Ilmiy ishlarga kirish uchun to'lov talab qilinadi - 100 000 UZS
To'lovni amalga oshirish uchun login bilan tizimga kiring.
Жамият учуп ёшлар ижтимоий-демографик гуруҳ сифатида ҳар доим алоҳида аҳамиятга эга бўлган. У ижтимоий муносабатларда моддий ва маънавий неъматларни ишлаб чиқаришда муҳим ўрин тутади. Ёшларнинг жамиятдаги мавқеи ва уларнинг жамият тараққиётидаги иштироки даражаси ҳам давлатга, ҳам ,ҳар бир ёшнинг ўз ҳаётий позициясига боғлиқ. Ёшлар объектив реал ва виртуал ижтимоий маконларни ўзгартиришнинг энг фаол субъектидир. Улар ўзларининг креатив ижодий қобилиятлари, ташаббус ва имкониятларидан фойдаланиб, янги жамоалар яратадилар, мавжудларини эса ўзгартирадилар. Еш авлодларга социологик ёндашувнинг ўзига хос хусусияти уни жамиятнинг бир қисми сифатида кўриб чиқишдан иборат. Социологлар ёш ва ёшлар гуруҳини ижтимоий ҳаёт фаолиятининг турли шаклларига жалб қилишнинг умумий ва барқарор усулларини ифодаловчи ҳаётнинг асосий жиҳатларини ўргапа дилар. Ешларни ўрганишда бу ёшларга оид ҳар қандай муаммони социологик ўрганиш фундаментал назарияга, фактик материални олиш, уни тушунтириш ва амалий мақсадларда қўллаш методологиясига фундаментал ёндашувларни белгилайдиган услубий асосларга таяниши кераклигини англатади. Ёшларнинг ҳар қандай тоифасиии, унинг ҳаёти ва фаолиятининг ҳар қандай жиҳатини ўрганиш «ёшлар» тушунчасини ва уларнинг мавжуд гуруҳларини (шаҳар, қишлоқ ёшлари, ўқувчи ёки талаба-ёшлар ва ҳ.к.) конкретлаштиришни, ўз-ўзини белгилаши ва ижтимоийлашуви концепцияларини қабул қилишни назарда тутади1. «Ёшлик» атамасининг пайдо бўлиши илмий-техник инқилоб, ишлаб чиқариш жараёиларининг мураккаблашуви, шунингдек, инсон ҳаётининг маълум бир даврини таълимга ажратиш зарурати билан боғлиқ бўлиб, ўтиш даври сифатида «ёшлик» деб таърифланган. Ешларга болаликнинг ижтимоий ролидан катталар дунёсига ўтиш жараёнида бўлган ўзига хос жамоа сифатида қаралади ва улар оилавий ҳамда оиладан ташқарида бўлган ижтимоийлашув ва мослашув, меъёрлар ва қадриягларни байналминаллаштириш, ижтимоий ва касбий орзу-тидаклар, роллар ва мақомларни яратишдан иборат бўлгап муҳим босқичдан ўтади2. XIX аср немис тадқиқотчиларининг ҳисоблашишича, ёшдар, бир томондан, мерос қилиб олинган фаолиятини давом эттиришади ва бошқа томондан, ўзларининг меҳнат фаолиятлари туфайли эски шароитларни шаклан ўзгартирадидар. Ёшларни маълум бир жамият томонидан яратилган ижтимоий-синфий тузилишга мувофиқ баҳолаб, «улғаядиган авлод» атамаси илмий муомалага киритилди. Олимларнинг фикрича, удғаядиган авлод барча синфларнипг бир қисмидир, чунки у ҳар бир ижтимоий гуруҳнинг ҳаётий фаолияти, унинг асосий эҳтиёжлари ва манфаатларига мувофиқ шаклланади, авлоддарнинг ўзаро боғлиқлиги ва узлу ксизлигипи таъминлайди3. XX аср бошларидан бошлаб, индивид ҳаётий фаолияти бир босқични ва нисбатан мустақил ижтимоий-демографик гуруҳни англатадиган «ёшлик» ва «ёшлар» тушунчалари чет эл фанида кенг тарқалди. Европалик ва америкалик социологлар ҳамда файласуфлар ёшларнинг ўзларига хос (оригинал) концепцияларини илгари сурдилар, миллий ёшлар сиёсатипи шакллантириш, ёшлар ҳаракатини ташкил этиш ва ислоҳотли ўзгартиришларга оид масалаларни ишлаб чиқдилар4. Шу ўринда ёшлар социологиясида ёшларни ижтимоий жиҳатдан ўрганувчи турли хилдаги хусусий концепциялар ва назарияларнинг ўртача даражасини тавсифловчи бир нечта тадқиқот йўналишларини ажратиб кўрсатамиз: - таркибий ва функционал (Т. Парсонс, Р. Мертон, Ш. Эйзенш-тадт, Ф. Малер ва бошқалар.), жамиятнинг ижтимоий тузилишидаги ёшларнинг ўрни ва ролини, мобильлик ва таълим муаммоларини ўрганиш; - маданиятшунослик (М. Мид, К. Мангейм, А. Щюц, П. Бергер, Т. Дукман, Т. Роззак, Ч. Рейч, Т. Джефферсон, Г. Джонс, Л.С. Выготский ва бошқалар.), қадриятлар ориентирини олиш ва ёшлар субмаданиятини ўрганиш; - ёшлар муҳитидаги хавфларни ўрганиш йўналиши (У. Нэйгел, К. Робертс, Э. Ферлонг, К. Эванс, Л. Джонсон, К. Уолас, С. Робинсон, Н. Грегсон ва бошқалар.); - ювенал (вояга етмаганлар) (Ф. Малер, В. Адамски, Л. Розенайр ва ҳ.к.), ёш шахснинг биоижгимоий камолоти, шаклланиши ва маънавий ривожланиши механизмларини, шунингдек, демографик гурух сифатида болалар, ўсмирлар ва ёшлардаги тегишли ўзгаришларни ўрганиш; - психоаналитик (К. Юнг, Э. Эриксон, Г.С. Холл, К. Гроос, И.С. Кон ва бошқалар.), шахснинг ривожланиши ва ижтимоийлашуви жараёнларини ўрганиш. Ҳозирги замон жамиятининг трансформацияси ёшларни инсоният тараққиёти жараёнида алоҳида роль ўйнайдиган ижтимоий тизимнинг ажралмас қисми сифатида кўриб чиқиш заруратига олиб келди. Ёш авлоднинг воқеликни ижтимоий куришдаги иштироки ижтимоий лашувнинг энг муҳим функциялари ёрдамида амалга оширилади. Ижтимоийлашув функцияси ёшлар ўзларининг ижтимоий ривожланишида жамиятнинг ижтимоий тузил ишига кирити лишили, яъни и жги мои й л а шу ви ни ан глата ди5. Ёшларни ўрганиш бўйича Ғарб дискурсида «ёшлик»ни асосий мавзуга айлантиргап youth studies фанлараро тадқиқот соҳаси шаклланди. Узок вақг давомида инглиз тилидаги ихтисослашган «Ёшлар» (Young) нашри фаолият юритди. Америкалик социолог Т. Парсонс ёшларнинг ижтимоий ҳаракатларини икки тартиб элементи - «норматив» ва «шарглар» элементлари ўртасидаги кескинлик ҳолати сифатида талқин қилди6. Ёшлар социологияси социологик билимларпинг тармоқларидан бири сифатида 1960-йиллардаги «ёшлар инқилоби» даврида шакллана бошлади, бу эса ёшлар муаммоларига, авлодлар тўқнашувига эътиборнинг ва ижтимоий узгаришларда ёшлар ролининг кучайишига олиб келди. Унинг мавзулар доирасига ёшларни ижтимоий ҳамжамият сифатида ўрганиш, ёш авлод ижтимоийлашуви ва тарбиясининг хусусиятларини тадқиқ қилиш, ижтимоий узлуксизлик жараёни ва ёшларнинг билим ва ҳаётий тажрибани кекса авлоддан мерос сифатида қабул қилиб олиш, ёшлар турмуш тарзининг ўзига хос хусусиятлари, уларнинг ҳаёт режаларини шакллантириш ва қадриятлар ориентирини олиш, йўналишлари, ижтимоий мобильлик, турли ёшлар гуруҳлари томонидан ижтимоий ролларни бажариш каби масалалар киради. Ёшлар муаммолари ҳам бутун жамият, унинг асосий хусусиятлари, таркибий ўзгаришлари контекстида ҳам алоҳида, яъни дифференциал шаклда ўрганилади ва ажралиб туради -ўзига хос хусусиятлар ва жиҳатларга эга бўлган махсус ижтимоий гуруҳ сифатида ҳам тадқиқ қилинади7. Иигирманчи асрнинг биринчи ўн йилликларида Чикаго университети «Социология» кафедраси* негизида ёшлар муаммоси Чикаго Социология мактаби олимлари томонидан синчковлик билан ўрганилди. Э. Берджесс, /1. Вирг, Ф.Г. Гиддингс, Ч.Х. Кули, Л.Ф. Уорд ва бошқа машҳур олимлар9 Чикаго шаҳрининг (АҚШ) ўзига хос муаммоларини ҳал қилиш учуй ёшлар гуруҳларини ўрганишни бошладилар, зеро, унинг аҳолиси қишлоқ муҳожирларидан таркиб топган бўлиб, мегашаҳар шароитларига мослашиш муаммоларига дуч келган эди. Социологлар оилавий тартибсизлик, девиант хулқ-агвор, бепарволик, вояга етмаганлар жинояти ва ҳоказо муаммоларга эътибор қаратдилар. Кўплаб эмпирик тадқиқотлар натижасида социологлар шаҳарнинг қишлоқ аҳолисининг турмуш тарзидан сезиларли даражада фарқ қиладиган ўзига хос турмуш тарзига эга эканлигини аниқладилар10. Чикаго мактабининг тадқиқотлари муҳожирларнинг этник келиб чиқиши муаммосини, америкалик ёшларнинг девиант хулқ-атвори муаммосини, шунингдек, ёшлар субмаданиятларининг ўзига хос хусусиятларипи ўрганишга қаратилган эди. Чикаго мактаби олимлари томонидан ёшлар муҳитини тадқиқ қилиш натижалари Бирмингем мактаби (Буюк Британия) фаолиятига таъсир кўрсатди. 