Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная
лингвистика
и
лингводидактика
–
Foreign
Linguistics and Linguodidactics
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/foreign-linguistics
Characteristic features of the periodical and religious
content of the universal linguistic attribute "wine"
(sharob) in Uzbek
Andijan State Institute of Foreign Languages
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received April 2024
Received in revised form
10 May 2024
Accepted 25 May 2024
Available online
25 June 2024
This article examines the process of preserving the unique
national characteristics of the Uzbek language after the Republic
of Uzbekistan gained independence. The author emphasizes that
the characteristics of the national language become especially
noticeable during comparative analysis. It is also noted that until
recently, the study of the Uzbek language in the context of the
theory of speech genres did not receive due attention. Particular
attention is paid to the speech genre "toast" and its derivatives,
such as "wine", which reflect the evolution of religious beliefs
from divine to social. These genres are seen as linguistic
attributes characteristic of different eras and belief systems. The
author argues that spoken language serves as a mirror of the
historical, social and temporal characteristics of a people,
providing a unique perspective on linguistic diversity and its
functions in society.
2181-3701
/©
2024 in Science LLC.
DOI:
https://doi.org/10.47689/2181-3701-vol2-iss1
This is an open-access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (
https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru
Keywords:
toast,
wine (musallas),
sacred drink,
haoma,
buza,
kimiz,
grape juice (sharbat),
chohir,
alyor,
soqiy,
cup (surohiy, kosa),
glass,
linguistic attribute periodic,
religious,
faith,
belief,
the ceremony of "yasa-
yusun",
the chohir majlisi (ceremony
of having toast in XIII
century)
1
Senior Teacher, Andijan State Institute of Foreign Languages. E-mail: anorboyeva72@gmail.com
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue
–
1 (2024) / ISSN 2181-3701
806
Ўзбек тилида "шароб" (wine) универсал лингвистик
атрибутининг даврлараро ва диний мазмунларининг
ўзига хослиги
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар
:
қадаҳ
сўзи,
шароб,
мусаллас,
муқаддас ичимлик,
хаома,
бўза,
қимиз
,
узум суви,
чоғир,
алёр,
соқий,
суроҳий,
коса,
қадаҳ
,
лингвистик аттрибут,
даврлараро,
динлараро,
эътиқод,
“яса
-
юсун” маросими,
чоғир мажлиси
Ўзбекистон Республикаси мустақилликка эришиши билан
тилимизнинг ўзига хос миллий хусусиятларини ёритишга
эътибор қаратилди. Тилнинг бундай хусусияти айниқса,
қиёсий тилшунослик асосида ўрганганда намоён бўлади.
Лекин шу кунга қадар ўзбек тилини нутқий жанрлар
назарияси асосида таҳлил қилиш усули билан ўрганишга
жиддий эътибор қаратилгани йўқ. Қадаҳ сўзи нутқий
жанрида қадаҳ ва унинг ичидаги мусаллас, яъни шароб
даврлараро ва диний эътиқодлараро асосий лингвистик
атрибут сифатида илоҳий тушунчадан ижтимоий базмий
тушунчага айланиш жараёнларида турли даврларда турли
ҳалқларнинг турлича қарашлари, яшаш шароитлари,
эътиқод тизимлари кабиларга гувоҳ бўлган. Ушбу
жиҳатларига кўра қадаҳ сўзи нутқий жанрини халқнинг
тарихий, ижтимоий, даврий хусусиятларидан дарак берувчи
нутқий жанр сифатида баҳолаш мумкин.
Характерные черты периодического и религиозного
содержания универсального лингвистического атрибута
"вино" (шароб) на узбекском языке
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
тост,
вино (мусаллас),
священный
напиток(хаома),
буза,
кимиз,
виноградный сок
(шарбат),
чогир,
алёр,
соқий,
чаша (суроҳий, коса),
рюмка,
лингвистический атрибут,
периодический,
религиозный,
вера,
церемония " яса
-
юсун ",
чогир мажлиси
(церемония высказывание
тоста в XIII век)
В данной статье рассматривается процесс сохранения
уникальных национальных особенностей узбекского языка
после получения Республикой Узбекистан независимости.
Автор подчеркивает, что характеристики национального
языка становятся особенно заметными при сравнительном
анализе. Также отмечается, что до недавнего времени
изучение узбекского языка в контексте теории жанров речи
не получало должного внимания. Особое внимание в статье
уделяется речевому жанру "тост" и его производным, таким
как "вино", которые отражают эволюцию религиозных
убеждений от божественных к общественным. Эти жанры
рассматриваются
как
лингвистические
атрибуты,
характерные для различных эпох и систем верований. Автор
аргументирует, что разговорный язык служит зеркалом
исторических, социальных и временных особенностей
народа, предоставляя уникальную перспективу на языковое
разнообразие и его функции в обществе.
