Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная
лингвистика
и
лингводидактика
–
Foreign
Linguistics and Linguodidactics
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/foreign-linguistics
Expression of action verbs in spoken English and Uzbek
Tuliboy MADRAKHIMOV
1
Uzbekistan State University of World Languages
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received August 2024
Received in revised form
10 September 2024
Accepted 25 September 2024
Available online
25 October 2024
This article explores the expression of words denoting work-
action in the colloquial speech of English and Uzbek languages.
It investigates how work-related actions are articulated in
everyday conversations, highlighting the similarities and
differences in linguistic structures, semantic nuances, and
cultural contexts. By analyzing various colloquial expressions
and their usage in both languages, the research aims to uncover
the underlying sociolinguistic factors that influence the
representation of work and action. Additionally, the study
examines how these expressions reflect cultural attitudes
towards labor, productivity, and social roles within English and
Uzbek-speaking communities.
2181-3701
/©
2024 in Science LLC.
DOI:
https://doi.org/10.47689/2181-3701-vol2-iss4
/S
-pp272-275
This is an open-access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (
https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru
Keywords:
colloquial speech,
work-action,
linguistic structures,
semantic analysis,
sociolinguistics,
cultural context,
everyday conversation,
action verbs,
language comparison,
communication patterns.
Инглиз ва ўзбек тиллари сўзлашув нутқида иш
-
ҳаракатни
билдирувчи гапларнинг ифодаланиши
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
сўзлашув нутқи,
иш
-
ҳаракат,
лингвистик тузилмалар,
семантик таҳлил,
социолингвистика,
маданий контекст,
кундалик суҳбат,
ҳаракат
феъллари,
тилни таққослаш,
мулоқот нақшлари.
Ушбу мақолада инглиз ва ўзбек тилларининг сўзлашув
нутқида
иш
-
ҳаракатни
билдирувчи
сўзларнинг
ифодаланиши ўрганилади. У иш билан боғлиқ ҳаракатлар
кундалик
суҳбатларда
қандай
ифодаланганлигини
ўрганади, лингвистик тузилмалар, семантик нуанслар ва
маданий контекстлардаги ўхшашлик ва фарқларни
таъкидлайди. Турли хил сўзлашув ибораларини ва
уларнинг иккала тилда
ишлатилишини таҳлил қилиб,
тадқиқот иш ва ҳаракатни акс еттиришга таъсир қилувчи
асосий
социолингвистик
омилларни
аниқлашга
қаратилган. Бундан ташқари, тадқиқот ушбу иборалар
инглиз ва ўзбек тилида сўзлашадиган жамоалардаги
1
PhD, Uzbekistan State University of World Languages.
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue
–
4 (2024) / ISSN 2181-3701
273
меҳнат, маҳсулдорлик ва ижтимоий ролларга нисбатан
маданий муносабатларни қандай акс еттиришини
ўрганади.
Английские и узбекские выражения предложений
действия в разговорной речи
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
разговорная речь,
работа
-
действие,
лингвистические
структуры,
семантический анализ,
социолингвистика,
культурный контекст,
повседневный разговор,
глаголы действия,
языковое сравнение,
коммуникативные
паттерны.
В данной статье рассматривается использование
лексики, обозначающей рабочие действия, в разговорной
речи английского и узбекского языков. Исследование
посвящено тому, как действия, связанные с трудовой
деятельностью, выражаются в повседневных разговорах, с
акцентом на сходства и различия в языковых структурах,
семантических оттенках и культурных контекстах.
Анализируя разнообразные разговорные выражения и их
употребление в обоих языках, работа направлена на
выявление ключевых социолингвистических факторов,
которые влияют на восприятие труда и связанных с ним
действий. Помимо этого, в статье уделяется внимание
тому, как эти выражения отражают культурное отношение
к труду, производительности и социальным ролям в
англоязычных и узбекоязычных сообществах.
Инглиз ва ўзбек тилларида бу гапларнинг қурилиши ва маъно кўлами
турлича бўлиб, динамик кесимга эгадир, чунки улар мазмунига кўра статик
гапларга қараганда бойроқдир.
Маълумки, компонент таҳлил лингвистик таҳлил усули сифатида кўп
маъноли сўзлар мазмуний тузилишнинг таркибини таҳлил қилиш мақсадида
семасиология фанида ишлаб чиқилган эди. Бу метод семасиологияда сўзларнинг
турли лексик
-
семантик гуруҳлар (ЛСГ) ва лексик
-
семантик вариантлар (ЛСВ)ни
аниқлаш ва уларнинг лингвистик хусусиятларини очиб беришга хизмат қилади.
Мазкур ишда эса биз таркибий таҳлилни сўзлар семантик структурасини ўрганиш
учун эмас, балки гаплар семантик структурасининг компонентларини таҳлил
қилиш учун қўлладик. Кесими турли нисбат шакллари билан ифодаланган гаплар
семантик структурасининг таркибий таҳлили бу турдаги гаплар маъносини очиб
беришга хизмат қилади. Инглиз тилида энг кенг тарқалган тузилмалар 1 ва
2 валентли феъллар билан ясалган. 3 ва 4 валентли феъллар билан ясалган
тузилмалар эса нисбатан озроқ. Ўзбек тилида ҳам худди шу нарса кузатилди.
Феъл томонидан англашилган иш
-
ҳаракатнинг амалга ошуви ва унда
иштирок этувчи мажбурий конституентларнинг функционал роллари масаласи
когнитив тилшуносликда ҳам кейинги пайтларда маълум даражада тадқиқ
қилинмоқда. Масалан, иш
-
ҳаракат ва унинг мажбурий иштирокчиларини
Дж.Ч.Филлмор “Фрейм” атамаси билан номлайди (1).