1960-йилларда Бирмингем университети қошидаги замонавий Маданиятшунослик маркази (Centre for Contemporary Cultural Studies (СССБ)да социологик тадқиқотлар билан шугулланувчи С. Холл, Г. Тёрнер, Д. Хебердигер, R Хогарг ва бошқа олимлар ёшлар муҳитида содир бўлаётган жараёнларни тизимли таҳлил қилиб, ёшлар муаммоларининг табиатига алоҳида эътибор қаратдилар. Тадқиқотчилар «ёшлар» деб 13 ёшдан 20 ёшгача бўлган ёшларни ҳисоблашди. С. Холл йигирманчи асрдаги ёшлар муаммолари махсус турмуш тарзига интилишдан кўра, чуқурроқ ижтимоий асосга эга, деб ҳисоблаган. Ешларнинг радикал ҳаракатлари Ғарб жамиятининг ўзига хос жиннилиги, оммавий параноя, барча нарса ва ҳамма устидан ҳукмронлик қилишдек ўта қимматли гояси мафтункорлиги билан белгиланадиган касаллик аломатларига ижтимоий реакциядир”. Д. Хебердигернинг сўзларига кўра, ёшларда шаклланадиган ва кенг тарқаладиган ёшлар услублари (стиллари) ёшлар маданияти поргловчи кучининг заифлашишига олиб келадиган маданий маҳсулотларни ишлаб чиқариш ва тарғиб қилиш жараёнлари билан боглиқ. Жаҳон товар иқтисодиёти маданий рамзларни фойдали говарларга айлантирганда, маданиятнинг моҳияти ва мазмуни қадрсизланади12. Бирмингем мактаби вакиллари XX аср ўрталарида Ғарб ёшларининг ҳаракатлари авлодлар орасидаги тафовуг туфайли эмас, балки ижтимоий тузилишдаги қарама-қаршиликлар туфайли пайдо бўлган, деб ҳисоблашган. Расмий мафкура ва ҳукмрон маданиятнинг қиймат-семантик даражадаги гегемонлигига қаршилик кўрсатиш Ғарб мамлакатлари ёш авлоди норасмий ташкилотларининг стратегик вазифаси эди, аммо бундам қаршидик ҳаётнинг энг муҳим муаммоларини ҳал қила олмади13. Немис олимлари Г. Маркузе, Т. Адорно, М. Хоркхаймер, Ю. Хабермас, Э. Фромм ва бошқадар14 Франкфурт ижтимоий тадқиқотдар института (Франкфурт мактаби) вакиллари булиб, ёш авдодпинг бегоналашуви муаммолари билан шуғулданишди, бу жараённинг намоён будиши сабабдари ва турди шаклдарини ўрганишди. 1968 йилда дунёнинг турди мамдакатдарида будиб ўтган талабаларнинг норозилик ҳаракатлари ҳақидаги социологик тадқиқотдар уларнинг асарлари орасида энг машҳурлари эди. Г. Маркузе Ғарб цивилизацияси имманентлик даражасида табиатни бўйсупдириш билан ипсопнипг инсон устидан ҳукмронлигини кедтириб чиқаради, деб ҳисоблаган. Индустриал жамияти шароитида истеъмодчидар пойгасига киритидгап жамиятга нисбатан танқидий муносабат пасайгап ҳодда маънавий манипуляция объекти сифатида «бир удчовди шахе» нинг шакдданиши ушбу жараённинг натижасидир15. Т. Адорно Ғарбий Европа давдатдари онгпи ривожлаптиришпи талаб қидадиган барча юксак маданий қадриятдарни қашшоқ оммавий маданият стандартлари билан алмаштирмоқчи эканлигини кўрсатди. Кунгидочар ва истеъмод саноати, тунги кдубдар, раемди журнадлар ва бошқалар ёш авлодни маънавий мудоқотдан маҳрум бўлган, ҳозирги кунни қадрлай олмайдиган ёки кедажакни кўра олмайдиган «пода»га айдантиради. М. Хоркхаймернинг фикрича, вазифаси одамлар ва табиат устидан ҳукмронлик қилиш бўлган instrumental қиймат ягона восита бўлиб қодди16. М.Хоркхаймернинг ёрдамчиси бўлган Ф.Тенбрук назарий жиҳатдан ўсмирликнинг ўтиш даври табиатини тушунган ҳолда ёшларни субмаданий феномен деб билди. Унинг таъкидлашича, ёшларнинг жамиятдаги ижтимоий роллар асосий контурларини йўқотиши натижасида пайдо бўлган нодалиллиги (ўзига бўлган шубҳаси) аввалгидек вақтинчалик ёшлик ҳодисаси эмас, балки у му мий ҳодисага айланди17. Ешларнинг социологик таърифига турли ёндашувлар XX аср давомида ҳам ривожланди. Л.С. Виготский, Э. Клапаред, С. Холл, В. Штерн ва б.18 ёшларнинг хулқ-атвори детерминациям ва уларнинг онгига хос хусусиятларни асосан ички биологик омиллар билан аниқлашга интилдилар. В.Н. Боряз, В.А. Луков, И.М. Слепенков19 ёшларни «ижтимоийлашув босқичидан ўтган, у мумий таълим, касбий ва маданий функцияларни ўзлаштираётган (етуклик даврида эса ўзлаштирган) ва жамият томонидан тайёрланган ижтимоий ролларни ўзлаштириш ва уларни бажариш учун тайёрланадиган одамлар авлоди» деб таърифладилар20. И. Кон, Л. Розенмайр, Ф. Филиппов, Г. Шелски, С. Эйзенштадт21 ва бошқалар ёшларнинг ижтимоий моҳиятини унинг ёшга караб белгиланадиган ижтимоий тузилишдаги ўзига хос позициям билан боғлиқ деб ҳисобладилар22. Социолог И.С. Коп ёшларни ёши, ижтимоий мавқе хусусиятлари ва иккаласи туфайли ижтимоий-психологик хусусиятларнинг комбинацияси асосида ажралиб турадиган ижтимоий-демографик гуруҳ сифатида таърифлайди23. Олимлар В.Т. Лисовский, С.Н. Иконникова, В.Н. Лупандин, А.И. Ковалева, В.А. Луков ва бошқаларга кўра, ёшлик моҳиятан утиш, катталар ролларини бажаришга тайёргарлик каби хусусиятлар билан таърифла на диган оралиқ босқичдир24. И. Кон дефипициясига кура, ёшлар ижтимоий тузил ишдаги мавдеи ва фаолиятининг ўзига хос хусусиятлари, дунёқараши, қизиқиш ва эҳтиёжларининг ноёблиги, ижтимоий муносабатларнинг хилма-хилдигига жало этилиши билан ажралиб турадиган махсус ижтимоий-демографик гуруҳ сифатида тавсифланади25. Ёшлар - бу маълум ёш чегараларига ва шу муносабат билан уз ижтимоий-психологик хусусиятларига эга бўлгап ижтимоий гуруҳ. Бошқа ижтимоий гуруҳлардан фарқли ўлароқ, ёшлар ўзларининг ижтимоий мавқеи ва ўзига хос фукциялари, ста! 1дартдаштири л маган ижтимоий-ма даний хатти-ҳаракатлари ва ижтимоийлашув жараёнининг хусусиятлари билан ажралиб туради26. Муайян тарихий шароитларга караб, ёшларнинг ёш мезонлари 13-16 ёшдан 29-30 ёшгача ўзгариб туриши мумкип27. СО. Елишев ёшларни шаклланиш ва ижтимоий етукликка эришиш босқичида бўлган, яъни асосий ижтимоий роль ва функцияларни ўзлаштириш, ҳаёт йўлини танлаш, ўз тақдирини ўзи белгилаш, ўз-ўзини, қадрият позициялари, манфаатлари, дунёдаги ўрнини англаш жараёнидаги 14 ёшдан 30 ёшгача бўлган ижтимоий-демографик гуруҳ сифатида бел ги лайд и28. Ёшлар аҳолипинг энг заиф, ҳимоясиз тоифаларидан бири бўлиб, у жамият ҳаётининг турли субъектлари томонидан манипулятив таъсир ўтказиш учуй жозибали объект бўлиб хизмат қилади29. Социолог ва педагог А.Н. Тесленко ёшларни ўзига хос турмуш тарзи, хулқ-атвор услуби, маданий меъёрлар ва қадриятларга эга булган ёш чегаралари (пасткиси - 13-15 ёш, юқориси - 29-30 ёш) билан чекланган махсус ижтимоий-демографик гуруҳ деб билади. Олим жамият ва ёшлар ўртасидаги кенг кўламли муносабатларда ёш авлодни тизимли фанлараро тадқиқ қилишнинг интегратив йўналишига асосланган янги илмий парадигма - ювенология, яъни вояга етмаганлар тадқиқотларини яратиш ва ривожлантириш омилларини кўриб чиқади30. XX асрнинг 60-йилларида «ёшлар инқилоблари» фонида тадқиқотчиларнинг ёшлар муаммолари, авлодлараро низолар ва ижтимоий ўзгаришларда ёшларнинг ролига оид масалаларга эътибор каратган ёшлар социологиясининг социологик билимларнинг алоҳида мустақил соҳасига бўлиниши кузатилди31. Ёшлар тадқиқот стратегияларидаги парадигма ўзгариши янги тадқиқот йўналишларининг пайдо бўлишига олиб келди.
Ilmiy ishlarga kirish uchun to'lov talab qilinadi - 100 000 UZS
To'lovni amalga oshirish uchun login bilan tizimga kiring.
