Матн стилистик хусусиятининг синтактик асоси

CC BY f
73-78
15
6
Поделиться
Яхшиев, А. (2022). Матн стилистик хусусиятининг синтактик асоси. Современные лингвистические исследования: зарубежный опыт, перспективные исследования и инновационные методы преподавания языков, (1), 73–78. https://doi.org/10.47689/linguistic-research-vol-iss1-pp73-78
А Яхшиев, Самаркандский государственный институт иностранных языков

ф.ф.д. професор

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Ушбу мақолада синтактик-стилистик бирлик сифатида хатбошининг тузилмавий-семантик хусусиятлари, биринчи навбатда, унинг таркибига кирувчи гапларнинг хусусусиятлари билан боғлиқ томонлари илмий нуқтаи назардан ўрганилган. Бир таркибли гапларнинг ҳар хил турлари хатбошини ташкиллаштиришда муҳим роль ўйнаши тадқиқ этилган


background image

73

МАТН

СТИЛИСТИК

ХУСУСИЯТИНИНГ

СИНТАКТИК

АСОСИ

ф.ф.д. проф. А.А.Яхшиев (СамДЧТИ)

Аннотация.Ушбу мақолада синтактик-стилистик бирлик сифатида

хатбошининг тузилмавий-семантик хусусиятлари, биринчи навбатда, унинг

таркибига кирувчи гапларнинг хусусусиятлари билан боғлиқ томонлари илмий

нуқтаи назардан ўрганилган. Бир таркибли гапларнинг ҳар хил турлари хатбошини

ташкиллаштиришда муҳим роль ўйнаши тадқиқ этилган.

Синтактик услубият охирги йилларда тилшуносларнинг эътиборини янада

кўпроқ жалб этмоқда. Бир қатор тадқиқотлар стилистик салоҳият ҳамда синтактик

қурилмаларнинг индивидуал услублардаги аниқ бадиий вазифаларини ўрганиш

масалаларига бағишланган. Тилшуносликда грамматика ва стилистиканинг

яқинлашув жараёни ҳар иккала соҳа учун фойдали бўлиб,(Сафаров Ш. 1989, 145 б.)

хатбоши муаммоларини тадқиқ қилишда, унинг моҳияти, стилистик хусусиятлари ва

маълум асарлардаги ролини аниқлашда яққол намоён бўлади. Бунда, грамматик

стилистиканинг барча бўлимларидагидек, нафақат грамматик шакллар томонидан

ифодаланган нарса, балки, ифодаланиш тарзи ҳам тадқиқ қилинади.

Икки таркибли гап замонавий немис тили синтаксиси учун одатий ҳол

ҳисобланади, шунинг учун бундай “одатий” қурилмалар фонида ҳикоянинг тўғридан

-

тўғри у ёки бу даражасидан далолат берувчи бир таркибли гапларни қўллаш

стилистик

усул сифатида идрок этилади (маълумки, бир таркибли гаплар асосан

жонли сўзлашув нутқига хос).

Таҳлилдан келиб чиқиб, бир таркибли гаплар ва уларнинг турлари ҳақида савол

пайдо бўлади. Гап шундаки, бир таркибли гаплар таснифларининг тобора ўсувчи

миқдорига қарамай, улар ҳақидаги масала ҳали ҳам ўз ечимини топишдан йироқ.

Шунинг учун синтактик

-

стилистик йўналишдаги иш доирасида муаллифга маъқул

бўлган бир таркибли гапларнинг турларини ҳисобга олиш лозим (Yaxshiyev

A.A.

2021, 203 b.).

Уларга, биринчи навбатда, замонавий германшуносликда маълум даражада

анъанавий тусга кирган кундалик ҳаётга оид, баҳоловчи, ҳис

-

ҳаяжонни англатадиган

бир таркибли гаплар (бош бўлакли феъл бўйруқ майлида бўлган гапларни ҳисобга

олмаганда, (чунки бундай гаплар ҳар доим бир таркибли гап бўлавермайди), қўшимча

модал тусга эга феълнинг ноаниқ шаклини ўз ичига олган гаплар ҳамда вокатив

гаплар киради (J. Haiman, 2005, 20

-

21 б.).

