Открытая рыночная деятельность Народного банка Китая и ее влияние на современные тенденции развития местного денежного рынка

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
36-43
12
3
Поделиться
Дускобилов, У. (2015). Открытая рыночная деятельность Народного банка Китая и ее влияние на современные тенденции развития местного денежного рынка. Экономика и инновационные технологии, (3), 36–43. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/economics_and_innovative/article/view/8316
У Дускобилов, Ташкентский Государственный Университет Экономики

старший научный сотрудник

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В статье изучено влияние операций на открытом рынке на объем денег в обращении и процентных ставок, а также, текущий состояния операции Народного банка Китая на открытом рынке.


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 3, май-июнь, 2015 йил

1

www.iqtisodiyot.uz

У.Ш. Дускобилов,

катта илмий ходим, ТДИУ

Хитой Халқ банкининг очиқ бозордаги фаолияти ва уни маҳаллий пул

бозорининг замонавий ривожланиш тенденцияларига таъсири


В статье изучено влияние операций на открытом рынке на объем денег в

обращении и процентных ставок, а также, текущий состояния операции
Народного банка Китая на открытом рынке.

The paper studied the effect of open market operations on the volume of money

in circulation and interest rates. In addition, issues related to current operation
condition of the People's Bank of China on the open market are studied.

Калитли сўзлар:

динамик очиқ бозор операциялари, ҳимояловчи очиқ

бозор операциялари, пул бозори, ғазна облигациялари, РЕПО битимлари.

1929-1933 йилларда юз берган “Буюк депрессия”дан сўнг давлат

облигациялари бозори фаолиятининг кескин жадаллашуви ҳамда баъзи етакчи
мамлакатлар Марказий банкларининг фаол тарзда облигациялар савдосига
аралашуви қисқа вақт ичида очиқ бозордаги операцияларни монетар сиёсатнинг
асосий дастакларидан бири сифатида шаклланишига олиб келди.

Бир қатор саноати ривожланган давлатлар Марказий банклари

тажрибасини таҳлил этиш натижаси шуни кўрсатдики, очиқ бозор
операциялари доирасида ҳар бир мамлакатда ўзига хос жиҳатлар мавжуд.
Масалан, АҚШ Федерал Захира Тизими ўзининг очиқ бозордаги
операцияларини асосан 3 ойлик муддатдаги ғазна векселлари савдоси орқали
амалга оширса,[1] Франция ва Япония Марказий банклари эса, очиқ бозордаги
дериватив сифатида кўпинча нодавлат қимматли қоғозлардан фойдаланишни
маъқул кўрадилар[2]. Бу борада, Хитой Халқ Банкининг очиқ бозордаги жами
операциялари таркибида давлат ғазна облигациялари билан тузилган
битимларнинг салмоқли даражада эканлигини таъкидлаш лозим[3].

Очиқ бозор операцияларининг устун жиҳатларидан бири шундаки, у фоиз

ставкаси ва пул базасининг ўзгаришига ҳамда муомаладаги пуллар ҳажмининг
тебранишига самарали таъсир этиш хусусиятига эгадир[4].

1-чизма. Хусусан,

очиқ бозорда банклар ва аҳоли томонидан қимматли қоғозларни фаол тарзда
сотиб олиниши банк ресурсларини қисқаришига олиб келади. Бу ўз навбатида,
тижорат банкларининг кредитлаш салоҳиятини пасайтиргани ҳолда, кредит
мультипликаторини ҳам камайишига сабаб бўлади[5].


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 3, май-июнь, 2015 йил

2

www.iqtisodiyot.uz

1-чизма. Очиқ бозор операцияларининг пул базаси, пул ҳажми ва қисқа

муддатли фоиз ставкасига таъсири

Манба: Тадқиқотлар натижасида муаллиф томонидан шакллантирилди.

Шу ўринда, очиқ бозордаги операциялар қуйидаги оралиқ мақсадларда

амалга оширилишини таъкидлаш лозим:

Динамик очиқ бозор операциялари

бу –

пул базаси ва захиралар даражасини тўғридан-тўғри ўзгартириш мақсадида
амалга оширилади.

Ҳимояловчи очиқ бозор операциялари

эса, бошқа омиллар

ўзгаришининг пул базаси ва захираларга бўлган таъсирини юмшатишга
қаратилади[6].