Жамият учуп ёшлар ижтимоий-демографик гуруҳ сифатида ҳар доим алоҳида аҳамиятга эга бўлган. У ижтимоий муносабатларда моддий ва маънавий неъматларни ишлаб чиқаришда муҳим ўрин тутади. Ёшларнинг жамиятдаги мавқеи ва уларнинг жамият тараққиётидаги иштироки даражаси ҳам давлатга, ҳам ,ҳар бир ёшнинг ўз ҳаётий позициясига боғлиқ. Ёшлар объектив реал ва виртуал ижтимоий маконларни ўзгартиришнинг энг фаол субъектидир. Улар ўзларининг креатив ижодий қобилиятлари, ташаббус ва имкониятларидан фойдаланиб, янги жамоалар яратадилар, мавжудларини эса ўзгартирадилар. Еш авлодларга социологик ёндашувнинг ўзига хос хусусияти уни жамиятнинг бир қисми сифатида кўриб чиқишдан иборат. Социологлар ёш ва ёшлар гуруҳини ижтимоий ҳаёт фаолиятининг турли шаклларига жалб қилишнинг умумий ва барқарор усулларини ифодаловчи ҳаётнинг асосий жиҳатларини ўргапа дилар. Ешларни ўрганишда бу ёшларга оид ҳар қандай муаммони социологик ўрганиш фундаментал назарияга, фактик материални олиш, уни тушунтириш ва амалий мақсадларда қўллаш методологиясига фундаментал ёндашувларни белгилайдиган услубий асосларга таяниши кераклигини англатади. Ёшларнинг ҳар қандай тоифасиии, унинг ҳаёти ва фаолиятининг ҳар қандай жиҳатини ўрганиш «ёшлар» тушунчасини ва уларнинг мавжуд гуруҳларини (шаҳар, қишлоқ ёшлари, ўқувчи ёки талаба-ёшлар ва ҳ.к.) конкретлаштиришни, ўз-ўзини белгилаши ва ижтимоийлашуви концепцияларини қабул қилишни назарда тутади1. «Ёшлик» атамасининг пайдо бўлиши илмий-техник инқилоб, ишлаб чиқариш жараёиларининг мураккаблашуви, шунингдек, инсон ҳаётининг маълум бир даврини таълимга ажратиш зарурати билан боғлиқ бўлиб, ўтиш даври сифатида «ёшлик» деб таърифланган. Ешларга болаликнинг ижтимоий ролидан катталар дунёсига ўтиш жараёнида бўлган ўзига хос жамоа сифатида қаралади ва улар оилавий ҳамда оиладан ташқарида бўлган ижтимоийлашув ва мослашув, меъёрлар ва қадриягларни байналминаллаштириш, ижтимоий ва касбий орзу-тидаклар, роллар ва мақомларни яратишдан иборат бўлгап муҳим босқичдан ўтади2. XIX аср немис тадқиқотчиларининг ҳисоблашишича, ёшдар, бир томондан, мерос қилиб олинган фаолиятини давом эттиришади ва бошқа томондан, ўзларининг меҳнат фаолиятлари туфайли эски шароитларни шаклан ўзгартирадидар. Ёшларни маълум бир жамият томонидан яратилган ижтимоий-синфий тузилишга мувофиқ баҳолаб, «улғаядиган авлод» атамаси илмий муомалага киритилди. Олимларнинг фикрича, удғаядиган авлод барча синфларнипг бир қисмидир, чунки у ҳар бир ижтимоий гуруҳнинг ҳаётий фаолияти, унинг асосий эҳтиёжлари ва манфаатларига мувофиқ шаклланади, авлоддарнинг ўзаро боғлиқлиги ва узлу ксизлигипи таъминлайди3. XX аср бошларидан бошлаб, индивид ҳаётий фаолияти бир босқични ва нисбатан мустақил ижтимоий-демографик гуруҳни англатадиган «ёшлик» ва «ёшлар» тушунчалари чет эл фанида кенг тарқалди. Европалик ва америкалик социологлар ҳамда файласуфлар ёшларнинг ўзларига хос (оригинал) концепцияларини илгари сурдилар, миллий ёшлар сиёсатипи шакллантириш, ёшлар ҳаракатини ташкил этиш ва ислоҳотли ўзгартиришларга оид масалаларни ишлаб чиқдилар4. Шу ўринда ёшлар социологиясида ёшларни ижтимоий жиҳатдан ўрганувчи турли хилдаги хусусий концепциялар ва назарияларнинг ўртача даражасини тавсифловчи бир нечта тадқиқот йўналишларини ажратиб кўрсатамиз: - таркибий ва функционал (Т. Парсонс, Р. Мертон, Ш. Эйзенш-тадт, Ф. Малер ва бошқалар.), жамиятнинг ижтимоий тузилишидаги ёшларнинг ўрни ва ролини, мобильлик ва таълим муаммоларини ўрганиш; - маданиятшунослик (М. Мид, К. Мангейм, А. Щюц, П. Бергер, Т. Дукман, Т. Роззак, Ч. Рейч, Т. Джефферсон, Г. Джонс, Л.С. Выготский ва бошқалар.), қадриятлар ориентирини олиш ва ёшлар субмаданиятини ўрганиш; - ёшлар муҳитидаги хавфларни ўрганиш йўналиши (У. Нэйгел, К. Робертс, Э. Ферлонг, К. Эванс, Л. Джонсон, К. Уолас, С. Робинсон, Н. Грегсон ва бошқалар.); - ювенал (вояга етмаганлар) (Ф. Малер, В. Адамски, Л. Розенайр ва ҳ.к.), ёш шахснинг биоижгимоий камолоти, шаклланиши ва маънавий ривожланиши механизмларини, шунингдек, демографик гурух сифатида болалар, ўсмирлар ва ёшлардаги тегишли ўзгаришларни ўрганиш; - психоаналитик (К. Юнг, Э. Эриксон, Г.С. Холл, К. Гроос, И.С. Кон ва бошқалар.), шахснинг ривожланиши ва ижтимоийлашуви жараёнларини ўрганиш. Ҳозирги замон жамиятининг трансформацияси ёшларни инсоният тараққиёти жараёнида алоҳида роль ўйнайдиган ижтимоий тизимнинг ажралмас қисми сифатида кўриб чиқиш заруратига олиб келди. Ёш авлоднинг воқеликни ижтимоий куришдаги иштироки ижтимоий лашувнинг энг муҳим функциялари ёрдамида амалга оширилади. Ижтимоийлашув функцияси ёшлар ўзларининг ижтимоий ривожланишида жамиятнинг ижтимоий тузил ишига кирити лишили, яъни и жги мои й л а шу ви ни ан глата ди5. Ёшларни ўрганиш бўйича Ғарб дискурсида «ёшлик»ни асосий мавзуга айлантиргап youth studies фанлараро тадқиқот соҳаси шаклланди. Узок вақг давомида инглиз тилидаги ихтисослашган «Ёшлар» (Young) нашри фаолият юритди. Америкалик социолог Т. Парсонс ёшларнинг ижтимоий ҳаракатларини икки тартиб элементи - «норматив» ва «шарглар» элементлари ўртасидаги кескинлик ҳолати сифатида талқин қилди6. Ёшлар социологияси социологик билимларпинг тармоқларидан бири сифатида 1960-йиллардаги «ёшлар инқилоби» даврида шакллана бошлади, бу эса ёшлар муаммоларига, авлодлар тўқнашувига эътиборнинг ва ижтимоий узгаришларда ёшлар ролининг кучайишига олиб келди. Унинг мавзулар доирасига ёшларни ижтимоий ҳамжамият сифатида ўрганиш, ёш авлод ижтимоийлашуви ва тарбиясининг хусусиятларини тадқиқ қилиш, ижтимоий узлуксизлик жараёни ва ёшларнинг билим ва ҳаётий тажрибани кекса авлоддан мерос сифатида қабул қилиб олиш, ёшлар турмуш тарзининг ўзига хос хусусиятлари, уларнинг ҳаёт режаларини шакллантириш ва қадриятлар ориентирини олиш, йўналишлари, ижтимоий мобильлик, турли ёшлар гуруҳлари томонидан ижтимоий ролларни бажариш каби масалалар киради. Ёшлар муаммолари ҳам бутун жамият, унинг асосий хусусиятлари, таркибий ўзгаришлари контекстида ҳам алоҳида, яъни дифференциал шаклда ўрганилади ва ажралиб туради -ўзига хос хусусиятлар ва жиҳатларга эга бўлган махсус ижтимоий гуруҳ сифатида ҳам тадқиқ қилинади7. Иигирманчи асрнинг биринчи ўн йилликларида Чикаго университети «Социология» кафедраси* негизида ёшлар муаммоси Чикаго Социология мактаби олимлари томонидан синчковлик билан ўрганилди. Э. Берджесс, /1. Вирг, Ф.Г. Гиддингс, Ч.Х. Кули, Л.Ф. Уорд ва бошқа машҳур олимлар9 Чикаго шаҳрининг (АҚШ) ўзига хос муаммоларини ҳал қилиш учуй ёшлар гуруҳларини ўрганишни бошладилар, зеро, унинг аҳолиси қишлоқ муҳожирларидан таркиб топган бўлиб, мегашаҳар шароитларига мослашиш муаммоларига дуч келган эди. Социологлар оилавий тартибсизлик, девиант хулқ-агвор, бепарволик, вояга етмаганлар жинояти ва ҳоказо муаммоларга эътибор қаратдилар. Кўплаб эмпирик тадқиқотлар натижасида социологлар шаҳарнинг қишлоқ аҳолисининг турмуш тарзидан сезиларли даражада фарқ қиладиган ўзига хос турмуш тарзига эга эканлигини аниқладилар10. Чикаго мактабининг тадқиқотлари муҳожирларнинг этник келиб чиқиши муаммосини, америкалик ёшларнинг девиант хулқ-атвори муаммосини, шунингдек, ёшлар субмаданиятларининг ўзига хос хусусиятларипи ўрганишга қаратилган эди. Чикаго мактаби олимлари томонидан ёшлар муҳитини тадқиқ қилиш натижалари Бирмингем мактаби (Буюк Британия) фаолиятига таъсир кўрсатди. 