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue
–
1 (2024) / ISSN 2181-3701
807
КИРИШ
Ҳозирги
кунда Ўзбекистон худудида ислом динининг доминантлашуви ўзбек
тилида қадаҳ сўзи нутқий жанри ва унинг ўзбек ижтимоий ҳаётида қўлланилиши
манфийлашувининг асосий сабабидир. Аммо археологик ва этнографик
тадқиқотлар натижаси шуни кўрсатадики, қадимда ўзбек ҳалқи бошқа европа
ҳалқлари каби диний тасаввурлар ва ижтимоий жамият тузумлари ўзгариши
муносабати билан қадаҳ сўзи нутқий жанрининг у ёки бу элементларини, яъни
турли кўринишларини ижтимоий ҳаётда қўллашни бошдан кечирганлар. Шу
туфайли ҳам ўзбек ҳалқи тарихида ҳам шароб лингвистик атрибути билан боғлиқ
бир қатор ижтимоий ва диний удумлар вужудга келган бўлиб, бу удумларда
“шароб”нинг худди инглиз ҳалқларидагидек
ижтимоий удумларда “мусаллас
ичимлик” ва диний удумларда “муқаддас ичимлик” сифатидаги ижтимоий ва диний
мазмунлари билан умумийлик кузатилади. Тарихдан маълумки, Ўзбекистон
худудида исломгача бўлган ибтидоий дин шакллари (тотемизм, фетишизм,
анимизм ва, айниқса, сеҳргарлик каби), сўнгра ташқи дунё билан алоқалар
ривожланиши натижасида зардуштийлик, буддизм, яҳудийлик ва христианлик
каби динлар амалда бўлган . Аммо бу динларнинг ичида Ўзбекистон худудида
дастлаб оташпарастлик, зардуштийлик, сўнгра ислом дини етакчи дин бўлганлиги
диққатга сазовордир.
МАВЗУГА ОИД АДАБИЁТЛАР ТАҲЛИЛИ
Ўзбек тилида шароб универсал лингвистик атрибутининг муқаддас ичимлик
сифатидаги ижтимоий диний мазмуни билан боғлиқ қадимий илмий маълумотлар
шуни кўрсатадики, шароб универсал лингвистик атрибути билан билан боғлиқ илк
диний қарашлар оташпарастлик, анимизм даврида пайдо бўлган. Ўзбек археологик
тадқиқотларида келтирилишича, Ўзбекистон худудида ҳам қадимда муқаддас
ибодатҳоналар мавжуд бўлган, ибодат маросимларида сопол қадаҳларда қандайдир
муқаддас ичимлик (Хаома) истеъмол қилинган, айниқса, бу ибодат удумларининг
ажралмас қисми бўлган ҳамда ушбу ибодатхоналарда илоҳий эътиқод бўйича
руҳини пок этишга келган зиёратчилар келтирган назрларини топшириб, сопол
баркашдан қандайдир суюқ ичимликдан тановул қилишган, бу билан гўёки
ўзларини ички аъзоларини поклаганлар, бу даврда узумчилик етарлича
ривожланган, узумдан диний эътиқод меъёрлари даражасида фойдаланганлар .
Шунингдек, бу даврда Заратуштрага қадар бунёд этилган диний эътиқод
масканлари ўзларининг монументал маҳорати ва диний маросимларининг бой ва
ҳашамлиги билан ажралиб турган, Марғиёнада Зардушт ислоҳига қадар оловга
топиниш ва хаома ичимлигини илоҳийлаштириш кучли бўлган , Хаома ичимлиги
Зардуштийлик дини эътиқоди билан боғлиқ диний маросим ва байрамларда ҳам
муқаддас ичимлик сифатида истеъмол қилинган, Хаома ичимлигини
илоҳийлаштириш муқаддас ҳисобланган . Муқаддас ичимлик ибодатхона қошидаги
цехларда, оқ хоналарда тайёрланиб, шахсан мубодлар назоратида бўлган .
ТАДҚИҚОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ
.
Этнографик тадқиқотларда эса илгари ярим кўчманчи ўзбекларда тариқдан
кайф қиладиган бўза номли ичимлик тайёрланганлиги, ўзбекларнинг қадимий
аждодлари узумдан қилинган кайф оширадиган мусаллас ичимликлар тайёрлаб,
истеъмол қилганликлари тўғрисида илмий манбалар мавжуд. Хусусан, милоддан
аввалги II асрда Фарғонада мусаллас ичилганлиги Хитой ёзувларида қайд этилади .
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue
–
1 (2024) / ISSN 2181-3701
808
Шароб билан боғлиқ ижтимоий удумлар орасида, асосан, чорвадор ҳалқлар
орасида қадимдан ўтказилиб келинган “яса
-
юсун” маросими ҳам диққатга
сазовордир . Бу маросим 17
-
асргача қимизхўрлик маросими сифатида маълум
бўлган, кейинчалик тариқ ва курмакдан тайёрланган махсус ичимлик –
бўза ичиш
билан алмашган. Ўзбекларда “яса
-
юсун” маросими айрим худудларда “қўна
ўтиришлари” деб ҳам юритилган. Бунда 30
-
40 кишидан иборат бўлган
иштирокчилар махсус қоидаларга, яъни бўзани бир нафасда тўкмай ичиш, раис
рухсатидан кейин эркин, истаган тарзда ўтириш, маст бўлмай одоб сақлаш,
ўтиришни раис ва эшик оғаси рухсатисиз тарк этмаслик, барча топшириқларни
эътирозсиз бажариш кабиларга амал қилиши шарт бўлган, шу билан бирга,
маросимда айтиладиган қўшиқларда бўзани таърифлаш ва уни тайёрловчиларга
мадҳиялар айтиш, ҳазил
-
мутойиба, хурсандчилик ва кўнгил очишга даъват
қиладиган, баъзан эса ижтимоий адолатсизлик кабиларни айтиш урфлашган.
Масалан,
Бўзанинг асли отаси курмакдир,
Майхонада ўйнамоқдир, кулмоқдир,
Майхонада ўйнамасанг, кулмасанг,
Ким қўйибди майхонага келмоқни...
Бўзани ичган сари кайф ортадур,
Барчани бирдек яратсанг, нетадур.