Бугунги кунда очиқ бозордаги операциялардан асосан молия-банк тизими

тараққий этган мамлакатлар Марказий банклари фаол тарзда фойдаланмоқда.
Хусусан, сўнгги йилларда халқаро молия бозорларининг фаол иштирокчисига
айланиб улгурган Хитой Халқ Республикаси амалиётида ҳам очиқ бозор
операциялари иқтисодий жараёнларга нисбатан бирмунча таъсирчан
механизмга эга бўлган монетар инструментлардан бири ҳисобланади. Монетар
сиёсатнинг ушбу дастагидан Хитой Халқ банки давлат облигацияларини ёки
бошқа молиявий деривативларни сотиш ва сотиб олиш орқали мамлакатдаги
пуллар таклифини назорат қилиш мақсадида фойдаланади. ХХБ томонидан пул
бозорларида облигацияларни қайта сотиб олиниши муомаладаги пуллар
ҳажмини ошишига олиб келади. Агар облигацияларни сотиб олиш учун
сарфланадиган пуллар тўғридан-тўғри пул бозорларига эмас балки, тижорат
муассасаларига киритилса, бу муомаладаги пул миқдорини кўпайишига замин
яратиши билан бир қаторда, кредит экспанциясини рағбатлантирилишига ҳам
сабаб бўлади.

“Хитой Халқ Республикасининг Хитой Халқ банки тўғрисида”ги Қонунга

мувофиқ “ХХБ ғазначилик облигациялари ва ДҚМОларни миллий ҳамда
хорижий валютада сотиш ёки сотиб олиш ҳуқуқига эгадир”[7]. Айнан, мазкур
қонунда Хитой Халқ банкининг очиқ бозордаги фаолиятига қўйилган талаблар
аниқ белгилаб қўйилган. 2–чизма.

Шуни таъкидлаш жоизки, сўнгги йилларда Хитой Халқ банкининг очиқ


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 3, май-июнь, 2015 йил

3

www.iqtisodiyot.uz

бозордаги операциялари воситасидан кенг фойдаланиш амалиёти тез-тез
кузатилмоқда. Очиқ бозор операцияларининг бу каби жадаллашуви қисқа вақт
ичида “China Bond Composite Index”нинг соф баҳосини 3,59 фоизга ошишига
сабаб бўлди. Натижада, мазкур индекснинг қиймати 2014 йилнинг январь
ойидаги 96,03 пунктдан, июнь ойининг охирига келиб 99,48 пунктга етди.
Ушбу вақт оралиғида “China Bond Composite Index”нинг умумий баҳоси эса,
4,10 фоизга ўсгани ҳолда, 107,44 пунктдан 111,84 пунктгача кўтарилди.

2-чизма. Хитой Халқ банкининг очиқ бозор фаолиятига қўйилган

талаблар

Манба: Тадқиқотлар натижасида муаллиф томонидан шакллантирилди.

Тадқиқотларимиз натижасида маълум бўлдики, мазкур ҳолат ХХР Фонд

биржаларидаги давлат қимматли қоғозлари индексининг ҳам ўсишига сабаб
бўлган. Яъни, ушбу индекс январь ойининг бошидан июн ойининг охиригача
бўлган даврда 1,71 фоизга ўсган ҳамда 139,62 дан 142,02 пунктга ошган. Бунинг
натижасида, июнь ойининг охирига келиб, 1, 3 ҳамда 5 йиллик муддатдаги
давлат облигацияларининг ўртача даромадлилик даражаси мос равишда 23, 26
ва 38 базавий пунктни ташкил этди. Шундай бўлсада, бу январь ойидагига
қараганда ёки даромадлилик даражаси 50 базавий пунктга тенг бўлган 7 йиллик
давлат қимматли қоғозларига нисбатан паст даража ҳисобланади[8].
Шунингдек, 10 йиллик муддатдаги давлат облигацияларининг даромадлилиги
2014 йилнинг август ойидаги 4,26 фоиздан худди шу йилнинг сентябрига келиб
4,32 фоизгача ошганини таъкидлаш лозим. Истеъмол нархлари индекси эса,
2012 йилдаги 4 фоиздан 2014 йилга келиб, 2,5 фоизгача пасайган.


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 3, май-июнь, 2015 йил

4

www.iqtisodiyot.uz

Бу каби барқарор тенденция натижасида, 2005-2014 йиллар оралиғида 10

йиллик муддатдаги давлат облигацияларининг даромадлилик даражаси, ўртача
3,73 фоизни ташкил эган. Мазкур вақт оралиғида 10 йиллик муддатдаги давлат
облигациялари қийматининг энг юқори даражаси 2013 йилнинг ноябрида 4,85
фоизга, энг қуйи даражаси эса, 2008 йилнинг декабрида 2,52 фоизга тенг
бўлган.1-расм.