Иккинчидан, бирор

-

бир сабабни, важни англатувчи бир таркибли гаплар

алоҳида ажралиб туради. Уларнинг кундалик ҳаётга оид гаплардан фарқи нафақат

буюм (ҳодиса)нинг мавжудлигини, балки олдинги контекстда ифодаланган

моҳиятининг ҳам сабабини кўрсатишдан иборат. Бундан ташқари, олдинги фикрдаги

сўзнинг такрорланишини ўз ичига олган номинативлар мазкур илмий ишда бир

таркибли гапларга тенглаштирилган. Улардан фойдаланишнинг мақсадли йўриғидан

келиб чиққан ҳолда, уларни атовчи “мунозарали” гаплар деб номлаш мумкин.

Масалан:

“Der Mann war Beamter. Dem durfte so etwas nicht passieren. Vom Standpunkt

der Standesehre nicht und überhaupt!”

“Standesehre?” – höhnte der Bursche in Zimmermannstracht.
“Ich hör immer, Standesehre. Kann mir wer erklären, was das ist?” (5,85).


background image

74

Бир таркибли гапларни ўз ичига олган хатбоши (абзац)ларнинг структур

-

семантик хусусиятлари таҳлили бир нечта йўналишда амалга оширилади

(Dirven R.,

Radden G., 1997, 48-

50 б.). Бир таркибли гапларнинг хусусиятлари (хатбошининг

эҳтимолли таркибий қисмлари сифатида) муаллиф нутқида, кўчирма гапда ва аслида

кўчирма бўлмаган (ўзлаштирма) гапда (ўзлаштирма нутқда улар аслида йўқ) ҳар хил

ҳикоя қилиш жиҳатларида кўриб чиқилади. Бунда нафақат бир таркибли гаплар,

балки уларни қуршаб олувчи икки таркибли гапларни ҳам ўз ичига олувчи нутқий

жараён инобатга олинади, яъни турли нутқий жараёнларнинг ёнма

-

ёнлиги

хатбошининг ташқи кўриниши ҳамда ички хусусиятларида акс эттирилмай қолмайди.

Агар бир қурилмали хатбошилар равонроқ вазнли

-

оҳангдор шаклдан иборат

бўлса, мураккаб хатбошилар иккита ёки бир нечта ҳикоя қилиш жиҳатларининг ўзаро

боғланиш таъсиридан (кўпинча қарама

-

қарши) иборат. Улар хилма

-

хил вазнли

-

оҳангдор ифодага эга бўлиб, уларнинг таркибий қисмлар ичидаги

узилишлар

қатъийроқ белгиланади.

Шундай қилиб, хатбошининг тузилиши, бу маънода ёзувчининг синтактик

-

стилистик услуби

таркибий қисмларидан бири ҳисобланади. Ушбу хатбошиларда бир

таркибли гапларнинг вазифалари ҳам бир

-

биридан фарқ қилади. Бунда, бошида

турган бир таркибли гапни ўз ичига олган хатбошилар одатда синтактик

-

таҳлил

тамойилига мувофиқ қурилган, яъни хатбошининг бошланиши ўзига хос сарлавҳа

бўлиб, мавзу

мазмунининг баёнидан иборатдир. Масалан:

Krieg und Kriegsgeschrei,

Einquartierung und Geschäftigkeit! Pren

β

ische Offiziere bewegen sich in der parkettierten

Zimmerflucht der Beletage von Senator Buddenbrooks neuem Haus, küssen der von
Hausdame die Hände und werden von Christian, der von Oeyenhausen zurückgekehrt ist, in
den Klub ein geführt, während im Mengsta

β

enhause Mamsell Severin, Rieckchen Severin,

der Konsulin neue Jungfer, zusammen mit dem Mädchen eine Menge Matratzen in das
Portal, das alte Gartenhaus, schleppt, das voll von Soldaten ist (8, 446-447).

Хатбошининг иккинчи ўрнида жойлашган бир таркибли гап хатбошининг

бошланиши ва унинг асосий мазмуни ўртасидаги боғловчи бўғин вазифасида келади:

Und in der Tat bei dem wunderlichen Wechsel der Losungsworte und Repräsentanten in
dem gro

β

en Kampfe hat es sich jétzt so gefügt, da

β

der glühendste Freund der Revolution

nur im Siég Ru

β

lands das Heil der Welt sicht und den Kaiser Nikolas als den Gonfaloniere

der Freiheit betrachten mu

β

. Seltsamer Wechsel! noch vor zwei Jahren bekleideten wir mit

diesem Amte einen englischen Minister. … (3, 216-217).

Ўртасида жойлашган бир таркибли гап одатда хатбошининг асосий мазмунига

оид бўлиб, турли хил структур

-

композицион вазифаларни бажаради:

у объектив ва

субъектив муаллиф режасининг чегараларини кўрсатади, хатбошининг таҳлилий

қисми таркибига киради, ҳикояни бош йўналишга қайтаради, хатбошининг

бўлинмаган чегарасини кўрсатади, одатда ўртада жойлашган бир таркибли гап

хатбошининг таркибий қисмларининг бир

-

бирига ўзаро уланишида иштирок этади.

Хатбошининг охирги ўринда келган бир таркибли гап хатбошининг асосий

мазмуни ва хотимаси ўртасида ўтиш бўғини вазифасини бажаради. Масалан:

Ein Satz

Haydn, einige Seiten Mozart, eine Sonate Beethoven wurden durchgeführt. Dann jédoch,
während Gerda, dié Geige unterm Arm, neue Noten herbeisuchte, geschah das Überraschen
de, da

β

Herr Pfühl, Edmund Pfühl, Organist an Sankt Marién, mit seinem freien

Zwischenspi

е

l allgemach in einen sehr seltsamen Stil hinüberglitt, wobei in seinem fernen

Blick eine Art verschämten Glückes erglänzte. … Unter seinem Fingern hub ein Schwellen
und Blühen, ein Weben und Singen an, aus welchem sich, leise zuerst und wieder
verwehend, dann immer klarer und markiger, in kunstvoller Kontrapunktis ein altväterisch


background image

75

grandioses, wunderlich pomphaftes Marschmotiv hervorhob… Eine Steigerung, eine
Verschlingung, ein Übergang, und mit der Autlösung setzte in fortissimo die Violine ein.
Das ‘Meistersinger’ Vorspiel zog vorüber (4, 51).

Хатбошининг охирида жойлашган бир таркибли гаплар якун, хулоса бўлиб,

унда

тасвирланган

воқеа

-

ҳодисаларнинг

сабабини

тушунтириб

беради,ойдинлаштиради. Масалан:

Jedermann hatte angenommen, bei Chenières sei ein

neuer amerikanischer Angriff losgebrochen, mit einem mächtigen Artillerieschlag als
Auftakt. Es vorhielt sich jedoch anders. Das weit gegen die Front vorgeschobene
Munitionslager von Ronaux war in die Luft geflogen Partisanen (1, 231).

Бу муносабатда одатда гап ва хатбошининг ўзига хос хусусиятларининг ўзаро

боғлиқлиги

эътироф этилади. Баъзи ҳолатларда бир таркибли гап хатбошидаги ягона

таркибий қисм сифатида намоён бўлади. Битта гапни хатбоши сифатида ажратиб

кўрсатишдан мақсад унинг мазмунини таъкидлаш, ҳамда мазмун таранглилигини

яратишдан иборат(Яхшиев

А.А. 2009, 55 б.).

Битта бир таркибли гапни ўз ичига олган хатбошилар бунда таркибли

гаплардан иборат хатбошилардан мутлақо фарқланади: бир нечта бир таркибли

гаплар нафақат бир

-

бирига нисбатан алоқадор, балки хатбошининг бир нечта муҳим

қисмларни

эгаллаган ҳолда масофавий жойлашиши мумкин.

Айнан шу жиҳатлар, бир нечта бир таркибли гапларга эга хатбошиларнинг

янада мураккаброқ тузилишини олдиндан белгилайди. Уларда бир хил бир таркибли

гаплар такрорланиши мумкин ҳамда бир таркибли гапларнинг ўсиш тартибида

жойлаштириш ҳолатлари эҳтимолдан йироқ эмас (уларнинг тарқалиши ёки оҳанг

ўзгаририши ҳисобидан). Битта хатбоши доирасида турли хил бир таркибли

гапларнинг бирикув ҳолатлари ҳам кўп учрайди. Бир нечта бир таркибли гапларни

қўллашнинг кўрсатилган усуллари ҳам

услубни фарқловчи элемент ҳисобланади.

Битта хатбоши таркибида бўлган бир нечта бир таркибли гаплар бутун хатбошини

бирлаштириш, хатбошилар ўртасидаги алоқани, тагматнлар ва асосий ғояларни

яратиш учун хизмат қилади. Улар баён қилишнинг сиқиқлиги

-

ю, лўндалигига

қанчалик ёрдамлашса, жўшқинлиги

-

ю ўсувчанлигига ҳам шунчалик кўмаклашади.

Масалан:

Lärm. Johlen Wütendes Stimmengewirr. Emporgereckte Fäuste. Ein hoch

erhobener Stock (5, 111).

Бир нечта бир таркибли гапларнинг иштирокида асар ёки унинг маълум

қисмининг мазмунини жамловчи умумлаштирувчи хулосаловчи хатбошилар яратилади.

Масалан:

Die schwarze Perle. Ilse. Sophienburg. Die Wahlen. Die Akademie. Besitz. Ruhm.

Macht. Oskars Träume erfüllten sich so, da

β

ihn beinahe schwindelte (2, 158).

Хатбошидаги бир таркибли гапларнинг вазифалари нафақат унинг тури ва

тутган ўрнига, балки улар мансуб бўлган нутқий жиҳат ҳамда бир ёки мураккаб

тузилмавий хатбоши эканлигига ҳам боғлиқ. Ҳар қандай ҳолатда ҳам муайян

структур

-

композицион ҳамда экспрессив

-

стилистик вазифалар олға сурилади.

Шундай қилиб, агар муаллиф ҳикояси тегишли бир таркибли гапда хатбошининг энг

муҳим қисмларини белгилаш вазифаси устунлик қилса, кўчирма гапда эса биринчи

планга

алоқа вазифаси билвосита кўчирма (ўзлаштирма) гапда эса, хатбошининг

юмшатилган” тузилмасини яратишда иштироки асосий мақсад қилиб қўйилади. Бир

таркибли гапларнинг жойлашиши уларнинг ифодалилик омили бўлади. Кам

тарқалганлиги уларнинг экспрессивлиги, таъсирчанлигини кучайтиришга ёрдам

беради (Ehrlich K., 1994, 10

-1

2 б.). Бир таркибли гаплар бошқа қурилмалар қаторида,

ҳатто бошқа нутқий жиҳатга тегишли бўлганда ҳам, масалан кўчирма гап ичидаги бир

таркибли гап муаллиф гапи ёки ўзлаштирма (билвосита кўчирма) гаплар қуршовида


background image

76

бўлганида ҳам ажралиб туради. Бу ҳолда,коидага биноан кўпинча одатда имплицит

тарзда, маъновий боғланган турли нутқий жиҳатлар гаплар ўртасидаги алоқанинг

турли даражаси кузатилади.

Гапнинг таъсирчанлигини кучайтиришга кўмаклашувчи санаб ўтилган

шароитлар кўпинча бир таркибли гапларни ўз ичига олган мураккаб хатбошиларда

фаоллашади. Юқоридаги битта ёки бир нечта восита (кўпинча ҳамда график тарзда,

икки нуқта, кўп нуқта, чизиқча ёки курсив) ёрдамида ажратиладиган бир таркибли

гапнинг

хатбошида тутган ўрни

ахборотнинг “чўққиси”, деб аталади. Масалан

: In

irgendeinlm Winkel vernahm man unaufhörlich die Stimme des Herrn Stuht aus der
Glockengie

β

erstra

β

e, welcher, einen schwarzen Rock über dem wollenen Hemd, sich an der

Auseinandersetzung beteiligte, indem er mit entrüsteter Betonung beständig wiederholte:
“Unerhörte Infamie!” – Übrigens sagte er ‘Infamje’ (7, 188).

Бир нечта бир таркибли гапли хатбошиларда бир нечта “чўққи” мавжуд

бўлиши мумкин, масалан: Sie horchte.

In der Wohnung rührte sich nichts; Hoffentlich war

Alfred nicht zu Hause. Sie hatte jetzt nur einen Wunsch: “Allein sein! Ins Bett legen!
Schlafen!” (5, 94).

Хатбошиларнинг муайян турларидан фойдаланиш мойиллиги битта хатбоши

ичидаги бир нечта нутқий жиҳатларни бирикувини афзал деб билишдан ёки аксинча,

битта нутқий жиҳат негизида хатбошини

ташкиллаштириш мойиллигидан, битта ва

бир нечта бир таркибли гапларни ўз ичига олувчи хатбошиларнинг мувозанати

улардан фойдаланишнинг турли хил жадаллигидан далолат беради. Кўчирма гапда

бир таркибли гапларнинг қўлланилиши Дитер Нолль романи учун ҳам хосдир. Унинг

асарида «denken» феъли ишлатиладиган ички нутқ муҳим ўрин тутади. Бир томондан,

ушбу феълнинг мавжудлиги асарнинг “объективлик” белгиси бўлса, бошқа тарафдан,

муаллифнинг бош қаҳрамонга яқинлигидан далолатидир. Бу усул билан Дитер Нолль

романида

фақатгина Вернер Хольт нутқи берилади.

Ўзига хос хусусиятлар бир таркибли гапнинг хатбошиларнинг ҳар хил

турларида қўлланилишида кузатилади. Жумладан, Безелер романига бир таркибли

гап бошида турган охирида жойлашган бир таркибли гапни ўз ичига олган

хатбошилар, ҳамда хатбоши

сифатидаги бир таркибли гаплар хос бўлиб, Дитер Нолль

романида

бир таркибли гап ўртада жойлашган хатбошилар кўп учрайди. Бироқ

романда бир таркибли гап бошида турган хатбошилар 23% ташкил қилади (Безелерда

29% атрофида).

Хатбоши ичидаги нутқий жиҳатларнинг

бирикуви нуқтаи назаридан, Безелер

романи монотузилма яққол ифодаланган асар эканлигини кўрсатса, Дитер Ноллнинг

романида эса монотузилмали хатбошилар фақатгина 8,3 фоизни ташкил

қилади.Тадқиқ қилинган асарларнинг муаллифлари бир таркибли гаплар орқали

хатбошиларнинг стилистик имкониятларидан фойдаланишга турлича ёндашадилар.

Бунда уларнинг ўзига хос ижод усули ифодаланган. Безелер романи дала госпитали ва

унинг атроф

-

ҳудудларини тасвирлаш билан чегараланган бўлса, Дитер Нолль романи

ҳаракат жойи тез

-

тез ўзгарувчан кенг манзараларни ташкил этади. “Вернер

Хольтнинг саргузаштлари” романи ҳаракат жойларини кўрсатувчи кундалик ҳаётни

тасвирловчи гапларнинг мавжудлиги билан изоҳланади. Ушбу романда янги

қаҳрамонларнинг тез

-

тез пайдо бўлиши уларнинг кириши билан боғлиқ бўлган

кундалик ҳаётни

ойдинлаштирувчи гаплардан фойдаланиш заруратини туғдиради.