Бир нечага берибсан тахту давлат,
Бир нечанинг умри зое ўтадур...
Бир нечага берибсан боз устига боз давлат,
Бизга ҳам қўниб ўтсанг нетадур.
Бу каби бўз ўтиришлари намуналари одатда чилдирма жўрлигида ижро
этилиб, “Кўналар”, “Хаққоналар”, “Бўзагарлар қўшиғи” деб ҳам юритилган.
Кейинчалик шаҳарларда ижтимоий ҳаётнинг маданий ўзгариши билан махсус
майхоналар очилгандан сўнг бўза билан савдо қилиш
кучайган бўлса
-
да,
бўзахўрлик маросими жамият ҳаётидан астасекин чиқа бошлаган. Шу сабабли ҳам
ушбу маросим ҳозиргача сақланиб қолмаган, унда айтиладиган шеърлар,
куйланадиган қўшиқлар айрим кекса кишилар хотирасидагина қолган, холос .
Этнограф И.Жабборовнинг қайдича, ўзбек халқида наврўз байрами муносабати
билан ташкиллаштириладиган кечки базмларда махсус тайёрланган шароб –
мусаллас ичилган, ўйин
-
кулгулар авжига чиққан, бу даврларда эркак ва аёллар анча
эркин бўлган . Қўшимча маълумот сифатида шуни айтиш мумкинки, эски ўзбек
тили ёдгорликларида аёқчи сўзининг кенг қўлланилганлиги ва ушбу сўзнинг
ўтмишда XI
-
IV асрларда бирор мансабдор шахс томонидан уюштирилган тантана,
зиёфат ёки қабул чоғида меҳмонларга турли шароб ва май қуювчи, косагул, соқий
дея изоҳланиши ўзбек ҳалқининг зиёфатга ва шаробга бўлган муносабатини
изоҳлайди ва далиллайди.
Алёр
—
халқ қўшиқларининг бир тури, ўтмишда жўра (улфат)лар даврасида
қадаҳ тутиб айтилган. Косагул (соқи) қўлида бўза ёки май тўлдирилган қадаҳ
тутиб, даврадагиларга: „Алёр бўлсин
-
ай, Хўжам ёр бўлсин
-
ай, Хўжам берган бу
давлатга душман зор бўлсин
-
ай“,
-
дея мурожаат қилган. Қадаҳни (косани) олган
суҳбатдош ўз навбатида жўрабоши хоҳишига кўра, бирор қўшиқ ёки
рақс ижро этган.
Бундай пайтда чилдирма жўрлигида куйланадиган махсус қўшиқлар ҳам бўлган. Улар
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue
–
1 (2024) / ISSN 2181-3701
809
кўналар, ҳаққонлар ва бўзагарлар қўшиғи деб ҳам аталади. Бўзагарлар қўшиқлари
икки банд (тўртлик)дан иборат бўлиб, биринчи банднинг биринчи мисраси қайси сўз
билан бошланса, иккинчи банднинг биринчи мисраси ҳам ўша сўз билан бошланиши
шарт. А.дан халқ достонларида ҳам кенг фойдаланилган. Мас, Барчинни излаб
бораётган Ҳакимбек йўлда, қабристонда ухлаб қолганида, улар руҳининг айтишуви:
„Коса ушлаб қўлим толди, Бийнинг қизи маҳтал бўлди, Хон тўрам, сизга не бўлди,
Олинг, алёр
-
алёр“, бунинг ёрқин далилидир
Қадаҳ
сўзининг ўзбек ҳалқида мавжудлигини Бобур замонида чоғир
мажлисининг ўтказилиши, бунда қадаҳ ичилиши ва қадаҳ сўзлари айтилиши ҳам
исботлайди. Масалан,
Гулгун
парчадан зар ёқали або кийган ўспирин соқийлар олтин
кўзалардан олтин
-
кумуш суроҳийларга май қуйиб, аввал Бобурга, сўнг унинг ёнида
ўтирган шоҳ элчиси Муҳаммаджон эшик оғасига, элчидан нарига чўккалаган
Мирзохонга навбатма
-
навбат узатдилар. Зиёфатда Бобур
томонидан юздан ортиқ
аъёнлар, беклар ва мулозимлар қатнашмоқда эдилар. Аввалги зиёфатларда
Бобурдан ва Қосимбекдан яшириб май ичадиган кўпчилик беклар энди чоғир тўла
қадаҳларини қўлларида бемалол тутган ҳолда бир
-
бирлари билан шўх
-
шўх кўз
уриштиришар, қувноқ илжайишар ва подшоҳнинг ишорасини кутишар эди. Пойгаҳда
кичик беклар орасида ўтирган Тоҳир ҳам қўлидаги май тўла кумуш қадаҳга жонли
бир нарсага қарагандай эҳтиёт билан қараб қўярди. Мирзохон ёнидаги элчига
шивирлаб изоҳ берди; —
Олий меҳмон, сиз ғаройиб бир ҳодисанинг гувоҳидирсиз. Бобур
подшоҳ саройида бугун биринчи марта чоғир мажлиси!.. Эътибор беринг: мажлисда
фавқулодда бир ҳаяжон ҳукмрон! Бошига қизил жиғалик катта салла ўраган, соқоли
хина билан бўяб қизартирилган бургутбурун элчи Бобурга мароқ билан тикилди.
