Проблемы изучения словообразования в дарилингвистике

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
32-48
12
3
Поделиться
Алимова, Х. (2021). Проблемы изучения словообразования в дарилингвистике. Востоковедения, 1(1), 32–48. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/oriental-studies/article/view/15816
Холида Алимова, Ташкентский государственный институт востоковедения

доктор филологических наук, профессор

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В  иранистике  в  научном  описании  языка  дари  отмечаются,  в основном,  его  отличия  от  современного  персидского  языка.  В  области  словообразования  в  языке  дари  особое  внимание  уделяется  аффиксальному  словообразованию частей  речи.  В  последние  годы  в  языке  дари  стало  заметным  его  всестороннее развитие, где с течением времени произошли ощутимые изменения во всех его областях. В  связи  с  этим,  все  большую  значимость  приобретает  изучение  вопросов  формирования, развития и совершенствования языка дари, обоснования причин, закономерностей  и  возможностей  данного  процесса,  а  также  определения  принципов  словообразования.  Это,  в  свою  очередь,  указывает  на  необходимость  проведения  отдельного исследования языка дари непосредственно на основе его собственных материалов.  В  статье  изучены  аффиксальное  и  полуаффиксальное  словообразование  и проблемы словосложения в языке дари в рамках генетически родственных языков. Словообразующий аффикс в языке дари, также в персидском, производит слово, относящееся  к  определенному  лексико-грамматическому  разряду:  в  производных словах  словообразовательные  признаки  оказываются  одновременно  и  категориальными.  Ведущая  роль  в  пополнении  словарного  состава  современного  языка  дари принадлежит  словообразованию  посредством  полуаффиксов.  В  языке  дари  слова,  в которых  вторая  часть  выражена  глаголом  (основой  настоящего  времени  простых глаголов,  их  вариантами  с  суффиксом  -i  или  частицей  отрицания,  формой  повелительного  наклонения)  составляют  большую  часть  при  словообразовании.  Основы настоящего времени префиксальных и сложных глаголов здесь встречаются гораздо реже. Благодаря большому количеству глагольных словоморфем полуаффиксация, как и аффиксация и словосложение, является наиболее продуктивным способом в системе словообразовании.  Полуаффиксы  используются  в  основном  в  образовании  новых социально-политических и научно-технических терминов. В  словообразовании  показатель  способа  лексикализации,  т.е.  превращения сочетаний  с  союзом  в  сложные  слова,  достаточно  высок.  Процесс  лексикализации словосочетаний  в  языке  дари  находится  ещё  на  стадии  формирования,  что  дает основание  утверждать  о  границе  между  сложным  словом  и  словосочетанием  как крайне условной. Среди фонетических, грамматических и семантических признаков, позволяющих  отличить  сложное  слово  от  словосочетания,  главным  является грамматический признак.

Похожие статьи


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

1

32

ТИЛШУНОСЛИК // ЯЗЫКОЗНАНИЕ // LINGUISTICS

АЛИМОВА ХОЛИДА

Филология фанлари доктори, профессор, ТДШУ

Дарий тилшунослигида сўз ясалиши

тадқиқи масалалари

Аннотация. Эроншуносликда дарий тилининг илмий тавсифида унинг асосан ҳозирги

форс тилидан фарқли жиҳатлари қайд қилинади. Дарий тили сўз ясалиши соҳасида,
одатда, сўз туркумларидаги аффиксал сўз ясалиши масаласи ёритилади. Ўтган йиллар
давомида дарий тили ҳар томонлама ривожланди, унинг барча соҳаларида, давр
талабига мос равишда, жиддий ўзгаришлар юз берди. Дарий тилининг шаклланиш,
ривожланиш ва такомиллашиш йўлларини тадқиқ этиш, бу жараёнда амал қиладиган
қонуниятлар, сабаб ва имкониятлар, сўз ясалишидаги тамойилларни белгилаш долзарб
ҳисобланади. Бу эса бевосита дарий тилининг ўз материаллари асосида махсус
тадқиқотлар олиб бориш зарурлигини кўрсатади.

Мақолада генетик жиҳатдан қариндош тиллар доирасида ҳозирги дарий

тилида аффиксал ва яримаффиксал сўз ясалиши ҳамда қўшма сўзлар тадқиқи
муаммолари ўрганилган.

Дарий, шунингдек, форс тилларида сўз ясовчи аффикс, одатда, муайян лексик-

грамматик туркумга оид сўзни ясайди. Бошқача айтганда, ясалма бирликларда сўз
ясовчилар бир вақтнинг ўзида категориал белги вазифасини ҳам бажаради.

Ҳозирги дарий тили луғат таркибининг бойишида яримаффикслар орқали сўз

ясаш етакчи ўрин тутади. Дарий тили сўз ясалишида иккинчи қисми феъл (содда
феълларнинг ҳозирги замон негизи, уларнинг -i суффикси ёки инкор юкламаси билан
келган вариантлари, буйруқ майли шакли)дан иборат сўзлар салмоқли фоизни
ташкил этади. Префиксли ва қўшма феълларнинг ҳозирги замон негизлари бу
ўринда кам учрайди. Феъл сўз-морфемаларнинг катта миқдори туфайли
яримаффиксация усули аффиксация ва композиция усуллари сингари сўз ясалишида
фаол қўлланилади. Яримаффиксларнинг ишлатилиши асосан янги ижтимоий-
сиёсий ва илмий-техник терминларнинг ясалиши билан боғлиқ.