“Қироллик боғида” романида бир таркибли гаплар алоҳида хатбошиларга

кўпроқ уларнинг аҳамиятини таъкидлаш учун ёки асар воқеа

-

ҳодисалари тасвирида

кескинлик

яратиш мақсадида жойлаштирилади. Масалан:

Todtenberg legte seine


background image

77

Zigarette in den Aschenbecher. Die schneewei

β

e Spitze brach ab, aber er achtete nicht

darauf. Er stand auf, reckte den kleinen Körper. Dann wurden seine Bewegungen weich,
gleitend, fast anmutig. Auf dieses Alleinsein hatte Todtenberg gewartet. Jetzt konnte er sich
ungestört dem Glük hingeben, einen au

β

erordentlichen, nie erträumten Schatz zu

betrachten. Dort war das Bild!

Ein Fragonard!
Ein echter Fragonard!
Das Bild stand, gegen die Wand gelehnt, auf einem rohrfeschlagenen

Kabinenkoffer… (1, 83).

Дитер

Нолль

бундай усулга мурожаат қилмайди. “Вернер Хольтнинг

саргузаштлари” асари учун бир таркибли гаплар “занжирлари” ёрдамида кенг статик

ва динамик манзараларнинг яратилиши хос, масалан: Grauer

Himmel, rieselnder Regen

Gefangene, Rücken an Rücken gelehnt, im Schlamm. Stille. Ein Posten jenseits des
Stacheldrahtes wischte sich das triefende Gesicht (6, 538).

Хатбошидаги бир таркибли гапларнинг “занжирлари” (кўпинча хатбоши бир

таркибли гаплардан иборат бўлади) Дитер Нолльнинг романида асосий ғояларни

яратиши учун хизмат қилади, масалан: Er ging die Allee entlang Schluβ

jetzt mit der

Selbstzerfleischung! Ich denk nicht dran, mich selbst fertigzumachen! Auf einen imaginären
Punkt schauen, dachte er, und vorwärts, marsch! (6, 330): Holt warf den Rucksack über die
Schulter. Der Stahlhelm klirrte gegen einen Stuhl. Auf einem imaginären Punkt schauen,
dort, über der Tür, und: vorwärts, marsch! (6, 343-344)

Юқорида қайд этилган битта хатбоши доирасидаги бир нечта нутқий

жиҳатнинг бирикувига мойиллиги “Вернер Хольтнинг саргузаштлари” романидаги

бир нечта бир таркибли гапларни ўз ичига олган хатбошларда янада яққол сезилади.

Турли ҳикоя баёнларига тегишли бўлган бир хил бир таркибли гаплар ўхшаш

бўлган

ҳолатлар кўп учрайди. Бундай “ўхшашлик” битта хатбоши ичида ҳам юзага келиши

мумкин, бироқ, гап кўпроқ бир

-

биридан узоқроқ

масофада жойлашган турли

хатбошилари ҳақида боради.

Синтактик

-

стилистик бирлик сифатида хатбошининг тузилмавий

-

семантик

хусусиятлари, биринчи навбатда, унинг таркибига кирувчи гапларнинг хусусусиятлари

билан боғлиқ. Бир таркибли гапларнинг ҳар хил турлари хатбошини ташкиллаштиришда

муҳим роль ўйнайди. Мазкур роль икки таркибли гапларда предикация актини ўзига хос

амалга оширилиши, ноёб тузилиши, гаплараро

алоқани ўрнатишда бутун таркиб билан

қатнашиши ҳамда матннинг умумий когерентлигини таъминлашда иштирок этувчи бир

таркибли гапларнинг махсус хусусиятларига боғлиқ.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:

1.

Сафаров Ш. О дискурсивно

-

прагматической природе директивных речевых

актов // Текст: структура и анализ.

-

М., 1989.

-

С. 142

-146.

2.

Яхшиев А.А. Синтактико

-

текстовая экспрессия как лингвистическая

категория (на материале немецкого языка)

.

Филология масалалари.

-

Тошкент:

УзДЖТУ, 2009, №3.