Бобур қўлидаги қадаҳни учиб кетиши ёки чўқиб олиши мумкин бўлган нотаниш бир
қуш каби авайлаб ушлаб турарди. Одамлар унинг сўзини кутаётганларини сезиб,
овози товланиб гапира бошлади: —
Олий зотлар даврасида шодиёна кунларда узум
сувидан ҳалолу покиза қилиб тайёрланган чоғир ичмоқ ота
-
боболаримиздан қолган
одатдир. Ҳаётимизда шодликдан кўра ғаму ғурбат кўпроқ эди, шунинг учун ҳанузгача
чоғир мажлисига майл кўрсатмадик. Ҳиротда Бадиуззамон мирзо билан Музаффар
мирзодек тождор хешларимиз биз учун ораста базмлар бериб, чоғир таклиф
қилганлари мажлис аҳлига маълум бўлса керак. Ўшанда ҳам биз узрлар айтиб,
чоғирдан ўзимизни тортган эдик, чунки у маҳалларда май ичиб хурсандчилик
қилғудек шодмон эмас эдик. Тангрим бизни шод
-
хуррам кунларга мана энди етказди.
Биз бу масъуд кунларга Шоҳ Исмоил ҳазратларининг шарофатлари билан етишдик.
Бугунги шод
-
хуррамликни бизга олий меҳмонимиз Муҳаммаджон эшик оғаси
жаноблари келтирдилар! Шунинг учун бизнинг биринчи чоғир мажлисимиз Шоҳ
Исмоил ҳазратларига
чексиз ишонч ва эҳтиромларимиздан кичик бир нишона бўлғай!
Биринчи қадаҳимиз эса шоҳнинг мўътабар элчиси Муҳаммаджон эшик оғаси
жанобларига юксак ҳурматимизнинг исботи бўлғай! Бу сўзлардан кўнгли ийиб, чуқур
кўзлари оловланиб кетган элчи ўрнидан туриб, Бобурга эгилиб таъзим қилди. Сўнг
жойига ўтириб, қўлидаги чоғирни охиригача сипқарди. Пастда ўтирган созандалар
«Сарви наво» куйини чала бошладилар. Дастурхонга кийик ва каклик кабоблари
тортилди. Энг мазали таомлар орасида яна икки
-
уч қайта май ичилди. Одамлар
2
П. Қодиров. Юлдузли тунлар, стр 210-214, Microsoft Word - kr_yulduzli_tunlar_ziyouz_com.doc
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue
–
1 (2024) / ISSN 2181-3701
810
энди ўзларини боягидан хийла эркин сеза бошладилар. Қаҳқаҳа, ўйин
-
кулги авжига
чиқди. Қувноқ, шўх куйлар кетидан яна алёрлар айтилди.
Кейинчалик ислом динининг кириб келиши билан шаробга бўлган муносабат
ўзгарган. Майнинг салбий таъсири ҳақида эса эрамизнинг VI
-
VII асрларидаёқ
билишган, хусусан, араб мамлакатларида узумни ачитиш йўли билан вино қилиб,
уни қайта ишлаб, тоза спирт олишга эришганлар ва унинг номини алкоголь, (яъни
гангитмоқ, маст қилмоқ ёки кайф қилмоқ маъносини ифода этувчи сўз) деб
номлаганлар . Алкоголли ичимликни истеъмол қилиш бошланган даврларда
кишилар уни завқ
-
шавқ учун ича бошлаганликлари, бироқ аста
-
секин бу ичимлик
инсонга кўпроқ зиён
-
заҳмат, қайғу
-
ҳасрат келтиришини пайқаб қолганлари, инсон
ҳаётига ёмон таъсир қилиши, турли туман фалокатлар келтириши, кишини, ҳатто
инсон қиёфасидан чиқиб кетишига олиб келишини ўз кўзлари билан
кўрганликлари қайд этилади. Ислом динида маст қилувчи нарсага одатланиб
қолган кимсанинг жаннатга кирмаслиги ҳақида кўплаб оятлар мавжуд бўлиб,
дастурхон атрофида маст қилувчи ичимликнинг бўлиши таъқиқланган . Диний
таълимотларда Расули акрам (сав) одамларга бу оятни эшиттирганларида
шаробларни ариқларга оқизганликлари, уйларида бир қатра ҳам шароб
қолдирмаганликлари, қўлида қадаҳи бўлган ҳар киши уни синдирганлиги, оғзида
бир қултуми бўлган киши уни ташлаб юборганлиги, ва оғзини тозалаб ювганлиги,
май кўзалари, хумлари синдирилганлиги, кўчаларда шароб сел бўлиб оққанлиги,
ҳамма: “Тарк этдик, ё Рабби” Тарк этдик!” деганликлари, ҳазрат пайғамбар (сав)
“Маст қилувчи ҳар қандай нарсанинг ози ҳам, кўпи ҳам ҳаромдир” деганликлари
(Имом Бухорий ривояти), шундан кейин Аллоҳнинг ва Пайғамбарнинг бу таъқиқ
амрига қатъий имон келтирганлар риоя қилиб келаётганликлари, ичкилик ақлни
пардалайдиган, Аллоҳга бандаликни унуттирадиган, шахсиятни ва руҳни
булғайдиган
нопоклик эканлиги қайд этилади
.