1960-йилларда Бирмингем университети қошидаги замонавий Маданиятшунослик маркази (Centre for Contemporary Cultural Studies (СССБ)да социологик тадқиқотлар билан шугулланувчи С. Холл, Г. Тёрнер, Д. Хебердигер, R Хогарг ва бошқа олимлар ёшлар муҳитида содир бўлаётган жараёнларни тизимли таҳлил қилиб, ёшлар муаммоларининг табиатига алоҳида эътибор қаратдилар. Тадқиқотчилар «ёшлар» деб 13 ёшдан 20 ёшгача бўлган ёшларни ҳисоблашди. С. Холл йигирманчи асрдаги ёшлар муаммолари махсус турмуш тарзига интилишдан кўра, чуқурроқ ижтимоий асосга эга, деб ҳисоблаган. Ешларнинг радикал ҳаракатлари Ғарб жамиятининг ўзига хос жиннилиги, оммавий параноя, барча нарса ва ҳамма устидан ҳукмронлик қилишдек ўта қимматли гояси мафтункорлиги билан белгиланадиган касаллик аломатларига ижтимоий реакциядир”. Д. Хебердигернинг сўзларига кўра, ёшларда шаклланадиган ва кенг тарқаладиган ёшлар услублари (стиллари) ёшлар маданияти поргловчи кучининг заифлашишига олиб келадиган маданий маҳсулотларни ишлаб чиқариш ва тарғиб қилиш жараёнлари билан боглиқ. Жаҳон товар иқтисодиёти маданий рамзларни фойдали говарларга айлантирганда, маданиятнинг моҳияти ва мазмуни қадрсизланади12. Бирмингем мактаби вакиллари XX аср ўрталарида Ғарб ёшларининг ҳаракатлари авлодлар орасидаги тафовуг туфайли эмас, балки ижтимоий тузилишдаги қарама-қаршиликлар туфайли пайдо бўлган, деб ҳисоблашган. Расмий мафкура ва ҳукмрон маданиятнинг қиймат-семантик даражадаги гегемонлигига қаршилик кўрсатиш Ғарб мамлакатлари ёш авлоди норасмий ташкилотларининг стратегик вазифаси эди, аммо бундам қаршидик ҳаётнинг энг муҳим муаммоларини ҳал қила олмади13. Немис олимлари Г. Маркузе, Т. Адорно, М. Хоркхаймер, Ю. Хабермас, Э. Фромм ва бошқадар14 Франкфурт ижтимоий тадқиқотдар института (Франкфурт мактаби) вакиллари булиб, ёш авдодпинг бегоналашуви муаммолари билан шуғулданишди, бу жараённинг намоён будиши сабабдари ва турди шаклдарини ўрганишди. 1968 йилда дунёнинг турди мамдакатдарида будиб ўтган талабаларнинг норозилик ҳаракатлари ҳақидаги социологик тадқиқотдар уларнинг асарлари орасида энг машҳурлари эди. Г. Маркузе Ғарб цивилизацияси имманентлик даражасида табиатни бўйсупдириш билан ипсопнипг инсон устидан ҳукмронлигини кедтириб чиқаради, деб ҳисоблаган. Индустриал жамияти шароитида истеъмодчидар пойгасига киритидгап жамиятга нисбатан танқидий муносабат пасайгап ҳодда маънавий манипуляция объекти сифатида «бир удчовди шахе» нинг шакдданиши ушбу жараённинг натижасидир15. Т. Адорно Ғарбий Европа давдатдари онгпи ривожлаптиришпи талаб қидадиган барча юксак маданий қадриятдарни қашшоқ оммавий маданият стандартлари билан алмаштирмоқчи эканлигини кўрсатди. Кунгидочар ва истеъмод саноати, тунги кдубдар, раемди журнадлар ва бошқалар ёш авлодни маънавий мудоқотдан маҳрум бўлган, ҳозирги кунни қадрлай олмайдиган ёки кедажакни кўра олмайдиган «пода»га айдантиради. М. Хоркхаймернинг фикрича, вазифаси одамлар ва табиат устидан ҳукмронлик қилиш бўлган instrumental қиймат ягона восита бўлиб қодди16. М.Хоркхаймернинг ёрдамчиси бўлган Ф.Тенбрук назарий жиҳатдан ўсмирликнинг ўтиш даври табиатини тушунган ҳолда ёшларни субмаданий феномен деб билди. Унинг таъкидлашича, ёшларнинг жамиятдаги ижтимоий роллар асосий контурларини йўқотиши натижасида пайдо бўлган нодалиллиги (ўзига бўлган шубҳаси) аввалгидек вақтинчалик ёшлик ҳодисаси эмас, балки у му мий ҳодисага айланди17. Ешларнинг социологик таърифига турли ёндашувлар XX аср давомида ҳам ривожланди. Л.С. Виготский, Э. Клапаред, С. Холл, В. Штерн ва б.18 ёшларнинг хулқ-атвори детерминациям ва уларнинг онгига хос хусусиятларни асосан ички биологик омиллар билан аниқлашга интилдилар. В.Н. Боряз, В.А. Луков, И.М. Слепенков19 ёшларни «ижтимоийлашув босқичидан ўтган, у мумий таълим, касбий ва маданий функцияларни ўзлаштираётган (етуклик даврида эса ўзлаштирган) ва жамият томонидан тайёрланган ижтимоий ролларни ўзлаштириш ва уларни бажариш учун тайёрланадиган одамлар авлоди» деб таърифладилар20. И. Кон, Л. Розенмайр, Ф. Филиппов, Г. Шелски, С. Эйзенштадт21 ва бошқалар ёшларнинг ижтимоий моҳиятини унинг ёшга караб белгиланадиган ижтимоий тузилишдаги ўзига хос позициям билан боғлиқ деб ҳисобладилар22. Социолог И.С. Коп ёшларни ёши, ижтимоий мавқе хусусиятлари ва иккаласи туфайли ижтимоий-психологик хусусиятларнинг комбинацияси асосида ажралиб турадиган ижтимоий-демографик гуруҳ сифатида таърифлайди23. Олимлар В.Т. Лисовский, С.Н. Иконникова, В.Н. Лупандин, А.И. Ковалева, В.А. Луков ва бошқаларга кўра, ёшлик моҳиятан утиш, катталар ролларини бажаришга тайёргарлик каби хусусиятлар билан таърифла на диган оралиқ босқичдир24. И. Кон дефипициясига кура, ёшлар ижтимоий тузил ишдаги мавдеи ва фаолиятининг ўзига хос хусусиятлари, дунёқараши, қизиқиш ва эҳтиёжларининг ноёблиги, ижтимоий муносабатларнинг хилма-хилдигига жало этилиши билан ажралиб турадиган махсус ижтимоий-демографик гуруҳ сифатида тавсифланади25. Ёшлар - бу маълум ёш чегараларига ва шу муносабат билан уз ижтимоий-психологик хусусиятларига эга бўлгап ижтимоий гуруҳ. Бошқа ижтимоий гуруҳлардан фарқли ўлароқ, ёшлар ўзларининг ижтимоий мавқеи ва ўзига хос фукциялари, ста! 1дартдаштири л маган ижтимоий-ма даний хатти-ҳаракатлари ва ижтимоийлашув жараёнининг хусусиятлари билан ажралиб туради26. Муайян тарихий шароитларга караб, ёшларнинг ёш мезонлари 13-16 ёшдан 29-30 ёшгача ўзгариб туриши мумкип27. СО. Елишев ёшларни шаклланиш ва ижтимоий етукликка эришиш босқичида бўлган, яъни асосий ижтимоий роль ва функцияларни ўзлаштириш, ҳаёт йўлини танлаш, ўз тақдирини ўзи белгилаш, ўз-ўзини, қадрият позициялари, манфаатлари, дунёдаги ўрнини англаш жараёнидаги 14 ёшдан 30 ёшгача бўлган ижтимоий-демографик гуруҳ сифатида бел ги лайд и28. Ёшлар аҳолипинг энг заиф, ҳимоясиз тоифаларидан бири бўлиб, у жамият ҳаётининг турли субъектлари томонидан манипулятив таъсир ўтказиш учуй жозибали объект бўлиб хизмат қилади29. Социолог ва педагог А.Н. Тесленко ёшларни ўзига хос турмуш тарзи, хулқ-атвор услуби, маданий меъёрлар ва қадриятларга эга булган ёш чегаралари (пасткиси - 13-15 ёш, юқориси - 29-30 ёш) билан чекланган махсус ижтимоий-демографик гуруҳ деб билади. Олим жамият ва ёшлар ўртасидаги кенг кўламли муносабатларда ёш авлодни тизимли фанлараро тадқиқ қилишнинг интегратив йўналишига асосланган янги илмий парадигма - ювенология, яъни вояга етмаганлар тадқиқотларини яратиш ва ривожлантириш омилларини кўриб чиқади30. XX асрнинг 60-йилларида «ёшлар инқилоблари» фонида тадқиқотчиларнинг ёшлар муаммолари, авлодлараро низолар ва ижтимоий ўзгаришларда ёшларнинг ролига оид масалаларга эътибор каратган ёшлар социологиясининг социологик билимларнинг алоҳида мустақил соҳасига бўлиниши кузатилди31. Ёшлар тадқиқот стратегияларидаги парадигма ўзгариши янги тадқиқот йўналишларининг пайдо бўлишига олиб келди.
Ilmiy ishlarga kirish uchun to'lov talab qilinadi - 100 000 UZS
To'lovni amalga oshirish uchun login bilan tizimga kiring.
Ўзбекистон Республикасининг Конституциям: 2023-йил 30-апрелда бўлиб ўтган Ўзбекистон Республикасининг Ўзбекистон Республикаси референдумида умумхалқ овоз бериш орқали қабул қилинган // Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси, 05.01.2023 й., 23.03.837-сон. /0241.