-

С

.54-58.

3. Dirven, Réne / Radden, Guenter. Semantische Syntax des Englischen. Wiesbaden:

Athendion, cop., 1997. -VII, 349 S.

4. Ehrlich K. Function and structure of written communication // Writing and its use.

An interdisciplinary handbook of international research. - V. 1. - Berlin, 1994. -P. 10 -32.

5. Haiman, John. Natural syntax : Iconicity and erosion. - Cambridge etc.: Cambridge

univ. press, 2005.-VIII, 385 p. : fig., tab. -(Cambridge studies in linguistics; V. 44).

6. Yaxshiyev A.A. Nemis tili og‘zaki nutqi tizimida frazeologik birliklarning

semantik-diskursiv maqomi. –Filol. fan. dok. …..diss. –Samarqand, 2021.-292 b.


background image

78

БАДИИЙ

АДАБИЁТЛАР:

1. Diggelmann Walter Matthias. Filippinis Garten. Roman. -Berlin: Verlag Volk und

Welt, 1981. -200 S.

2. Feuchtwanger Lion. Goya oder Der arge Weg der Erkenntnis. Roman. -Berlin und

Weimar: Aufbau-Verlag, 1971.-659 S.

3. Heine H. Gedichter. Bd. 3. -Berlin: Volk und Welt, 1993. -284 S.
4. Mann Thomas. Mario und der Zauberer. -Leipzig: Verlag Philipp Reclam jun.,

1966.-62 S.

5. Meinck Willi. Untergang der Jaguarkrieger. -Berlin: Der Kinderbuchverlag, 1968.

-333 S.

6. Noll D. Die Abenteuer des Werner Holt. I-II. Teile. -Berlin: Aufbau- Verlag,

1986.-548 S

7. Schreyer Wolfgang. Der Gelbe Hai. Abenteuerroman. -Berlin: Verlag Das Neue

Berlin, 1969.-318 S

8. Storm Theodor. Ein Doppelgänger. Novelle. -Rudolstadt: Greifenverlag zu

Rudolstadt, 1970.-97 S.

9.

Ашуров, Шахобиддин Саидович. "К ПРОБЛЕМЕ ТИПОЛОГИИ

СУБСТАНЦИАЛЬНЫХ СИНТАКСЕМ (НА ПРИМЕРЕ АНГЛИЙСКОГО И

УЗБЕКСКОГО ЯЗЫКОВ)." Ученый XXI века

2-5 (2016).

Библиографические ссылки

Diggelmann Walter Matthias. Filippinis Garten. Roman. -Berlin: Verlag Volk und Welt, 1981.-200 S.

Feuchtwanger Lion. Goya oder Der arge Weg der Erkenntnis. Roman. -Berlin und Weimar: Aufbau-Vcrlag, 1971.-659 S.

Heine H. Gcdichter. Bd. 3. -Berlin: Volk und Welt, 1993. -284 S.

Mann Thomas. Mario und dcr Zaubcrcr. -Leipzig: Verlag Philipp Rcclam jun., 1966.-62 S.

Meinck Willi. Untergang der Jaguarkrieger. -Berlin: Der Kinderbuchverlag, 1968. -333 s.

Noll D. Die Abenteuer des Werner Holt. 1-11. Teile. -Berlin: Aufbau- Verlag, 1986.-548 S

Schreyer Wolfgang. Der Gelbe Hai. Abenteuerroman. -Berlin: Verlag Das Neue Berlin, 1969.-318 S

Storm Theodor. Ein Doppelganger. Novelle. -Rudolstadt: Greifenverlag zu Rudolstadt, 1970.-97 S.

Ашуров, Шахобиддин Саидович. "К ПРОБЛЕМЕ ТИПОЛОГИИ СУБСТАНЦИАЛЬНЫХ СИНТАКСЕМ (НА ПРИМЕРЕ АНГЛИЙСКОГО И УЗБЕКСКОГО ЯЗЫКОВ)." Ученый XXI века 2-5 (2016).

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов