Авторы

  • Алишер Хушназаров
    Ветеринарный научно-исследовательский институт

Биография автора

  • Алишер Хушназаров, Ветеринарный научно-исследовательский институт
    Xushnazarov Alisher Xudoyberdi o'g'li 1993 yil Samarqand viloyati Narpay tumanida ziyoli oilada davallud topgan ma'lumoti oliy. 2016 yilda Samarqand qishloq xo'jalik institutinining Veterinariya fakultetini tugatgan. 2018 yilda Samarqand veterinariya meditsinasi institutining Parazitologiya ta'lim yo'nalishi bo'yicha magistraturani tamomlagan. Bir muddat O'zbekiston yoshlar ittifoqining SamVM instituti yetakchisi lavozimida faoliyat yuritgan. 2018-2021 o'quv yillarida Samarqand davlat veterinariya meditsinasi, chorvachilik va biotexnologiyalar universitetining tegishli kafedralarida assistent o'qituvchi lavozimida pedagogik faoliyatini olib borgan. 2021 yilada 03.00.06-zoologiya ixtissosligi bo'yicha Stajyor tadqiqotchilik bo'yicha tahsil olgan. 2021-2023 yillarda esa ushbu oliygohda ushbu ta'lim shefri bo'yicha (PhD) doktoranturani tugatgan. Bugungi kunda Respublikamizda jadal rivojlanib borayotgan Q/Xning kichik tarmog'i bo'lgan Quyonchilik yo'nalishida ilmiy izlanishlarini olib bormoqda. Veterinariya ilmiy tadqiqot-instituti Kichik ilmiy xodimi Alisher Xushnazarovning qishloq xo'jalik hayvonlarini asrash, saqlash, parvarishlash, ayrim kasalliklarini diagnostika qilish, davolash va ushbu tarmoqdagi mavjud muammo, kamchiliklarni bartaraf qilishga tegishli 2 ta O'quv uslubiy qo'lanma, 3 ta tavsiyanoma, 60 tadan ortiq maqola va tezislar muallifi.

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.monographs.107786

Ключевые слова:

Породы кроликов биологические особенности кроликов Пастереллез Миксоматоз Эймериоз Пассалуроз Псороптоз

Аннотация

Ушбу услубий қўлланма қуёнчилик тармоғи билан шуғулланадиган фермерлар ва шахсий хўжалик эгалари учун мўлжалланган бўлиб, қўлланмада қуёнларни асраш, озиқлантириш улар орасида кенг тарқалган инфекцион, инвазион ва ички юқумсиз касалликларни тавсифи, тарқалиши, даволаш ва олдини олишнинг самарали усуллари баён қилинган.

Мамлакатимизда кейинги йилларда қишлоқ хўжалиги соҳасида чорвачиликнинг муҳим тармоқларидан бири ҳисобланган қуёнчиликни ривожлантиришга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Бунинг учун махсус дастурлар ишлаб чиқилиб, тармоқ ривожи учун қатор қулайликлар яратилмоқда. Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлиги томонидан 2018 йил 12 декабрда тасдиқланган 859–сонли қарор билан Ўзбекистон наслли қуён етиштирувчилар ассоциацияси давлат рўйхатидан ўтказилганлиги ҳам мазкур йўналишдаги муҳим қадамлардан бири бўлди.

Жумладан, 2019 йил 31 октябр куни давлатимиз раҳбари бошчилигида бўлиб ўтган йиғилишда қуёнчиликни жадал ривожлантириш масаласи ҳам муҳокама этилиб, тегишли ташкилотлар зиммасига 2020 йил якунига қадар Республикамизда қуёнлар сонини 3 миллион бошга етказиш, унинг ички истеъмолини, экспорт кўламини кенгайтириш бўйича топшириқлар берилди. Бундан ташқари, ўтган йиллар давомида ассоциация томонидан Ўзбекистонда қуёнчиликни ривожлантириш концепцияси ишлаб чиқилди. Унга кўра, 2020–2024–йилларда Республикамизнинг барча ҳудудида қуёнчилик кластерларини йўлга қўйиш бўйича дастур шакллантирилди.

Ҳозирги даврда Республикамизда қуёнчилик тармоғи дастлабки ривожланиш босқичида бўлиб, ушбу даромадли тадбиркорлик билан шуғулланувчилар ҳам ҳали унчалик кўп эмас. Улар ҳам етарлича ахборотга ва кўникмага эга эмас. Демак, бу борада тарғибот–ташвиқот ишларини янада жадаллаштириб, қуёнчилик тармоғини саноатлашган даражага етказиши лозим.

Библиографические ссылки

А.Ғ.Ғафуров., Р.Б.Давлатов., Ў.И.Расулов. // Ветеринария протозоологияси (Ўқув қўлланма). Самарқанд–2013. 83–87 б.

Долимов Ш.З. // Томорқа хўжалигида қуёнчилик Тошкент–2008

Нурматов А.А. ва бошқалар // Хонадонларда кўп тармоқли фермер ҳамда бошқа тоифадаги хўжаликларда қуён боқиш. Тошкент 2017

Рузиев Р.И. ва бошқалар // Ёш қуёнбоқарлар учун услубий қўлланма. Тошкент 2017

Рўзиев Р.И. ва бошқалар // Томорқа ва ер эгалари учун куён боқиш бўйича ўқув–услубий қўлланма. Тошкент–2019

Холматов А.Х. 100 китоб тўплами // ҚУЁНЧИЛИК 81–китоб. Тошкент 2021.

Наиболее читаемые статьи этого автора (авторов)