“Банокат-шоҳрухия”дан топилган Қорахонийлар даври мис тангалари хазинаси

inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
Отрасль знаний
CC BY f
84-88
4
1
Поделиться
Нормуродов, Д. (2023). “Банокат-шоҳрухия”дан топилган Қорахонийлар даври мис тангалари хазинаси. История и культура центральной Азии, 1(1), 84–88. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/history-culture/article/view/17058
Д Нормуродов, Национальный университет Узбекистана

т.ф.ф.д.(PhD)

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Алоқа ва савдо йўллари қадимдан турли ҳудудларда яшовчи аҳоли вакилларининг сиёсий, иқтисодий, ижтимоий тараққиётида муҳим аҳамият касб этиб келган [5, - 432-б.]. Буларни тиклашда нафақат ёзма, балки моддий манбалар хусусан, тангалар ёки тангалар хазинасининг ҳам ўрни каттадир. Улар ёзма манбалар кам сақланган давр тарихини ёритиш, археологик маданий қатламларни аниқ даврлаштириш, маҳаллий ва халқаро савдо-сотиқ муносабатларини аниқлаш кабиларда муҳим маълумотларни беради. 2021 йилда Тошкент вилояти, Оққўрғон тумани, “Шоҳрухия” маҳалла фуқаролари йиғини “Ҳосилдор” маҳалласининг жанубида, Сирдарёнинг ўнг қирғоғида жойлашган Шоҳрухия археологик ёдгорлигидан топилган қорахонийлар даврига оид мис тангалар хазинасини илмий ўрганиш ҳам юқоридаги масалаларни ечишга ёрдам берадиган манбалар сирасига киради.


background image

84

5. Толстов С.П. Древний Хорезм. – Москва, МГУ. 1948.
6. Топрак-кала дворец // ТХАЭЭ. том. XIV, – Москва, Наука, 1984.
7. Фахретдинова Д.А. Ювелирное искусство Узбекистана. – Ташкент:

Фан. 1988.

8. Ягодин В.Н. Ходжайов Т. Некрополь древнего Миздахкана. –

Ташкент. Наука, 1970.

“БАНОКАТ-ШОҲРУХИЯ”ДАН ТОПИЛГАН ҚОРАХОНИЙЛАР ДАВРИ

МИС ТАНГАЛАРИ ХАЗИНАСИ

Нормуродов Д.Р.

т.ф.ф.д.(PhD),

Ўзбекистон Миллий университети

Алоқа ва савдо йўллари қадимдан турли ҳудудларда яшовчи аҳоли

вакилларининг сиёсий, иқтисодий, ижтимоий тараққиётида муҳим аҳамият
касб этиб келган [5, - 432-б.]. Буларни тиклашда нафақат ёзма, балки моддий
манбалар хусусан, тангалар ёки тангалар хазинасининг ҳам ўрни каттадир.
Улар ёзма манбалар кам сақланган давр тарихини ёритиш, археологик
маданий қатламларни аниқ даврлаштириш, маҳаллий ва халқаро савдо-сотиқ
муносабатларини аниқлаш кабиларда муҳим маълумотларни беради. 2021
йилда Тошкент вилояти, Оққўрғон тумани, “Шоҳрухия” маҳалла фуқаролари
йиғини “Ҳосилдор” маҳалласининг жанубида, Сирдарёнинг ўнг қирғоғида
жойлашган Шоҳрухия археологик ёдгорлигидан топилган қорахонийлар
даврига оид мис тангалар хазинасини илмий ўрганиш ҳам юқоридаги
масалаларни ечишга ёрдам берадиган манбалар сирасига киради.

Маҳаллий фуқаро Шодиёр Эргашов томонидан топилган хазина жами

427 донадан иборат бўлиб, улар Шоҳрухия харобасининг Сирдарёга туташ
жойидаги тик жарликда, мато қопчага солиб қўйилган ҳолда топилган
(ҳозирда тангаларнинг 10 донаси Оққўрғон тумани ўлкашунослик музейида,
қолганлари уларни топган фуқоро қўлида сақланиб келмоқда). Узоқ йиллар
давомида намликда тургани учун оксидланиб чириган ва кўкимтир тусга
кириб қолган хазинани олаётганда ўз вақтида улар солиб қўйилган қопча
титилиб кўкинга айланиб кетган. Бу хазина ўрганиш учун олиниб,
оксидлардан ва зангдан тозаланиши, ишлов бирилиши натижасида уларнинг
мисдан ясалганлиги, 426 донасининг ҳар иккала томонига араб ҳарфлардаги
ёзув туширилгани, улар оғирлиги ўртача 4 грамм, диаметри 32-34 миллиметр
келадиган мис тангалар эканлиги (1-расм), 1 донасининг ҳар икки томони
текис, бир четида ип ўтказиб осибишга мўлжаллаб, диаметри 2 миллиметр
қилиб тешилган тешикчаси бўлган, оғирлиги 4 грамм, диаметри 33
миллиметрлик мис ашё (тақинчоқ, 1.2-расм)лиги аниқланди.