Мана шу нуқтаи назардан ўзбек тили сўзлашув нутқида ишлатилган
мисолларда энг кўп учраган феълларнинг фрейм структурасини таҳлил қилайлик.
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue
–
4 (2024) / ISSN 2181-3701
274
1.
Бир ўринли феъллар (ёки, Теньернинг
таъбири билан айтганда, бир
валентли феъллар):
ётмоқ, бормоқ, келмоқ, турмоқ, юрмоқ.
Собир келди. Салим юрди.
Аниқроқ қилиб айтсак, бу иш
-
ҳаракатлар бир актантли фрейм структурага
эгадир, яъни уларнинг бажарилиши учун фақат субъектнинг (жонли ёки жонсиз)
ўзи кифоя, агар субъект ўрнида жонсиз предмет ишлатилса, метафора ясалади.
Масалан: Хат
келди.
(Тўғрироғи, хатни почтальон келтиради, у ўзи кела олмайди).
Аҳмад анчагача ухлолмай
ётди
.
Қор ерда баҳоргача
ётди.
2.
Икки валентли феъллар:
кўрмоқ, емоқ, ичмоқ, топмоқ
ва шу кабилар.
Бу иш
-
ҳаракатларни бажариш учун 2 та объект ёки 1 субъект ва 1 объект
зарурдир.
Масалан: Салим чой ичди. Карим қуймоқ еди.
Лекин агар субъект ўрнига жонсиз от ишлатилса, метафорик
,
яъни кўчма
маъно ҳосил бўлади. Масалан: Карим кўп қуймоқ ейди.
Бу машина кўп бензин ейди.
(
Ичади
деб бўлмайди.)
Бу ерда семантик комбинаториканинг 2 қоидаси бузилмоқда, яъни:
а)
машина ея олмайди; б)
бензинни еб бўлмайди
,
у суюқ нарса, уни ичиш
мумкин.
Айрим ўринларда бу феъллар билан англашилаётган феълларнинг амалга
ошувида яна бир семантик роль ёки валентлик иштирок этиши, яъни қурол
(восита) пайдо бўлиши мумкин.
Масалан: Карим қуймоқни
қошиқ билан ейди.(Қошиқ
–
инструмент (қурол))
Ёки: Карим ошни қўлида ейди. (Қўл
–
бу ерда қурол)
Лекин: Карим ошни оёғида туриб еди. Бу ерда феъл 2 валентли, чунки
“оёғида туриб” гапнинг мажбурий ташкил этувчиларига кирмайди.
3.
Уч валентли сўзлар ҳам ўзбек тилидаги феълларнинг каттагина қисмини
ташкил қилади. Масалан,
олмоқ
(кимдандир, ниманидир, кимдир);
бермоқ
(кимдир, кимгадир, ниманидир);
айтмоқ
(кимдир, кимгадир, ниманидир);
кўрсатмоқ
(кимгадир, ниманидир, кимнидир).
Масалан: Отабек
Собирга
китобни
берди.
↓
↓
↓
↓
субъект
пациенс
объект
феъл
4.
Бу гуруҳга кирувчи феъллар миқдори барча тилларда жуда кам. Тўрт
валентли феъллар, ўзининг семантик структураси мураккаб бўлганлиги учун,
мураккаб
конфигурацияни ясайдилар.
Бу феълларга to buy –
сотиб олмоқ
, to sell
–
сотмоқ
сўзлари мисол бўла олади.
Нодир дўкондан дока сотиб олди.
Бу ерда савдо
-
сотиқни амалга ошириш учун 4 та унсур керак: сотувчи,
олувчи, сотиладиган, олинадиган нарса ва олди
-
берди воситаси бўлмиш пул.
Булардан бирортаси бўлмаса ҳам иш
-
ҳаракат содир бўлмайди, чунки фрейм
структураси
етарли даражада шакллана олмайди.
Ўзининг семантик тузилиши жиҳатидан кесими мажҳул нисбатда бўлган
гаплар СНда шахссиз гапларга яқин туради (2). Чунки ҳар иккала ҳолда иш
-
ҳаракатнинг ҳақиқий бажарувчиси грамматик жиҳатдан ифодаланмаган бўлади.
Бу каби яқинлик шахссиз гапларда кўп ҳолатларда гап кесимининг мажҳул
нисбатда бўлиши билан характерланади. Лекин шундай бўлса
-
да, бу икки турдаги
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue
–
4 (2024) / ISSN 2181-3701
275
гаплар ўртасида яқинлик шу билан тугайди. Чунки гапнинг мазмунини семантик
трансформация қилиш шахссиз гапларни шахсли, кесими мажҳул нисбатда бўлган
гаплардан дарҳол фарқлайди. Мажҳул нисбатда келган кесимли гапларнинг
ҳақиқий субъектини актив
-
пассив трансформацияси ёрдамида тиклаш мумкин (3).
Шахссиз гапларда эса бу нарсанинг имкони йўқ.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Сафаров Ш.С. Принцип системно
-
семантического анализа синтаксических
единиц. –
Т.: Ўқитувчи, 1983.
–
9
6 с
.
2.
Нещименко Г.П. Динамика речевого стандарта современной публичной
вербальной коммуникации: Проблемы. Тенденции развития // Вопросы
литературы. –
Москва,
2001.
–
№1.
–
С.
87-102.
3.
Лаптева О.А. Узус как арена языкового изменения // Коммуникативно
-
смысловые параметры грамматики и текста. –М.: Гнозис,
2002.
–
С.
121-312.