012. — Б. 108-111.

Пайзиев Д.Ю., Фазилов И.Ю. Мустахкам оила - боланинг жисмоний, ахлоқий ва маънавий ривожланишининг гарови // Мустахкам оила -ҳукуқбузарликларнинг олдини олиш гарови: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари (2012 йил 28 апрель). — Т.: "Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2012. — Б. 38-45.

Фазилов И.Ю. Одам савдоси учун жавобгарлик белгиловчи халкаро хукук нормаларидаги муаммолар И Қонунчилик ва ҳуқуқни қўллашнинг долзарб муаммолари: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари (2013 йил 5 апрель). — Т.: "Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2013. — Б. 92-98.

Фазилов И.Ю. Одам савдоси учун жавобгарлик белгиловчи халкаро қонунчилик нормаларидаги конфликтлар ва уларни бартараф этиш масалалари // Юридик конфликтларни олдини олиш ва уларни ҳал этиш механизмини такомиллаштириш муаммолари: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари тўплами (2013 йил 30 апрель). — Т.: Тошкент давлат юридик институти, 2013. — Б. 157-163.

Фазилов И.Ю., Қосимов Ш. Одам савдоси билан боғлиқ ва ахлоқ-одоб доирасидаги ҳуқуқбузарликларга карши курашишга дойр конунчилик нормаларини қўллаш масалалари // Қонунчилик ва хукукни қўллашнинг долзарб муаммолари: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари (2013 йил 5 апрель). — Т.: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2013. — Б. 258-266.

Фазилов И.Ю. Уюшган гурух томонидан ёки унинг манфаатларини кўзлаб содир этилган одам савдоси: МДҲ давлатлари жиноят конунчилиги тахлили // Узбекистан Республикасида конунчиликни такомиллаштиришнинг назарий ва амалий масалалари: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. — Т.: Мирзо Улугбек номидаги Узбекистан миллий университета, 2014. — Б. 156-158.

Исмаилов И., Фазилов И.Ю. Одам савдоси профилактикаси: муаммо ва ечимлар // Одам савдосига карши курашишнинг жиноий-хукукий ва криминологик муаммолари: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари (2013 йил 21 декабрь). — Т_: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2014. — Б. 6-12.

Фазилов И.Ю. Одам савдоси объектининг жиноий-ҳуқуқий тавсифи: муаммо ва ечимлар // Одам савдосига карши курашишнинг жиноий-ҳуқуқий ва криминологик муаммолари: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари (2013 йил 21 декабрь). — Т_: "Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2014. — Б. 62-85.

Фазилов И.Ю. "Узбекистан жиноят конунчилигининг бола савдоси учун жавобгарлик белгиловчи нормаларини такомиллаштириш // Криминологиянинг долзарб масалалари: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари (2014 йил 18 январь). — Т.: "Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2014. — Б. 89-98.

Фазилов И.Ю. Одам савдосига карши курашишнинг жиноят-ҳуқуқий ва криминологик муаммоларининг ечимлари бўйича таклиф ва тавсиялар // Криминологиянинг долзарб масалалари: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари (2014 йил 18 январь). — Т.: "Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2014. — Б. 154-161.

Фазилов И.Ю. Одам савдосининг жабрланувчисини алдов, мажбурлов ёки тахдид остида содир этган жинояти учун жиноий жавобгарликдан озод килиш // Жиноят конунчилигининг либераллаштириши шароитида айрим жиноятларни декриминализация килиш масалалари: Илмий-амалий конференция материаллари тўплами (2014 йил 29 март). —Т.: Тошкент давлат юридик университета, 2014. — Б. 94-99.

Фазилов И.Ю. «Одам савдоси» ва «одам савдосининг жабрланувчиси» тушунчаларининг жиноят-ҳуқуқий тавсифига дойр муаммолар И Жиноят ҳуқуқининг долзарб масалалари: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари (2014 йил 22 февраль). — Т.: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2014. — Б. 95-102.

Фазилов И.Ю. Одам савдосига қарши курашнинг жиноят-ҳукукий ва криминологик жиҳатлари: илмий хулоса ва таклифлар // Жамоат тартибини саклаш ва фукаролар хавфсизлигини таъминлашнинг долзарб масалалари: Республика илмий-амалий конференция материаллари. — Т_: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2015. — Б. 224-243.

Фазилов И.Ю. Одам савдоси учун жавобгарликни такомиллаштириш // Узбекистан Республикасининг «Ҳуқуқбузарликлар профилактикаси тўғрисида»ги қонуни ижросини таъминлашнинг асосий йўналишлари: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари (2015 йил 12 март). — Т.: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2015. — Б. 126-135.

Фазилов И. Хизмат мавқеидан фойдаланган ҳолда содир этилган одам савдоси - ушбу жиноятнинг коррупцион тури сифатида // Одил судловнинг коррупцияга карши курашдаги роли ва аҳамияти: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари тўплами (2015 йил 24 декабрь, Тошкент давлат юридик университета). — Т.: LESSON PRESS, 2015. — Б. 206-210.

Фазилов И.Ю. Уюшган жиноий гуруҳ ёки жиноий уюшма томонидан ёхуд у(лар)нинг манфаатларини кўзлаб содир этилган одам савдоси учун жавобгарлик белгиланган нормаларни такомиллаштириш // Иштирокчиликда содир этиладиган жиноятларга карши курашнинг миллий тажрибаси: бугунги холати ва конунчиликни такомиллаштириш истиқболлари: Республика илмий-амалий конференция материаллари (2016 йил 25 апрель). — Т.: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2016. — Б. 166-171.

Фозилов И.Ю. Одам савдоси жиноятининг тушунчасининг ҳуқуқий тавсифи ва илмий тахдили // Ёш олимлар илмий мақолалар тўплами 2009 йил № 1. — Т.: Тошкент давлат юридик институти, 2009. — Б. 127-133.

Фозилов И.Ю., Ганиев Ш.А. Аёллардан шаҳвоний мақсадларда фойдаланиш учун ёллашга карши курашишнинг долзарб вазифалари // Самарканд давлат университета илмий тадқиқотлар ахборотномаси. — Самарканд, 2009. — № 4. — Б. 43-45.

Фозилов И., Гордеев С. Одам савдоси - аёлларнинг шахсий дахлсизлигига улкан таҳдид И Оиланинг долзарб муаммолари: Илмий мақолалар тўплами. — Т.: Республика «Оила» илмий-амалий маркази, 2009. — Б. 27-31.

Фазилов И.Ю. Одам савдосини тақиқловчи халкаро конунчилик нормаларининг таҳлили // Инсон ҳукук ва эркинликларининг конституциявий кафолати: Илмий мақолалар тўплами. — Т_: "Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2011. — Б. 61-67.

Пайзиев Д., Фозилов И. Ижтимоий-иктисодий жараёнларда ёшлар иштирокининг хукукий кафолатлари // "Узбекистан ёшлари ижтимоий-маданий ислоҳотлар жараёнида: илмий маколалар тўплами. — Т.: "Узбекистан Республикаси Фанлар академияси Тарих институти, Тошкент ислом университета, 2014. — Б. 19-31.

Фазилов И. Ноқонуний миграциядан сақланинг // Qalqon. — Тошкент, 2014. —№5. — Б. 32-33.

Фазилов И.Ю. Одам савдосига қарши курашнинг жиноят-ҳукукий ва криминологик чораларини такомиллаштириш // Ҳуқуқшунослик истиқболлари: Илмий маколалар тўплами. — Т.: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2015. — Б. 139-153.

Фазилов И.Ю. Одам савдоси жиноятларининг профилактикаси // Ҳукуқшуносликнинг долзарб муаммолари: Илмий маколалар тўплами. — Т.: "Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2016. — Б. 87-94.