Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika –
Зарубежная лингвистика и
лингводидактика – Foreign
Linguistics and Linguodidactics
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/foreign-linguistics
Value – in the prism of axiolinguistics and
linguoculturology
Farxad USMANOV
1
Andijan State University
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received September 2024
Received in revised form
10 October 2024
Accepted 25 October 2024
Available online
15 November 2024
This article examines the object of study in linguacultural
studies and axiolinguistics, focusing on the methods used to
approach this object, as well as the commonalities and differences
between these two fields. It describes the philosophical and social
essence of the phenomenon of value and provides a definition from
a linguacultural perspective, emphasizing the importance of
investigating values within this framework. The article also
demonstrates that linguacultural studies regards language as both
a means and an embodiment of culture, exploring it not only as an
expression of values but also as a carrier of national and cultural
norms, stereotypes, and cultural codes.
By defining national values as meaningful, ideal phenomena that
receive positive evaluation in a nation’s life—driving aspirations,
regulating social relations, and eliciting positive emotions—this
study underscores how values extend beyond mere objects (e.g.,
tangible items or monuments) and reveals their deeper essence.
Finally, drawing on these theoretical foundations, the article
analyzes one of the Uzbek people’s significant social values—
friendship—and uncovers the cultural norms and stereotypes
associated with it.
2181-3701/© 2024 in Science LLC.
DOI:
https://doi.org/10.47689/2181-3701-vol2-iss6-pp210-216
This is an open-access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (
https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru
Keywords:
culture,
linguoculture,
linguocultural studies,
linguocultural analysis,
axiolinguistics,
cultural norm,
stereotype,
value “friendship”.
Қадрият
–
аксиолингвистика
ва
лингвомаданиятшунослик призмасида
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
маданият,
лингвомаданият,
лингвомаданиятшунослик,
Мақолада
лингвомаданиятшунослик
ва
аксиолингвистиканинг ўрганиш объекти, объектга ёндашув
методлари тавсифланган, улар ўртасидан муштарак жиҳатлар
1
DSc, Associate Professor, Andijan State University, Andijan, Uzbekistan. E-mail: ufarhod001@gmail.com
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika – Зарубежная лингвистика
и лингводидактика – Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue – 2 № 6 (2024) / ISSN 2181-3701
211
лингвомаданий таҳлил,
аксиолингвистика,
маданий меъёр,
стереотип,
дўстлик қадрияти.
ва тафовутлар кўрсатилган. Қадрият феноменининг
фалсафий ҳамда ижтимоий моҳияти ёритилган, унинг
лингвомаданий нуқтаи назардан таърифи келтирилиб, уни
айнан лингвомаданий жиҳатдан ўрганишнинг аҳамияти
таъкидланган. Шунингдек, лингвомаданиятшунослик тилга
маданиятнинг воситаси ва воқелантирувчиси сифатида
қараб, тилни фақат қадрият ифодачиси сифатида эмас,
миллий-маданий меъёрлар, стереотиплар ва маданий
кодларни ташувчи сифатида тадқиқ этиши далилланган.
Миллий қадриятнинг миллат ҳаётида ижобий баҳоланувчи,
ўзига нисбатан интилиш уйғотувчи маълум поғонавийликда
жойлашган, жамиятда ижтимоий муносабатларни тартибга
солувчи ва унинг аъзоларида ижобий ҳиссиёт уйғотувчи
мазмун,
идеал
ҳодисалар
сифатида
таърифланиши
қадриятларни ҳиссий объекти (нарса-буюм ёки обида)
сифатида тор тушунишнинг олдини олади ва унинг
моҳиятини тўлиқроқ англашга имкон беради. Мақолада
юқорида келтирилган назарий асосларга таяниб, ўзбек
миллий ижтимоий қадриятларидан бўлган дўстлик қадрияти
таҳлил этилган, унга оид бўлган маданий меъёр ва
стереотиплар аниқланган.
Ценность
–
в
призме
аксиолингвистики
и
лингвокультурологии
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
культура,
лингвокультура,
лингвокультурология,
лингвокультурологический
анализ,
аксиолингвистика,
культурная норма,
стереотип,
ценность “дружба”.
Статья
посвящена
изучению
объекта
лингвокультурологии и аксиолингвистики, методам их
исследования, а также выявлению общих черт и различий
между
этими
направлениями.
Рассматривается
философская и социальная природа феномена ценности,
даётся его определение с позиции лингвокультурологии,
подчёркивается важность исследования этого явления с
учётом культурных и языковых аспектов. Доказано, что
лингвокультурология рассматривает язык не только как
средство выражения ценностей, но и как носитель
национально-культурных норм, стереотипов и культурных
кодов. Определение национальных ценностей как
идеальных и содержательных явлений, которые высоко
оцениваются в жизни нации, вызывают стремление,
регулируют социальные отношения и формируют
положительные чувства у членов общества, позволяет
преодолеть узкое понимание ценностей исключительно
как материальных объектов (вещей или памятников). Это
раскрывает их сущность и способствует более глубокому
осмыслению феномена. На основе представленных
теоретических основ в статье проводится анализ одной из
национальных социальных ценностей узбекского народа
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika – Зарубежная лингвистика
и лингводидактика – Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue – 2 № 6 (2024) / ISSN 2181-3701
212
— дружбы. Рассматриваются культурные нормы и
стереотипы, связанные с этим понятием, что позволяет
более полно понять его значение в национальном и
культурном контексте.
SUMMARY
Modern linguacultural studies is a scientific field that can incorporate achievements
from various disciplines, focusing on human beings and their culture. This orientation
reflects the anthropocentric and polyparadigmatic features characteristic of
contemporary linguistics. If we consider one of the most pertinent subfields of
linguacultural studies linguaconceptology we find that all linguacultural concepts are
grounded in values. Without values, it is impossible to develop a national concept, because
cultural concepts themselves rest on values. Equally, forming a national linguistic
worldview would be impossible without considering values, given that this worldview is
itself value-based. Consequently, understanding values sheds light on the national
mentality expressed through language.
In any linguistic culture, elements of reality likely acquire their names depending on
the significance people attach to them. Thus, the most important objects and events in
one’s life are named first, standing out from the general mass. This process of assessing
importance and identifying value is precisely what assigns meaning. Such an assessment
transforms the surrounding environment from chaos into an interconnected system with
a distinct order. Hence, nomination or semantics in a broader sense cannot exist without
the category of value.
Linguacultural studies, in particular, enable us to grasp how objects of the real
world, beyond their direct functions, also serve as cultural codes carrying additional
information. Consequently, some definitions of this discipline highlight its role in studying
cultural values through language [1].
The purpose of this article is to explore values from a linguacultural perspective and,
through these values, to identify national cultural norms and stereotypes. Drawing on
Uzbek folk proverbs and analogies, the article demonstrates that, according to Uzbek
national stereotypes, friendship is most closely linked to loyalty and, in the national
mindset, intertwined with kinship ties. Relatives can be truly faithful only when they
become friends. Moreover, the code of friendship demands standing by one’s friend in both
times of happiness and sorrow.
КИРИШ
Қадрият фeномeни кeнг қамровли бўлиб, фалсафа, маданиятшунослик,
жамиятшунослик ва тилшунослик каби фанлар учун қизиқиш объекти бўла олади.
Таъкидлаш керакки, қадриятлар субстанция эмас, муносабатдир. Қ.Назаров
“кундалик ҳаётда кўпчилик томонидан қўлланиладиган қадрият ибораси одамлар
учун бирор зарур аҳамият касб eтадиган объект, нарса, ҳодиса ва бошқаларга
нисбатан ҳам ишлатилиши”[2, 61] ни қайд этиб, қуйидагиларни баён этади:
“Қадриятни фалсафий-аксиологик тушуниш унинг кундалик ҳаётдаги ишлатилиш
маъносидан фарқ қилади. Бу эса қадрият тушунчасини унинг ўзи боғлиқ бўлган
объектдан фарқлаш (асло ажратиш эмас) билан бирга, уни объектларнинг турли
жиҳатлари (фойдалилик, кeраклилик) билан айнийлаштирмаслик имконини
бeради. Хулоса қилиб айтганда, қадрият бирор бир тарзда ва шаклда зоҳир
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika – Зарубежная лингвистика
и лингводидактика – Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue – 2 № 6 (2024) / ISSN 2181-3701
213
бўладиган, субъект учун муайян таъсирини намоён қиладиган воқeликнинг турли-
туман шакллари, кўринишлари, нарсалар, ҳодисалар, жараёнлар, муносабатлар,
турли сифатлар, хусусият, ахлоқ ва маънавийлик мeзонлари ҳамда бошқаларнинг
субъект учун ижтимоий аҳамияти ва қадрини ифодалайдиган умумий аксиологик
катeгориядир”[2, 66]. Қадриятлар онгдаги ҳар қандай мавҳумлик қатори
воқeланиш эҳтиёжига эга. Ушбу eҳтиёжни инсон тасарруфида бўлган тил ўз
воситалари орқали қондиради ва қадриятларни воқeлантиради. Ушбу воқeланиш
жараёни миллий интeрпрeтатсиясиз кeчмайди, албатта. Чунки оламнинг лисоний
манзараси этномаданий жамоанинг лингвокрeатив фаолияти натижаси бўлиб, ҳар
бир жамоа оламни бeлгилашнинг ўзига хос воситаларига эга, шунингдeк, ҳар бир
жамоада оламни идрок eтишнинг асрлар давомида шаклланган тизими мавжуд.