Хазинада жамланган барча тангалар бир хил тузилишда бўлиб, уларнинг

юзалари ва ёнлари емирилган, аксариятида туширилган ёзувларнинг айрим
ҳарфлари ўчиб кетган (1.3 – 1.4-расмлар). Айниқса, танга четларидаги ёзувлар


background image

85

кўпроқ зарарланиб, бирортасида ҳам тўлиқлигича сақланмаган. Ҳар иккала
томонига қавариқ шаклда арабча матнлар битилиб, безаклар туширилган бу
тангалар қуйидагича тавсифга эга:

Тангаларнинг олд томони

(1.5-расм)

:

қавариқ кўринишда, икки қаторли,

саккиз қирра геометрик шаклли ҳошия ичига, уч қаторда Ислом динида
муқаддас ҳисобланадиган калими (“калимаи Тоййиба”): “Аллоҳдан ўзга
(сиғинадиган)

илоҳ

йўқ!

Муҳаммад

Аллоҳнинг

Расулидир

(

Ла илаҳа ила / Аллоҳ Муҳаммад /

Расулуллоҳ)”калима туширилган. Ҳошиядан ташқарида, танганинг четига,
айланаси бўйлаб “Ўзжанд шаҳрида, танга зарб қилинган сана
(

– зард / балад / ала Узжанд / сана ...) туширилган”. Ҳеч

бирининг четада тўлиқлигича сақланмаган ёзувларнинг тангаларда турлича
даражада сақланганлиги уни тиклаш имконини берди. Умумий тангаларда
араб ҳарфларидаги ёзув билан танга зарб қилинган сана туширилганлиги,
жумладан, уларнинг айримлари ҳижрий 570 (

, милодий 1174)

йилда зарб қилинганлиги малум бўлди. Бошқаларини эса аниқлашнинг
имкони бўлмади. Балки кейинги тадқиқотларда бу масалага ойдинлик
киритилар.

Танганинг орқа томони

(1.6-расм)

:

қавариқ кўринишда икки қатор

ҳалқа, унинг ичига айланасига нуқтачалар, унинг ичига эса тўрт томонидан
ташқарига уч япроқ шаклида безатилган квадрат ҳошия ичига “Иброҳим /
Арслон / хоқон (

)” – деган исм ва унвон (мансаб) туширилган.

Тангаларнинг бу томонидаги, ҳошия ташқарисидаги ёзувлар ҳам ўчиб кетган.
Умумий тангалардаги ёзувларни таҳлили орқали танга атрофига “дунёвий
ҳамда

диний

оламда

адолатли

ва

энг

буюк

ҳукмдор

– алхоқон алеалам алеадил

алаеизам нусрат алдуня ва алдийн)” – деган ёзув туширилганлиги аниқланди.

Мазкур тангалар хазинаси улардаги ёзувларга кўра қорахонийлар

ҳукмдор Иброҳим Арслонхон хоқон ҳукмронлиги даврида, мамлакатнинг
Фарғона воҳасидаги марказий шаҳарларидан бири бўлган Ўзганд шаҳрида
зарб қилинганлигини кўрсатада. Бу тангаларга айнан ўхшаш мис тангалар
Тожикистоннинг Хўжанд шаҳри ва унинг атрофларидан кўплаб топилган
бўлиб, улардан 655 донаси бизга маълум [2, Б. 202 – 207, 211]. Улар
тангашунос Елена Абрамовна Давидович томонидан ўрганилиб, хижрий 570
– 574 (милодий 1174/1175 – 1178/1179) йилларда қорахонийлар сулоласи
ҳукмронлиги даврида, сулола вакили Иброҳим Aрслон хоқон номидан, ўша
пайтдаги Фарғона бошқарувининг пойтахти – Ўзженд (Узжанд) шаҳрида зарб
қилинганлиги қайд этилган [2, Б. 429]. Қорахонийлар даври тангалари бўйича
чуқур тадқиқотлар олиб бориган тангашунос олим Б. Д. Кочнев эса XI аср
боши – XII аср охирларида зарб қилинган қорахонийлар даври тангаларидан
6 кишининг номи туширилганида “хоқон” унвони келтирилганлиги
аниқланган [4, Б. 27]. Бу ўша пайтда мамлакат бошлиқларидан нисбатан кўзга
кўринганлари “хоқан” деб юритилганлигини кўрсатади.


background image

86

Тангалар ҳазинаси топилган, Шоҳруҳия милодий I асрлардаёқ

мустаҳкам бошқарув тизими, яъни қароргоҳ – арк ва аҳоли яшайдиган қисм –
шаҳристондан иборат шаҳар бўлган, IX – XII асрларда шаҳар ривожланиб,
Банокат номи билан машҳур бўлган ва бу жойда шу ном билан тангалар ҳам
зарб қилинган [3, Б. 80]. Қорахонийлар даврида тараққиёнинг юқори
чўққисига чиққан Банокатнинг савдо-иқтисодий марказ сифатидаги мавқейи
янада ортган. Афтидан, шаҳарнинг бой-бадавлат, эҳтимол, савдогар ёки
амалдор кишисининг қўлида тўпланиб, бизгача сақланиб келган мато қопчага
солиб сақлаб қўйилган. Бу хазинанинг эгаси қайсидир сабаб туфайли уларни
меросҳурларига қолдира олмаган ва улар сарфламасдан вафот этган. Балким,
бу XII асрнинг 1-ярми ўрталаридаги Чингизхон бошчилигидаги
жангчиларнинг Мовароуннаҳрги, хусусан Банокатдаги қирғинбарот жанглари
билан боғлиқ бўлиши мумкин. Маҳълумки, бу пайтда шаҳар катта талофат
кўрган ва вайрон этилган эди [1, Б. 36-53; 6, Б. 106]. У кейинчалик Амир
Темур ҳукумронлиги даврида қайта тикланиб, Шоҳруҳия номи билан қайта
тикланган, бу ерда ҳаёт XVIII асрларгача давом этган бўлсада, тангалар унинг
харобаларида бизгача тегинилмасдан сақланиб келган.

Хуллас, Шоҳрухиядан янги топилган хазина қорахонийлар даври

нафақат Фарғона қолаверса, Чоч – Тошкент, Уструшона ўлкаларидаги шаҳар
ва қишлоқлардаги савдо-сотиқ ишларини амалга оширишда муомала
воситасида сифатида фойдаланилган. Бу юқорида қайд қилинганидек,
тангаларнинг Фарғонанинг марказий шаҳри Ўзгандда зарб қилиниши,
уларнинг кўплаб миқдори савдо ва алоқа йўллари бўйлаб жойлашган
Уструшонанинг йирик шаҳри – Хўжанд ва Чоч-Тошкентнинг муҳим маркази –
Банокатдан топилиши билан ўз тастиғини топади. Бу ўз навбатида ушбу
ҳудудлар ўртасида фаол совдо-иқтисодий ва маданий алоқалар олиб
борилганлигини кўрсатади.


background image

87

Адабиётлар:

1. Буряков Ю. Ф. Канка и Шахрухия. Древние города Чача и Илака на

Великом Шелковом пути. – Тошкент, 2011.

2. Давидович Е. А. КладыдревнихисредневековыхмонетТаджикистана.

– Москва: Наука, 1979.

3. Древнийи средневековый город Восточного Мавераннахра. –

Ташкент, 1990.

4. Кочнев Б. Нумизматическая история караханидского каганата (991 –

1209 гг.). Часть I. Источниковедческое исследованине. Москва: София, 2006.

5. Мавлонов Ў. М. Марказий Осиёнинг қадимги йўллари. – Тошкент:

Академия, 2008.

6. Фасих Хавафи. Муджмал-и Фасихи. Перевод, предисловие,

примечания и указатели Д. Ю. Юсуповой. – Ташкент: Фан, 1980.

Fayzulla, O. (2020). The craftsmanship of the emirate of bukhara at the

second half of the xix century-the beginning of the xx century.

The American

Journal of Interdisciplinary Innovations and Research

,

2

(11), 33-38.


background image

88

Ochildiyev, F. (2019). Trade relations between Bukhara and India in the

second half of the 19th century and at the beginning of the 20th century.

Actual

Problems of Applied Sciences Journal World

, (4), 13-19.

Очилдиев, Ф., & Хайдаров, З. (2022). Кеш ва Шаҳрисабз археологияси:

КАТЭ тадқиқотлари.

Общество и инновации

,

3

(2/S), 79-86.

Khaydarov, Z. (2021). Аrchaeology of Kesh and Shakhrisabz: on the basis

of KATE reports. current research journal of history (2767-472X), 2(11), 52-57.

Mukhamedov, Y.Q. (2022). Chach administrative center of the western

turkic khaganate. American Journal Of Social Sciences And Humanity Research,
2(05), 46-52. Muhamedov, Y. К. (2019). The history of commercial economical-
cultural relations of Tashkent oasis. Theoretical & Applied Science, (10), 579-582.

ПЕРВЫЕ АРХЕОЛОГИЧЕСКИЕ НАХОДКИ И ИССЛЕДОВАНИЯ

ТАШКЕНТА И ЕГО ОКРЕСТНОСТЕЙ

Шамукарамова Ф.Ш.

Интитут история. АН. РУз

Начало археологическим исследованиям в Ташкентском оазисе было

положено еще во второй половине XIX в. российскими востоковедами,
краеведами, археологами-любителями, чиновниками и коллекционерами
после завоевания Средней Азии Российской империей и образования
Туркестанского генерал-губернаторства в 1867 г. На первых этапах изучение
истории

Ташкента

носило

эпизодический характер. Информация

накапливалась буквально по крупицам: случайные находки при каких-либо
земляных работах, отрывочные упоминания в письменных источниках,
мимолетные наблюдения исследователей и др.

Так, в 1886 г. в «Туркестанских ведомостях» было сообщение старшего

чиновника по особым поручениям при Военном губернаторе Сырдарьинской
области краеведа-любителя Е.Т. Смирнова о том, что близ Ташкента, у
почтовой станции Ниязбаш при разравнивании одного из многочисленных
насыпных холмов случайно найдены глиняные сосуды, наполненные
человеческими костями [23]. Информированный об этом исполняющий
делами генерал-губернатора Н.И. Гродеков, дал распоряжение – немедленно
прекратить земляные работы и принять меры к сохранению найденных
предметов. Е.Т. Смирнов, описывая историю находки писал: «… отставной
рядовой Ваулин, разравнивая поле под клевер, срывал насыпной холм земли,
для облегчения смачивая водой из арыка и производил обвалы. При одном из
таких обвалов упал и разбился небольшой глиняный сосуд, с крышкою,
наполненный человеческими костями и землёю; вслед за этим был найден
другой такой же, … но при падении он разбился на мелкие части, … Первый
сосуд и кости мною отобраны от Ваулина» [23], которые первоначально
были «выброшены крестьянином, владельцем земли» [14, Л. 2].

Библиографические ссылки

Буряков Ю. Ф. Канка и Шахрухия. Древние города Чача и Илака на Великом Шелковом пути. – Тошкент, 2011.

Давидович Е. А. КладыдревнихисредневековыхмонетТаджикистана. – Москва: Наука, 1979.

Древнийи средневековый город Восточного Мавераннахра. – Ташкент, 1990.

Кочнев Б. Нумизматическая история караханидского каганата (991 –1209 гг.). Часть I. Источниковедческое исследованине. Москва: София, 2006.

Мавлонов Ў. М. Марказий Осиёнинг қадимги йўллари. – Тошкент:Академия, 2008.

Фасих Хавафи. Муджмал-и Фасихи. Перевод, предисловие, примечания и указатели Д. Ю. Юсуповой. – Ташкент: Фан, 1980. Fayzulla, O. (2020). The craftsmanship of the emirate of bukhara at the second half of the xix century-the beginning of the xx century. The American Journal of Interdisciplinary Innovations and Research,2(11), 33-38.

Ochildiyev, F. (2019). Trade relations between Bukhara and India in the second half of the 19th century and at the beginning of the 20th century. Actual Problems of Applied Sciences Journal World, (4), 13-19.

Очилдиев, Ф., & Хайдаров, З. (2022). Кеш ва Шаҳрисабз археологияси: КАТЭ тадқиқотлари. Общество и инновации, 3(2/S), 79-86.

Khaydarov, Z. (2021). Аrchaeology of Kesh and Shakhrisabz: on the basis of KATE reports. current research journal of history (2767 472X), 2(11), 52-57.

Mukhamedov, Y.Q. (2022). Chach administrative center of the western turkic khaganate. American Journal Of Social Sciences And Humanity Research, 2(05), 46-52. Muhamedov, Y. К. (2019). The history of commercial economicalcultural relations of Tashkent oasis. Theoretical & Applied Science, (10), 579-582.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов