99
7.1
2
10
ЎЗБЕКИСТОН ШАРОИТИДА ГЕЛМИНТОЗ КАСАЛЛИКЛАРИНИНГ
2012 - 2022 ЙИЛЛАРГА КЩРА РЕТРОСПЕКТИВ ЭПИДЕМИОЛОГИК
ТАҲЛИЛИ
Файзибоев Пирмамат Нормаматович
Гигиена кафедраси мудири т.ф.д.
доцент
Миртозаев Ислом Рўзимурот ўғли
Карабаев Азамат Худойбердиевич
Гигиена кафедраси магистрлари
Самарқанд
давлат
тиббиёт
университети
Файзибоев Бекзод Пирмамат ўғли
Алфраганус университети талабаси
Аннотация:
Паразитарные заболевания встречаются практически во всех странах.
Около трети населения Земного шара заражено возбудителями паразитарных заболеваний.
В условиях Узбекистана гименолепидозы, связанные с гельминтами, в основном
регистрируются по сравнению с остальными районами в горных районах Наманганской,
Ферганской, Сырдарьинской и Сурхандарьинской областей. Например, на основании данных
Республиканского центра санитарно-эпидемиологической безопасности за 2011 год было
установлено, что Наманган -556, Фергана-435,5, Сырдарья-330,3 и Сурхандарья-220,4
имеют данные интенсивные показатели.
Ключевые слова:
Кишечный гельминтозы, плановые профилактические мероприятия
против гельминтов, эпидемиологическая ситуация.
Abstract:
Parasitic diseases occur in almost all countries. About a third of the world's
population is infected with parasitic pathogens. In the conditions of Uzbekistan, hymenolepiasis
associated with helminths is mainly recorded in comparison with other areas in the mountainous
regions of Namangan, Fergana, Syrdarya and Surkhandarya regions. For example, based on data
from the Republican Center for Sanitary and Epidemiological Safety for 2011, it was found that
Namangan -556, Fergana -435.5, Syrdarya -330.3 and Surkhandarya -220.4 have these intensive
indicators.
Keywords:
Intestinal helminth infections, planned preventive measures against helminths,
epidemiological situation.
Мавзунинг долзарблиги:
Ўзбекистон шароитида инсон учун характерли
бўлган касалликлар орасида гелминтозлар етакчи ўринлардан бирини эгаллаб
келмоқда. ЖССТ берган маълумотларга кўра Африка, Осиё ва Лотин
Америкаси Давлатлари ахолисининг 85-90% дан ортиғи гелминтозлар билан
касалланиш хавфи остида яшаб келмоқдалар.
Расмий маълумотларга кўра, гелминтоз касаллиги билан касалланиш
ҳолатлари, болалар ўткир юқумли касалликлар салмоғида паразитозлар ЎРВИ
дан сўнг 2-чи ўринни. Яна шуни ҳам такдлаб ўтиш жоизки, Жаҳон банки
100
7.1
2
10
томонидан берилган баҳога кўра, ичак гелминтозлари келтирадиган иқтисодий
зарар диарея, сил ва юрак қон томир касалликларидан сўнг 4-ўринда эгаллайди.
270 дан ортиқ гелминтозлар одамларда кузатиладиган турли касалликлар
сабабчиси ҳисобланади. Ушбу касалликлар билан асосан ёш гўдак болалар
касалланадилар.
Кўпчилик ҳудудларда гелминтозларнинг эндемиклиги ижтимоий-
иқтисодий, тарихий ва демографик жараёнлар билан боғлиқ. Шунинг учун
ушбу касалликларга қарши курашиш ҳам иқтисодий, ҳам сиёсий жиҳатдан
долзарб ҳисобланади.
Аҳолининг маданий ва турмуш даражасининг яхшиланганлиги шаҳар ва
қишлоқ хўжалиги тадбирларини амалга ошириш маданиятининг ошганлиги
ҳамда гелментозларга қарши режали профилактик чораларни доимий равишда
олиб борилиши, республикамизда ушбу паразитар касалликлар билан
касалланиш кўрсаткичлари сезиларли даражада пасайишига олиб келди. Шу
билан бирга эришилган муваоффақиятларга қарамай, Ўзбекистонда
гелминтозларнинг 10-12 тури қайд этилмоқда. Энтеробиоз, гименолепидоз,
аскаридоз, тениаринхоз, трихотсефалиоз каби гелминтозлар баъзи вилоятларда
оммавий равишда тарқалган.