Ҳазратим, ўтинамен ичкиликни ташланг! — дея ялинарди. Бобурнинг ўзи ҳам
уйқусиз беҳаловат бўлиб ётган кечалари «энди ташламасам бўлмас», дерди. Лекин
кундуз бирон ташвишдан кўнгли ғаш бўлса ёки аксинча, кайфини чоғ қиладиган
яхши воқеа юз берса, яна ичгиси келиб қоларди. Айниқса, илк қадаҳларни ичиб,
кайфи энди кўтарилиб келаётган пайтларда беклари бундан кейинги ичкилик
мажлисга таклиф қилсалар осонликча розилик бериб қўярди. Бугун пешиндаги
ўлтиришда ҳам худди шундай бўлган, «кечаси кемада базм қилурмиз» деб бекларни
ўзи зиёфатга таклиф қилган эди. Ҳолбуки тушда ичилган майнинг ғубори ҳалигача
тарқамасдан борлиғини лоҳас қилмоқда эди. Бобур мулозимлари ва хос навкарлари
билан Жамнага яқинлашганда дарё бўйидаги кўкалам ялангликда дафн маросими
ўтказаётган бараҳманлар, аёллар, кекса-ёш юздан ортиқ одамларни кўрди. Бобур
дафн маросимини яқинроқдан кузатмоқчи бўлди-ю, отини ўша томонга бурди.
Ислом динида шаробнинг жаннатга эришганлар учун барака эканлигини
таъкидланади, шу сабабли ҳам пайғамбар шаробни емас, балки уни суиистеъмол
қилишни тақиқлаган. Исломда шароб самовий ичимлик ҳисобланади . Исломда
шаробга нисбатан иккиланган муносабат мавжуд. Диний ривоятларга кўра, одам
Атони ва унинг ҳали исми ошкор қилинмаган хотинини Адан боғидан олиб чиққан
бош фаришта Жабрайил (Жаброил) айбдорлар учун раҳм
-
шафқат билан уларга
абадий ёпиқ боғдан бир даста узум топширган. Бироқ, иблис жодугарлик орқали бу
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue
–
1 (2024) / ISSN 2181-3701
811
ўсимликка сеҳр берди ва шунинг учун узум, фариштадан совға сифатида келиб
чиқишига қарамай, иноятдан маҳрум бўлди. Гарчи бугунги кунда барча имонлилар
учун уни истеъмол қилиш қатъиян ман етилган бўлса
-
да, аммо жаннатда махсус
танланган ичимлик "мушк билан муҳрланган” ҳисобланади, шароб Тасмин
булоғининг суви билан аралаштирилади, ундан Аллоҳнинг халқи, унинг
танланганлари ичади, жаннатийлар завқ билан татиб кўради, лекин улар маст
бўлмайди .
Ўзбек лингвомаданиятида май ичишга бўлган муносабат салбий бўлиб,
ичкилик ичганлар қораланади. Масалан, а)
«Ичкилик ўлсин, шу ичкиликни
чиқарганлар худонинг қаҳрига учрасин!» Кампир каловланиб, ўғлининг яна бирон ери
оғримаётибдими, деб кайта
-
кайта сўради: «Шу отинг ўчгур ичкилик –
отани
боладан, дустни дустдан жудо қилади. Оилани вайрон килади. Ичмайман, деб яна
ичишади. Бу ичкиликда шайтон бор, у одамни васвасага солиб, ўзи ичиб кўйганини
билмай қолади...»
-
деди она куйиниб
Б)
-
Ҳар куни ичиб келяпсиз!
-
кунлардан бир кун Нафиса эрига тик каради.
Қайнонасининг турткилашлари ҳам холва бўлиб қолди. Унинг ранглари оқариб
кетган эди. Йигитнинг хўрози ичади!
-
Нодир яна кимнингдир сўзини такрорлади.
Ўтинаман, ичманг! Яхши одам ичмайди! «Яхши одам» ичмайдими?! «Яхши одам»ни
биласан
-
ми?! Мен сенга ёмон одам бўлдимми?! Мана, сенга! Нодир яна Нафиса юзига
шапалоқ тортиб юборди
Қуйида
ислом динига эътиқод қила туриб, май ичиш мумкин эмаслиги, май
ичиш ҳаром қилинганлиги ва агар ичилса, на у динга, на бу динга кирмай
қолишлиги айтилади. Масалан,
Бир қўлда Қуръону, биттасида жом
Баъзида ҳалолмиз, баъзида ҳаром
Феруза гумбазли осмон остида
На чин мусулмонмиз, на кофир тамом (У.Хайём)
Таҳлил ва натижалар.Атеистик даврларда май ичиш гарчи ижтимоий ҳаётга
кириб келган бўлса
-
да, уни бироз тасалли учун ичилса ҳам май ичганда ўзини,
хулқини, ақлини йўқотмайдиган кишилар учун ҳалол ҳисобланган. Агар майнинг
меърий қоидаларини яхши билсагина, бемалол ичиш кераклиги тавсия қилинади.
Май нодонга ҳарому, донога ҳалол
Кимла, қачон ичмак мумкин, билиб ол,
Шу уч масалани ҳал эта олсанг,
Демак, билимдонсан, сипқор бемалол
.
Демак, ўзбек халқи тафаккурида биринчи бўлиб май ичишнинг салбий
оқибатлари аҳлоқ меъёрларига солинади. Бунда май ичган кишининг жамиятдаги
кишиларга зарар етказиши, қўни қўшни, ёр биродар, оила аъзоларини безовта
қилиши одобдан эмаслиги ҳаттоки эркак кишилар учун ҳам меъёрлаштирилади.
Ушбу шеърий мисраларда эса май ичишнинг ижтимоий факторлари, яъни
ижтимоий
-
фалсафий меъёрлари белгилаб берилади.
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue
–
1 (2024) / ISSN 2181-3701
812
Май ичсанг...
Май ичсанг, уни оқилу доно билан ич,
Ё бир гул юзли зебо билан ич
Оз
-
оз ич, гоҳ
-
гоҳ ич, ё яширин ич,
Эзма, расво бўлма, ҳаё билан ич.
Ушбу мисраларда май ичганда ўзини тутиш осон иш эмаслиги, айниқса,
бундай ҳолатда суҳбатдошнинг ҳам танланиши лозимлиги, кўп ва муттасил
ичмаслик, ичганда ҳам кўп гапирувчи бўлмаслик, ҳаёни сақлаш кераклиги миллий
тафаккурни шакллантиради. Айниқса, агар ўзини тутишни билмаса, инсонларга
кўрсатмай ичиш мақсадга мувофиқ бўлишини айтади.
Аёллар учун май ичишлик енгилтаклик, шарм
-
ҳаёсизлик, беодоблик,
тарбиясизлик каби бир қатор маъноларни англатади. Бунда, айниқса, аёл
-
қизларнинг хулқий назорати оила аъзолари, асосан, ота
-
онаси ва оиланинг
эркаклар жамоаси зиммасида бўлади. Жамиятда аёлларнинг май ичиши қораланар
экан, аёллар зиммасига оила шаънига доғ тушурмаслик, лаънат олмаслик, оқпадар
бўлмаслик каби салбий ижтимоий тамғалардан йироқ юриш вазифаси юкланади. Бу
каби жамият қоидаларига риоя қилиш эса жамиятда идеал муслима, оилапарвар аёл
образини яратишга хизмат қилади.
Хуллас, ўзбек лингвомаданиятида шароб инсоннинг онги, дунёқараши ва
турмуш тарзига ижобий ёки салбий таъсир кўрсатадиган воситадир. Шароб турли
диний, фалсафий ва бошқа таълимотларда маст қилувчи, бузғунчи, онгни ва инсон
ҳаётини заҳарловчи восита сифатида рамзлашади.
Демак, шаробнинг базм, тадбир, кеча каби ижтимоий тадбирларда аёл ва
эркаклар иштирокида қувноқлик, хушчақчақлик, хуррамлик билан ичилиши ислом
дини ахлоқ меъёрларига тўғри келмаслиги сабаб ўзбек лингвомаданиятида
ижтимоий ҳаётдан тобора йўқолиб боришига сабабчи бўлмоқда. Бунда ўзбек
халқининг май ичишга бўлган салбий муносабати муҳим ўрин тутади. Бу эса ўзбек
лингвомаданий тафаккурида май ичиш билан боғлиқ миллий
-
маданий қарашларни
концептуал таҳлил қилишга чорлайди.
Ўзбек лингвомаданиятида ўзбек халқи онгида одамнинг ақлли, ғайратли
бўлиб дунёга келиши, лекин унинг ақлини, ғайрат ва ижтиҳодини ичкилик
битириши, яхшини ёмон, ёмонни яхши, каттани кичик, кичикни катта, озни кўп,
кўпни оз кўрсатувчи ичкилик эканлиги, бир кишига ичкилик қадаҳини берувчи
одам у бечоранинг виждонини ва бир оиланинг умидини ўлдириб, энг катта жиноят
қилиши, ичкилик зарари отадан болага юқиши, яъни боланинг тани ёки ақли
кучсиз бўлиши, ичкилик берувчи одам бирор ишга қарор бера олмаслиги, ирода ва
нияти бутунлай тўҳташи, ичкилик инсоннинг саломатлигини битирувчи заҳар
эканлиги, бунинг зарарларини болаларга яхшилаб тушунтириш эса ота
-
оналарнинг
муҳим вазифаларидан эканлиги ҳақидаги миллий тафаккур акс этади
.
Боз устига ўзбек маданиятида аёлларнинг май ичиши қораланади. Аммо
қуйидаги шеър орқали ўзбек аёлларининг нега май ичишга аҳд қилганлигини
изоҳлайди.
Қадаҳ
сўзи (тост)
Мен бугун сиз учун ичаман, Ота!
Яна ўзим учун тўйиб ичаман.
Ёлғончи дунёнинг чупчакларидан
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue
–
1 (2024) / ISSN 2181-3701
813
Ичаман.. ичаман..ичиб кетаман.
Мен бугун сиз учун ичаман, Она!
Ичмасам, ичимда қолади сўзим,
Бирор марта нафим тегмабди сизга,
Қаранг, қизаришни билмайди, юзим.
Мен бугун сен учун ичаман, болам!
Сагирлик либосин кийнанинг учун.
Бош эгиб ичаман тақдир олдида,
Мендай ожизгина онанг бор учун.
Мен бугун сен учун ичаман, Ёрим!
Қабрда
ётибсан, қўлларинг калта.
Бевалик тамғаси ярашибдими?
Қора
елкамда ҳам бор тўрва ҳалта.
Мен бугун сен учун ичаман, Рақиб!
Отган тошларингдан пишиб кетганман.
Кеча юксакларга этгандим парвоз,
Бугун осмонимдан тушиб кетганман.
Мен бугун сен учун ичаман, Эгам!
Янги синовларинг кутиб ичаман.
Хайёмдан қолган дил қадаҳларига
,
Юрагимнинг қонин қўшиб ичаман.
Мен бугун сен учун ичаман, Қалам!
Ичаман дардимни тўкиб ичаман.
Ичсам ичаманда аёл ҳам одам,
Дунёни унутиб бўкиб ичаман.
Бугун мен сен учун ичаман, Кўнгил!
Бир кун, фақат бир кун мени тинч қўйгил!
(Дилдора Мустанова)
Ушбу шеър ўзбек аёлининг майни ҳаётдан тўйган, ҳаёт машаққатларидан
чарчаганлиги учун гуноҳ бўлсада, ичишга аҳд қилганлигини ифодалаш билан бирга,
ўзбек аёлининг ҳаёт машаққатларига бўлган сабру бардошини тасвирлайди. Бунда
май ичиш аёлга хосланмаган одат бўлгани учун майни аёл бўлса ҳам ҳаётий ғам
андуҳларни бир оз унутиб, руҳий тасалли олиш ва ҳасратларини тўкиш мақсадида
ичишга отланган аёлнинг хурсандчилигидан эмас, хафаликдан ичаётгани аён
бўлади. Бунда нафақат ота
-
онаси, балки эри ҳам ўлиб, фарзанди билан маиший
тирикчиликда қийналаётган бўлса
-
да, жамиятда ушбу аёлнинг оиласи учун шарм
ҳаё йўлини танлаганлигини, матонатли, сабр қаноатли, бардошли аёл эканлигини
англашилади. Шу билан бирга, ушбу аёлнинг армонлари бисёр, ота
-
онаси ва боласи
олдидаги шахсий жавобгарликни ўзига юклатилган масъулият сифатида қабул
қилади ва бу масъулиятни вақтида бажара олмаганлигини, яъни ота онасига нафи
тегмаганлигини айб сифатида қабул қилади ва бу орқали ота
-
онаси олдида
масъулиятсиз бўлганлиги учун ўзидан ранжийди, боласини юпун кийинганлигида
ўзини айблайди ва булар учун юзини қизармаганлигини таъкидлайди.
Юзи қизариш
ибораси миллий ибора бўлиб, кишининг ижтимоий жамият олдида вазифасини,
мажбуриятини бажармасликни англатади.
Юзи қизариш
одоб меъерларида уятиш,
уялиш, уятда қолиш маъноларида қўлланилади.
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue
–
1 (2024) / ISSN 2181-3701
814
Ушбу шеърий мисраларда эса май ичишнинг ижтимоий факторлари, яъни
ижтимоий
-
фалсафий меъёрлари белгилаб берилади.
Май ичсанг...
Май ичсанг, уни оқилу доно билан ич,
Ё бир гул юзли зебо билан ич
Оз
-
оз ич, гоҳ
-
гоҳ ич, ё яширин ич,
Эзма, расво бўлма, ҳаё билан ич.
Ушбу мисраларда май ичганда ўзини тутиш осон иш эмаслиги, айниқса,
бундай ҳолатда суҳбатдошнинг ҳам танланиши лозимлиги, кўп ва муттасил
ичмаслик, ичганда ҳам кўп гапирувчи бўлмаслик, ҳаёни сақлаш кераклиги миллий
тафаккурни шакллантиради. Айниқса, агар ўзини тутишни билмаса, инсонларга
кўрсатмай ичиш мақсадга мувофиқ бўлишини айтади.
Ушбу мисраларда Қуръони Карим билан, яъни ислом динига эътиқод қила
туриб, май ичиш мумкин эмаслиги, май ичиш ҳаром қилинганлиги ва агар ичилса,
на у динга, на бу динга кирмай қолишлиги айтилади. Демак, ислом эътиқодида май
ичиш мумкин эмас.
Бир қўлда Қуръону, биттасида жом
Баъзида ҳалолмиз, баъзида ҳаром
Феруза гумбазли осмон остида
На чин мусулмонмиз, на кофир тамом (У.Хайём)
Ушбу мисраларда май ичиш гарчи ижтимоий ҳаётга кириб келган бўлса
-
да,
уни бироз тасалли учун ичилса ҳам май ичганда ўзини, хулқини, ақлини
йўқотмайдиган кишилар учун ҳалол деб ҳисоблайди. Агар майнинг меърий
қоидаларини яхши билсагина, бемалол ичиш кераклиги тавсия қилинади.
Май нодонга ҳарому, донога ҳалол
Кимла, қачон ичмак мумкин, билиб ол,
Шу уч масалани ҳал эта олсанг,
Демак, билимдонсан, сипқор бемалол.(У.Хайём)
Аммо шароб тўғрисидаги адабий манбалар шуни кўрсатадики, У.Хайём
ижодидаги май ичиш билан боғлиқ шеърлар ибодат мазмунида ёзилган .
Демак, шаробнинг ўзбек лингвомаданиятида ибодат билан боғлиқ қабул
қилинган мазмунлари мавжуд бўлган.
Ўзбек халқи маиший ҳаётида май ичишнинг салбий оқибатларининг
биринчи ўринга қўйилиши, унинг салбий оқибатларининг тафаккур қилиниши ва
мусулмончилик одоб аҳлоқ меъёрларига солиштирилиши сабабли май ичган
кишига салбий муносабат келиб чиққан. Бунда май ичган кишининг жамиятдаги
кишиларга зарар етказиши, қўни қўшни, ёр биродар, оила аъзоларини безовта
қилиши одобдан эмаслиги ҳаттоки эркак кишилар учун ҳам меъёрлаштирилади.
Аёллар учун май ичишлик енгилтаклик, шарм
-
ҳаёсизлик, беодоблик, тарбиясизлик
каби бир
қатор маъноларни англатади. Бунда, айниқса, аёл
-
қизларнинг хулқий
назорати оила аъзолари, асосан, ота
-
онаси ва оиланинг эркаклар жамоаси
зиммасида бўлади. Жамиятда аёлларнинг май ичиши қораланар экан, аёллар
зиммасига оила шаънига доғ тушурмаслик, лаънат олмаслик, оқпадар бўлмаслик
каби салбий ижтимоий тамғалардан йироқ юриш вазифаси юкланади. Бу каби
жамият қоидаларига риоя қилиш эса жамиятда идеал муслима, оилапарвар аёл
образини яратишга хизмат қилади. Ўзбек лингвомаданиятида ёмон хулқли одам
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue
–
1 (2024) / ISSN 2181-3701
815
образи орқали ўзининг феъл –
атвори, қилган ишлари билан атрофдагиларга зарар
етказувчи аҳлоқан нопок одамлар тушунилади . Шу сабабли ҳам қадаҳ сўзи нутқий
жанрига оид май ичишни ўзбек миллий маданиятида қаттиқ танқид қилиниши
жамиятда қадаҳ сўзи нутқий жанрининг йўқолиб боришининг асосий омилидир.
Шароб лингвистик атрибутига оид илмий маълумотлардан хулоса қилиб
шуни айтиш мумкинки, қадимда қабила ва гуруҳлар, қавм
-
қариндош ва жамоа,
ижтимоий гуруҳлар ва табақалардан ташкил топган ижтимоий бирликларни
яратишда ва уларни жипслаштиришда, муайян этник бирликларнинг бир
-
бири
билан эркин муносабатда бўлишларида, муомала қилишларида, ҳис
-
туйғуларини
изҳор этиши ва тушунишларида, иқтисодий ва маданий алоқалар
ўрнатишларида
тил бош омил саналади . Шу сабабли ҳам шароб моддий атрибут бўлишига қарамай,
ўзида муайян лингвистик ахборотларни сақлаганлиги сабабли ҳам қадимда
аждодларнинг яшаш тарзи, фикрлашлари, дунёқараши, миллий менталитети ва
анъаналари ҳақида ҳам хабар бериш билан бирга, ушбу халқларнинг тарихий
дунёқарашларининг умумийликда кечганлигининг далили ҳамдир.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Архипова. Е.М.Тост как первичный речевой жанр в современной концепции
научного знания. Научная мысль Кавказа 2010 № 3, с 151
-155;
2.
Асқаров А. Ўзбек халқининг келиб чиқиш тарихи. Тошкент, “Ўзбекистон”,
2015 й. 157 бет
-
171бетлар
3.
Базарова. М.Ўзбек тилидаги ижобий истак мазмунини ифодаловчи нутқий
бирликларнинг лисоний хусусиятлари (дуолар ва нутқий этикетлар мисолида).
Фил.ф.ном. диссертацияси. Т., 2007, 129 бет
4.
Бейнинсон Е. Г Лингвокультурные характеристики тоста как фольклорного
жанра и компонента ритуального дискурса., // Проблемы лингвистики и
коммуникации. Научный вестник ЮИМ №4` 2014, с 37
-39;
5.
Вежбицкая.
А.
Речевые
жанры//Социальная
психолингвистика:
хрестоматия. М.: Лабиринт, 2007, с 237
-249
6.
Глушкова. Т.С Винопития как фрагмент русской языковой картина мира: на
материале паремий, анекдотов, тостов, текстов СМИ и рекламы. Дис
-
я
канд.фил.наук, Омск, 2009, 216 с; Жабборов. И Ўзбеклар. Анъанавий хўжалиги,
турмуш тарзи ва этномаданияти. “Шарқ” нашриёт
-
матбаа акциядорлик компанияси
таҳририяти, Тошкент, 2008, 111 бет
-
1574 бет–( 240 б). Бетлар
7.
Khasanova, F. M. (2023). Sociolinguistic features of the speech genre of prayer in
the Uzbek language. International Journal Of Literature And Languages, 3(02), 57-62.
8.
Мирмухсин. Илдизлар ва Япроклар. 124// Қадаҳ Мирмухсин. Илдизлар ва
Япроклар, 275 бет//
9.
Норқўзиев. С. Аҳлоқнинг асосий меъёрлари. Шарқ” нашриёт
-
матбаа
акциядорлик компанияси таҳририяти, Тошкент, 2019, 49,50, 244
-
бетлар
10.
Улуғбек Султон. Ризқ ҳақида рисола. Т., Сано стандарт нашриёти, 2017, 67
-
бет
11.
Усмонхон Алимов. Суннат ва Ҳадис. Т., Моварауннаҳр ,2019, 33
-
бет
12.
Ўзбекистон
миллий
энциклопедияси.
Ўзбекистон
миллий
энциклопедияси давлат илмий нашриёти, Тошкент, 2000, 134
-139
–
бет,314 бетлар.
13.
Қодиров. П. Юлдузли тунлар, стр 210
-
214б, 261б
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue
–
1 (2024) / ISSN 2181-3701
816
14.
Гусаренько.
М.К.Дискурсивные
разновидности,
перлокутивная
прагматика и пропозициональные характеристики речевого акта пожелания в
современном русском языке. Дисс. ... канд.филол.наук. Ставрополь, 2005, с 96
15.
https://uz.m.wikipedia.org/wiki/Alyor
16.
Microsoft Word - kr_yulduzli_tunlar_ziyouz_com.doc
17.
Ҳадис
ва Ҳаёт 16/17
-
жузлари (МР3) «Таом, шароб ва либос» (islom.uz)
18.
Mirmuhsin. Ildizlar va yaproqlar (1989).pdf
