Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
226
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
ОИЛАДА ОТА-ОНА ВА ФАРЗАНД МУНОСАБАТЛАРИНИНГ ЎЗИГА
ХОСЛИГИ
Д. У. Абдуллаева
ТДПУ Амалий психология кафедраси, психология фанлари
бўйича фалсафа доктори ( PhD), доцент в.б.
АННОТАЦИЯ
В статье говорится о проблемах, возникающих в отношениях отца-матери
и ребенка, различных подходах родителей к воспитанию, а также моделях
родительского поведения.
ABSTRACT
The article discusses the problems that arise in the relationship between parents
and children, different approaches of parents to parenting, as well as models of
parental behavior.
Ота - она ва фарзандлар ўртасидаги муносабатлар масаласи инсоният
жамияти тараққиѐтининг энг долзарб муаммоларидан бири бўлиб келган.
Чунки одамзод эришган ҳаѐтий тажриба, билим, малака, кўникмалар авлоддан
авлодга айнан ана шу муносабатлар тизими - она ва бола муносабатлари орқали
узатилади.
Ота-она ва фарзанд муносабатлари шунчаки бирон оила кўламидаги
масала эмас, балки глобал аҳамиятга эга долзарб муаммо эканини ЮНИСЕФ
нинг бир неча йиллардан буѐн жаҳоннинг кўпчилик мамлакатларида “Яхши
ота-она бўлишни ўрганамиз” дастурини рўѐбга чиқариб келаѐтганида ҳам
кўриш мумкин. Ўзбекистон Республикаси ҳукумати ва ЮНИСЕФ ўртасида
2016-2020 йилларга мўлжалланган ҳамкорликдаги ҳаракатлар дастурида ҳам
болаларга муносабатдаги носоғлом ҳолатлар билан курашиш устувор
йўналишлардан бири сифатида ажратиб кўрсатилади
1
.
Бу борада Президентимиз Ш.М.Мирзиѐевнинг фарзандлар билан ўзаро
ишончга асосланган, очиқ самимий мулоқот ҳар бир ота-она зиммасидаги катта
вазифа эканлигини англатувчи мулоҳазалари ҳам диққатга сазовор: “Қаерда,
қайси лавозимда ишлашимиздан қатъий назар болаларимиз билан гаплашиб,
1
Программа сотрудничества Правительства Республики Узбекистан и Детского фонда Организации
Объединенных Наций. – Ташкент, 2016.
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
227
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
уларнинг кўнглига йўл топиш, юриш-туриш, хатти ҳаракатларидан хабардор
бўлиб боришимиз керак”
2
.
Дарҳақиқат, боланинг ҳар жиҳатдан соғлом, баркамол шахс сифатида
шаклланиши оилавий муносабатларга, оилада она - бола муносабатларини
тўғри йўлга қўйилганлигига, оилавий тарбия асосларига кўп жиҳатдан боғлиқ.
Фарзанд тарбияси инсон ҳаѐтидаги энг масъулиятли, энг қийин ва энг
нозик масала. Чунки, ота ѐки онанинг ҳар бир сўзи ѐки уларнинг ўзлари учун
аҳамиятсиздек туюлган ҳар бир ҳатти-харакати бола учун унинг характерида
қайсидир ижобий фазилат ѐки нуқсонни шакллантириши мумкин.
Ота-она ва фарзанд муносабатлари муаммоси ҳақида мулоҳаза юритар
эканлар шарқ мутафаккирлари бола шахсида шаклланган кўплаб хусусиятлар
айнан ушбу ўзаро муносабатнинг натижаси эканини қайд этадилар. Абу Ҳамид
Ғаззолий “Агар бола эътиборсиз ташлаб қўйилса, ѐмонлик ичида ўсса,
бадбахтликка юз тутади ва ҳалок бўлади. Бунда гуноҳи болани шу куйга
солганларнинг, ота-онанинг зиммасига юкланади”, деб ѐзади [6; 62-б.].
Ҳозирда ѐшлар орасида кўп учраѐтган жиноятчилик, наркомания,
ичкиликбозлик, ўз жонига қасд қилиш каби ҳолатларнинг туб негизи оилавий
тарбияга бориб тақалади. Фарзанд тарбиясига эътиборсизлик нафақат ота-она
учун балки жамият учун ҳам фожеадир. Бугунги кунда ѐшлар ўртасида юзага
келаѐтган турли хил жамиятимиз учун ѐт бўлган иллатлар айнан шу оилавий
тарбиянинг
тўғри
йўлга
қўйилмаганлиги,
ота-оналарнинг
болалар
психологиясини, уларнинг ўзига хос индивидуал психологик хусусиятларини
ва таъсир кўрсатиш усулларини билмасликлари туфайли содир этилаѐтгганлиги
оилада ота-она ва болалар ўртасидаги муносабатларнинг ўзига хос
томонларини психологик конуниятларини очиб беришни тақазо этади.
Ота-она ва фарзанд муносабатлари муаммолари ўзбекистонлик ва
хорижий изланувчиларнинг кўплаб тадқиқотлари предмети бўлган.
Мамлакатимизда бу йўналишда В.М.Каримова, Ғ.Б.Шоумаров, Р.И.Суннатова,
Т.Г.Ядгарова, У.С.Сарибаева, М.С.Салаева, Г.А.Қурбанова, Г.В.Хрульнова,
Х.К.Каримов,
Ф.Р.Рўзиқулов,
О.А.Абдусатторова,
Р.Н.Хикматуллаева,
М.Х.Файзиева, Ў.Б.Шамсиевларнинг илмий изланишларида ѐшларнинг
оилавий ҳаѐтга психологик тайѐрлиги, эр-хотин муносабатларида низолар ва
уларнинг оила муҳитига, фарзандлар психик ривожланишига таъсири, оиладаги
шахслараро муносабатлар билан боғлиқ муаммолар, нотўлиқ оилаларда бола
2
Мирзиѐев Ш. Буюк келажакни мард ва олижаноб халқимиз билан бирга қурамиз. – Тошкент:
Ўзбекистон НМИУ 2017. – Б.138.
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
228
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
тарбияси, оилада устувор бўлган эр-хотин муносабатлари ўсмир фарзандларда
жинсий идентификация шаклланишига таъсир кўрсатиш хусусиятлари, ўзбек
оилаларида ота-она ва фарзанд муносабатларига хос бўлган этнопсихологик
хусусиятларни аниқлаш, оилада шахслараро муносабатлар фарзанд ижтимоий
перцептив жараѐнларига таъсири, ота-она ва бола муносабатларининг ѐшга оид
хусусиятлари, турли таркибли оилаларда болаларнинг ижтимоийлашуви
ўрганилган.
Ҳаммамизга маълумки, оилавий муносабатларда юзага келадиган
вазиятлар бир-бирига ўхшамайди. Шунингдек, оилавий муносабатларда
юзага келадиган турли хил муаммоли вазиятларнинг ечимини олдиндан
билиш ѐки уларнинг оқилона ечимларини топиш ҳамма онага ҳам насиб
этавермайди.
Ота-оналар бола тарбиясига турлича ѐндашадилар. Шунингдек, “ота-она”
хулқ-атворининг асосий уч модели мавжуд бўлиб, психолог Д.Баумринд бу
моделларни қуйидагича изоҳлаган:
1.
Либерал модели
2.
Авторитар модели
3.
Авторитет модели
Тўлиқ маълумотга эга бўлиш учун ва ҳар бир моделнинг боланинг шахс
сифатида ривожланиши ва мулоқотчанлик кўникмаларига қай даражада таъсир
кўрсатишини батафсил кўриб чиқамиз. Тўпланган фикр ва мулоҳазаларга кўра,
либерал модел
бола тарбиясида, ўзига нисбатан ишончни ривожлантира олмас
экан. Либерал моделга кирувчи ота-оналар болага нисбатан эътиборсиз бўлиб,
боланинг ѐшлигиданоқ унга алоҳида ғамхўрлик кўрсатмайдилар. Кўпгина
ҳолларда бундай моделга кирувчи ота-оналар, болани ўз ҳолига ташлаб
қўядилар, бундай фарзандлар кўпинча ўзларини ҳеч кимга кераксиздек ҳис
қилишади.
Авторитар моделни
танлаган ота-оналар, фарзанд тарбиясида меҳр ва
хайрихоҳлик кўрсатишга кам эътибор қаратишар экан. Улар бола тарбиясида
кўпроқ тартиб - интизом, қаттиққўлликка эътибор қаратадилар. Фарзанд билан
дўстона муносабатда бўлиш, дилдан суҳбатлашиш, уни тушуниш, ўзининг
қизиқишлари тўғрисида гапиришдан кўра, кўпроқ ўз қизиқишлари ва хоҳиш-
истаклари асосида иш юритадилар. Уларнинг фикрича тарбиянинг бундай
усули болани «ҳақиқий инсон» сифатида тарбиялайди. Авторитар моделидаги
ота-оналарни
атрофдагиларнинг
фарзандлари
тўғрисидаги
фикрлари
қизиқтиради. Тарбия жараѐнидаги қўядиган меъѐрдан ортиқ талаблари болада
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
229
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
ишончсизликни уйғотади, бу эса ўз-ўзидан болани кўнгли қолишига, болада
ички зўриқишни пайдо бўлишига олиб келади. Ота ва она доим фарзанди учун
ҳамма нарсани ҳал қилиши, боланинг ўзи мустақил у ѐки бу вазифаларни
бажара олишига ишонч ва имкон бермаслик, унинг иродасини, ўзига нисбатан
ишончини сўндириш, болага доим айтилган вазифаларни бажарувчи инсондек
қараш ва руҳий жиҳатдан болани қўллаб-қувватлашнинг йўқлиги болани
худбин, жиззаки, асабий ѐки аксинча, пассив, ўзини кераксиз инсондек, ѐлғиз
хис қилишига олиб келади.
Бу моделларнинг болаларга таъсирини ўрганиш натижасида, доктор
Д.Браумринд шундай хулосага келдики, моделларнинг орасида энг самарали ва
қулай модел бу
авторитет моделидир.
Бу моделни маъқуллаган ота-оналар,
боланинг айнан ҳар бир ѐш давридаги қобилиятлари тўғрисида объектив
тасаввурга эга, улар мунтазам болалари билан мулоқотда бўлиб, уларнинг
фикрларини ҳам инобатга олишади. Бундай ота-оналар ўзлари қабул қилган
қарорларини ва тарбия йўналишларини ўзгартиришга ҳеч ҳам чўчишмайди,
чунки, боланинг психологик ва физиологик хусусиятларини инобатга олган
ҳолда иш кўрадилар.
Тарбия жараѐнида болага бўлган муносабатларда йўл қўйилган айрим
хатолар бола улғайган пайтда, унинг келгуси ҳаѐтида жиддий муаммоларга
айланиши мумкин. Ота-оналарнинг бола тарбияси ҳақидаги тасаввурларининг
саѐзлиги натижасида ҳам айрим муаммо, қийинчилик ва тушунмовчиликлар
келиб чиқиши мумкин. Гап шундаки, ота-оналар аксарият ҳолларда тарбия
жараѐнида фарзандининг ўзига хос хусусиятларини, унинг қобилият, майл ва
истакларини етарлича ҳисобга олмайдилар. Улар кўпинча бола тарбиясини
ўзлари ўйлаган йўналиш асосида, маълум бир "қолип"га мослаб ва маълум
натижани кўзда тутиб амалга оширадилар. Назаримизда, ота-онанинг вазифаси
- боладаги ижобий ва салбий томонларни қабул қилиш билан бирга ундаги
афзал жиҳатларни рағбатлантириб боришдан иборатдир.
Тарбияни муваффақиятли амалга оширишнинг бирдан бир йўли - болани
билим билангина эмас, балки уни меҳр билан чин кўнгилдан тарбиялашдир.
Яхши тарбия бу яхши муносабат деганидир. Бу эса ўз навбатида боланинг
кўнглида нималар кечаѐтганини ҳис қила билишни, унинг хатти - ҳаракатлари
ва намоѐн этаѐтган хулқининг сабабларини тўғри тушунишни ҳамда уни
адекват баҳолашни талаб этади. Тарбия жараѐнида болага бўлган
муносабатларда йўл қўйилган айрим хатолар бола улғайган пайтда унинг
келгуси ҳаѐтида жиддий муаммога айланиши мумкин.
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
230
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
Шундай экан тарбияни ота-оналар тизимли равишда масъулиятни ҳис
қилган ҳолда, боланинг ѐш ва индивидуал психологик хусусиятларини ҳисобга
олган ҳолда ташкил этишлари керак. Бунинг учун эса албатта ота-онанинг ўзи
ҳам бу нарсага тайѐр бўлишлари яъни фарзандлари учун “намуна” бўла
олишлари лозим.
REFERENCES
1.
Мирзиѐев Ш. Буюк келажакни мард ва олижаноб халқимиз билан бирга
қурамиз. – Тошкент: Ўзбекистон НМИУ 2017. – Б.138.
2.
Каримова В.М. Оила психологияси. Дарслик. -Т: Фан ва технология. 2007. -
152 б
3.
Андреева Т. В. Семейная психология: Учеб. пособие - СПб.: Речь, 2004. –244
с.
4.
Abdullayeva D.U. Imaginations of mother about woman social roles as a factor of
attitudes towards children // European Journal of Research and Reflection in
Educational Sciences.–Birmingham, 2019. № 12. –P. 24-27.
5.
Khasanova, A. R., & Ismailova, N. I. Mutual coordination of sensorimotor activity
for physical development of children with autism spectrum disorders.
6.
Ismailova, N., & Grahova, S. Mythological stories about house-spirit: Themes,
structure, psychological particularities.
7.
Ismailova, N., Panfilov, A., Ljdokova, G., & Farhatovich, K. Gender aspects of
confounding factors in the preparation of powerlifters.
8.
Ismailova, N., & Grahova, S. Bylichkas in folklore for children: Psychology of
being.
9.
Gaifullina, N., Ismailova, N., Makarova, O., Panfilov, A., & Ljdokova, G.
Individual psychological singularities of persons with disabling diseases.
10.
Ismailova, N., Tsagarelli, Y., & Shumikhin, S. (2017). Computerised system to
rate junior athletes' psycho-emotional stability in team and individual sport
disciplines.
SCOPUS00403601-2017-8-SID85039420339
.
11.
Ismailova, N., Ljdokova, G., Panfilov, A., Gaifullina, N., & Makarova, O. (2015).
Individual psychological singularities of persons with disabling diseases.
SCOPUS-
2015-7-1-SID84922724007
.
12.
Tashkent, D. S., Abduazizova, V., & Komilova, G. (2021). Health-Saving
Problems of Children and Adolescents in Emergency Situations.
Biomedical Journal
of Scientific & Technical Research
,
38
(4), 30634-30636.
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
231
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
13.
Камилова, Н. Г., & Соипова, М. Л. (2020). Правовые и социокультурные
основы интеграции в общество детей с ОВЗ в Узбекистане. In
Инклюзивное
образование и психолого-педагогическое сопровождение лиц с ОВЗ и инвалидов:
от раннего возраста до профессиональной подготовки. Региональные
практики и модели
(pp. 96-103).
14.
Шарипова, Д. Д., & Камилова, Н. Г. (2020). Развитие действенной
мотивации к здоровому образу жизни у неорганизованной молодежи как
эффективный путь становления личности. In
Современная реальность в
социально-психологическом контексте-2020
(pp. 71-74).
15.
Комилова, Н. Г., & Шарипова, Д. Д. (2018). Повышение эффективности
формирования идеологического иммунитета у молодѐжи.
Наука и образование
сегодня
, (4 (27)), 58-59.
16.
Камилова, Н. Г., & Парпиева, Ш. А. (2018). Деформации ценностно-
смысловой системы как фактор дезадаптации личности подростка.
In
Образование как фактор развития интеллектуально-нравственного
потенциала личности и современного общества
(pp. 196-201).
17.
Камилова, Н. Г., & Инагамова, Л. У. (2016). Психологические особенности
конфликтности во взаимоотношениях студенческой молодежи. In
Личность в
современном мире
(pp. 109-113).
18.
Khayitov, O. E. (2022). Leading Factors in the Psyche of Adolescent Girls
Gymnasts.
International
Journal
of
Multicultural
and
Multireligious
Understanding
,
9
(1), 610-615.
19.
Khayitov, O. E. (2022). Socio-Psychological Views of Eastern Thinkers and
Scholars on Management.
International Journal of Social Science Research and
Review
,
5
(1), 184-189.
20.
Хайитов, О. Э. (2020). Моделирование психологической компетентности
руководителя: концептуальный эмпирический анализ.
Academic research in
educational sciences
, (3), 526-540.
21.
Ҳайитов,
О.
Э.
(2020).
Раҳбарда
психологик
компетентликни
ривожлантиришнинг комплекс модели.
Academic Research in Educational
Sciences
,
1
(2), 120-136.
22.
ҲАЙИТОВ, О. (2019). Психологик компетентликни шакллантиришга
замонавий ѐндашув (назарий жиҳат).
Фан-Cпортга
, (1), 59-64.
23.
Хайитов, О. Э. (2019). Научное обоснование формирования социального
статуса молодежи в контексте акмеологических взглядов.
Вопросы педагогики
,
(11-1), 261-264.
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
232
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
24.
Каримова, В. М., & Ҳайитов ОЭ, О. Г. Иқтисодий психология ва психологик
иқтисод тўғрисида.
Иқтисодиѐт ва таълим
,
2007
(4), 145-150.
25.
Hayitov, O. E., & Eshboev, A. O. (2019). Sports marketing in Uzbekistan:
problems and prospects.
Economics
, (5), 43.
26.
HAYITOV,
O.
E.
(2021).
CHARACTERISTIC
OF
STRUCTURAL
COMPONENTS
OF
PSYCHOLOGICAL
COMPETENCY
OF
A
LEADER.
International Journal of Philosophical Studies and Social Sciences
,
1
(1),
119-131.
27.
Ҳайитов, О. Э. (2021). РАҲБАР ПСИХОЛОГИК КОМПЕТЕНТЛИГИНИНГ
ТАРКИБИЙ КОМПОНЕНТИ: УСТУВОР ПСИХОЛОГИК СИФАТЛАРДАН
ИЖТИМОИЙ ЙЎНАЛГАНЛИК САРИ.
Academic research in educational
sciences
,
2
(6), 1212-1226.
28.
Эшбоевич, Ҳ. О. (2020). ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАСИ ЎРТА БЎҒИН
РАҲБАРИ
ПСИХОЛОГИК
КОМПЕТЕНТЛИГИНИ
ОПТИМАЛЛАШТИРИШНИНГ
КОМПЛЕКС
МОДЕЛИ.
Современное
образование (Узбекистан)
, (9 (94)), 38-47.
29.
Исаева, У., & Джалилова, С. (2018). The usage of new pedagogical
technologies in lessons.
Молодой ученый
, (5), 169-171.
30.
Халикова, Ш. Т.
(2021).
РОЛЬ
ЭМОЦИОНАЛЬНО-ВОЛЕВЫХ
ОСОБЕННОСТЕЙ
ЧЕЛОВЕКА
В
ЭКСТРЕМАЛЬНЫХ
СИТУАЦИЯХ.
Проблемы науки
,
9
(68), 62-64.
31.
Халикова, Ш. Т., & Саматова, З. К. (2021). ВЛИЯНИЕ КАЧЕСТВ
ЛИЧНОСТИ
НА
ФОРМИРОВАНИЕ
ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ
ТОЛЕРАНТНОСТИ.
“ZAMONAVIY TA‟LIM TIZIMINI RIVOJLANTIRISH VA
UNGA QARATILGAN KREATIV G‟OYALAR, TAKLIFLAR VA YECHIMLAR”
, 503-
505.