Тошкент шаҳарида гелминтозларнинг тарқалишида ижтимоий ва экологик
омилларнинг таъсирини ўрганишга бағишланган илмий изланишлар кам олиб
борилган. Ушбу иш айтиб ўтилган вазифаларни ҳал этишга бағишланган. Бу эса
бажарилган илмий ишнинг долзарблиги ва замонавийлигини кўрсатади.
Мақсад:
Ўзбекистон шароитида гелминтозларни келтириб чиқарувчи
омиллар ва ушбу омилларнинг касалланиш кўрсаткичига таъсирини ўрганиш
орқали
гелминтоз
касалликларнинг
эпидемиологик
таҳлили
ва
профилактикасини такомиллаштириш
Тадқиқотнинг материаллари:
Республика ва Самарқанд вилояти
Санитария-эпидемиологик осойишталик ва жамоат саломатлги хизматининг
гелминтозлар билан касалланиши бўйича 2012-2022 йиллардаги расмий
ҳисоботлари ва эпидемик ўчоқларида ўтказилган эпидемиологик текширув
натижаларининг маълумотларидан фойдаланилди.
Тадқиқот натижалари:
Республикада гелминтозлар бўйича эпидемиологик вазиятни барқарор деб
бўлмайди. Расмий ахборотларга қараганда, 2020 йилда республикада 7649651
киши гелминтозларга текширилган бўлиб, шулардан 264807 (3,5%) нафари
гелминтозлар билан касалланганлар (1-расм). Шунингдек эхинококкоз
касаллиги 5,7% ни (нисбий кўрсаткичларда) ташкил этди.
101
7.1
2
10
1 расм.
Ўзбекистон Республикасида гелминтозлар билан касалланган
беморларнинг касаллик турлари бўйича тақсимланиши (2020 йил)
Республиканинг тоғли ва тоғ олди минтақаларида аскаридоз ва
трихотсефалёз ўчоқлари учрайди. Хоразм вилояти тениаринхознинг тарихий
ўчоғи бўлиб ҳисобланади. Эхинококкоз республиканинг Қашқадарё,
Самарқанд, Сурхондарё, Сирдарё ва Фарғона вилоятларида фақат спорадик
кўринишда аниқланади. Республикада тениаринхоз хасталигининг кўплаб
ўчоқлари мавжуд. Шу билан бирга Ўзбекистонда мулоқот йўли билан
тарқаладиган энтеробиоз (212096 нафар) ва гименолепидоз (45944) беморлари
кўплаб учрамоқда ва улар республиканинг барча ҳудудларида кенг тарқалган.
Гименолепидоз беморларининг аксарияти Наманган (14324 нафар) ва Фарғона
(11241 нафар) вилоятларида аниқланган.
Ўзбекистон Республикасида гелминтозлар бўйича нохуш эпидемиологик
вазият мавжудлиги 2020 йилда ташқи муҳит манбаларини (тупроқ, очиқ сув
ҳавзалари, ичимлик ва оқова сувлар) ҳамда сабзавот ва мевалар синамаларини
санитария-гелминтологик текшириш натижалари асосида яна бир бор
тасдиқланди (1-жадвал).
!"#$
%&
&$"#
!"&'
(
)*+),-./0
123-),-34/0
1,-4/526)7780
9312,/:-/0;
<-=23/72>-./0
102
7.1
2
10
1 жадвал
2020 йилда Ўзбекистон Республикасида санитария-гелминтологик
текширишлар натижалари бўйича
маълумот
Вилоятлар
Синамалар
сони
Ижобий
натижалар
тупроқ
Сабзавотлар ва
мевалар
Очиқ сув
хавзалари
Ичимлик
суви
(жами)
Оқава сувлари
Жами
Ижобий
натижалар
Жами
Ижобий
натижалар
Жами
Ижобий
натижалар
Жами
Ижобий
натижалар
Тошкент шаҳри
2248
5 (0,2)
904
0
859
0
485
5 (1,0)
0
48360
168 (0,3)
Андижон
3627
9 (0,2)
1292
9 (0,6)
1282
0
1053
0
0
9453
91 (0,9)
Бухоро
681
7 (1,0)
435
7 (1,6)
0
0
246
0
0
0
0
Жиззах
4476
79 (1,7)
1408
42 (2,9)
2006
37 (1,8)
1062
0
0
0
0
Қашқадарё
4519
59 (1,3)
1768
13 (0,7)
1888
42 (2,2)
863
4 (0,4)
0
9838
32 (0,8)
Навоий
878
0
248
0
388
0
242
0
0
2195
19 (0,8)
Наманган
2433
29 (1,1)
692
16 (2,3)
894
13 (1,4)
847
0
0
13025
282 (2,1)
Самарқанд
1256
20 (1,5)
557
0
670
20 (2,9)
29
0
78
0
0
Сурхандарё
1562
19 (1,2)
530
12 (2,2)
653
6 (0,9)
379
1 (0,2)
0
1889
15 (0,7)
Сирдарё
1542
52 (3,3)
699
24 (3,4)
778
28 (3,5)
65
0
0
0
0
Тошкент
2815
100 (3,5)
1111
53 (4,7)
1312
34 (2,5)
392
13 (3,3)
0
13486
356 (2,6)
Фарғона
248
11 (4,4)
181
10 (5,5)
51
1 (1,9)
16
0
0
7487
188 (2,5)
Хоразим
1257
6 (0,4)
317
4 (1,2)
699
2 (0,2)
241
0
0
7528
56 (0,7)
Қорақолпоғистон
1617
9 (0,5)
1521
0
0
0
96
9 (0,3)
199
8571
187 (2,1)
республикаси
Жами
29159
405 (1,3)
11663
190 (1,6)
11480
183 (1,5)
6016
32 (0,5)
277
121832
1394 (1,1)
Изоҳ: ичимлик суви бўйича ҳамма синамаларнинг натижалари манфий
Бу ўринда энг юқори кўрсаткичлар Сирдарё (3,3%), Тошкент (3,5%) ва
Фарғона (4,4%) вилоятларида қайд этилган. Тошкент шаҳрида эsа ушбу
кўрсаткич 0,2% ни ташкил этганлигини таъкидлаб ўтиш жойиз. Ушбу
вилоятлар бўйича тупроқ ва сабзавотлар ҳамда меваларни текшириш бўйича
ижобий натижалар ҳам бошқа ҳудудларга нисбатан юқорироқ эканлиги
аниқланган. Айни пайтда очиқ сув ҳавзалардан олинган синамалар бўйича
ижобий натижалар Тошкент, Қашқадарё вилоятлари ва Тошкент шаҳрида
аниқланди (республика бўйича ушбу кўрsаткичлар 0,5% ни ташкил этади).
Оқава сувлар бўйича эsа энг юқори кўрsаткичлар Тошкент, Фарғона, Наманган
вилоятларида ва Қорақалпоғиsтон Реsпубликаsида аниқланди.
Тошкент шаҳрида 2016-2022 йиллар мобайнида ҳар йили гелминтозларга
594350 (2016 й) гача аҳоли текширилган. Аҳолининг гелминтозлар билан
зарарланиш кўрсаткичи ушбу давр ичида 1,6% дан 1,8% гачани ташкил этган.
103
7.1
2
10
Таҳлил этилган давр ичида асосан мулоқат йўли билан юқтирилган
гелминтозлар-энтеробиозлар ташҳис қилинган.
Хулоса: Таҳлил этилган давр ичида реsпублика миқёsида гелминтозларга
текширишларнинг умумий сони 29159 тани ташкил этиб, улардан 405 (1,3%)
таси ижобий натижа берган.
Фойдаланилган адабиётлар:
1.
Абдиев Т.А., Эгамбердиев О.,А, Ибадова Д.Н.и др Гелминтозы в Узбекиsтане //
Оъзбекиsтон Реsпубликаsида гигиена, токsикология, эпидемиология ва юқумли
каsалликларнинг долзарб муаммолари.- Ташкент, 2005. – 148 s.
2.
Абдиев Ф.Т. Паразитарные болезни в Узбекиsтане и организатsия борбы s ними//
Инфекция иммунитет и фармакология.-2005.-№3.-S. 77-78.
3.
Файзибоев Пирмамат Нормаматович, Ибрагимова Файруза Собировна, Махмараймов
Фузаил Ильхомович, Абдурахмонова Шахноза Сокиевич, & Файзибоев Бекзод
Пирмаматович. (2024). ГИГИЕНИЧЕСКАЯ ОЦЕНКА КРИТЕРИЕВ БЕЗОПАСНОСТИ И
ПИЩЕВОЙ ЦЕННОСТИ ПЛОДООВОЩНОЙ ПРОДУКЦИИ. INTERNATIONAL
JOURNAL OF RECENTLY SCIENTIFIC RESEARCHER’S THEORY, 2(1), 71–76.
4.
Файзибоев П. Н. ИНСОН ОВҚАТЛАНИШИДА ҚАНДОЛАТ МАҲСУЛОТЛАРИНИНГ
АҲАМИЯТИ //GOLDEN BRAIN. – 2023. – Т. 1. – №. 6. – С. 47-51.
5.
Файзибоев
П.
Н.
и
др.
АҲОЛИНИНГ
ТЎҒРИ
ОВҚАТЛАНИШИДА
МАҲСУЛОТЛАРНИНГ
БИОЛОГИК
ҚИЙМАТИНИНГ
ТУТГАН
ЎРНИ
//INTERNATIONAL JOURNAL OF RECENTLY SCIENTIFIC RESEARCHER'S THEORY.
– 2023. – Т. 1. – №. 7. – С. 215-220.
6.
Файзибоев П. Н. и др. ОЗИҚ-ОВҚАТМАҲСУЛОТЛАРИДАН БАКТЕРИАЛ
ЗАҲАРЛАНИШНИ ОЛДИНИ ОЛИШДА НАССР ХАЛҚАРО ТИЗИМИНИ ТУТГАН
ЎРНИ //INTERNATIONAL JOURNAL OF RECENTLY SCIENTIFIC RESEARCHER'S
THEORY. – 2023. – Т. 1. – №. 7. – С. 226-229.
7.
Файзибоев П. Н. и др. САБЗАВОТ, ПОЛИЗ МАҲСУЛОТЛАРИНИ ЕТИШТИРИШ
ЖАРАЁНЛАРИНИ ГИГИЕНИК БАҲОЛАШ //INTERNATIONAL JOURNAL OF
RECENTLY SCIENTIFIC RESEARCHER'S THEORY. – 2023. – Т. 1. – №. 7. – С. 221-225.
8.
Файзибоев П. Н. и др. ЎЗБЕКИСТОН ШАРОИТИДА ЭХИНОКОККОЗ КАСАЛЛИГИ
БИЛАН КАСАЛЛАНИШНИНГ ЭПИДЕМИОЛОГИК ТАҲЛИЛИ //INTERNATIONAL
JOURNAL OF RECENTLY SCIENTIFIC RESEARCHER'S THEORY. – 2023. – Т. 1. – №.
7. – С. 230-233.
9.
Файзибоев П. Н. ЎЗБЕКИСТОН АҲОЛИСИНИНГ МИЛЛИЙ ҚАНДОЛАТ
МАҲСУЛОТЛАРИ БИЛАН ОЗИҚЛАНИШИДА “НОВВОТ” НИНГ ТУТГАН ЎРИН
//Журнал гуманитарных и естественных наук. – 2023. – №. 3 [2]. – С. 167-170.
10.
Файзибоев П. Н. и др. ТЕХНОЛОГИЯ ПРИГОТОВЛЕНИЯ ИЗ НАЦИОНАЛЬНЫХ
КОНДИТЕРСКИХ ИЗДЕЛИЙ НАВВАТА //INTERNATIONAL JOURNAL OF
RECENTLY SCIENTIFIC RESEARCHER'S THEORY. – 2023. – Т. 1. – №. 6. – С. 149-153.
11.
Файзибоев
П.
Н.
ҚАНДОЛАТ
МАҲСУЛОТЛАРИНИНГ
ЗАМОНАВИЙ
ТЕХНОЛОГИЯЛАРДА
ИШЛАБ
ЧИҚАРИШНИ
ТАШКИЛЛАШТИРИШ
//INTERNATIONAL JOURNAL OF RECENTLY SCIENTIFIC RESEARCHER'S THEORY.
– 2023. – Т. 1. – №. 3. – С. 290-295.
12.
Файзибоев П. Н. и др. ЗНАЧЕНИЕ КОНДИТЕРСКОЙ ПРОДУКЦИИ В ПИТАНИИ
ЧЕЛОВЕКА
//INTERNATIONAL
JOURNAL
OF
RECENTLY
SCIENTIFIC
RESEARCHER'S THEORY. – 2023. – Т. 1. – №. 3. – С. 282-289.
104
7.1
2
10
13.
Файзибоев П. Н., Ахророва М. Ш. TISH KARIESI BILAN KASALLANGAN VA SOG
‘LOM BOLALARNING OVQATLANISHINI BAHOLASH //ЖУРНАЛ СТОМАТОЛОГИИ
И КРАНИОФАЦИАЛЬНЫХ ИССЛЕДОВАНИЙ.– 2023–Т. 4. – №.1.
14.
Normamatovich F. P. PRODUCTION TECHNOLOGY OF NATIONAL CONFECTIONERY"
NOVVOT" //Academia Science Repository. – 2023. – Т. 4. – №. 04. – С. 794-798.
15.
Faiziboev Pirmamat Normamatovich, & Ochilov Sardor Abduganievich. (2023). METHOD OF
PREPARING NOVVOT FROM NATIONAL CONFECTIONERY PRODUCTS IN
UZBEKISTAN.
INTERNATIONAL
JOURNAL
OF
RECENTLY
SCIENTIFIC
RESEARCHER’S
THEORY,
1(6),
160–164.
Retrieved
from
https://uzresearchers.com/index.php/ijrs/article/view/830
16.
Fayziboev Pirmamat Normamatovich. (2023). PRODUCTION TECHNOLOGY OF
NATIONAL CONFECTIONERY "NOVVOT". Academia Science Repository, 4(04), 794–
798. Retrieved from https://academiascience.com/index.php/repo/article/view/131
17.
Soatov , M. M. o‘g‘li, & Elmurodova , L. X. qizi. (2023). SUVNI KOAGULYATSIYA
QILISHNING GIGIYENIK AHAMIYATI. GOLDEN BRAIN, 1(30), 67–71. Retrieved from
https://researchedu.org/index.php/goldenbrain/article/view/5194
18.
Soatov , M. M. o‘g‘li. (2023). BOLALAR VA O‘SMIRLARDA TEMIR TANQISLIGI
ANEMIYASI.
GOLDEN
BRAIN,
1(10),
139–145.
Retrieved
from
https://researchedu.org/index.php/goldenbrain/article/view/3019
19.
Faiziboev Pirmamat Normamatovich, Ibragimova Fairuza Sobirovna, Makhmaraimov Fuzail
Ilkhomovich, Abdurakhmonova Shakhnoza Sokievich, & Fayziboev Bekzod Pirmamatovich.
(2024). HYGIENIC ASSESSMENT OF CRITERIA FOR SAFETY AND NUTRITIONAL
VALUE OF FRUITS AND VEGETABLES. INTERNATIONAL JOURNAL OF RECENTLY
SCIENTIFIC RESEARCHER’S THEORY, 2(1), 77–81.
20.
Faiziboev Pirmamat Normamatovich, Fakhritdinov Shokhrukh Fakhritdinovitch, Roziklov
Dilshod Allayorovich, Obloberdiev Okhunjon O'tkirovich, & Fayziboev Bekzod
Pirmamatovich. (2024). ESTIMATES OF CONSUMPTION OF CONFECTIONERY
PRODUCTS IN THE AVERAGE DAILY DIETS OF THE POPULATION IN THE
SUMMERAUTUMN SEASON. INTERNATIONAL JOURNAL OF RECENTLY
SCIENTIFIC RESEARCHER’S THEORY, 2(1), 142–149.
21.
Файзибоев
Пирмамат
Нормаматович,
Нарзуллаева
ГулмираТоштемир
қизи,
Фахритдинов Шохрух Фахритдин ўғли, & Файзибоев Бекзод Пирмамат ўғли. (2024).
САБЗАВОТ ВА ПОЛИЗ МАҲСУЛОТЛАРИНИНГ ХАВФСИЗЛИК МЕЗОНЛАРИ ВА
ОЗУҚАВИЙ ҚИЙМАТЛИЛИГИНИ ГИГИЕНИК БАҲОЛАШ. INTERNATIONAL
JOURNAL OF RECENTLY SCIENTIFIC RESEARCHER’S THEORY, 2(1), 136–141.
22.
Файзибоев Пирмамат Нормаматович, Ибрагимова Файруза Собировна, Махмараймов
Фузаил Ильхомович, Абдурахмонова Шахноза Сокиевич, & Файзибоев Бекзод
Пирмаматович. (2024). ГИГИЕНИЧЕСКАЯ ОЦЕНКА КРИТЕРИЕВ БЕЗОПАСНОСТИ И
ПИЩЕВОЙ ЦЕННОСТИ ПЛОДООВОЩНОЙ ПРОДУКЦИИ. INTERNATIONAL
JOURNAL OF RECENTLY SCIENTIFIC RESEARCHER’S THEORY, 2(1), 71–76.
23.
Wиммерsбергер Д, Cоулибалй ЖТ, Sчулз ЖД, ет ал. Еффиcаcй анд Sафетй оф
Ивермеcтин Агаинsт Тричуриs тричиура ин Преsчоол-агед анд Sчоол-агед Чилдрен: А
Рандомизед Cонтроллед Доsе-финдинг Триал. Cлин Инфеcт Диs 2018; 67:1247.
