377
3.
Беляева, Е.А. Дисбиотические изменения микрофлоры кишечника у здоровых людей //
Клиническая лабораторная диагностика. – 2013. – № 3. – C. 45-47.
4.
Беляков, Ю.А. Зубочелюстная система при эндокринных заболевания: монография. – М.: Бином,
2014. – 176 с.
5.
Дадабаева, М. У. Стоматологический статус больных сахарным диабетом 2-го типа и влияние
гипергликемии на состояние тканей пародонта / М. У. Дадабаева, Р. С. Мирхусанова, Г. Х.
Шомуродова, Р. З. Нормуродова // Российская стоматология. – 2021. – №1. – С. 32-33.
6.
Dadabayeva, M. U. Comparative analysis of mechanical properties of fiber reinforcing systems for
adhesive splinting / M. U. Dadabayeva, R. S. Mirkhusanova, F. Z. Shokirov, J. E. Khojimurodov // Journal
of research in health science. – 2020. – №7-8(4). – Рр. 103-106.
7.
Musaev, U. Y. New views on the problem of dysemryogenesis stigmas of dento-mandibular and facial
system from the position of their formation in the disability of the population / U. Y. Musaev, J. A. Rizaev,
K. E. Shomurodov // Central Asian Scientific and Practical Journal «Stomatologiya». – 2017. – №9. – Рр.
9-12.
8.
Naumova, V. N. The Outcomes of the Dental Patients’ Screening for Diabetes Mellitus / V. N. Naumova,
Y. A. Makedonova, D. V. Mikhalchenko, K. E. Shomurodov, E. E. Maslak // Journal of International
Dental and Medical Research. – 2020. – №13(3). – Рр. 1071-1080.
9.
Normurodova,
R.
Z.
Dental
status
of
patients
with
diabetes
type
2
and
the influence of hyperglycemia on the state of periodontal tissues / R. Z. Normurodova, M. U.
Dadabayeva, M. A. Khalmatova, S. U. Muminova, R. S. Mirkhusanova, M. A. Batirova // Tematics
Journal of Microbiology. – 2021. – №53). – Рр. 3-8.
УДК 616.31-022-007.1-053.2
ТИШ-ЖАҒ АНОМАЛИЯСИ БЎЛГАН БОЛАЛАРДА ОҒИЗ БЎШЛИҒИ
МИКРОБИОЦИНОЗНИНГ КЎРСАТКИЧЛАРИ
С.Ш. Олимов¹, Ж.Н. Бакаев²
Абу Али ибн Сино номидаги Бухоро давлат тиббиёт институти,
Ортопедик стоматология ва ортодонтия кафедраси мудири, DSc., Ўзбекистон.
Email:
²
Абу Али ибн Сино номидаги Бухоро давлат тиббиёт институти, Ортопедик
стоматология
ва
ортодонтия
кафедраси
доценти,
PhD.,
Ўзбекистон.
Email:
Резюме:
Мақолада оғиз бўшлиғи микроб манзарасининг, тиш аномалияси бўлган болаларда
параметрлари келтирилган. Муаллиф соғлом ва касал болаларда нормал оғиз микрофлораси
кўрсаткичларининг тиш аномалиялари билан муносабатини ўрганган ва баҳолаган.
Микробиологик методлардан қўйилган вазифаларни бажариш учун фойдаланган ва
батафсил маълумот берди.
Калит сўзлар
. Оғиз бўшлиғи микрофлораси, микробиологик усуллари, шартли-патоген
микроорганизмлари тиш-жағ аномалиялари.
INDICATORS OF THE MICROBIAL LANDSCAPE OF THE ORAL CAVITY IN
CHILDREN WITH DENTAL ANOMALIES
S.Sh. Olimov¹, J. N. Bakaev²
Bukhara State Medical Institute named after Abu Ali ibn Sino,
1.Head of the Department of Prosthetic Dentistry and Orthodontics, DSc., Uzbekistan.
Email:
378
2.Associate Professor of the Department of Prosthetic Dentistry and Orthodontics, PhD.,
Uzbekistan.
Email:
Resume
The article presents the parameters of the microbial landscape of the oral cavity in children with
dental and maxillofacial anomalies. The author studied and evaluated the relationship of indicators
of normal oral microflora with dental and maxillary anomalies in healthy and sick children.
Microbiological methods were used to achieve this goal.
Keywords.
Dental anomalies, conditionally pathogenic microorganisms, oral microflora,
microbiological methods.
Соғлом инсонда нормада ҳам оғиз бўшлиғининг доимий ва транзитор микрофлораси ўртасида,
ҳам оғиз бўшлиғини колонизациялаштирган микроорганизмлар ва маҳаллий иммунитет
омиллари ўртасида мувозанат мавжуд. Инсонда, айниқса болаларда бу мувозанатнинг
бузилиши, турли стоматологик касалликлар, шу жумладан ОБШҚ касалликларига олиб
келиши мумкин [Горкунова А.Р., ва ҳаммуаллиф., 2015].
Оғиз бўшлиғининг маҳаллий иммунитети оғиз бўшлиғида микроэклогияни
шакллантиради ва унинг турғунлигини сақлайди, патоген ва шартли-патоген
гиперколонизацияга тўсқинлик қилади. Бунга бактерияли, замбуруғли ва вирусли антигенлар
билан доимий алоқа туфайли эришилади. Маҳаллий иммунитет тизими инсон организмининг
умумий тизими билан йўналтирилувчи етарлича автоном тизим ҳисобланади [Антонова А.А.,
ва ҳаммуаллиф., 2016].
Тадқиқотларнинг бу босқичидан мақсад соғлом болаларда нормал оғиз микрофлораси
кўрсаткичларининг тиш аномалиялари билан муносабатини ўрганиш ва баҳолашдан иборат
эди.
Тадқиқот материаллари.
Қўйилган тадқиқот мақсадини амалга ошириш учун 12-18
ёшдаги тиш-жағ аномалиялари билан катта мактаб ёшидаги 210 нафар соғлом ва 81 нафар
бемор болаларни текширдик. Барча болалар Бухоро шаҳрининг умум-таълим мактабларида
ўқишади. Текширилган болаларни ёш-жинс таркибининг таҳлили, бу параметрлар бўйича
текширилганлар ўзаро яқинлиги, гуруҳлар эса репрезентатив эканлигини кўрсатди.
Олдимизга қўйилган вазифаларни бажариш учун анъанавий микробиологик
методлардан фойдаланилди. Биологик материалнинг тўпланиши ва унинг бактериологик
лабораторияга етказилиши анъанавий методларга кўра амалга оширилди [Быков И.М., 2013].
Биологик материалнинг (оғиз суюқлиги) экилиши Голд бўйича ўтказилди. Кейинги
идентификация Bergy's Manual Systematic Bacteriology [1997] бўйича ўтказилди. Уруғ ва тур
ўртасидаги
идентификация
Enterobacteriaceae,
Staphylococcusspp,
Streptococcusspp,
Enterococcusspp, Candidaspp оила вакилларининг таксономик аломатлари бўйича, шунингдек
«HiMedia» (Ҳиндистон) фирмасининг озиқлантирувчи муҳитидан фойдаланиб факултатив ва
облигат-анаероб микроорганизмлар бўйича ўтказилди. Микроорганизм штаммлари
патогенлик аломатларини аниқлаш учун плазмокоагулаз ва гемолитик қобилияти, лециназ ва
гиалуронидаз фаоллик ўрганилди.
Материалнинг статистик ишланиши анъанавий вариантли статистика методи билан
амалга оширилди. Олинган натижалар Стюдент ва Фишер бўйича тиббиёт-биологик
тадқиқотлар учун умум қабул қилинган статистик методлар билан қайта ишланди. Барча
тадқиқотлар персонал компютерда тиббиёт-биологик тадқиқотлар учун махсус «Statistica 6.0»
дастури ёрдамида ўтказилди.
379
Тадқиқот натижалари ва уларнинг муҳокамаси.
Ўтказилган
микробиологик
тадқиқотлар, катта мактаб ёшидаги тиш-жағ аномалиялари бор болаларнинг оғиз бўшлиғида
нафақат нормал микрофлора вакиллари, балки шартли-патоген микроорганизмларнинг
вакиллари ҳам пайдо бўлганлигини кўрсатди. 12-14 ёш болаларда нормал микрофлора
вакилларининг
солиштирма
вазни,
сифат
ва
сон
жиҳатдан
шартли-патоген
микроорганизмларнинг солиштирма вазнидан юқори бўлганлигини айтиб ўтиш лозим (1-
жадвал).
12-18 ёшли (n=210) болаларнинг умумий сонидан микроорганизмларнинг турли уруғ
ва хилдаги 887 штамми пайдо бўлганлиги белгиланди, бу ҳар бир текширилувчига ўртача 4,2
штамм тўғри келишини кўрсатади. Aгар бу параметр 12-14 ёшли болаларда ўртача 4,3
штаммга тенг бўлган бўлса (105 текширилган болага 453 та штамм), унда ушбу кўрсаткич 15-
18 ёшли болаларда деярли шу даражада бўлди – 105 текширилган болага 434 штамм (бир
текширилган болага ўртача 4,1 та штамм).
1-жадвал
Катта мактаб ёшидаги тиш аномалиялари бўлган болаларда оғиз бўшлиғи микроб
манзарасининг солиштирма параметрлари
Микроорганизмлар
12-14 ёш n=105
15-18 ёш, n=105
Абс
%
Абс
%
Streptococcus spp (патоген эмас)
87
82,9
71
67,6
S.epidermidis
24
22,9
31
29,5
S.aureus
17
16,2
19
18,1
S.saprophyticus
13
12,4
12
11,4
Neisseria spp (патоген эмас)
37
35,2
32
30,5
Enterococcus spp
14
13,3
16
15,2
Veilonella spp
76
72,4
72
68,6
E.coli
20
19,0
24
22,8
Enterobacteriaceae оиласининг
бошқа турлари
13
12,4
13
12,4
Pseudomonas spp
23
21,9
25
23,8
Bacteroides spp
12
11,4
13
12,4
Peptostreptococcus spp
33
31,4
32
30,5
Candida spp
34
32,4
30
28,6
Actinomices spp
37
35,2
32
30,5
Lactobacillus spp
13
12,4
12
11,4
Жами пайдо бўлган штаммлар
453
434
Иккала ёш гуруҳидаги болаларда кўпинча Streptococcus турнинг патоген бўлмаган вакиллари
пайдо бўлганлиги аниқланди – 12-14 ёшли 105 боладан 87 тасида (82,9%) ва 15-18 ёшли 105
боладан 71 тасида (67,6%). Кейинг ўринларни Veilonella spp (мос равишда текширилган
болаларнинг 72,4% ва 68,6% ида), патоген бўлмаган Neisseria spp (мос равишда 35,2% ва
30,5% ида), Actinomices spp (мос равишда 35,2% и 30,5% болада) эгаллади.
Тадқиқотларнинг навбатдаги босқичи мономаданият ва ассоциация сифатида
микроорганизмларни анқиланишига боғлиқ равишда текширилган болаларнинг оғиз
бўшлиғидан микроорганизм штаммларининг пайдо бўлишини ўрганиш бўлди (2.- жадвал).
Оғиз бўшлиғидаги микроорганизмлар мономаданият кўринишида эмас, кўпроқ
микроорганизм ассоциациялари сифатида пайдо бўлди (275 штаммга қарши 612 штамм, фарқ
380
2,2 марта). Мономаданиятга нисбатан микроорганизмларнинг ассоциацияси сифатида кўпроқ
Lactobacillus spp (мос равишда 0,2% ва 2,6%, фарқ 13,0 марта), патоген бўлмаган Neisseria spp
(мос равишда 0,9% ва 6,9%, фарқ 7,7 марта), Actinomices spp (мос равишда 1,4% ва 6,4%, фарқ
4,6 марта), патоген бўлмаган Streptococcus spp (мос равишда 3,4% ва 14,4%, фарқ 4,2 марта),
Veilonella spp (мос равишда 4,1% ва 12,6%, фарқ 3,1 марта), Candida spp (мос равишда 2,4% ва
4,8%, фарқ 2,0 марта) ва бошқалар аниқланди.
2- жадвал
Катта мактаб ёшидаги тиш аномалиялари бўлган болаларнинг оғиз бўшлиғида
штаммлар сонига боғлиқ равишда микроб пейзаж кўрсаткичлари (n=887)
Қўзғатувчилар
Мономаданият
Микроорганизмларнин
г ассоциациялари
Абс
%
Абс
%
Streptococcus spp (патоген эмас)
30
3,4
128
14,4
S.epidermidis
21
2,4
34
3,8
S.aureus
26
2,9
10
1,1
S.saprophyticus
5
0,6
20
2,3
Neisseria spp (патоген эмас)
8
0,9
61
6,9
Enterococcus spp
12
1,4
18
2,0
Veilonella spp
36
4,1
112
12,6
E.coli
20
2,3
24
2,7
Enterobacteriaceae оиласининг
бошқа турлари
12
1,4
14
1,6
Pseudomonas spp
30
3,4
18
2,0
Bacteroides spp
11
1,2
14
1,6
Peptostreptococcus spp
29
3,3
36
4,1
Candida spp
21
2,4
43
4,8
Actinomices spp
12
1,4
57
6,4
Lactobacillus spp
2
0,2
23
2,6
Жами пайдо бўлган штаммлар
275
612
Шу билан бирга, шартли-патоген микроорганизмларнинг штаммлари пайдо бўлиш
сифатидан қатъий назар ўзаро деярли фарқ қилмаганлигини алоҳида айтиш лозим. Шундай
қилиб, Enterococcus spp (мос равишда 1,4% ва 2,0%), E.coli (мос равишда 2,3% ва 2,7%)
Enterobacteriaceae оиласининг бошқа турлари (мос равишда 1,4% ва 1,6%) деярли бир хил
даражада пайдо бўлди.
Шунга яқин натижалар анаероблар пайдо бўлиши таҳлил қилинганида ҳам олинди
(Bacteroides spp – мос равишда 1,2% ва 1,6%; Peptostreptococcus spp – мос равишда 3,3% ва
4,1%). Лекин, S.aureus каби патоген микроорганизмлар кўпинча мономаданият сифатида
аниқланди – мос равишда 2,9% ва 1,1% (фарқ 2,6 марта).
381
Хулоса.
Шундай қилиб, катта мактаб ёшидаги тиш-жағ аномалиялари бўлган соғлом ва
бемор болаларда шартли-патоген микроорганизмларнинг ва патоген микроорганизмларнинг
ҳосил бўлиши оғиз бўшлиғининг нормал микрофлорасининг вакилларига нисбатан сезиларли
даражада кўп бўлди. Бу тиш-жағ аномалияларига эга болаларда мазкур биотипнинг
микробиоценозининг бузилиши сифатида баҳоланади ва у оғиз бўшлиғининг дисбиотик
ҳолати сифатида намоён бўлади.
Ушбу ҳолат тиш-жағ аномалиялари бўлган болаларда оғиз бўшлиғи шиллиқ қавати
касалликларининг шаклланиш ва ривожланиш хавф омилларидан бири бўлиши, шунингдек
шартли-патоген микроорганизмларнинг ва патоген микроорганизмлар билан янада
колонизацияга олиб келиши мумкин. Ушбу факт оғиз бўшлиғи шиллиқ қавати
касалликларини текшириш ва бу касалликларнинг қандай кечишини аниқлаш учун диагностик
ва прогностик аҳамиятга эга.
Литература/References/Адабиётлар:
1.
Аветисян Л.А., Мартынова Н.А., Михайлова Л.С., Бакиева К.М. Распространенность
основных стоматологических заболеваний у детей с сочетанной общесоматической
патологией // Бюллетень медицинских Интернет
‐
конференций. - 2014. - Том 4. - №12. -
С.1363-1364.
2.
Бакаев. Ж.Н. Доимий тишларнинг чиқиши вақтининг ўзгариши натижасида тиш-жағ
тизим аномалияларининг этиопатогенези, замонавий ёндашув.(Адабиётлар шарҳи)
«Тиббиётда янги кун», 4 (32) 2020, С. 119- 123.
3.
Бавыкина Т.Ю. Ефремова О.А. Полость рта - зеркало заболеваний внутренних органов //
Научные ведомости Белгородского государственного уни¬верситета. Серия: Медицина.
Фармация. - 2011. - №10. - Т.14. - С.236-238.
4.
Бендас В.В., Гопко Н.В., Білецька О.В. Ретроспективний аналіз чутливості виділених
штамів C.аlbicans до антимікотиків у Чернівецькій області // Клінічна та
експериментальна патологія. – Чернівці, - 2011. - Т.10. - №4. - С.127-128.
5.
Будкова Т.С. Ретенция зубов, план и прогноз лечения / Т.С. Будкова, И.Ю. Жигурт, Ф.Я.
Хорошилкина // Новое в стоматологии. - 1997. - № 1 (спец. вып.). - С. 46-53.
6.
Гаффоров С.А., Бакаев Ж.Н. Оғиз бўшлиғи шиллиқ қавати касалликлари – патологик
аспектлари ва профилактика асослари // Stomatologiya. - Ташкент, 2019. - №4 (77). - С.75-
80.
7.
Давыдов Б.Н., Самоукина А.М., Михайлова Е.С., Гаврилова О.А., Алексева Ю.А..
Варианты микрофлоры ротовой жидкости у практически здоровых детей и подростков.
– Стоматология. 2017. -№1. - С.56-59.
8.
Малко Н.В., Безвушка Э.В. Динамика иммунологических показателей ротовой жидкости
у детей с хроническим катаральным гингивитом, проживающих на загрязненных
территориях с фтор и йоддефицитом. Стоматология. - 2017. - №2. - С.51-54
9.
Олимов С.Ш. Оценка эффективности профилактических мероприятий при
ортодонтическом лечении детей с зубочелюстными деформациями.// Ўқув-услубий
қўлланма. ЎзР ССВ томонидан 13.11.08 тасдиқланган. Ташкент. 2019. - 21 б.
10.
Bakaev Zh.N.,Olimov S.Sh. New views on diagnostic methods for the formation of retention
of the upper permanent canines(literature review) / International Journal of Integrated
Education // 2020, - Vol 4. - P. 129-135.
11.
Mupparapu M. Patterns of intra-osseous transmigration and ectopic eruption of mandibular
canines: review of literature and report of nine additional cases /M. Mupparapu //
DentomaxillofacRadiol. - 2002. - Vol. 31, № 6. - P. 35560.