261
Qolgan protseduralar she’riy tarjima sohasiga muvofiq deb topilmagan. Shu o’rinda, tarjimon
metaforik iboralarni qanchalik o’zgartira olishi haqida savol tug’iladi. Bu muhimlik va ifodalilikka
bog’liq. Agar iboralar o’ziga xolik jihatidan juda ifodali bo’lsa, iboralar obyekt, obraz, ma’no va
metafora jihatidan asliyatga imkon qadar yaqin bo’lishi kerak.
Shuningdek, madaniyatni aks ettiruvchi iboralar haqida ham so’z yuritsak. Ma’lumki, iboralar
ikki turga bo’linadi: umumiy va madaniy jihatdan bog’langan iboralar. Umumiy iboralar dunyodagi
aksariyat madaniyatlar bilan bir xil semantik ma’noga ega bo’lgan so’zlardan iborat bo’ladi. Madaniy
jihatdan bog’langan iboralar deyilganda esa asosan bir millat, hudud vakillarigagina xos bo’lgan
iboralar tushuniladi. Ularni ikkinchi tilga o’girish jarayonida so’zma so’z tarjimadan foydalanilsa,
ma’no to’laqonli yetkazilmay qolishi yoki g’ayritabiiy ibora hosil bo’lib qolishi mumkin. Shuning
uchun bu vaziyatda ma’noni aynan yetkazib bera oladigan ekvivalent topish, aks holda metaforik
iborani oddiy so’z birikmasi yoki gap bilan almashtirish usullarini qo’llagan ma’qul.Agar nomuvofiq
usuldan foydalaniladigan bo’lsa, tarjimada bu kamchilik yaqqol ko’zga tashlanadi. Misol sifatida
Cho’lponning ‘‘Qalandar ishqi‘‘ she’rini oladigan bo’lsak:
Karashma dengizin ko’rdim, na nozlik to’lqini bordir,
Halokat bo’lg’usin bilmay, qulochni katta otdimku.
Dastlabki misradagi
karashma dengizi
iborasi haddan oshiq nozlanish, degan ma’noni
anglatadi. Lekin she’r tarjimasida bu ibora o’z holicha qoldirilgan va ma’no noaniqligi yuzaga kelgan:
I saw the sea of Karashma, there is no wave of tenderness,
Unaware of catastrophe, i shot him in the arm. [kh-davron.uz sayti]
Xulosa o’rnida shuni aytishim mumkinki, tarjimaning boshqa har qanday turi bilan bir qatorda
she’riy tarjima ham muhim ahamiyat kasb etadi. She’riy asarlarni tarjima qilish jarayoni yuqorida
sanab o’tilgan bir qancha sabablarga tufayli nisbatan murakkab jarayon hisoblanadi va tarjimondan
yetarli malaka, kasbiy ko’nikma va tajriba talab etadi. Bir she’rni ikkinchi tilga o’girishda avvalo uni
o’qib, undagi mazmunni to’liq tushunish juda muhim, chunki she’riy asarlar tarjimasida gaplar va
so’zlar tartibi o’zgarishi normal holat hisoblanadi. Muhimi, she’rdagi asosiy ma’no, qofiya va
jarangdorlikni yo’qotmaslik. Ushbu qiyinchilikni chuqur anglab yetgan Robert Frost bu haqida
shunday degan edi:‘‘Biz she’riyatni tarjimada yo’qotamiz‘‘.
FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR:
1.
E.Ochilov, Tarjima nazariyasi va amaliyoti, 98-bet
2.
I.G’ofurov, O.Mo’minov, N.Qambarov, Tarjima nazariyasi, 196-bet
3.
ziyouz.com rasmiy sayti
4.
Sh.Usmanova, Tarjimaning lingvomadaniy aspektlari, 117-bet
5.
kh-davron.uz sayti
ИНГЛИЗ ТИЛИДАГИ СИФАТДОШЛАРНИНГ ЎЗБЕК ТИЛИГА ТАРЖИМАСИ
МУАММОЛАРИ
Ажиниёз номидаги НДПИ инглиз тили
укитувчиси-Авезимбетова А.Дж.
Элликала педагогика факультети Хорижий тил ва адабиёти
3 курс талабаси -Эгамбергенова Г
Грамматика тилнинг грамматик системасини, грамматик урилишини ўрганади.
Грамматиканинг асосида категориялар ётади. Грамматик категория ўз навбатида грамматик
маъно ва грамматик формаларни ажралмас бирликларидан ташкил топади. Гап тузишдек
мураккаб жараёнда иштирок этувчи тил яруси бўлган грамматика тилшуносликда асосий ўрин
эгаллайди. Ҳар бир тил ўзининг грамматикасига эга. Инсон ўз фикрини ана шу грамматика
воситасида тушунтиради.
Ўзбек тилидаги сифатдошларни тадқиқ этган тилшунос Р. Жуманиёзов уни «… феъллик
ва сифтлик белгиларига эга бўлган…» деб ифодалайди. Лекин шу муаллифнинг ўзи
сифатдошларни феъл формаси деб атайди. Феъл шакли бўлган сўзда феъллик белгиси, яъни
262
хусусияти бўлиши табиий. Шунинг учун сифатдошга берилган ҳар қандай изоҳ таркибидан
феъллик белгиси иборасини чиқариб ташлаш керак. Шу жиҳатдан олиб қараганда, педагогика
билим юртлари учун чиқарилган «Ўзбек тили» дарслигида сифатдошга «Сифатдош
предметнинг белгиси бўлган ҳарактни анлатувчи феъл формасидир» деб берилган изоҳни
жуда тўғри деб ҳисоблаш мумкин. Яъни сифатдош феъл туркумидаги сўз ҳисобланса-да,
лекин у сифат хусусиятига эгадир. Кейинги нашр этилган монография ва дарсликларда шу
нуқтаи назарга таянилган.[1;98]
Сифатдош сифатлик хусусиятга эга бўлгач, гапда сифатловчи вазифасини ўтаб келади.
Бу ўринда фақат эга билан боғлик ҳолдаги сифатловчи, яъни аниқловчини тушунмаслик керак,
чунки у гапда тўлдирувчи, ўрин ҳоли ва хатто от-кесим вазифасида ҳам кела олади. Масалан:
Оққан дарё оқаверади (мақол) гапида оққан сифатдоши эга вазифасидаги дарё сўзининг,
Оллоҳ ёрлақаган кишини пайғамбар сиёлабди (мақол) гапидаги ёрлақаган сифатдоши
тўлдирувчи вазифасидаги кишининг сўзининг, Туйдирган ерга қирқ йил салом бер (мақол)
гапида тўйдирган сифатдоши ўрин ҳоли вазифасидаги ерга сўзининг, Атроф-кўм-кўк гуллаган
водий (Уйғун) гапидаги гуллаган сифатдоши от-кесим вазифасидаги водий сўзининг
сифатловчиси вазифасини ўтаган. Умуман, у сифатга хос сифатловчилик ситактик вазифасини
барча ҳолатларда бажара олади.[2;113]
Сифатларнинг синтактик вазифаси фақат сифатловчи бўлиб қолмай, у кесимлик
вазифасини ҳам ўтайди. Шунинг учун Ж.Мухторов уни «Тусловчи аффиксларини олиб,
аниқлик майлига хос замон формаларини ҳосил қилади ва гапда кесим вазифасида кела олади»
деб кўрсатадаи. Масалан, Ўт чақнаган кўзларини кўрганман (М. Эгамбердиева) гапида
кўрганман сифатдоши кесим вазифасида қўллаган. У ўтган замон, I шахс, бирликда тусланган.
Яъни сифатга хос барча хусуиятларга эга бўлгани щолда, унга хос барча синтактик
вазифаларни ўтай олган.Сифатларнинг яна бир ўзига хос хусусияти уларнинг
субстантивлашиш, яъни отлашишдир. Сифатдошлари шу жихатдан сифатларга жуда яқин
туради, улар отлашиб, келишик қўшимчалари билан турланади. Сифатдош отлашганда эга,
тўлдирувчи, қаратқичли аниқловчи синтактик вазифасида қўлланган.
А.Н. Кононов ҳам сифатдошнинг эга, кесим, аниқловчи, тўлдирувчи ва ҳол синтактик
вазифаларни бажариш ҳақида гапириб, унинг вазифаси от вазифаси билан мувофиқдир, деб
кўрсатилган. Бу ҳринда у сифатдошнинг отлашуви унинг от каби синтактик вазифа бажаришга
олиб келганлигини ҳисобга олмаган.[3;64]
Яна шуни ҳам айтиш керакки, сифатдош отлашиб, от-кесим вазифасини ҳам бажаради:
Йигит кишининг уялгани-ўлгани (мақол) гапида ўлгани сифатдоши отлашиб, от-кесим
вазифасини ўтаган. Сифатдош эллипсис натижасида отлашиб ҳол васифасида келар экан, у
фақат пайт ҳоли бўла олади. Масалан: Туянинг думи ерга текканда келасан (мақол) гапида
текканда сифатдоши отлашиб, ўрин келишиги қўшимчасини олиб, пайт ҳоли вазифасини
бажарган.
Хулоса қилиб айтиш мумкинки, сифатдошлар қуйидаги хусусиятларга эга:
Сифатдошлар сифатлик хусусиятига эга феъллардир.
Сифатдошлар сифат каби гапда сифатловчи вазифасида эга, тўлдирувчи, ўрин щоли ва
от-кесимларни сифатлаб келади.
Сифатдошлар, сифатлар каби, отлашади ва эга, тўлдирувчи, қаратқичли аниқловчи, пайт
ҳоли, от-кесим вазифаларини ўтайди.
Сифатдошлар фақат отлашганда от туркумига хос синтактик вазифани бажаради.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ
:
Жалолов Ж.Ж. Инглиз тили ўқитиш қиёсий методикаси. –Тошкент: ТДПУ, (и
последующие издания). 2003 –Б. 10.
Weinreich U. Languages in contact. Findings and Problems. – New York: Publications of the
Linguistic Circle of New York. I. 1953. Sixth Printing. The Hague – Paris 1968.
Ellis, Rod. Understanding second language acquisition. Oxford: Oxford University
Press1986.
