473
1-Андижон – Андижон
8,3
1915
Гуручмозор-Жалолобод
46,3
1915
Когон-Қарши
147,4
1915
Карши-Амиробод
144,2
1915
Қарши-Самсонов
109,2
1915
Карши-Ғузор-Китоб
114,0
1915
Адабиётлар:
1. Аминов А.М. Экономическое развитие Средней Азии (колониальный
период). Ташкент, Госиздат УзССР, 1959. – С.164
2. Антипин В.А. Закаспийская военная железная дорога (1880-1898).
Исторический очерк. Путеводитель по Туркестану. – СПб, 1903, -С.159.
3. Ахмаджонова З.К. К истории строительства железных дорог Средней
Азии (1880-1917). Ташкент, 1965. – С.19-20.
4. Гулшанбаров С.И. Экономический обзор Туркестанского района.
Ч.II. Сооружение дороги и ее работа. – Асхабат, 1913, - С.3
5. ЎРМДА, ф.И-3,р.1.х.3, в.85.
6. Ўзбекистон ССР тарихи. I-жилд, II-китоб…Б.126-240.
7. LavzentjefI.Tyristanola Kepitebism. – Toskent, - 1931 – Baku. B.68.
ХХ АСРНИНГ 20 – 30-ЙИЛЛАРИДА ЎРТА ОСИЁ МИНТАҚАСИДАГИ
ГЕОГРАФИК ТАДҚИҚОТЛАР
Толибов Н.А.
ўқитувчи
Ўзбекистон Миллий университети
География фани инсоният тамаддунининг ажралмас бир қисми бўлиб,
рўй бераётган жараёнлар ва ҳодисалар, уларнинг шаклланиш омиллари ва
ривожланиши, инсон хўжалик фаолиятини табиий шароит ва қонуниятларга
мослаштириш орқали табиий ресурслардан оқилона фойдаланиш ҳамда
жамиятнинг табиатга муносабатини оптималлаштириш каби муаммоларни
ҳал этишнинг назарий ва амалий масалаларини ўрганади. Олимлар география
билан узоқ даврдан бери шуғулланиб келмоқда.
Ҳар бир фаннинг ўзига хос ривожланиш тарихи ва илмий мактаблари
мавжуд бўлганидек, география илмий мактабларининг ўрни ҳам ўлкамизда
муҳим ҳисобланади. XX асрнинг 20-йилларида Ўрта Осиё табиати ва
иқтисодий ресурслари СССР Фанлар академияси ҳамда Ўрта Осиё Давлат
университетининг бир қатор географлари томонидан тадқиқ қилина
бошланган.
СССР Фанлар академияси томонидан амалга оширилган Ўрта
Осиёдаги экспедициялар асосан чўллар тоғлар, саноат хом ашёси
ҳисобланган фойдали қазилмалар (нефт, кўмир, темир, олтингугурт ва
бошқалар)ни излаб топиш ва заҳирасини аниқлашга эътибор қаратилган
бўлса,
университет
олимлари
иштирокида
амалга
оширилган
экспедицияларда эса табиатнинг барча компонентлари ўрганилганини
кузатиш мумкин. Олиб борилган тадқиқотлар натижасида минтақа география
474
фани соҳасига янги илмий маьлумотлар қўлга киритилди.
XX асрнинг 20-йилларда университет олимлари томонидан хусусан
Ўрта Осиёда география фанининг етук арбоблари ҳисобланган
Н.Л.Корженевский,
Г.Н.Черданцев,
Н.Г.Маллицкий,
Р.И.Аболин,
Ю.А.Скворцов ва С.Д.Муравейский ва бошқалар ўлка табиатни ўрганишда
катта амалий ишларни адо этишган. Хусусан, Н.Л.Корженевский ҳар йили ёз
мавсумида турли ташкилот ва муассасалар (асосан, Туркмет – Средазмет)
билан ҳамкорликда ўлканинг энг баланд тоғли ҳудудлари, қисман чўл
зоналарига ҳам экспедициялар уюштириб, Ўрта Осиё географиясига кўплаб
янгиликларни олиб кирган.
У 1926 йил Ўрта Осиёнинг энг улкан музлиги ҳисобланган Помир
тоғида жойлашган Федченко музлигини ўрганиб, бир қанча географик
кашфиётларни амалга оширган. Тадқиқот давомида Музжилға чўққисидан
жануби-ғарбда фанга номаълум бўлган тоғ тизмасини илк бор аниқлаб, бу
тизмани Фанлар академияси тизмаси деб, унинг энг юксак чўққисини эса
машҳур геолог академик Карпинский номи билан атайди. Олиб борилган
тадқиқотлар давомида қўлга киритилган маълумотлар асосида “Мўксув ва
унинг музликлари” (1927) номли географик асарини ёзган.
Оролбўйи ҳудудларида Ленинград География институти ҳам кенг
кўламли тадқиқотларни олиб борди. Изланишлар давомида Оролбўйи ва
Устюртда қўлга киритилган география соҳасига доир янгиликлар
Н.Л.Благовидовнинг «Устюртнинг табиий географик очерки» (1925 й.),
И.П.Герасимовнинг «Устюртдаги ботаник-географик тадқиқотлар»(1925 й.),
Я.Д.Зекель ва К.Д.Тироннинг «Гидрометеорологик ишлар» (1926 й.) номли
илмий ишларида ўз аксини топди.
Кейинги йилларда изланишлар янада жадаллашиб, Ўрта Осиёнинг
барча иттифоқдош республикаларида комплекс геологик-географик
экспедиция ишлари олиб борилди. 1930 йилга келиб, Қорақумни ўрганиш
учун СССР ФА комплекс равишда экспедициялар ташкил этди. Улар учта
отрядга бўлиниб: СССР ФА томонидан Д.И.Шчербаков бошчилигидаги
географик, Е.Н.Павловский бошчилигидаги чорвачилик, Б.А.Федченко
раҳбарлигида ботаник соҳаларда илмий изланишлар олиб борилди.
Шунингдек, ўша йилларда В.А.Дубянский раҳбарлигида Қорақум чўлида
географик изланишлар амалга оширилган.
Ўлкамизнинг табиий шароити ва бойликлари, хўжалиги ва аҳолисига
таълуқли бўлган маълумотлар кўпайгани сари географик изланишлар ҳам
мураккаблашиб борди. География фанига доир илмий тадқиқот ишлари 1933
йилдан бошлаб Самарқанд Давлат университети томонидан ҳам олиб
борилган. Бу ишларга ботаник ва географ олимлардан М.Г.Попов ва
Н.А.Меркуловичнинг изланишлари эьтиборга лойиқ ишлардан ҳисобланади.
1933–1937 йиллар давомида Ўрта Осиё Давлат университетининг
Биология ииститути ходимлари томонидан ҳам комплекс экспедициялар
ташкил қилиниб, илмий изланишлар давомида П.А.Баранов ҳамда
И.А.Райкова Ўрта Осиёдаги барча тоғли ҳудудларнинг иқлими, табиий
475
шароити ва қишлоқ хўжалиги тўғрисида муҳим илмий маълумотлар
тўплашган.
1935 йилга келиб, Ўрта Осиё Давлат университетида Геология-
тупроқшунослик-география факультети ташкил этилиб ўлканинг табиий
географиясини
ўрганиш
марказига
айланди.
Табиий-географик
тасаввурларнинг ривожланишига факультет геологларидан А.С.Уклонений,
В.И.Попов,
Н.Ф.Безобразова,
М.И.Брик,
О.К.Ланге,
А.С.Аделунг,
Д.Й.Архангельский, Н.П.Васильковский, С.Н.Колов, О.И.Сергунькова ва
бошқалар ўзларининг тадқиқотлари ҳамда самарали ишлари билан муносиб
ҳисса қўшдилар.
Шунингдек, факультет олимларидан М.А.Орлов бошчилигида
географияга оид комплекс экспедициялар ташкил қилинган. Жумладан
географ Н.Г.Маллицкий, ўлканинг табиати, Л.А.Молчанов эса иқлимини,
гидробиолог-географ С.Д.Муравейский сув манбаи ва ўсимликлар дунёсини
ўрганишган.
Хулоса ўрнида шуни айтиш мумкинки, умуминсоний маданиятни
ривожлантириш, мамлакатимиз табиати ва хўжалигини ўзаро чамбарчас
ўрганилишида география соҳасининг тутган ўрни беқиёсдир. ХХ асрнинг 20–
30-йилларида йирик илмий мактабларнинг шаклланиши ҳамда табиий-
географик ғояларнинг ривожланиши жуда тезлашди ва илмий тадқиқот
ишларининг амалий аҳамияти тобора ортиб борди. Бу даврда ўлкада
география соҳаси ривожи асосан фактик материаллар тўплаш ва илмий
йўналишларнинг юзага келиши, шунингдек, кўплаб фундаментал асарлар
яратилиши босқичи бўлди.
Адабиётлар:
1. Ҳасанов И.А, Ғуломов П.Н. Ўзбекистон табиий географияси. –
Тошкент, 2006. – Б. 28.
2. Қурбонниёзов Р. География ўқитиш методикаси. – Урганч, 2001. – Б.
38.
3. Раҳимбеков Р.У, Донцова З.Н. Ўрта Осиё табиатини географик
ўрганиш тарихи. – Тошкент: “Ўқитувчи”, 1982. – Б. 146-170.
4. Ата-Мирзаев О.Б. Геодемографическое исследование городского
расселения и прогнозирование урбанизации Узбекской ССР: Автореф. дис.
канд. геогр. наук. –Л,1985. – 32 с.
5. Ата-Мирзаев О. Б., Гентшке В., Муртазаева Р., Салиев А. Историко-
демографические очерки урбанизации Узбекистана. –Ташкент: Университет,
2002. – 125 с.
6. Ҳасанов. Ҳ. ӮртаОсиёлик географ сайёҳлар. –Тошкент, 1964. – Б. 28.
7. Вологдин А.Г. Земля и жизнь. – М.: Недра, 1976. – 48 с.
8. Гаврилов В.П. Путешествия в прошлое Земли. – М.: Недра, 1976.
9. Гангнус А.А. Через горы времени. – М.: Мысль, 1973. – 88 с.
10. Громов В.И. Из прошлого Земли. – М.: Воениздат, 1958. – 95 с.
11. Кузнецов С.С. Как читают историю Земли. – Л.: Недра, 1973. – 75 с.
476
12. Монин А.С. Популярная история Земли. – М.: Наука, 1980. – 57 с.
13. СалиевА.С.Проблемы расселения и урбанизации в республиках
Средней Азии. – Тошкент,1984. – 123 с.
Khaydarov, Z. (2021). Archaeology of Kesh and Shakhrisabz: on the basis of
KATE reports. Current research journal of history (2767-472X), 2(11), 52-57.
Очилдиев, Ф. (2021). XIX асрнинг иккинчи ярми-XX аср бошларида
Сурхон воҳаси бекликларининг мамурий бўлиниши ва бошқарув тизими.
Общество и инновации
,
2
(4/S), 387-397.
Ochildiev, F. (2021). Cotton Production Development In Bukhara Emirate
During The Late XIX–Early XX Centuries.
The American Journal of Social
Science and Education Innovations
,
3
(02), 119-125.
Ochildiev, F. B. (2019). Trade relations between bukhara-russia in the second
half of XVIII century-in the XIX century.
Theoretical & Applied Science
, (5), 484-
487.
Ochildiev, F. B. (2019). The сreation of the amudarya fleet.
ISJ Theoretical &
Applied Science
,
10
(78), 583-586.
Очилдиев, Ф. Б., & Тогаев, Ж. Э. (2015). Заметки о системе местного
управления в бухарском эмирате в середине XIX-начале ХХ века.
Национальная ассоциация ученых
, (2-9 (7)), 47-50.
Ochildiyev, F. (2019). Trade relations between Bukhara and Russia in the
second half of the XIX century-the beginning of the XX century//Social Sciences:
Achievements and Prospects Journal 3 (11), 2019/OEAPS Inc.(Open European
Academy of Public Sciences); Chief Editor Mark Freeman-Barcelona, Spain.
16.03. 2019: OEAPS Inc., 2019.-pp. 55-60.
Очилдиев, Ф., & Хайдаров, З. (2022). Кеш ва Шаҳрисабз археологияси:
КАТЭ тадқиқотлари.
Общество и инновации
,
3
(2/S), 79-86.
ЭКОЛОГИК МУАММОЛАР ВА УНИНГ ИНСОНИЯТ ҲАЁТИГА
ТАҲДИДИ
Аннаева З.М.
кат. ўқитувчи
Термиз Давлат университети
Учинчи минг йилликнинг бошланиши муҳим икки тамойил билан
характерланади. Биринчидан, ҳозирги цивилизация глобал экологик
муаммолар (иқлим ўзгариши, озон қатлами емирилиши, ичимлик суви
ифлосланиши ва етишмаслиги, ўрмон ва тупроқ инқирози, биохилма-хиллик
қисқариши, ортиқча ҳажмдаги чиқиндилар ҳосил бўлиши ҳамда уларни
зарарсизлантириш муаммолари ва бошқалар) билан тўқнаш келди.
Иккинчидан, дунё жадал суръатларда ўзгариб бормоқда. Шунинг учун
ўтган даврдаги мезонлар билан келгусидаги истиқболни белгилаш у ёқда
турсин, ҳатто бугунги ҳодисаларни ҳам баҳолаб бўлмайди.
Инсоният цивилизациясининг ҳозирги тарихий ривожланиш босқичида
бир қатор ижтимоий, иқтисодий, маънавий муаммолар алоҳида аҳамият касб