1-расм. 2006-2014 йилларда ХХБнинг 10 йиллик муддатдаги давлат

облигациялари қийматининг ўзгариш динамикаси (фоизда)[9].

Сўнгги йилларда ХХР давлат облигациялари бўйича ставкаларнинг

оширилиши негизида ХХБ томонидан мамлакатда кредитлаш ҳажмини кескин
равишда кенгайишини олдини олиш каби тактик монетар тадбирлар
мужассамлашгандир. Фикримизча, бу ҳолат биринчидан, иқтисодиётни ўз
сиғимидан кўра кўпроқ даражада юкланишига олиб келиши мумкин.
Иккинчидан, мазкур ҳаракатлар молия-банк тизимида ликвидлиликнинг
қисқаришига сабаб бўлади. Учинчидан, йирик банклар, нафақа фондлари ва
бошқа институционал инвесторлар томонидан давлат облигацияларига бўлган
талаб пасаяди.

Қимматли қоғозлар бўйича ставкаларнинг оширилиши натижасида, ХХРда

қарз мажбуриятлари эмиссияси ҳажми 2014 йилнинг сентябрига келиб август
ойидаги 822 млрд. юандан 16,5 фоизга пасайгани ҳолда, 687 млрд. юангача
қисқарди. Шунингдек, апрель ойига нисбатан пасайиш суръати 24 фоизга етди
(ўша вақтда банк ва нобанк муассасалар томонидан 908 млрд. юан миқдоридаги
қарз мажбуриятлари эмиссия қилинган)[10]. Айтиш мумкинки, бу каби
вазиятни банклараро фонд бозорида ҳам кузатиш мумкин. Хусусан, мазкур
бозорда спот шартлари асосида облигациялар билан тузилган битимлар ҳажми
йиллик таққосламада пасайиш тенденциясини қайд этди. ХХБ томонидан 2014
йилнинг биринчи ярмида сотилган облигацияларнинг умумий ҳажми 17,5 трлн.
юнга, ўртача кунлик сотуви эса, 143,7 млрд. юанган тенг бўлди. Дастлабки
ярим йилликда ХХРдаги ички манбалар асосида шаклланган йирик ҳамда


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 3, май-июнь, 2015 йил

5

www.iqtisodiyot.uz

кичик ва ўрта банклар томонидан облигациялар сотувидан олинган соф
даромад мос равишда 36,2 млрд. юан ва 535,2 млрд. юанни ташкил этди.

2-расм. 2007-2013 йиилларда ХХРда амалга оширилган РЕПО битимлари

билан савдо ҳажми ҳамда “Shanghai Composite Index”нинг ўзгариш

динамикаси (фоизда)

Манба: Хитой Халқ банкининг расмий сайти маълумотлари асосида муаллиф

томонидан шакллантирилди.

Шуни таъкидлаш жоизки, 2013 йилнинг дастлабки тўрт ойида ХХРдаги

миллий компаниялар томонидан олинган фойданинг илк бор “Shanghai
Composite Index”дан ошиб кетиши кузатилди (2-расм).

2-расмдан кўринадики, 2008-2011 йиллар оралиғида облигацияларни қайта

сотиб олиш ҳажмининг йиллик ҳисобда камайиб бориши фонд бозорларининг
фаолиятига сезиларли таъсир этмаган. 2011 йилдан бошлаб облигацияларни
қайта сотиб олиш тадбирларининг жадаллашуви эса, “Shanghai Composite
Index”нинг тез суръатларда ўсиш жараёнлари билан мос келади.

Шуни таъкидлаш жоизки, ҳозирда АҚШ, Япония, Германия, Франция,

Буюк Британия ҳамда Канадада РЕПО битимлари ҳажми жами очиқ бозор
операцияларининг 90 фоиздан ортиғини ташкил этади. ХХРда эса, ушбу
кўрсаткич 2014 йилнинг якунида 86,2 фоизга тенг бўлди (1-жадвал).

Олиб борилган тадқиқот ва таҳлилларимиз шуни кўрсатадики, назарий

жиҳатдан қаралганда РЕПО операцияларини амалга оширишнинг жадаллашуви
пировардида фонд бозорлари фаолиятининг ривожланишига олиб келади.
Аммо бу реал вақтдаги маълумотлар учун ҳақиқий воқеликни тўлиқ акс
эттириш имконини бермайди.

Сўнгги вақтларда ХХБ томонидан амалга оширилаётган РЕПО

операциялари таркибида 7 кунлик битимлар сонининг кескин ортгани
кузатилмоқда. Ушбу битимлар асосан ХХРнинг 12та йирик банклари
жумладан, “Industrial & Commercial Bank of China” ва “Bank of China” билан
тузилмоқда.


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 3, май-июнь, 2015 йил

6

www.iqtisodiyot.uz

Банк ва молиявий хизматлар муассасаси ҳисобланган “Standard

Chartered”нинг Шанхайдаги бўлими иқтисодчиси Ли Вэйнинг таъкидлашича,
Хитой Халқ Банки томонидан 7 кунлик қайта сотиб олинувчи РЕПО битимлари
бўйича фоиз ставкасининг кўтарилиши замирида очиқ бозордаги ставкаларни
қайта шакллантириш ўз аксини топади. Шу ўринда ХХБнинг 7 кунлик
муддатдаги РЕПО ставкасининг АҚШ долларидаги 7 кунлик LIBOR
ставкасидан анча юқори эканлигини таъкидлаш лозим.

1-жадвал

2013-2014 йй.да ХХР облигациялар бозоридаги битимлар сони ва ҳажми

(дона ва 100 млн. юанда)[11]

Облигациялар

эмиссияси ва у билан

амалга ошириладиган

битим турлари

2014 йил

Декабр

2014 йил

2013 йил

ҳажми

сони

ҳажми

сони

ҳажми

сони

Эмиссия

Юандаги

облигациялар

3748,38

102

59517,84

1458

56453,94

1150

АҚШ долл.даги

облигациялар

0,00

0

0,00

0

8,65

1

Спот битимлари
ҳажми

30575,96

43217

309870,2

466391

369752,44 457537

Банклараро бозорда

30566,06

31800

309799,1

320530

369733,59 334106

Биржадан ташқари

бозорда

9,9

11417

71,70

145861

18,72

123430

АҚШ долл.даги

0,00

0

0,00

0

0,13

1

РЕПО битимлари
ҳажми

218031,62 67512 2135540,48 664726 1589265,88 489915

Таъминланган РЕПО

битимлари

206161,64 56066 2038066,27 569205 1528560,64 437893

Олди-сотди РЕПО

битимлари

11869,98

11446

97474,21

95521

60705,24

52022

Форвард битимлари
ҳажми

0,00

0

0,00

0

0,00

0

Асосий қарзни
қайтариш ҳажми

2361,13

1164

32233,85

11677

34573,09

9956

Жами

250968,71 111893 2477644,53 1142794 1993591,41 957408


Хитой Халқ банки 2012 йилнинг февраль ойида ўзининг очиқ бозордаги

фаолияти доирасида давлат облигацияларини жойлаштириш ҳамда РЕПО
битимларини тузишни вақтинча тўхтатишга мажбур бўлган эди. Баъзи
хорижлик трейдерларнинг фикрига кўра, мазкур ҳолат асосан, банк тизимидаги
ликвидлиликни таъминлаш билан боғлиқ бўлган вазиятни юмшатишга
йўналтирилган тактик монетар тадбирдир.

Ушбу давр мобайнида ХХБ пул бозоридаги ликвидлиликни назорат қилиш

мақсадида очиқ бозодаги операцияларни фақат сешанба ва пайшанба кунлари
амалга оширилишини белгилаб қўйди.

Юзага келган ушбу мураккаб вазиятда ХХБ фавқулодда ва ноодатий


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 3, май-июнь, 2015 йил

7

www.iqtisodiyot.uz

тадбирга қўл урди. Яъни, мамлакатдаги мавжуд норасмий молиявий
муассасалар билан қайта сотиб олиш шарти асосида 14 кунлик муддатдаги
РЕПО битимлари тузилди.

Очиқ бозордаги операциялар ҳамда Хитой Халқ банкининг бу борадаги

фаолиятини тадқиқ этиш натижасида қуйидаги хулосаларни шакллантиришга
мувоффақ бўлдик:

мамлакатлар марказий банкларининг очиқ бозордаги операцияларни

амалга оширишда қайси деривативлардан кенг кўламда фойдаланишлари
аввало, мазкур давлатда мавжуд пул бозорининг жорий коньюнктурасидан
келиб чиққан ҳолда белгиланади.

очиқ бозорда РЕПО битимлари асосида операцияларни амалга ошириш

пул бозорига бирмунча юмшоқ таъсир этиш хусусиятига эга бўлиб,
муомаладаги пуллар таклифини тартибга солишнинг нисбатан эгилувчан усули
ҳисобланади. Бу эса, ўз навбатида очиқ бозордаги операциялар кўламининг
кенгайишига ва жозибадорлигини ошишига хизмат қилади.

Хитой Халқ банкининг очиқ бозордаги фаолиятини тадқиқ этиш

натижасида маълум бўлдики, ХХБ ўзининг мамлакат ичидаги мазкур
фаолиятида асосий эътиборни қимматли қоғозларни сотиб олишга қаратмоқда.
Чунки, очиқ бозорда ХХБ томонидан қимматли қоғозларни сотилиши тижорат
банклари ресурслари ва кредитлаш имкониятини кескин қисқаришига олиб
келади. Бу эса, иқтисодиётнинг реал секторидаги ишлаб чиқариш суръатлари ва
иқтисодий барқарорликка салбий таъсир этади.

Умуман олганда, Хитой Халқ банкининг очиқ бозордаги фаолиятини

жадаллашуви жаҳон молия бозорларининг бугунги кундаги замонавий
ривожланиш тенденциялари билан уйғун ҳолда такомиллашиб бормоқда.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1. АҚШ Федерал Захира Тизимининг расмий сайти маълумотлари

http://www.federalreserve.gov/monetarypolicy/openmarket.htm

2. Франция ва Япония Марказий банкларининг расмий сайти

маълумотлари

https://www.banque-france.fr/en

,

https://www.boj.or.jp/en

3.

Хитой

Халқ

банкининг

расмий

сайти

маълумотлари

http://www.PBC.gov/monetarypolicy/openmarketoperations.htm

4. Smith G. “Money, banking and financial intermediation” / Printed in the USA

, Company Lexington, Massachusetts Toronto/ 1991. – p. 574.

5. Звонова Е.А. и др. Деньги, кредит, банки: Учебник / Под ред.

Е.А.Звоновой. – М.: ИНФРА-М, 2012. – с. 359.

6. Mishkin F. “The economics of money, banking and financial markets”/ 5

th

edition/ Part IV – Central Banking and the Conduct of Monetary Policy/ 18

th

chapter

– Tools of Monetary Policy/ Advantages of Open Market Operations. 1997, p. 461.

7. ХХРнинг “Хитой Халқ Республикаси Хитой Халқ банки тўғрисида”ги

Қонуни. Пекин-1995 йил 4-боб, 22-модда.

8.

http://www.chinabond.com.cn

9.

http://www.tradingeconomics.com.cn


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 3, май-июнь, 2015 йил

8

www.iqtisodiyot.uz

10.

http://www.lenta.ru/news/2013/07/31/china

11.

http://www.chinabond.com.cn

Библиографические ссылки

ЛКШ Федерал Захира Тизимининг расмий сайти маълумотлари http://www.federalreserve.gov/monetarvpolicv/openmarket.htm

Франция ва Япония Марказий банкларининг расмий сайти маълумотлари https://www.banque-france.fr/en, https://www.boi.or.jp/en

Хитой Халк банкининг расмий сайти маълумотлари

http://www.PBC.gov/monetarvpolicy/openmarketoperations.htm

Smith G. “Мопсу, banking and financial intermediation” / Printed in the USA , Company Lexington, Massachusetts Toronto/ 1991. - p. 574.

Звонова E.A. и др. Деньги, кредит, банки: Учебник / Под ред. Е.А.Звоновой. - М.: ИНФРА-М, 2012. - с. 359.

Mishkin F. “The economics of money, banking and financial markets”/ 5'h edition/ Part IV - Central Banking and the Conduct of Monetary Policy/ 18,h chapter - Tools of Monetary Policy/ Advantages of Open Market Operations. 1997, p. 461.

ХХРнинг “Хитой Халк Республикаси Хитой Халк банки тугрисида’Ти Конуни. Пекин-1995 йил 4-боб, 22-модда.

http://www.chinabond.com.cn

http://www.tradingeconomics.com.cn

http://www.lcnta.ru/ncws/2013/07/31/china

http://www.chinabond.com.cn

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов