263
УДК: 619:616.993.192.615.084
BLOOD PARASITIC DISEASES OF CATTLE
Askarov Saidkarim
Research Veterinary Institute, independent researcher, Samarkand, Uzbekistan
Mavlanov Sabirjan
Research Veterinary Institute, Candidate of Medical Sciences, Supervisor,
Samarkand, Uzbekistan
Askarkhodzhaev Saidmuksammadzokir
Samarkand University of Veterinary Medicine, Animal Husbandry and
Biotechnology, independent researcher, Tashkent,
Annotation:
In all regions of the country, the infection rate of cattle with blood
parasitic diseases (piroplasmidoses) averages 8-9%. Carriers of piroplasmidoses in
cattle are pasture (ixodid) ticks. In particular, theileriosis is transmitted by ticks
Hyalomma anatolicum and Hyalomma detritum, and piroplasmosis and babesiosis by
Boophilus calcaratus.
Keywords:
Piroplasmidoses, blood parasitic diseases, diseases, ticks,
theileriosis, piroplasmosis, babesiosis, pasture, ixodid ticks
КРОВЕПАРАЗИТАРТНЫЕ БОЛЕЗНИ КРУПНОГО РОГАТОГО СКОТА
Аскаров Саидкарим
Научно-исследовательский ветеринарный институт, соискатель,
Самарканд, Узбекистан
Мавланов Сабирджан
Научно-исследовательский ветеринарный институт, д.в.н., научный
руководитель, Самарканд, Узбекистан
Аскарходжаев Саидмуксаммадзокир
Самаркандский университет ветеринарной медицины, животноводства и
биотехнологии, соискатель, Ташкент
Аннотация:
Во всех регионах страны зараженность крупного рогатого
скота кровепаразитарными болезнями (пироплазмидозами) составляет в
среднем 8 – 9%. Переносчиками пироплазмидозов крупного рогатого скота
являются пастбищные (иксодовые) клещи. В частности, тейлериоз передается
клещами Hyalomma anatolicum и Hyalomma detritum, а пироплазмоз и бабезиоз
Boophilus calcaratusом.
Ключевые слова:
Пироплазмидозы, клещи, кровепаразитарные болезни,
тейлериоз, пироплазмоз, бабезиоз, пастбища, иксодовые клещи.
264
ҚОРАМОЛЛАРНИНГ ҚОН-ПАРАЗИТАР КАСАЛЛИКЛАРИ
Асқаров Сайидкарим
Ветеринария илмий-тадқиқот институти, мустақил изланувчи, Самарқанд,
Ўзбекистон
Мавланов Сабиржан
Ветеринария илмий-тадқиқот институти, в.ф.д., илмий раҳбар, Самарқанд,
Ўзбекистон
Асқарходжаев Сайидмухаммадзокир
Самарқанд ветеринария медицинаси, чорвачилик ва биотехнология
университети, мустақил изланувчи, Тошкент, Ўзбекистон
Изоҳ:
Республикамизнинг барча ҳудудларида қорамолларнинг қон –
паразитар касалликлар (пироплазмидозлар) билан касалланиш даражаси ўртача
8 – 9% ни ташкил қилади. Қорамолларни пироплазмидоз касалликлари
қўзғатувчиларини тарқатувчилари бўлиб яйлов(иксод) каналари ҳисобланишади.
Жумладан, тейлериоз касаллигини Hyalomma anatolicum ва Hyalomma detritum
каналари, пироплазмоз ва бабезиоз касалликларини эса Boophilus calcaratus
канаси тарқатади.
Калит сўзлар:
Пироплазмидозлар, шомиллар, қон паразитар касалликлари,
теилериоз, пироплазмоз, бабезиоз, яйлов, иходид шомил.
Мавзунинг долзарблиги.
Қорамолларнинг протозооз касалликлари
гуруҳига кирувчи – тейлериоз, пирлоплазмоз ва бабезиоз ўткир оқимда кечувчи,
интоксикация, анемия, моддалар алмашинувининг бузилиши, асаб тизимининг
фалажланиши каби клиник белгилар намоён бўладиган трансмиссив
касалликлар ҳисобланади.
Республикамизнинг
деярли
барча
ҳудудларида
қорамолларнинг
пироплазмидозлари (тейлериоз, пироплазмоз, бабезиоз) кенг тарқалган бўлиб,
касаллик тарқалган хўжаликларда чорвачилик ривожига катта иқтисодий зарар
келтирмоқда.
Адабиётларда келтирилган маълумотларига қараганда Республикамизнинг
барча ҳудудларида қорамолларни қон паразитар касалликлари (пироплазмидозлар)
билан касалланиш даражаси ўртача 8 – 9% ни ташкил қилади. Қорамолларни
пироплазмидоз
касалликлари
қўзғатувчиларини
тарқатувчилари
бўлиб
яйлов(иксод) каналари ҳисобланишади. Жумладан, тейлериоз касаллигини
Hyalomma anatolicum ва Hyalomma detritum каналари, пироплазмоз ва бабезиоз
касалликларини эса Boophilus calcaratus канаси тарқатади.
Юқорида келтирилган маълумотларга асосланиб таъкидлаш мумкинки,
қорамолларнинг қон паразитар касалликлари республикамизнинг барча
ҳудудларида кенг тарқалган бўлиб, чорвачилик хўжаликларига сезиларли
даражада иқтисодий зарар келтиради. Жумладан, касалланган ҳайвонларнинг
сут ва гўшт маҳсулдорлигини пасайиб кетиши, уларни касалликдан даволаш ва
профилактика қилиш учун сарф қилинадиган молиявий харажатлардан иборат.
265
Тадқиқотнинг мақсади.
Шу сабабли кейинги йилларда қорамолларнинг
қон паразитар касалликларини ҳудудлар кесимида учрашини, уларни
тарқатувчиси бўлган иксод каналарини тарқалишини ўрганиш ва уларга қарши
янги замонавий кураш чора-тадбирлар тизимини ишлаб чиқиш ҳамда
касалликларни олдини олувчи ва даволовчи юқори самарадор воситаларни излаб
топиш ва ветеринария амалиётига жорий этиш борасида илмий-тадқиқот ишлари
олиб бориш муҳим аҳамият касб этади.
Тадқиқот усуллари.
Илмий тадқиқот ишлари хўжалик ва лаборатория
шароитида эпизоотологик, паразитологик, экологик, фенологик, арахнологик
ҳамда статистик усуллардан фойдаланилган ҳолда олиб борилди.
Тадқиқотлар натижалари.
Олиб борган тадқиқотларимиз давомида
Тошкент вилоятининг Янгийўл, Чиноз, Қуйичирчиқ, Оққўрғон туманлари
ҳудудидан ўтувчи Ангрен, Чирчиқ дарёларига яқин бўлган тўқайзорлар,
яйловлар, қишлоқларда, аҳоли қарамоғидаги қорамоллар орасида (қора-ола,
голштин, жайдари ва бошқа зотлар) йилнинг июнь-август ойларида молларни
кана чақиши оқибатида уларни тейлериоз ва пироплазмоз касалликлари билан
касалланиш даражаси юқори бўлиши кузатилди.
Жумладан, Янгийўл туманининг Дўстлик, Ниёзбош, Янги ҳаёт
массивларидаги Чирчиқ дарёсига яқин ҳудудларда, чорвачилик субъектларида
ўтган давр мобайнида 50 бошдан ортиқ қорамолларни тейлериоз билан
касалланганлиги кузатилди.
Касалланган молларда асосан тана ҳароратининг 40 – 42 даражагача
кўтарилиши, жағ ости, кўкрак олди безлари 3 – 4 баробар катталашиши, кўз,
оғиздаги шиллиқ пардаларда сарғайиш ҳолатлари, юрак уриши тезлашиши
(120 – 140 тагача), қон томирдан (венадан) игна билан қон оқизилганда қон жуда
суюқ ҳолдалиги, нафас олиши қийинлашиши, молларда иштаҳа йўқлиги,
ҳолсизланиш ҳолатлари, сийдигини қизғиш рангда бўлиши кузатилди.
Айрим ҳолларда касаллик ўтиб кетиши оқибатида ўлган, сўйиб юборилган
моллар ёриб кўрилганда, уларни лимфа тугунларини катталашганлиги, талоқни
катталашиб-юмшаб қолганлиги, кесганда қорамойга (дёготь) ўхшаш модда –
суюқлик чиқиши, юракнинг миокард қисмида қон қуйилиш ҳолатлари, кесганда
қоннинг суюлиб кетганлиги, барча шиллиқ пардалар сарғиш, жигар катталашган,
юмшоқ ва сариқ рангда, ўт халтасида кўк рангдаги кўп миқдорда суюқлик
борлиги аниқланган. Буйрак кесиб кўрилганда юмшоқ бироз катталашган,
қатламларида қон қуйилиш ҳолатлари мавжуд. Ўпкалар катталашган, пастки
қисмларида қон қуйилиш ҳолатлари кузатилганлиги қайд этилди.
Касалланган молларни аввало уйда салқин жойда сақлаш, енгил хазм
бўладиган озуқалар (атала, кўк ўт, айрон, кўп миқдорда сув ичириш) тавсия
этилди. Даволашни аввало касалланган молни қувватлантиришдан бошланди.
Бунда 40 фоизли глюкоза 150 – 200 мл, 10 фоизли аскорбин кислотаси
эритмаларини қон томирига томчилатиб юборилди. Ошқозон яхши ишлаши ва
овқат хазм қилиш учун 200-300 мл ўсимлик ёғи,10 – 15 мл чемерица, исириқ
дамламаси ичирилди. Молларни қон паразитар касалликлари билан
зарарланишини олдини олиш учун циперметрин, креолин препаратларидан
тайёрланган эритмалар билан ҳар 10 кунда чўмилтириб туриш. Профилактика ва
даволаш учун ҳар 28 – 30 кунда Трипанил – 2.36 g., Бупакон препаратлари
қўлланилди.
266
Хулоса.
Чорвачилик хўжаликларида қорамоллар орасида тейлериоз,
пироплазмоз касалликларини келиб чиқмаслик чораларини кўриш учун
Оққўрғон, Бўка, Пискент, Ўртачирчиқ, Қуйичирчиқ, Чиноз, Янгийўл
туманларида қорамолларни яйловга, тўқайзорларга, дарё бўйи қирғоқларига
олиб чиқишдан олдин, апрель – май ойларида юқорида кўрсатилган препаратлар
билан кимё-профилактика тадбирларини олиб бориш ҳамда ёз ойларида
чўмилтириш воситалари билан чўмилтириш тавсия этилади.
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:
1. Гафуров А.Г. Тейлериоз // Ж. Ветеринария. – №3 – 1996. С.17-18.
2. Ғафуров А.Ғ.,
Давлатов Р.Б.,
Расулов Ў.И.
Қишлоқ
хўжалик
ҳайвонларининг протозой касалликлари. –Самарқанд, 2010. – 88-107 б.
3. Ғафуров А.Ғ. Қорамолларни қон-паразитар касалликлардан асрайлик //
Зооветеринария. – Тошкент, 2010. – № 4. –Б. 12-14.
4. Ғафуров А.Ғ., Турабоев Н., Расулов Ў. Қорамолларни қон паразитар
касалликлардан асраш // Ўзбекистон қишлоқ хўжалиги. –Тошкент, 2008. –
№ 6. – Б. 7.
5. Ғафуров А.Ғ., Расулов Ў., Турабоев Н., Дўсқулов В. Қорамолларни қон
паразитларидан асраш // Агроилм. –Тошкент, 2007. – № 2. – Б. 36–37.
6. Ғафуров А.Ғ.
Иксод каналари республика ҳудудларида кенг
тарқалганлиги // Ветеринария. 2016. – № 11. – С .12–14.