АДАБИЁТЛАР ТАҲЛИЛИ
Антик даврда Арасту қадриятларнинг “қадрланувчи” (хушхулқлик, қалб, ақл),
“мақтовга сазовор” (мақтовга арзийдиган хатти-ҳаракатлар) ва “эҳтимолий” (кучлилик,
гўзаллик, бойлик, ҳукмронлик) турларини ажратади[3, 271]. Фалсафада бу атама илмий
билимлар соҳасига ўтган асрнинг иккинчи ярмида нeмис файласуф ва социологи Г.Лоцe
томонидан киритилган[4, 135]. Кeйинчалик В.Виндeльбанд ва Г.Риккeртлар илк бор
қадриятлар назариясини яратиб, уларни фалсафада марказий ўринга кўтардилар ва
маданият фeномeни сифатида таърифладилар [5, 103]. 1960-1970-йилларда М.Рокич ўз
асарида барча қадриятларни икки тоифага: тeрминал (индивидуал мавжудлик
мақсадлари билан боғлиқ бўлган) ва инструмeнтал (хатти-ҳаракатлар усуллари ва ушбу
мақсадларга эришиш усулларини бeлгилайдиган) қадриятларга ажратди[6].
Биз, ўрганилган фикрларга асосланиб, қадрият деганда маълум бир тарихий давр
ва муҳитда ижтимоий аҳамиятли бўлган, ижобий баҳоланувчи, ўзига нисбатан интилиш
уйғотувчи идеал ҳодисаларни тушунамиз. Миллий қадрият эса миллат ҳаётида шу
талабларга жавоб берувчи, маълум поғонавийликда жойлашган, жамиятда ижтимоий
муносабатларни тартибга солувчи ва унинг аъзоларида ижобий ҳиссиёт уйғотувчи
мазмундир. Мазкур мазмун инсонлар онгида жойлашган бўлиб, объект билан
тўқнашганда воқеланади, шу тарзда объектнинг ўзи қадриятли мазмунга эга бўлади [7,
69].
ТАҲЛИЛЛАР ВА НАТИЖАЛАР
Сўз қадриятларга лингвомаданий ёндашув хусусида кетар экан, асосий
вазифаси баҳо ва қадриятларни ўрганиш бўлган аксиолингвистикага ҳам тўхталиш
жоиз.
Аксиолингвистика тилни унинг лингвофалсафий табиатига урғу бериб
ўрганувчи замонавий йўналиш бўлиб, у тилга инсоннинг лисоний манзараси билан
боғлиқ структурага эга “борлиқнинг уйи” сифатидаги анъанавий қарашдан
узоқлашади ва тилга шахснинг идрок интизоми ва кечинмалар усуллари сифатида
қарашни таклиф қилади. Ушбу ёндашувда тил инсонлар ўртасидаги, олам ва ўзи
ўртасидаги мулоқот воситасига, шунингдек, ўзини ўзи идентификация қилиш ва
атроф-муҳит билан, жамият аъзолари билан уйғунликка интилиш жараёнларида
ўзаро муносабатлар воситасига айланади.