Бола ҳуқуқларининг кафолатлари тўғрисида: Ўзбекистон Республикасининг 01.07.2008 йилдаги ЎРҚ-139-сонли Қонуни // Ўзбекистон Республикаси Қонун ҳужжатлари тўплами, 2008 й., 1-2-сон, м. 2009 йил, 1-сон, 52-модда. 554; 2016 йил, 52-сон, 597 модда; Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси, 04/12/2023 й., № 03/23/829/0208
Ёшларга оид давлат сиёсати тўғрисида: Ўзбекистон Республикасининг 2016-йил 14-сентабрдаги Қонуни. ЎРҚ-406-сон Z/Ўзбекистон Республикаси Қонун ҳужжатлари тўплами, 2016 й., 37-сон, кўч. 426; 2017 йил, 24-сон, 487 модда; Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси, 26.01.2022 й„ № 22.03.747/0064
Болаларни соғлиғига зарар етказувчи ахборотдан ҳимоя қилиш тўғрисида: Ўзбекистон Республикасининг 08.09.2017 й. ЎРҚ-444-сон Н Ўзбекистон Республикаси Қонун ҳужжатлари тўплами, 2017 й., 37-сон, кўч. 976; Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси, 11.09.2019 й.» № 03/19/566/3734; 26.01.2022 й., № 03/22/747/0064; 12.04.2023 й., № 03/23/829/0208.-’
Ахборотлаштириш тўғрисида: Ўзбекистон Республикасининг 2003 йил 11 декабрдаги 560-П-сонли Қонуни // Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Ахборотномаси, 2004 йил, 1-2-сон, 10-модда; Ўзбекистон Республикаси Қонун ҳужжатлари тўплами, 2014 йил, 36-сон, 452 модда; Миллий қонун ҳужжатлари маълумотлар базаси, 30.03.2021 й.» № 03/21/679/0256
Ўзбекистон Республикасида ёшларга оид давлат сиёсатини тубдан ислоҳ қилиш ва янги босқичга кўтариш чора-тадбирлари тўғрисида: Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020-йил 30-июндаги ПФ-6017-сон Фармони. http://www.uzdon.uz/ru/content/interactive/incoterms/
Болаларни уларнинг соглигига зарар етказувчи ахборотдан ҳимоя қилиш тўғрисида"ги Ўзбекистон Республикаси қонунини амалга ошириш чора-тадбирлари тўғрисида: Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2018 йил 22 октябрдаги 848-сон қарори И Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси, 23.10.2018 й., № 09/18/848/2083; 16.01.2019 й., № 09/19/34/2486, 04.06.2019 й., № 09/19/457/3235
Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида: Ўзбекистон Республикаси Президентининг 02.07.2017 йилдаги ПФ-4947-сон Фармони. https://lex.uz/docs/3107042
2022-2026-йилларда Янги Ўзбекистонни ривожлантириш стратегияси тўғрисида: Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2022-йил 28-январдаги қарори. УП-60 рақами. https://lex.uz/docs/5841077
Бола ҳуқуқлари тўғрисидаги конвенция // Бош Ассамблеянинг 1989 йил 20 ноябрдаги 44/25 резолюцияси билан қабул қилинган. (Электрон ресурс]. - Кириш режими: https://www.un.org/ru/documents/decl_conv/ conventions/childcon.shtml
BMTning Yoshlar strategiyasi: Yoshlar 2030. Yoshlar bilan ishlash va yoshlar uchun. BMT, 2018. [Elektron resurs]. - Kirish rejimi: https://www.un.org/ youthenvoy/wp-content/uploads/2014/09/WEBR-UN-Youth-Strategy_Booklet_-Russian-for-WEB.pdf
0‘zbekiston yoshlari: muammolar va istiqbollar: BMT Bolalar jamg’armasining (YUNISEF) Ozbekistondagi vakolatxonasi hisoboti, 2020 yil. - Kirish rejimi: https://www.unicef.org/uzbekistan/node/1431
Global Axborot Jamiyatining Okinava Xartiyasi 2000 yil 21 iyul. - Kirish rejimi: URL:http://www.kremlin.ru/supplement/3170
Абдуазимов О.У. Ахборотлашган жамиятда жамоатчилик фикри мониторингини таъминлашда оммавий коммуникациялар социологиясининг ўрни (Ўзбекистон оммавий ахборот воситаларининг 2001-2016 йиллардаги материаллари мисолида): социология фан. фан докт... дис.: 10.00.09 - Тошкент, 2017. - 311 б.
Абдуллаев И.З. Информационное общество и глобализация: Критика неолиберальной концепции. - Ташкент: «Фан ва технология», 2006.
Акаев Д. В. Интернет-сообщества: место и роль в политическом процессе социума: дис. ... кандидата социологических наук: 23.00.02. -Поволжская академия государственной службы имени П А Столыпина, 2009. - 190 с.
Алмонд Г. Гражданская культура и стабильность демократии / Г Алмонд, С. Верба. [Электронный ресурс] И Полис. Политические исследования. - 1992. - №4. - С. 122-134. Режим доступа: https://www.civisbook.ru/ files/File/1992-4-Almond_Verba.pdf
Аналитическая записка «Модель современной благополучной семьи в Узбекистане» по результатам социологических опросов 800 семей в регионах Узбекистана. Научно-практический исследовательский центр «Оила». 2018г.
Антоненко А.А. Интернет-зависимость подростков от компьютерных игр и онлайн-общения: клинико-психологические особенности и профилактика: автореф. дис. ... канд. психол. наук: 19.00.04. - Москва, 2014. - 20 с.
Асеева О.В. Виртуализация социальной активности молодежи в сетевых сообществах: дис. ... канд. соц. наук: 22.00.04 / Асеева Ольга Владимировна; НИУ БелГУ. - Белгород, 2015. - 176 с.
Астахова Л.В. Критическое мышление как средство обеспечения информационно-психологической безопасности личности / Л.В. Астахова, Т.В. Харлампьева. - М.: РАН, 2009. - 141с.
Балагозинова А. Кризис четверти жизни: что тревожит молодых людей? И STEPPE - 2020. - Режим доступа: https://the-steppe.com/razvitie/krizis-chetverti-zhizni-chto-trevozhit-molodyh-lyudey
Безбогова М.С. Социальные сети как фактор формирования социальных установок современной молодежи: автореф. дис. ... канд. психол. наук: 19.00.05. - Москва: Государственный университет управления, 2017. - 26 с.
Бекмуродов М.Б. Ўзбекистон Миллий Стратегияси мамлакатнинг ривожланган давлатлар қаторидан жой эгаллашига замин яратади / М.Б.Бекмуродов, Қ. Қуронбоев. - Т.: O'zbekiston. - 66 б.
Бекназарова С.С. Влияние интернета и социальных сетей на молодежь / С. С. Бекназарова // Современное состояние медиаобразования в России в контексте мировых тенденций: Материалы IV Международной научной конференции, Таганрог-Екатеринбург, 14 октября 2022 года / Под научной редакцией Н.А. Симбирцевой, И.В. Челышевой. - Екатеринбург: Уральский государственный педагогический университет, 2022. - С. 18-22.
Бекназарова С.С. Влияние Интернета и социальных сетей на молодежь (по результатам проведенного социального опроса среди родителей старших классов) / С.С. Бекназарова, Х.К. Абдуллаева И Предупреждение и преодоление дезадаптации несовершеннолетних -центральная проблема социальной педагогики: Сборник материалов IV Всероссийской научно-практической онлайн-конференции, Таганрог, 07 апреля 2023 года. - Ростов-на-Дону: Ростовский государственный экономический университет "РИНХ", 2023.
Белоножко П.П. Анализ образовательных данных: направления и перспективы применения / П. П. Белоножко, А. П. Карпенко, Д. А. Храмов И Интернет-журнал Науковедение. - 2017. - Т. 9, № 4. - С. 57.
Белый О.И. Определение понятия «Молодежь» И Теория и практика общественного развития. - 2012. - №12. - С. 156-158.
Благополучие детей в цифровую эпоху: докл. к XX Апр. междунар. науч, конф, по проблемам развития экономики и общества, Москва, 9-12 апр. 2019 г. / А. А. Бочавер, С. В. Докука, М. А. Новикова и др.; Нац. исслед. ун-т «Высшая школа экономики». - М.: Изд. дом Высшей школы экономики, 2019. - 36 с.
Бондаренко С.В. Модель социализации пользователей в киберпространстве / С.В. Бондаренко // Технологии информационного общества - Интернет и современное общество: труды VI Всероссийской объединен. Конфер. - СПб.: СПБТГУ, 2003. - С.5-7.
Бондаренко С.В. Социальная структура виртуальных сетевых сообществ. Ростов-н/Д., 2004. - 320 с.
Боряз В.Н. Молодежь. Методологические проблемы исследования». - Л., 1973. - 155 с.
Бреслер М.Г Социальные сети и сетевые сообщества информационного Общества: монография. - Уфа: РИЦ БашГУ, 2014. -174 с.
Бурханов Х.М. Социологические аспекты деятельности национального сегмента в обеспечении интернет-безопасности: автореф. дис. ... доктора философии (PhD) соц.наук: 22.00.02. - Ташкент: ТУИТ, 2021. -41 с.
Вартанова Е. Л. Теория медиа: отечественный дискурс. - М.: Фак. журн. МГУ; Изд-во Моск, ун-та, 2019. - 224 с.
Выготский Л.С. Педология подростка. - М., 1984.
Ганиева М.Х. Социальная активность современной узбекистанской молодежи / М.Х. Ганиева, Н.М. Латипова // Восточно-Европейский научный журнал. - 2018. - № 3-6(31). - С. 40-44.
Гендина Н.И. Учебная программа ЮНЕСКО по медиа и информационной грамотности для учителей как объект анализа и адаптации в России и Узбекистане / Н. И. Гендина // Медиаобразование. - 2017. - № 3. - С. 27-44.
Головин Н.А. Социология Н. Лумана - этап развития общей теории социальных систем И Социс. - 2014. - № 2. - С. 86-94.
Денисенко В.Н. Современные психолингвистические методы анализа речевой коммуникации / В. Н. Денисенко, Е. Ю. Чеботарева. - Москва: Российский университет дружбы народов, 2008. - 258 с.
Дети в цифровом мире: доклад «Положение детей в мире, 2017 год». ЮНИСЕФ, 2017. https://www.unicef.org/uzbekistan/media/
Дзялошинский И.М. Медиа и социальная активность молодежи / И. М. Дзялошинский, Ю. Мастерова И Медиа. Информация. Коммуникация. -2012. - № 3. - С. 16-18.
Елишев С.О. Молодежь как объект социализации и манипуляций. - М.: Канон плюс; Реабилитация, 2015. - 320 с.
Жилавская И.В. Медиаинформационная грамотность как новое направление в медиаобразовании И Magister Dixit. - 2011. - №3. - С.16.
Заморкин А.А. Виртуальные коммуникации как социокультурный феномен современности: автореф. дис. ... канд. фил. наук: 09.00.11. -Ставрополь, 2014. - 23 с.
Иконникова С.Н. Молодёжь как социальная категория / С.Н. Иконникова, И.С. Кон. - М.: Наука, 1970. - 140 с.
Иконникова С.Н. Молодёжь: социологический и социальнопсихологический анализ. - Л.: ЛГУ, 1974.
Информационно-аналитический доклад по результатам опроса общественного мнения «Семья и общество: духовный и нравственный мир». Центр «Ижтимоий фикр». 2018.
Кастельс М. Информационная эпоха: экономика, общество и культура: Пер. с англ, под науч. ред. О.И. Шкаратана. - М.: ГУ ВШЭ, 2000. - 608 с.
Касьянов В.В. Социология Интернета: учебник для академического бакалавриата / В. В. Касьянов, В. Н. Нечипуренко. - Москва: Издательство Юрайт, 2019. - 424 с.
Клапаред Э. Психология ребёнка и экспериментальная педагогика. - М.: ЛКИ, 2007
Ковалева А. И. Социология молодежи: Теоретические вопросы / А.И. Ковалева, В.А. Луков. - М.: Социум, 1999. - 351 с.
Кон И.С. Социология личности / И.С. Кон - М.: Политиздат, 1967. - 383 с.
Кондратьева Я.В. Проблемы социальной работы с молодежью: учебник.
- СПб.: Издательство Санкт-Петербургского университета управления и экономики, 2011. - 278 с.
Кочетков А.В. Молодежная политика в странах СНГ: опыт правового регулирования / А.В. Кочетков И Закон и право. - 2010. - № 12. - С. 5-8.
Крестинина Е.С. Использование интернет-блогов и «социальных сетей» в российской публичной политике // Известия Алтайского государственного университета, 2008.- С. 288.
Кураева С.А. К методологии исследования социальных сетей // Научные труды Московского гуманитарного университета. - 2017. - № 5. - С. 38-46.
Курбатов В.И. Молодежная субкультура в сетевых сообществах: приоритеты молодежи в социальных сетях и трансформация социальноинформационного поведения / В.И. Курбатов, Ю.Г. Волков, К.В. Воденко // Гуманитарные, социально-экономические и общественные науки, 2019.-№10. - С.89-93.
Курбатов В.И. Сетевые онлайн-сообщества: структурно-функциональные и организационные факторы самоуправления// Гуманитарий Юга России. -2018. - Т.7. - № 2. - С.15-27.
Кучукян А.В. Социоструктурные детерминанты влияния виртуальных сетей на протестную активность современной молодежи: автореф. дис. ... канд. соц. наук: 22.00.04. - Ставрополь, 2017. - 29 с.
Лисенкова А.А. Социальные сети как фактор активного влияния на формирование ценностей молодежи / А.А. Лисенкова, А.Ю. Мельникова // Российский гуманитарный журнал. - 2017. - №4. - С. 322-329.
Лисовский В.Т. Социология молодёжи. - СПб.: Санкт-Петербургский университет, 1996. - 361 с.
Лисовский В.Т. Эскиз к портрету: жизненные планы молодёжи. - М.: Наука, 1962.
Лупандин В.Н. Социология молодежи: учеб, пособие. Орёл: Изд-во Орлов, гос. техн, ун-та, 2011. - С. 31.
Манхейм К. Диагноз нашего времени / Пер. с нем. и англ. - М.: Юрист, 1997. - С.146-147.
Маркузе Г. Одномерный человек. - М.: Госполитиздат, 1994. - 651 с.
Маркузе Г. Человек в индустриальном мире / Г. Маркузе. - М., 1993. -364 с.
Матибаев Т.Б. Ўзбекистонда давлат ва жамият ҳаётининг демократлашуви жараёнида ижтимоий ҳамкорлик тизимини ривожлантириш омиллари: дис.автореф ... Ижтимоий фанлар бўйича фалсафа доктори (PhD): 22.00.02. - Тошкент: ТДТУ, 2017. - 56 б.
Медийно-информационная грамотность в цифровом мире: как научить учителей. Сборник статей / ред. Ю.Ю. Черный, Т.А. Мурована. — Москва: Институт ЮНЕСКО по информационным технологиям в образовании, Программа ЮНЕСКО «Информация для всех», 2021. - 81 с. https://iite. unesco.org/wp-content/uploads/2021/05/MIL_Teachers_book_2021.pdf
Морозов Е. Влияние Интернета и социальных сетей на молодежь / Е. Морозов, Ю. Хомутова, В. Ф. Кузнецова. - Екатеринбург, Уральский государственный экономический университет. - Режим доступа: http:// arbir.ru/articles/a_3276.htm
Назарчук А.В. О сетевых исследованиях в социальных науках // Социологические исследования. - 2011. -№ 1. - С.39-51.
Нарзуллаева Д.К. Узбекистан в социальных сетях. И ЭКОНОМИЧЕСКОЕ ОБОЗРЕНИЕ. - 2021. - № 7 - Режим доступа: https://review.uz/journals/view
Невесенко Е.Д. Влияние виртуальных сетевых сообществ и сети Интернет на развитие социальной активности молодежи: автореф. дис ... канд. соц. наук: 22.00.04 / Е.Д. Невесенко. - Санкт-Петербург, 2014. -24 с.
О международно-правовом и национальном регулировании отношений по обеспечению информационной безопасности детей и несовершеннолетних: аналитическая записка; Под ред. Л.А. Букалеровой, А.В. Остроушко // Образовательное право законодательство об образовании: Информационный портал. [Электронный ресурс]. - Режим доступа: https://lexed.ru/obrazovatelnoe-pravo/analitika/issledovaniya/o-
mezhdunarodno-pravovom-i-natsionalnom-regulirovanii-otnosheniy-po-obespecheniyu-informatsionnoy-be/
Омельченко Е. Молодежные культуры и субкультуры / Ин-т социологии РАН, Ульян, гос. ун-т. Н.-И. центр "Регион". - М.: Ин-т социологии РАН, 2000. - 262 с.
Омельченко Е.Л. Молодёжь: открытый вопрос / Е.Л. Омельченко. -Ульяновск: Симбирская книга, 2004. - С. 68-147.
Отамуратов С. С. Бшлар сиёсий маданиятини ривожлатириш омиллари. - Т.: O'zbekiston, 2015. - 120 б.
Отамуратов С.С. Национальное самосознание социально активной части молодёжи и его функционирование в условиях независимости Узбекистана (социологический анализ): автореф. дис. ... канд. фил. наук: 19.00.05. - Ташкент, 2000. - 27 с.
Парк Р. Э. Избранные очерки : сборник переводов / Р. Э. Парк ; ред. Д. В. Ефременко; пер. В. Г. Николаев. - Москва: Институт научной информации по общественным наукам (ИНИОН) РАН, 2011. - 321 с.
Парсонс Т. О структуре социального действия / Т. Парсонс. - 2-е изд. -М.: Академический проект, 2002. - С. 97-123.
Парсонс Т. Система современных обществ. - М.: Аспект Пресс, 1997. -270 с.
Писаренко И.А. Родители как субъекты влияния на развитие цифровых навыков детей / И.А. Писаренко, Л.И. Зайченко // Интеракция. Интервью. Интерпретация. - 2021. - Т. 13., №2. - С.54-80. DOI: https:// doi. org/10.19181/inter.2021.13.2.4
Поколение 2030: Демографический дивиденд. Время инвестировать в развитие детей и молодежи для получения демографического дивиденда. ЮНИСЕФ, июль 2018. [Электронный ресурс]. - Режим доступа: https:// www.unicef.org/uzbekistan/media/401/file/%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D0%B E%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5%202030.pdf
Проблемы и перспективы цифровой трансформации образования в России и Китае. II Российско-китайская конференция исследователей образования «Цифровая трансформация образования и искусственный интеллект». Москва, Россия, 26- 27 сентября 2019 г. / А. Ю. Уваров, С. Ван, Ц. Кан и др.; отв. ред. И. В. Дворецкая; пер. с кит. Н.С. Кучмы; Нац. исслед. ун-т «Высшая школа экономики». - М.: Изд. дом Высшей школы экономики, 2019. - 155 с.
Рахимова Ш.А. Культура обмена информацией в процессе модернизации социальной системы: автореф. дис. ... доктора философии (PhD) соц. наук: 22.00.02. - Ташкент: ТГТУ, 2021. - 62 с.
Руденко Ю.Ю. Виртуальные социальные сети и возможности их использования в социокультурной коммуникации в условиях информационного общества / Ю.Ю. Руденко // Общество: философия, история, культура. - 2020. - № 7(75). - С. 105-108. - DOI 10.24158/ fik.2020.7.18.
Саидов А. Современная молодежная политика Узбекистана в русле мировых тенденций И ГУП «Редакция газет «Янги Ўзбекистон» и «Правда Востока». - 2021. - 21 августа. - Режим доступа: https://yuz.uz/ru/news/ sovremennaya-molodejnaya-politika-uzbekistana-v-rusle-mirovx-tendentsiy
Сайганова Е.В. Трансформация роли молодежи в современном обществе // Известия Саратовского университета. Новая серия. Серия Социология. Политология. - 2015. - Выпуск№ 1. Том 15. - С. 20.
Сеитов А.П. Ўзбекистонда ижтимоий ҳимоя самарадорлигини ошириш тўғрисида И Sotsiologiya va huquq. - 2023.- Т.1. - №2.- Б. 25-29.
Смолик А.И. Молодежь как объект теоретико-методологического анализа американской и европейской социологии / А.И. Смолик, М.М. Соколовская // Современная молодежь и общество: сб. науч. ст. -Выпуск 9. - Минск: РИВШ, 2021. - С. 60-65.
Ташмухамедова Д.Г. Молодежь в интернете: готов ли Узбекистан к вызовам цифрового мира? // Ўзбекистонда ижтимоий фанлар. - 2022.
Ташмухамедова Д.Г. Подросток в виртуальном мире (на материалах Узбекистана) // Вестник антропологии. 2023. - №1. - С. 256-276. DOI: 10.33876/2311-0546/2023-1/256-276
Ташмухамедова Д.Г. Цифровой мир и молодежь / Д.Г. Ташмухамедова, В.С. Хан // Демократлаштириш ва инсон ҳуқуқлари. - 2022. - №4. - 127-130.
Ташмухамедова Д.Г. Цифровой образ жизни современной молодежи: постановка проблемы // Инсон ҳуқуқлари. - 2022. - №2.
Тесленко А.Н. Ювенология как ресурс комплексного осмысления феномена молодежи // Вестник Костромского гос. ун-та. Серия: Педагогика. Психология. Социокинетика. 2014. - №2. - С. 176-180.
Тураев О.Б. Процессы развития системы информационнопсихологической безопасности молодёжи в Узбекистане: автореф. дис. ... доктора философии (PhD) соц.наук: 22.00.02. - Ташкент: Международная исламская академия Узбекистана, 2021. - 60 с.
Федоров А.В. Развитие медиакомпетентности и критического мышления студентов педагогического вуза / А. В. Федоров. - М.: Изд-во МОО ВПП ЮНЕСКО «Информация для всех», 2007. - 616 с.
Фромм Э. Революция надежды / Э.Фромм; пер. с нем. Т.В. Панфиловой // Психоанализ и этика. - М.: Република,1993.
Хебердигер, Д. Субкультура: значение стиля. - Пекин: Изд-во Пекинского университета, 2009. - 95 с.
Холбеков А.Ж. Роль средств массовой информации в формировании общественного мнения / А.Ж. Холбеков, М. Киргизбаев // Методология изучения общественного мнения в Узбекистане. -Т.: ЦИОМ, 2004. -С. 165-178.
Холл С. Сопротивление через ритуал: молодежная субкультура в Великобритании после войны / С. Холл, Т. Джефферсон; пер. с англ. Дэньин Мэн, Цзянфэн Ху, Хуэй Ван. - Пекин: Китайский молодежный издательский дом, 2015. - 20 с.
Хоркхаймер М. Диалектика просвещения / М. Хоркхаймер, Т. Адорно; пер. с нем. М. Кузнецова. - СПб.: Медиум, 1997. - 310 с.
Чебунина О.А. Социальные Интернет-сети в процессе социализации современной российской молодежи: специфика влияния и социализационные риски: автореф. дис. ... канд. соц. наук: 22.00.04. / О.А. Чебунина. - Ростов-на-Дону, 2019. - 34 с.
Чикагская социология: сб. переводов / РАН ИНИОН. Центр социал, науч.-информ, исслед. Отд. социологии и социал, психологии; Сост. и пер. В. Г. Николаев; Отв. ред. Д. В. Ефременко. - М., 2015. - 430 с.
Чикагский университет (University of Chicago) основан в 1890 году. Частный исследовательский университет в городе Чикаго, штат Иллинойс, США. https://www.uchicago.edu.
Чупров В.И. Социология молодежи: учебник / В.И. Чупров, Ю.А. Зубок. - М.: Норма, ИНФРА-М, 2013. - С.11.
Шендрик А.И. Субкультура. // Социологическая энциклопедия. Т. 2. -М., Мысль, 2003. - С. 609.
Шермухамедова А.У. Формирование, тенденции и особенности социальных сетей в Узбекистане: автореф. дис. ... доктора философии (PhD) соц.наук: 22.00.02. - Ташкент:, 2021. - 51 с.
Штерн В. Умственная одаренность: психологические методы испытания умственной одаренности в их применении к детям школьного возраста / В. Штерн; Пер. с нем. А. П. Болтунова. - СПб. : СОЮЗ, 1997. - 128 с.
Aleahmad A.OL. Finder: Findingopinionleaders in online socialnetworks I K. Aleahmad, P. Karisani, M. Rahgozar, F. Oroumchian // Journal of Information Science. 2016. Vol. 42. P. 659-674
Alexander, B., Adams Becker, S., and Cummins, M. (2016). Digital Literacy: An NMC Horizon Project Strategic Brief. Volume 3.3, October 2016. Austin, Texas: The New Media Consortium, https://files.eric.ed.gov/fulltext/ ED593900.pdf
American Academy of Child and Adolescent Psychiatry. (2018). Facts for families guide: Social media and teens. Retrieved from https://www.aacap. org/AACAP/Families_andYouth/Facts_for_Families/FFF Guide/Social-Media-and-Teens-100.; Common Sense Media. (2015). The common sense census: Media use by tweens and teens. Retrieved from https://www. commonsensemedia.org/sites/default/files/uploads/census_researchreport. pdf
Anderson, M.. & Jiang, J. (2018). Teens, social media, and technology 2018. Retrieved from https://www.pewinternet.org/topics/teens-and-technology/
Anderson, M., & Jiang, J. (2018). Teens’ social media habits and experiences. Retrieved from https://www.pewinternet.org/2018/11/28/teens-social-media-habits-andexperiences/
Baroness, Beeban & Kidron, & Rudkin, Angharad. (2017). Digital Childhood. Addressing childhood development milestones in the digital environment. 10.13140/RG.2.2.23405.08167.
Berrios, Ann. 2020. "Social Media Usage and its Relationship to Self-Esteem among Female Adolescents: A Qualitative Study." Order No. 28002539 dissertation, Drexel University, https://doi.org/10.17918/00000115
Buch-Hansen H. Social Network Analysis and Critical Realism // J. Theory Soc. Behav. 2014. № 44. P.306-325; Cormier D. Rhizomatic Knowledge Communities. URL: http://davecormie.com/edblog/2008/ 02/29/rhizomatic-knowledge-communities; edtechtalk; webcast; academy/
Cuihong, L., & Chengzhi, Y. (2019). The Impact of Internet Use on Residents’ Subjective Well-Being: An Empirical Analysis Based on National Data. Social Sciences in China, 40(4), 106-128. https://doi.org/10.1080/02529203.2019.16 74039
Cummings, E. et al. (2013). Issues and considerations for healthcare consumers using mobile applications. Studies in health technology and informatics, 183, 227-231.
Douglas, K. D. (2020). Parental Monitoring of Adolescent Social Media: An Exploration of Parents' Intentions to Monitor and Mediate Social Media (Order No. 27961203). Available from ProQuest Dissertations & Theses Global. (2472182421). https://www.proquest.com/dissertations-theses/ parental-monitoring-adolescent-social-media/docview/2472182421/se-2
European Commission, Joint Research Centre, Chaudron S, Di Gioia R, Gemo M. Young children (0-8) and digital technology : a qualitative study across Europe. Publications Office; 2018. Available from: doi/10.2760/294383
Fedorov A. Media Education And Media Literacy: Experts’ Opinions (2003). Available from: https://ssrn.com/abstract=2626372 or http://dx.doi.org/10.2139/ ssrn.2626372
Gaskin, G.L. et al. (2012). Internet access and attitudes toward online personal health information among detained youth. Pediatrics, 130(5), 914-917. https://doi.org/10.1542/peds.2012-1653
Gendina, N. Information Culture and Information Literacy as a Scientific Direction and a Field of Educational Activities in Russia I N. Gendina // Pathways into Information Literacy and Communities of Practice: Teaching Approaches and Case Studies, 2016. - P. 167-202. - DOI 10.1016/B978-0-08-100673-3.00007-1.
Habermas J. Theorie des kommunikativen Handelns: in 2 Bd. -Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1981. - Bd. 1: Handlungsrationalitat und gesellchaftliche Rationalisierung. - 533 p.
Henderson, E.M. et al. (2013). Searching the internet for help with pain: adolescent search, coping, and medication behaviour. British journal of health psychology, 18(1), 218-232. https://doi.org/10.1111/bjhp.12005
Hopkins, Liza et al. (2014). Embedding learning in a paediatric hospital: Changing practice and keeping connected. International Journal of Inclusive Education. 18. https://doi.org/10.1080/13603116.2012.752877.
Humphry, Justine. (2015). Homeless and Connected: Mobile Phones and the Internet in the Lives of Homeless Australians, https://doi.org/10.13140/ RG.2.1.4911.6006
Johnson, K.R. et al. (2015). Distressed and looking for help: Internet intervention support for arthritis self-management. The Journal of adolescent health: official publication of the Society for Adolescent Medicine, 56(6), 666-671. https://doi.Org/10.1016/j.jadohealth.2015.02.019
Joseph E. Mahan III, Won Jae Seo, Jeremy S. Jordan & Daniel Funk (2015) Exploring the impact of social networking sites on running involvement, running behavior, and social life satisfaction, Sport Management Review, 18:2, 182-192. https://doi.Org/10.1016/j.smr.2014.02.006.
Kennedy, K. (2019). Positive and negative effects of social media on adolescent well-being [Master’s thesis, Minnesota State University, Mankato]. Cornerstone: A Collection of Scholarly and Creative Works for Minnesota State University, Mankato, https://cornerstone.lib.mnsu.edu/etds/925/
Leung, L. (2007). Stressful Life Events, Motives for Internet Use, and Social Support Among Digital Kids. CyberPsychology & Behavior, 10(2), 204-214. https://doi.org/10.1089/cpb.2006.9967
Livingstone, S., Mascheroni, G., Staksrud, E. (2015). Developing a framework for researching children’s online risks and opportunities in Europe, https:// core.ac.uk/download/pdf/30906827.pdf
Lu W. (2019). Adolescent Depression: National Trends, Risk Factors, and Healthcare Disparities. American journal of health behavior, 43(1), 181-194. https://doi.Org/10.5993/AJHB.43.1.15
Lu, Haiyang & Kandilov, Ivan. (2021). Does Mobile Internet Use Affect the Subjective Well-being of Older Chinese Adults? An Instrumental Variable Quantile Analysis. Journal of Happiness Studies. 22. https://doi.org/10.1007/ s10902-021-00365-6
Mascheroni, Giovanna & Olafsson, Kjartan. (2015). The mobile Internet: Access, use, opportunities and divides among European children. New Media & Society. 15. 10.1177/1461444814567986.
McKenna, K. Y. A., & Bargh, J. A. (2000). Plan 9 From Cyberspace: The Implications of the Internet for Personality and Social Psychology. Personality and Social Psychology Review, 4(1), 57-75. https://doi.org/10.1207/ S15327957PSPR0401_6
Nie, P., Sousa-Poza, A., & Nimrod, G. (2017). Internet Use and Subjective Well-Being in China. Social Indicators Research, 132(1), 489-516. https://doi. org/10.1007/s11205-015-1227-8
Older Chinese Adults? An Instrumental Variable Quantile Analysis. Journal of Happiness Studies, 22(7), 3137-3156. https://doi.org/10.1007/s10902-021-00365-6
Pasdari, L. (2019). "Social media can affect wellbeing both negatively and positively": a Q methodology study exploring adolescent experiences of using social media (Order No. 27926926). Available from ProQuest Dissertations & Theses Global. (2372395529). https://www.proquest.com/ dissertations-theses/social-media-can-affect-wellbeing-both-negatively/ docview/2372395529/se-2
Rheingold H. The Virtual Community. HarperPerennial,1994.
Robinson, К. H. et al. (2014). Growing up queer: Issues facing young Australians who are gender variant and sexuality diverse, https:// researchdirect.westernsydney.edu.au/islandora/object/uws:24414/
Rushing, S. C., Stephens, D. (2011). Use of media technologies by Native American teens and young adults in the Pacific Northwest: exploring their utility for designing culturally appropriate technology-based health interventions. The journal of primary prevention, 32(3-4), 135-145. https:// doi.org/10.1007/s10935-011 -0242-z
Schmiedeberg, C., & Schroder, J. (2017). Leisure Activities and Life Satisfaction: An Analysis with German Panel Data. Applied Research in Quality of Life, 12(1), 137-151. https://doi.org/10.1007/s11482-016-9458-7
Solomon, M. (2016). Social Media and Self-Evaluation: The Examination of Social Media Use on Identity, Social Comparison, and Self-Esteem in Young Female Adults (Order No. 10188962). Available from ProQuest Dissertations & Theses Global. (1855123331). https://www.proquest.com/ dissertations-theses/social-media-self-evaluation-examination-use-on/ docview/1855123331/se-2
Sonia Livingstone Ph.D. & Ellen J. Helsper Ph.D. (2008) Parental Mediation of Children's Internet Use, Journal of Broadcasting & Electronic Media, 52:4, 581-599, DOI: 10.1080/08838150802437396
Stepanikova L, Nie N. H., & He X. (2010). Time on the Internet at home, loneliness, and life satisfaction: Evidence from panel time-diary data. Computers in Human Behavior, 26(3), 329-338. https://doi.Org/10.1016/j. chb.2009.11.002
Stephens R. et al. (2013). Information-seeking behavior of adolescent orthodontic patients. American journal of orthodontics and dentofacial orthopedics: official publication of the American Association of Orthodontists, its constituent societies, and the American Board of Orthodontics, 143(3), 303-309. https://doi.Org/10.1016/j.ajodo.2012.10.018
Stoyanov, S. R. et al. (2015). Mobile app rating scale: a new tool for assessing the quality of health mobile apps. JMIR mHealth and uHealth, 3(1), e27. https://doi.org/10.2196/mhealth.3422
Tashmukhamedova D.G., Beknazarova S.S. Review and analysis of World Experience in the Use of Information Communication Systems, Technologies in Social Support and Rehabilitation of Families. Nat Sci 2020;18(7):1-8. doi:10.7537/marsnsj180720.01.
Tashmukhamedova D.G., Beknazarova S.S. The Model of Use of ICT, Obtaining Information, Providing SelfHelp and Strengthening the Self-Confidence of Person. Researcher 2020;12(6):1-8. doi:10.7537/ marsrsjl 20620.01.
Tashmuxamedova D.G., Beknazarova S.S. The purpose of ict use by young people and the issues of raising the information culture/ Berlin Studies Transnational Journal of Science and Humanities. Vol.1 Issue 1.5 Pedagogical sciences http://berlinstudies.de/
Tenbruck, F. (1962) Jugend und Gesellschaft: Soziologogische Perspektiven. Freiburg i. Br.: Rombach. 127 S.
Tenbruck, F. (1965) Jugend und Gesellschaft : Soziologische Perspektiven. 2., durchges. u. erw. Aufl. Freiburg i. Br.: Rombach. 135 S.
Viklund, E. W. E., & Forsman, A. K. (2022). Exploring the Nuanced Links Between Internet Use and Subjective Well-Being Among Older Adults: A Nordic Population-Based Study. Frontiers in Psychology, 12, 797269. https:// doi.org/10.3389/fpsyg.2021.797269.
Williams JP. Authentic identities. Straightedge subculture, music, and the Internet // Journal of contemporary ethnography. Vol. 35. Issue 2. 2006. P. 173-200; Wood R.T. The straighedge youth sub-culture: Observation of the cobplexity of subcultural identy// Jornal of Youth Studies. 2003. 6(1). P. 33-52.
Wilson, Carolyn and Alton Grizzle. 2011. UNESCO Media and Information Literacy Curriculum for Teachers. http://www.unesco.org/new/en/ communication-and-information/resources/publications-and-communication-materials/publications/full-list/media-and-information-literacy-curriculum-for-teachers/
Алиева Р.Н. Блоггинг как средство социальной коммуникации / Р.Н. Алиева. - Екатеринбург, 2018. - Режим доступа: https://elar.rsvpu.ru/ bitstream/123456789/25635/1/RSVPU_2018_522.pdf
Ахмеджанова Д. Как изменится онлайн-обучение в Узбекистане после карантина / Д.Ахмеджанова // Spot. - 2020. - Режим доступа: https:// www.spot.uz/ru/2020/11/18/education/
Великоцкая А.М. Интернет-зависимость у подростков / А.М. Великоцкая // Сайт психологов B17.ru. - Режим доступа: https://b17.ru/article/internet_ zavisimost_podrostkov/
Интернет в Узбекистане: законодательство и практика. https://medialaw. asia/book/export/html/1210
Кибербуллинг: масштаб проблемы в России, https://wciom.ru/analytical-reviews/analiticheskii-obzor/kiberbulling-masshtab-problemy-v-rossii
Костенко Я. «Нужно подумать об ужесточении ответственности за кибербуллинг». https://www.gazeta.rU/social/2021/11/11/14192821 .shtml
Лавникевич Д. Cancel culture: как бизнес страдает от сетевой травли: https://officelife.media/article/people/21711-cancel-culture-kak-biznes-stradaet-ot-setevoy-travli/
Лория Е. Поколение digital: как киберзависимость сформировала нового человека / Е.Лория, В. Нодельман // IZ.RU. - М., 2019. - Режим доступа: https://iz.ru/839875/elena-loriia-valeriia-nodelman/pokolenie-digital-kak-kiberzavisimost-sformirovala-novogo-cheloveka
Махмудов Р. «Цифровые кочевники». 2019. https://review.uz/post/tsifrovye-kochevniki
Мелибоева Н. Оперативное обеспечение процесса обучения в период закрытия школ на карантин в Узбекистане / Н. Мелибоева, Г. Патринос, Я. Тейшейра. - Режим доступа: https://blogs.worldbank.org/ ru/europeandcentralasia/uzbekistan-timely-response-learning-during-school-closures
Мнение депутата: Современная молодежная политика Узбекистана в русле мировых тенденций. - Режим доступа: https://adolat.uz/ru/news/ mnenie-deputata-sovremennaya-molodezhnaya-politika-uzbekistana-v-rusle-mirovyh-tendencij
Молодежь избавят от некоторых налогов И NOVA24.UZ — Новости Узбекистана. - Режим доступа: https://nova24.uz/lastnews/molodedj-izbavyat-ot-nekotoryx-nalogov/
Названы самые популярные среди узбекистанцев соцсети и сервисы // Repost.uz. https://repost.uz/socialochka
Разработано пособие, направленное на защиту молодежи в онлайн среде. - http://darakchi.uz/index.php/ru/658
https://datareportal.com/reports/digital-2022-uzbekistan
https://ifap.ru/ofdocs/unesco/program.htm
https://iite.unesco.org/pics/publications/ru/files/3214706.pdf
https://publicadministration.un.org/ru/lntergovernmental-Support/WSIS-10
https://softline.ru/about/blog/kibernatsiya-izrailya
https://unesdoc.unesco.Org/ark:/48223/pf0000123274_rus
https://unesdoc.unesco.Org/ark:/48223/pf0000377068/PDF/377068eng.pdf. multi