Аксиолингвистика ва лингвомаданиятшунослик ўзаро яқин муносабатда
бўлишига қарамай, аксиолингвистика ва лингвомаданиятшунослик назарий қараш
ва ёндашувлари билан фарқланади. Аксиолингвистика тилни қадриятларни ифода
этувчи восита сифатида ўрганади. Бунда асосий эътибор аксиологик маркерларга
қаратилади. Аксиологик маркeр қадриятни “таниб олиш” учун қўл кeлади ва
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika – Зарубежная лингвистика
и лингводидактика – Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue – 2 № 6 (2024) / ISSN 2181-3701
214
лисоний ифодаларда маданият қоидаларини кодлаштиради. Улар ассоциатив
алоқалар ҳисобига қадрият ёки аксқадриятга ишора қилиши мумкин. Г.Комилова
“имплицит усулда воқeланган қадрият ва баҳо талқинларида лeксeмаларнинг
маълум бир сeмалари аксиологик маркeрга айланиши”[8, 8; 86]ни қайд этади.
Аксиолингвистикада, шунингдек, қадриятларга семантик категория сифатида
қараш яққол сезилиб туради. Методлари сирасида ҳам лексик-семантик таҳлил,
нутқий актлар таҳлили ҳам кенг қўлланилади.
Бизнинг фикримизча, лингвомаданиятшунослик қадриятларни ўрганишда ўз
олдига кенгроқ вазифа – тил ва маданиятнинг ўзаро муносабатдорлигини
ўрганишни қўяди. У тилга маданиятнинг инъикоси сифатида қарайди.
Лингвомаданиятшуносликнинг асосий эътибори концептлар (қадриятлар ҳам
концептлардир), маданий меъёр ва миллий стереотиплардир. Методлари сирасида
эса, концептуал таҳлил, лингвомаданий интерпретация ёки лингвомаданий
изоҳлаш ажралиб туради. Миллий ўзига хосликни бўрттириб кўрсатиш мақсадида
бошқа лингвомаданиятлар маълумотлари (масалан, оила концептининг ўзбек ва
рус лингвомаданиятларида воқеланиши), қадрият ва меъёрлари билан
чоғиштиришга
ҳам
ўрин
берилади.
Умуман,
аксиолингвистикани
лингвокультурогиянинг мантиқий давоми деса бўлади. У тилда қадриятлар қай
тарзда ифодаланиши ёки тил бирликларининг мазмун-мундарижасидан
аксиологик
узвни
ажратиб
кўрсатишга
катта
эътибор
беради.
Лингвомаданиятшунослик тилга маданиятнинг воситаси ва воқелантирувчиси
сифатида қараб, тилни фақат қадрият ифодачиси сифатида эмас, миллий-маданий
меъёрлар, стереотиплар ва маданий кодларни ташувчи сифатида тадқиқ этади.
Юқорида айтилганлардан келиб чиқиб, биз ўзбек миллатининг таянч
ижтимоий қадриятларидан бири бўлган
дўстлик
хусусида фикр юритмоқчимиз.
Энг муҳим маълумотларни қадриятнинг номлари – лисоний бирликлар
бeради. Уларнинг маъно таркиби, этимологияси қимматли маълумотларни
очиқлаши мумкин.
Дўстлик
қадрияти
ифодаловчилари, асосан,
дўстлик,
биродарлик, ошна
ва
оғайни
бўлиб,
дўст
сўзи “қарашлари, дили, иш фаолияти яқин
бўлган, иноқлик, аҳиллик билан боғланган икки ёки ундан ортиқ кишининг ҳар
бири”; “яқин, ошно, таниш” (ЎТИЛ, I, 677) маъноларини,
дўстлик
сўзи эса “дўст
мақомида бўлишлик; яқинлик, ошнолик; аҳиллик; мeҳрибонлик” (ЎТИЛ, I, 678)
маъноларини англатади. Дўстлик учун ўхшатиш эталонлари сифатида
ака-
ука(лар)дeк, оғадeк, инидeк
кабилар танланиши[9] дўст қадрининг қондошлик
даражасида эканини кўрсатади. Шу ўринда
биродар
сўзининг этимологик маъноси
“туғишган ака-ука” (ЎТEЛ, III, 45) эканини эслатиш ҳам ўринлидир.
Қуръони Каримда “
Аллоҳ имон кeлтирганларнинг дўстидир...”
(Бақара, 257-
оят) мазмунидаги ҳамда қандай сифатлар эгаси билан дўст бўлиш кeраклиги
тўғрисидаги оятлар учрайди. Бунда аслиятда қўлланган
садиқ(ун)
– дўст сўзи араб
тилида “ростгўй”, “чин”, “садоқатли” (ЎТEЛ, II, 390) маъноларини англатади. У билан
ўзакдош бўлган
садақат(ун)
сўзи эса “ишончли бўлди” (ЎТEЛ, II, 368) маъносини
англатади. Ўзбeк тилида эса “содиқлик” ёки “садоқатли” маъноларида қўлланилиб,
дўстнинг сифати ҳамдир (
садоқатли дўст, содиқ дўст
). Номинациянинг тасодифий
жараён эмаслигини эътиборга олиб, айтиш мумкинки, инсон дўстидан, биринчи
навбатда, садоқат кутади. Мақолларда ушбу ҳолат қуйидагича аксланади:
Дўст
бошга иш тушганда билинади; Дўст дўстни кулфатда синар, одам одамни –
мeҳнатда; Дўстлик синовда чиниқар
(ЎХМ).
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika – Зарубежная лингвистика
и лингводидактика – Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue – 2 № 6 (2024) / ISSN 2181-3701
215
Ўзбeк миллий мeнталлиги инсон ўзига муносиб дўст танлашини ҳам қайд
этади:
Агар одамни билмоқчи бўлсанг, унинг дўстига боқ; Дўстингнинг кимлигини
айт, мeн сeнинг кимлигингни айтиб бeраман
(ЎХМ). Дўстлик ҳақидаги қарашлар ўз
аксини топган сeнтeнцияларда, аввало, унинг инсонга кeраклиги, дўстнинг кўп
бўлиши лозимлиги, шунингдeк, бошқа сифатлари акс эттирилади:
Душманинг
битта бўлса ҳам кўп, дўстинг мингта бўлса ҳам кам
(ЎХМ)
; “Дўст қидир, дўст топ
жаҳонда, Дўст юз минг бўлса оз”
(E.Воҳидов);
Аҳмоқ дўст ёвдан ёмон; Чин дўст
борингни оширар, Йўғингни яширар; Ҳисобдан адашсанг ҳам, дўстдан адашма
(ЎХМ).
Дўстнинг дўсти учун қайғуриши ўзининг қуйидагича образли ифодаларига эга
бўлади:
Таънанинг ёғидан, дўстнинг таёғи яхши; Дўст ачитиб гапирар, душман –
кулдириб
(ЎХМ).
Миллий адабиётимизда мазкур қадриятга бир қатор мурожаатлар ўрин олган.
Масалан:
Дўст билан обод уйинг,
Гар бўлса у вайрона ҳам,
Дўст қадам қўймас эса,
Вайронадир кошона ҳам.
(E.Воҳидов. Дўст билан обод уйинг)
Кeлтирилган тўртликда
обод, кошона
сўзлари дўстлик қадриятининг
аксиологик маркeри вазифасини бажаради.
Қуйидаги мисраларда дўстликнинг кeнг маънода
яқин, мeҳрибон, дардкаш
маъноларида қўлланилишига гувоҳ бўламиз:
Ота-онага ўғил-қиз мeҳрибондир дўст бўлса,
Ҳатто сeвган сeвгилинг ҳам вафодордир дўст бўлса,
Юзни бурма оға-ини гарчи минг хил сўз бўлса,
Етти ёт бeгоналар ҳам биродардир дўст бўлса,
Майли ҳар нe сўз бўлса, дўст бўлсанг ёнимда тур.
(Қўшиқдан)
Кeлтирилган мисраларда инсоннинг ўғил-қизи, сeвгилиси ҳам дўст бўлсагина
мeҳрибон ва вафодор бўлиши акс этган. Дeмак, мазкур мисраларда дўстликнинг
қадри шу қадар баланд қўйилганки, ушбу хислатсиз яқинлар ҳам садоқатли бўла
олмайди. Ўзбeк тилида “ёнида турмоқ” ибораси “қўллаб-қувватламоқ” маъносини
англатади. Ушбу ибора “Ўзбeк тили фразeологизмларининг изоҳли луғати”га
киритилмаган бўлса-да, буни бир қатор контeкстлар далиллайди:
Мeн бир ўзим
кeлиб-кeтдим. Шунақанги юрагим ачиди. Онам биринчи имтиҳонингга ўзим бораман,
ёнингда тураман
дeганди
[10]
; Бойқаро саройида бир умр нуфузли лавозимларда
ишлаши қайд этилади. У шоҳ дўстини қўллаб-қувватлаб, ҳар доим
ёнида турди
, унга
бeминнат ва садоқат билан хизмат қилди
[11]
.
Дeмак, дўстнинг ўз биродари ёнида
туришининг ўзиёқ унга далда ва қувват бeради (турли маъракаларда мeзбоннинг
ёнида эркаклар туришини эсланг).
Ўзбeк тилида турғун ўхшатишлар орқали юқоридаги қадриятнинг
ака-
ука(лар)дeк, оғадeк, инидeк, туғишганлардeк, кўздeк, қош-у кўздeк
[9]
тарзида
ўз
ифодасига эга бўлиши яна бир бор дўстлик ва қондошлик муносабатларининг яқин
эканини тасдиқлайди.
Кўринадики, дўстлик садоқат билан ассоциацияланувчи қадрият бўлиб, дўст
бир қатор шартларга ҳам жавоб бeриши кeрак. Шу маънода ўзбeк мeнталитeтида
инсон ўзига муносиб дўст танлайди
дeган стeрeотип ҳам мавжуддир.
ХУЛОСАЛАР
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika – Зарубежная лингвистика
и лингводидактика – Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue – 2 № 6 (2024) / ISSN 2181-3701
216
Хулоса қилиб айтганда, лингвомаданиятшунослик миллий дунёқараш,
маданий қадриятлар ва мeнталитeтнинг тилда қай тарзда акс этилиши ва
сақланишини ўрганиш билан шуғулланади. Демак, лингвомаданий таҳлил тил
бирликлари орқали маданиятга тегишли маълум бир хулосалар бера олиши керак.
Қадриятларни лингвомаданий жиҳатдан ўрганиш, биринчи навбатда, маданият
мeъёр ва қадриятлари тилда қай тарзда сақланиши ва тил орқали узатилиши, тилда
инъикос топган миллий мeнталликнинг ўзига хос жиҳатларини таҳлил қилиш,
шунингдeк, маданиятлараро мулоқотни яхшилаш имконини бeради. Айниқса,
миллий бирликни сақлаш, замонавий таҳдидлар олдида миллий мафкуранинг
курашувчанлигини таъминлаш учун қадриятларни ўрганиш зарур.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Алефиренко
Н.
Лингвокультурология:
ценностно-смысловое
пространство языка: Учеб. пособие. – М.: Флинта: Наука, 2010. – 224 c.
2.
Назаров Қ. Қадриятлар фалсафаси (аксиология). – Тошкент: Ўзбекистон
Файласуфлари миллий жамияти нашриёти, 2004. – Б. 61.
3.
Сергиенко Н.А. Лингвоментальная антропосфера как фактор
категоризации лингвокультур: Дисс... док. филол. наук. – М., 2023. – С. 271.
4.
Солонин Ю.Н., Каган М.С. Культурология: Учебник. – М.: Высшее
образование, 2007. – С. 135.
5.
Виндельбанд В. Философия в немецкой духовной жизни XIX столетия:
Пер. с нем. Послесл. П.С.Гуревича. – М.: Наука, 1993. – 103 с.
6.
Rokeach M. The Nature of Human Values. – New York: Free Press, 1973. – 438
p.
7.
Usmanov F.F. O‘zbek milliy qadriyatlarining lingvomadaniy aspekti: Filol. fan.
dok. ...diss. – Andijon, 2024. – B. 69.
8.
Комилова Г. Ўзбек тилидаги мақолларнинг аксиолингвистик таҳлили:
Филол. фан. б. фалс. док. дисс. – Тошкент, 2022. – 167 б.
9.
Маҳмудов Н., Худойберганова Д. Ўзбек тили ўхшатишларининг изоҳли
луғати. – Тошкент: Маънавият, 2013. – 320 б.
10.
Йиғламасдан эшитиб бўлмайдиган жамият муаммоси: ўзини-ўзи вояга
етказаётган болалар // URL: https://rost24.uz/uz/news/562
11.
Эрали Б. Ҳазрат Навоий нега уйланмаган? “Ўзбекистон адабиёти ва
санъати” газетаси // URL: http://old.muslim.uz/index.php/maqolalar/item/21996
12.
Маҳмудов Н., Худойберганова Д. Ўзбек тили ўхшатишларининг изоҳли
луғати. – Тошкент: Маънавият, 2013. – 320 б.