Лексикализация усули орқали сўз ясалишида боғловчили бирикмаларнинг қўшма сўзга

айланиши юқори кўрсаткичга эга. Дарий тилидаги сўз бирикмаларининг лексикалашуви
жараёни ҳали тўла шаклланмаган бўлиб, қўшма сўз ва сўз бирикмаси орасидаги чегара
ўта шартлидир. Қўшма сўзни сўз бирикмасидан фарқлашда қўшма сўзга хос фонетик,
грамматик ва семантик белгилар ичида грамматик белги устун туради.

Таянч сўз ва иборалар: дарий тили, сўз ясалиши, аффиксация, яримаффиксация,

композиция, лексикализация, транспозиция, қўшма сўз, ясама сўз.

Аннотация. В иранистике в научном описании языка дари отмечаются, в

основном, его отличия от современного персидского языка. В области словообра-
зования в языке дари особое внимание уделяется аффиксальному словообразованию
частей речи. В последние годы в языке дари стало заметным его всестороннее


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

1

33

развитие, где с течением времени произошли ощутимые изменения во всех его областях.
В связи с этим, все большую значимость приобретает изучение вопросов форми-
рования, развития и совершенствования языка дари, обоснования причин, закономернос-
тей и возможностей данного процесса, а также определения принципов словообра-
зования. Это, в свою очередь, указывает на необходимость проведения отдельного
исследования языка дари непосредственно на основе его собственных материалов.

В статье изучены аффиксальное и полуаффиксальное словообразование и

проблемы словосложения в языке дари в рамках генетически родственных языков.

Словообразующий аффикс в языке дари, также в персидском, производит слово,

относящееся к определенному лексико-грамматическому разряду: в производных
словах словообразовательные признаки оказываются одновременно и катего-
риальными.

Ведущая роль в пополнении словарного состава современного языка дари

принадлежит словообразованию посредством полуаффиксов. В языке дари слова, в
которых вторая часть выражена глаголом (основой настоящего времени простых
глаголов, их вариантами с суффиксом -i или частицей отрицания, формой повели-
тельного наклонения) составляют большую часть при словообразовании. Основы
настоящего времени префиксальных и сложных глаголов здесь встречаются гораздо
реже. Благодаря большому количеству глагольных словоморфем полуаффиксация, как
и аффиксация и словосложение, является наиболее продуктивным способом в системе
словообразовании. Полуаффиксы используются в основном в образовании новых
социально-политических и научно-технических терминов.

В словообразовании показатель способа лексикализации, т.е. превращения

сочетаний с союзом в сложные слова, достаточно высок. Процесс лексикализации
словосочетаний в языке дари находится ещё на стадии формирования, что дает
основание утверждать о границе между сложным словом и словосочетанием как
крайне условной. Среди фонетических, грамматических и семантических признаков,
позволяющих отличить сложное слово от словосочетания, главным является
грамматический признак.

Опорные слова и выражения: язык дари, словообразование, аффиксация,

полуаффиксация, композиция, лексикализация, транспозиция, сложное слово, произ-
водное слово.

Abstract. In Iranian studies, the scientific description of the Dari language mainly

notes its differences from the modern Persian language. In the word-formation of the
Dari language, special attention is paid to the affixational word-formation of parts of
speech. In recent years, the comprehensive development of the Dari language has become
noticeable, during which time there have been tangible changes in all its fields. In this
regard, the study of the questions of the ways of forming, developing and improving the
Dari language, substantiating the reasons, regularities and possibilities of this process,
as well as determining the principles of word-formation, is becoming increasingly
essential. This, in turn, points to the need for a separate study of the Dari language
directly based on its materials.

The article studies affixal and semi-affixal word-formation and the problems of

compounding in the Dari language within the framework of genetically related languages.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

1

34

The derivational affix in the Dari language, also in Persian, produces a word that

belongs to a certain lexical-grammatical category: in derived words, derivational features
are simultaneously categorical.

The leading role in replenishing the vocabulary of the modern Dari language belongs

to word-formation through semi-affixes. In the Dari language, words in which the second
part is expressed by a verb (the stem of simple verbs of the present tense, their variants
with the suffix -i or the particle of negation, the form of the imperative mood) make up the
majority of word-formation. The stems of prefix and compound verbs of the present tense
are much less common here. Due to a large number of verbal word morphemes, semi-
affixation, as well as affixation and compounding, is the most productive way in the
system of word-formation. Semi-suffixes are used mainly in the formation of new socio-
political and scientific-technical terms.

In word-formation, an indicator of the method of lexicalization, i.e. the transformation of

combinations with conjunction into complex words is high enough. The process of
lexicalization of word-combinations in the Dari language is still at the stage of formation,
which gives reason to assert the complexity of the distinction between a complex word and a
word-combination. Among the phonetic, grammatical and semantic features that make it
possible to distinguish a complex word from a word-combination, the main one is the
grammatical feature.

Keywords and expressions: Dari language, word-formation, affixation, semi-affixation,

composition, lexicalization, transposition, complex word, derived word.

Кириш.

Дунё тилшунослигида дарий тили форс ва тожик тилларидан

фарқли ўлароқ кенг тадқиқ этилмаган

1

. Эроншуносликда бу тилнинг илмий

тавсифида унинг асосан ҳозирги форс тилидан фарқли жиҳатлари қайд
қилинади. Дарий тили сўз ясалиши соҳасида, одатда, сўз туркумларидаги
аффиксал сўз ясалиши масаласи ёритилади. Ўтган йиллар давомида дарий
тили ҳар томонлама ривожланди, унинг барча соҳаларида, давр талабига мос
равишда, жиддий ўзгаришлар юз берди. Дарий тилининг шаклланиш, ри-
вожланиш ва такомиллашиш йўлларини тадқиқ этиш, бу жараёнда амал қи-
ладиган қонуниятлар, сабаб ва имкониятлар, сўз ясалишидаги тамойилларни
белгилаш долзарб ҳисобланади. Бу эса бевосита дарий тилининг ўз мате-
риаллари асосида махсус тадқиқотлар олиб бориш зарурлигини кўрсатади.

Мақсад ва вазифа. Мақолада дарий тили сўз ясалиши системасини

тадқиқ этиш, сўз ясалишидаги имкониятлар, имкониятдаги чекланишларни
аниқ белгилаш ва муаммолар сабабини асослаш мақсад қилинади.

Усуллар. Тадқиқот тўпланган материалларнинг ўзига хос хусусиятлари-

дан келиб чиқиб, тавсифий, қиёсий, систем-структур ва компонент таҳлил
методлари асосида ўрганилди.

Натижалар ва мулоҳаза. Сўз ясалиши дарий, шунингдек, форс ва тожик

тилларида тил структурасининг барча томонлари учун катта аҳамиятга эга.

1

Форс, дарий ва тожик, шунингдек, «ҳинд форсийси» бир тилнинг территориал

вариантлари деб қаралиб, буларни биргаликда тавсифлаш анъанаси мавжуд.

Бу ҳақда

қаранг:

Островский Б.Я. Модальные глаголы языка дари. – М.: Ключ-С, 2008. – С. 6.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

1

35

У синтаксис билан чамбарчас боғлиқ, шунингдек, морфологиядан ҳам
ажралмасдир

1

.

Дарий тилига оид тадқиқотларда сўз ясалишининг қуйидаги усуллари

ажратилади: 1) аффиксация; 2) сўз қўшиш; 3) лексикализация; 4) семантик
усул

2

. Булар ичида аффиксал ва қўшма сўз ясалиши асосий усул деб

қаралади. Аффиксация усули билан сўз ясаш ҳодисаси дарий тилида сўз
ясашнинг бошқа усулларига нисбатан кенгроқ ёритилган

3

.

Эрон тилшунослигида сўз ясаш усулларини илмий ўрганиш ўтган

асрнинг 50- йилларидан бошланган, 70- йилларга келиб бу мавзу алоҳида
илмий муаммо сифатида жиддий тадқиқ қилина бошлади. Форс тилида сўз
ясалишини тадқиқ қилиш ва илмий асослашда В.С. Расторгуева

4

,

Н.А. Ахмеджанова

5

, М. Шокий

6

, Ж.Ш. Гиунашвили

7

, Т.Д. Чхеидзе

8

,

Ю.А. Рубинчик

9

, Л.С. Пейсиков

10

, Т.А. Чавчавадзе

11

, Хусрав Кашоний

12

,

Ирон Калбосий

13

, Аловуддин Таботабоий

14

каби бир қатор эроншунос

олимларнинг тадқиқотлари асосий ўрин тутди. Таъкидлаш лозимки, форс
тили сўз ясалишининг назарий муаммоларини белгилаш, ясалиш
усулларини аниқлашда, айниқса, Л.С. Пейсиковнинг ишлари жуда муҳим.

Форс тилида сўз ясалишининг 1) аффиксация; 2) яримаффиксация; 3) сўз

қўшиш (композиция); 4) лексикализация; 5) транспозиция усуллари ажрати-
лади

15

. Эрон олимларининг ишларида эса сўз ясалиши 1) аффиксация, яъни

1

Киселева Л.Н. Язык дари Афганистана. – М.: Наука, 1985. – С. 45.

2

Кўрсатилган асар. – Б. 45.

3

.یرد نابز رصاعم روتسد .یدیعس تهگن میسن دمحم

،لباک

١٩٦٩

.

4

Расторгуева В.С. Краткий очерк грамматики персидского языка // Б.В. Миллер. Персидско-

русский словарь. – М.: Госиздат иностранных и национальных словарей, 1960. – С. 613-668.

5

Ахмеджанова Н.А. Словообразование имен существительных и прилагательных в современном

литературном персидском языке: Автореф. дис. … канд. фил. наук. – Ташкент, 1956.

6

Shaki M. A study on nominal compounds in neo-persian. – Praha, 1964.

7

Гиунашвили Дж.Ш. Глагольный компонент детерминативных именных образований

персидского литературного языка. Автореф. дис. … канд. фил. наук. – Тбилиси, 1968.

8

Чхеидзе Т.Д. Именное словообразование в персидском языке. – Тбилиси: Мецниереба, 1969.

9

Рубинчик Ю.А. Грамматический очерк персидского языка // Персидско-русский словарь. В 2-х т.

– М.: Русский язык, 1985. Т. 2; Рубинчик Ю.А. Грамматика современного персидского
литературного языка. – М.: Издательская фирма «Восточная литература» РАН, 2001.

10

Пейсиков Л.С. Очерки по словообразованию персидского языка. – М.: Изд-во МГУ, 1973;

Пейсиков Л.С. Лексикология современного персидского языка. – М.: Изд-во МГУ, 1975.

11

Чавчавадзе Т.А. Именное словосложение в новоперсидском языке. – Тбилиси:

Мецниереба, 1981.

12

.زورما یسراف نابز رد یدنوسپ قاقتشا .یناشک ورسخ

،یهاگشناد رشن زکرم :نارهت

١٣٨١

.

١٣٠

13

تخاس .ناریا یسابلک

هژاو یقاقتشا

یسراف رد

.زورما

،نارهت

١٣٧١

.

٢٢٢

14

اءلاع

.یسراف نابز رد بیکرت .ییابطابط نیدل

،راثآ رشن :نارهت

١٣٩٤

.

١٢٥

15

Пейсиков Л.С. Очерки по словообразованию персидского языка. – М.: Изд-во МГУ, 1973;

Пейсиков Л.С. Лексикология современного персидского языка. – М.: Изд-во МГУ, 1975;
Рубинчик Ю.А. Грамматика современного персидского литературного языка. –
М.: Издательская фирма «Восточная литература» РАН, 2001.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

1

36

اهدنو

vandhā

; 2) қўшма сўз –

هملک

کرم یاه

ب

kaleme-hā-ye morakkab

тарзида

ўрганилган

1

.

Яримаффикслар аффиксация таркибига اه هراو دنوسپ

pasvandvārahā

термини билан киритилган

2

.

Тожик тили сўз ясалиши Ш. Рустамов

3

, Ф. Амонова

4

, Э. Шоев

5

,

Г. Мирзоев

6

, А. Зоҳидов

7

, О. Қосимов

8

нинг диссертацияларида ёритилган.

Мазкур тадқиқотларда тожик тилида сўз ясалиш усуллари, аффиксал сўз
ясалиши, сўз ясовчи омоморфемалар, тожик тили сўз ясалишида рус
тилининг таъсири масалалари ўрганилган. Шунингдек, Т.К. Джураев

9

томонидан ҳозирги тожик тилидаги техник терминларнинг шаклланиши
ҳамда ясалиш усуллари форс ва дарий тиллари билан қиёсий ўрганилган.

Форс ва тожик тилларида сўз ясалиши соҳасида дарий тилига нисбатан

салмоқли ишлар қилинган. Бироқ эришилган ютуқларга қарамай, дарий тили
сўз ясалишининг тадқиқотга муҳтож томонлари мавжуд.

Аффиксал сўз ясалиши.
Аффиксация аксарият тиллардаги каби дарий тилида ҳам сўз ясали-

шининг энг бой ва сермаҳсул усули ҳисобланади. Маълумки, бу усул асосга
аффикс қўшиш йўли билан сўз ясалишидир ва, одатда, қуйидаги қолип
билан ифодаланади:

сўз ясалиш асоси

+

сўз

ясовчи (аффиксал морфема)

.

Аффикс луғавий маънога эга бўлмаган ва мустақил қўлланмайдиган, асосга

қўшилиб келадиган, асоснинг лексик-грамматик хусусиятлари билан боғлиқ
бўлган ҳар хил маъноларни ифодалашга хизмат қиладиган морфемадир.
Аффиксал морфема сўз боши (префикс), сўз ўртаси (инфикс) ва сўз охирида
(суффикс) келиши мумкин. Аффикслар ташқи − формал томонлари, маънолари,
функцияси ва қўлланиши жиҳатидан бир қанча хусусиятга эга

10

.

1

.یسراف نابز روتسد .یویگ یدمحا نسح ،یرونا نسح

،نارهت

٢٠٠٥

.

2

.یناشک ورسخ

ف نابز رد یدنوسپ قاقتشا

.زورما یسرا

،نارهت

١٣٨١

.

٥٥

.

3

Рустамов Ш. Имя существительное в современном таджикском литературном языке. –

Душанбе, 1972.

4

Амонова Ф. Именное аффиксальное словообразование в современном таджикском языке

(в сопоставлении с персидским): Дис. ... канд. филол. наук. – Душанбе, 1979. – 154 с.

5

Шоев Э. Суффиксальное словообразование относительных имен прилагательных в

современном таджикском литературном языке (на материале суффикса -и, -ки, -ви): Дис. ...
канд. филол. наук. – Душанбе, 1984. – 201 с.

6

Мирзоев Г. Именное суффиксальное словообразование в современном таджикском языке:

Дис. ... канд. филол. наук. – Душанбе, 1987. – 202 с.

7

Зохидов А. Влияние русского языка на словообразование современного таджикского

литературного языка: Автореф. дис. ... канд. филол. наук. – Душанбе, 1992. – 16 с.

8

Касимов О. Суффиксальное словообразование имен существительных в «Шахнаме»

Абулькасима Фирдоуси: Автореф.дис. ... канд. филол. наук. – Душанбе, 1988. – 24 с.; Лексика
«Шахнаме» Абулькасима Фирдоуси: Дис. ... докт. филол. наук. – Душанбе, 2011. – 339 с.

9

Джураев Т.К. Отраслевая техническая терминология современного таджикского языка (в

сопоставлении с русским, персидским и дари): : Автореф. дис. ... канд. филол. наук. –
Душанбе, 2010. – 49 с.

10

Ўзбек тили грамматикаси. Морфология. – Тошкент: Фан, 1975. Т.1. – Б. 77.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

1

37

Ясама сўзнинг маъноси ва бошқа хусусиятлари унинг таркибий қисмлари

маъноси, шу қисмларга хос хусусиятлар асосида юзага келади. Шунинг учун
ҳам сўз ясалиши ва ясама сўз билан боғлиқ ҳодисаларнинг моҳиятини
ёритишда сўз ясалиш асоси ҳамда сўз ясовчи

бирликка хос хусусиятларни

тўғри, аниқ белгилаш муҳим аҳамият касб этади.

Ясама сўзнинг таркибидаги сўз ясалиш асоси сўз ясалишида муайян бир

маъноси билан қатнашса, сўз ясовчи умумий маъно билан қатнашади. Шу
хусусиятларига кўра, 1) ҳар қандай ясама сўз таркибида сўз ясалиш асоси
вазифасида муайян сўз қатнашса, сўз ясовчи бирдан ортиқ сўзлар ясайди;
2) сўз ясовчининг маъноси сўз ясалиш асосининг маъноси негизида
воқеланади; 3) муайянлик, умумийлик хусусиятига эга бўлишидан қатъи
назар, ҳар бир ясама сўз таркибида сўз ясалиш асоси ҳам, сўз ясовчи ҳам бир
маъноси билан қатнашади; 4) сўз ясалиш асоси вазифасида қўлланган сўз,
лексик бирлик ҳолатида, кўп маъноли бўлиши мумкин.

Ясама сўз – лисоний бирлик, лексема. Лексема сифатида у лексик бирлик

– тилнинг лексик қурилиши сатҳига хос бирлик саналади ва тилшунос-
ликнинг лексикология бўлимида ўрганилади. Сўз ясалиши баҳсида эса
луғавий бирлик бўлмиш лексеманинг қандай ҳосил қилиниши, уни ҳосил
қилувчи бирликлар ва уларнинг моҳияти ҳамда сўз ясалиши, ясама сўз
билан боғлиқ бошқа ҳодисалар ўрганилади. Ясама сўзнинг моҳияти

сўз

ясалиш асоси

ва

сўз ясовчи

нинг моҳияти асосида белгиланади.

Ясама сўзнинг маъноси сўз ясалиш асоси ва сўз ясовчининг маъноси

синтезидан юзага келади. Ясама сўзлар таркибидаги ҳар бир ясама сўз асоси
(сўз ясалиш асоси)га хос маъно билан эмас, балки сўз ясалиш асослари учун
умумий бўлган белги (маъно) асосида гуруҳланади. Шунинг учун ясама
сўзлар гуруҳининг маъноси изоҳланмайди, балки сўз ясалиш асосларига хос
умумий маъно ҳамда сўз ясовчининг маъноси билан таърифланади.
Масалан,

یچمرت

toromči

‘горнчи’

مرت

)

torom

горн),

روبنت

یچ

tambur(a)či

‘танбурчи’ (روبنت

tambur

‘танбур’),

ینرس

یچ

sornayči

‘сурнайчи’ (ینرس

sornay

‘сурнай’),

لبط

یچ

tabl(a)či

‘барабанчи’ (لبط

tabl

‘дўмбира’, ‘барабан’),

نولیو

یچ

wailonči

‘скрипкачи’ (نولیو

wailon

‘скрипка’), یچلات

tâlči

‘толчи’ (لات tâl

‘тол (мусиқа асбоби)’ ясама сўзлар гуруҳининг таърифи: “Сўз ясалиш
асосларига хос умумий маъно + ‘шахс’ маъноси” (сўз ясовчининг
маъноси)дан юзага келади. Сўз ясалиш асосларига хос умумийлик эса
«мусиқа асбоби тури» маъносидир. Бундай ясама сўзлар гуруҳидаги ҳар бир
сўз «мусиқа асбоби тури» маъноси билан бир лексик-семантик гуруҳни
ташкил этади – лексик системани шакллантиради. Ёки:

آ

رگنه

âhangar

‘темир-

чи’ ( آ

نه

âhan

‘темир’), رگمرچ

čarmgar

‘кўнчи’ (مرچ

čarm

‘чарм’, ‘тери’), رگرز

zargar

‘заргар’ (رز

zar

‘зар’),

رگدورد

dorudgar

‘дурадгор’ (دورد

dorud

‘ёғоч-

тахта’) ясама сўзлар гуруҳи «сўз ясалиш асосидан англашилган нарсага оид
иш билан шуғулланадиган ёки шу нарсадан бирор буюм ясовчи шахс»ни
билдиради. Булардаги сўз ясалиш асосларига хос умумийлик – ишлов


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

1

38

бериладиган «материал» маъносини (нарса-буюм оти) билдиради ва бир
лексик-семантик гуруҳни – лексик системани ташкил этади. Демак, сўз яса-
лиши маъноси – айни бир сўз ясовчи воситасида маълум бир лексик-семантик
гуруҳга оид сўзлардан ҳосил қилинган сўзлар учун умумий бўлган маъно.

Л.Н. Киселеванинг «Очерки по лексикологии языка дари» монографияси

иловасида дарий тилидаги 103 та сўз ясовчи (булар кўпчиликни ташкил
қилади) ва шакл ясовчи аффикслар келтирилади (бу рўйхатга сермаҳсул
яримаффикслар ҳам киритилган)

1

. Табиий, бу аффиксал морфемаларнинг

маҳсулдорлик даражаси бир хил эмас. Аффиксал сўз ясалишида булар орқали
асосан от ва сифатлар ясалади. Аффиксал сўз ясалишининг

сўз ясалиш

асоси

+

аффиксал морфема

ёки

аффиксал морфема

+

сўз ясалиш асоси

модели

fârsi-ye dari ёки dari тили тарихидаги ўзгармас умумий модель ҳисобланади

2

.

Бироқ «...аффиксация усули орқали сўз ясаш асосан доимий жараён бўлса ҳам,
лекин аффиксларнинг таркиби ва миқдори ўзгарувчан бўлган. Баъзи бир
аффикслар ҳозирги даврда каммаҳсул аффиксларга айланган, янги аффикслар
вужудга келган, бири иккинчиси билан алмаштирилган, баъзи аффикслар ўзак
билан чатишиб кетган, аффикслар алломорфлари, омонимлари ривожланган,
аффиксал блоклар ва яримаффикслар блоки кўпайган»

3

.

Таъкидлаш керакки, Л.Н. Киселева томонидан ҳозирги дарий, форс ва

тожик тиллари сўз ясалиши тизимида классик форс тили давридан кейинги
фарқли жиҳатлар 8 та сўз ясовчи суффикс – -

gak (-ak)

, -

a

, -

i < -ih

,

yâ-e nesbat

,

-

in

ва -

ina

, -

dâni

, -

bâb

, -

ôk

мисолида ёритилган

4

. Кўрсатилган суффикслар

нарса-буюм оти, мавҳум от ва сифат ясайди.

Дарий тили сўз туркумларида сўз ясовчи аффикслар М.Н. Негҳат

Саидийнинг «یرد رصاعم نابز روتسد» («Ҳозирги дарий тили грамматикаси«)

5

асарида ўрганилган (149-159- бетлар). Сўз ясовчи префикслар ( یاهدنوشیپ
یتفص ،یمسا یقاقتشا

pêšwandhâ-ye ešteqâqi-ye esmi, sefati

) бандида 8 та префикс

(150- бет) келтирилган. Булардан

هب

ba

-, ان

-,

اب

- – сифат,

یب

-,

هن

na

- –

сифат-равиш, شد

doš

- – от,

مه

ham

- – от-сифат,

ما

em

- – от-сифат-равиш

ясовчи, деб белгиланган. Бироқ булардан ما

em

- ва شد

doš

- ҳозирги дарий

(шунингдек, форс ва тожик) тилида маҳсулсиз, булар иштирокида сўз
ясалиши умуман кузатилмайди. Сўз ясовчи суффикслар от (

یاهدنوسپ

یمسا

paswandhâ-ye esmi

), сифат (یتفص یاهدنوسپ

paswandhâ-ye sefati

) ва равиш

(یدیق یاهدنوسپ

paswandhâ-ye qaidi

) ясовчилар ҳамда от-сифат-равиш ясовчилар

(

یمسا یاهدنوسپ

یتفص

یدیق

paswandhâ-ye esmi

sefati

qaidi

) гуруҳига

ажратилган. От ясовчиларга 28 та (153-155- бетлар), сифат ясовчиларга 17 та

1

Киселева Л.Н. Очерки по лексикологии языка дари. – М.: Наука, 1973. – С. 131-140.

2

Пейсиков Л.С. Лексикология современного персидского языка. –М.: Изд-во МГУ, 1975. –

С. 70.

3

Quronbekov A. Fors tili leksikologiyasi. – Toshkent: TDShI, 2009. – B. 16.

4

Киселева Л.Н. Очерки по лексикологии языка дари. – М.: Наука, 1973. – С. 111-130.

5

.یرد نابز رصاعم روتسد .یدیعس تهگن میسن دمحم

،لباک

١٣٩٢

.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

1

39

(156-157-бетлар) ва равиш ясовчиларга 8 та суффикс (158- бет) киритилган.
Лекин от ясовчилар таркибида негадир кўплик ва кичрайтиш аффикслари
ҳам берилган. Шахс оти ясовчи یچ -

či

суффикси сифат ясовчилар гуруҳига

асоссиз киритилган. «Умумий» аффикслар – от-сифат-равиш ясовчилар
гуруҳидаги 14 та суффикснинг баъзиларини, бизнингча, от ясовчи (масалан,
ناب -

bân

/ ناو -

wân

) ёки сифат ясовчи (آ -

â

, دنم -

mand

) деб аниқ белгилаш

имкони бор. Умуман, бу гуруҳга бириктирилган суффикслар таҳлил қилин-
са, чигал вазият юзага келади. Чунки اسا -

asâ

ва ناس -

sân

сифат ва равиш

ясайди, ه-

a

суффикси асосан от, баъзан сифат, رگ

-gar

,

راگ

-gâr,

راک

-kâr

шахс

оти ясовчилари иштирокида эса сифат ясалиши мумкин.

Форс тилшунослигида айрим сўз туркумлари, чунончи, от ва сифат,

аслий сифат ва равиш орасига қатъий формал чегара қўйиб бўлмаслиги доим
таъкидланган

1

. Бундай хулоса туб сўзларга тегишли. Дарий тилида (шунинг-

дек, форс тилида) ясалма бирликларда уларнинг муайян лексик-грамматик
туркумга оидлиги аксарият ҳолларда аниқ ифодаланади:

ریز

zêr

‘ост’ (от) ва ‘остки’ (сифат), бироқ

نیریز

zêrin

‘остки’ (сифат),

کنخ

xonok

‘совуқ’ (сифат) ва ‘совуқ’, ‘аёз’, бироқ

یکنخ

xonoki

‘совуқ’,

‘аёз’ (от),

تمیق

qimat

‘қиймат’, ‘нарх’, ‘баҳо’ (от) ва ‘қимматбаҳо’ (сифат), бироқ

تمیقرپ

porqimat

‘қимматбаҳо’ (сифат),

دادماب

bâmdâd

‘тонг (пайти)’, ‘субҳидам’ (от) ва ‘тонгда’ (равиш), бироқ

نادادماب

bâmdâdân

‘тонгда’ (равиш),

کین

nêk

‘яхши’ (сифат, равиш)дан -

i

суффикси ёрдамида یکین

nêki

‘яхшилик’ (от),

دنت

tond

‘қаттиқ’, ‘қўпол’, ‘дағал’ (сифат, равиш)дан هب

ba

- ва ی

-

i

ясовчилари орқали یدنتب

batondi

‘қўполлик билан’, ‘қўрс’ (равиш).

Демак, дарий тилида сўз ясовчи аффикс, одатда, муайян лексик-грамма-

тик туркумга оид сўзни ясайди. Бошқача айтганда, ясалма бирликларда сўз
ясовчилар бир вақтнинг ўзида категориал белги вазифасини ҳам бажаради

2

.

Яримаффиксал сўз ясалиши.
Сўз ясалишининг кейинги усули – яримаффиксация. Эрон тилшунос-

лигида мазкур усул аффиксация ва композиция оралиғидаги сўз ясаш типига
бирлаштирилади

3

. Ўзбек тилидаги аффиксоид (

лот

. affixus – бирлаштирил-

ган, бириктирилган,

юн

. eidos – тур) – аффикс вазифасида қўлланувчи мор-

фема

4

, яримаффиксга тўғри келади. Зеро, Ш. Раҳматуллаев таъкидлаганидек,

1

Мухамедова Н.А. Классификация частей речи персидского языка в работах иранских

грамматистов // Восточное языкознание. – Ташкент: ТашГУ, 1990. – С. 21-28.

2

Киселева Л.Н. Очерки по лексикологии языка дари. – М.: Наука, 1973. – С.109.

3

Пейсиков Л.С. Очерки по словообразованию персидского языка. – М.: Изд-во МГУ, 1973.

– С. 96.

4

Ҳожиев А. Тилшунослик терминларининг изоҳли луғати. – Тошкент: Ўзбекистон миллий

энциклопедияси, 2002. – Б. 20.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

1

40

аффиксоид (

лот

. affixoid – аффиксга ўхшаш) деб асли лексик бирлик бўлиб,

кейинчалик худди аффикс каби грамматик маъно ифодалашга хизмат қилиб,
аффикс каби бир неча лексемаларга қўшилиб келиш хусусиятига эга бўлган
бирликка айтилади

1

. Бироқ улар ўзбек тилида жуда кам учрайди

2

.

Яримаффикслар ҳақида баҳс кетганда, бу усул қатъий қоидага эга

эмаслигини кўрамиз. Яримаффикслар деб ҳисобланувчи ҳозирги замон феъл
негиз (ҲЗН)лари қўшма сўзнинг иккинчи таркибий қисми сифатида ҳам
қаралади

3

. Уларни суффикслар деб ҳам ҳисоблайдилар

4

. Л.С. Пейсиковнинг

изоҳлашича, «кўрсатилган негизларни аффиксал морфемалар (суффикслар)
жумласига узил-кесил киритиш учун етарли далиллар мавжуд эмас, чунки
уларнинг ўзи сўз ясашда ясовчи асос сифатида қўлланиши мумкин:

nāyāb

‘камёб’,

nāzā

‘бепушт’,

xorāk

‘озиқ’, ‘овқат’,

gire

‘қисқич’, ‘скрепка’ ва б.»

5

.

Ҳозирги дарий тили луғат таркибининг бойишида яримаффикслар (ис-

мий ва феълий) орқали сўз ясаш етакчи ўрин тутади. Яримаффиксларнинг
аффикслардан фарқи шундаки, улар ўз маъносини аниқроқ сақлаб қолган
бўлади

6

. Яримаффикслар кам миқдорда исмий яримпрефикс ва яримсуф-

фикс ҳамда кўп миқдорда феълдан келиб чиққан яримсуффикслардан
иборат. Дарий тили сўз ясалишида иккинчи қисми феъл (содда феълларнинг
ҲЗН, уларнинг -

i

суффикси ёки инкор юкламаси билан келган вариантлари,

буйруқ майли шакли)дан иборат сўзлар салмоқли фоизни ташкил этади.
Префиксли ва қўшма феълларнинг ҲЗНлари бу ўринда кам учрайди. Феъл
сўз-морфемаларнинг катта миқдори туфайли яримаффиксация усули аффик-
сация ва композиция усуллари сингари сўз ясалишида фаол қўлланилади.
Яримаффиксларнинг ишлатилиши асосан янги ижтимоий-сиёсий ва илмий-
техник терминларнинг ясалиши билан боғлиқ.

Рус эроншунослигида яримаффикслар С.А. Алиевнинг номзодлик дис-

сертациясида

7

тадқиқ қилинган. В.И. Месамед яримаффикслар орқали ясал-

ган сўзларнинг қўшма сўзларга яқинлигини таъкидлаб, уларни «компози-
тоид» деб атайди

8

. Л.Н. Киселева таснифида ҳам яримаффикслар қўшма сўз

компоненти сифатида ўрганилган

9

. Бироқ яримаффиксларнинг аффиксга

1

Rahmatullayev Sh. Hozirgi adabiy o‘zbek tili. – Toshkent: Universitet, 2006. – B. 116.

2

Ўзбек тили грамматикаси. 2 томли. – Тошкент: Фан, 1975. Т.1. – Б. 82.

3

Чавчавадзе Т.А. Именное словосложение в новоперсидском языке. – Тбилиси:

Мецниереба, 1981.

4

Пейсиков Л.С. Очерки по словообразованию персидского языка. – М.: Изд-во МГУ, 1973.

– С. 98.

5

Кўрсатилган асар. – Б. 13.

6

Quronbekov A. Fors tili leksikologiyasi. – Toshkent: TDShI, 2009. – B. 17.

7

Алиев С.А. Полуаффиксация в системе словообразования современного персидского

языка: Автореф. дис. ... канд. филол. наук. – М., 1985. – 19 с.

8

Месамед В.И. Калькирование как один из способов пополнения словарного состава

современного персидского языка: Автореф. дис. ... канд.филол.наук. – М., 1984. – С. 10.

9

Киселева Л.Н. Язык дари Афганистана. – М.: Наука, 1985. – С. 45-46.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

1

41

айланиши эҳтимолининг аниқлиги эътиборга олинса, бу усул ҳосилалари
учун «ясама сўз» терминини қўллаган маъқул.

Келтирилган тадқиқотларда яримаффикслар икки турга:

دنوسپ

هراو

یاه

یلعف

paswandwârahâ-ye fe‘li

‘феълий яримаффикслар’ ва

دنوسپ

هراو

یمسا یاه

paswandwârahâ-ye esmi

‘исмий яримаффикслар’га ажратилади. Яримаффикс-

лар ичида содда ва блокли яримаффикслар фарқланади. Блокли яримаф-
фикслар феълларнинг ҲЗН ва сўз ясовчи аффиксдан иборат бутун бирикма
ҳисобланади.

Яримаффикслар миқдорининг аффиксал морфемалардан кўп бўлиши

табиий. «Аффикслар мустақил сўзлардан келиб чиққан»

1

деган фикрга асос-

лансак, мустақил сўз яримаффикс аффикс кетма-кетлиги аффиксларнинг
туғилиш йўлларидан бири эканлиги маълум (ҳамма аффикснинг ҳам тарихи
тўғридан-тўғри мустақил сўзга бориб тақала бермайди; масалан, бир
аффикснинг фонетик (ёки фонетик ўзгаришсиз) варианти бора-бора маъно
ва функция жиҳатидан фарқланиб, махсусланиб (аввалги умумий мазмун ва
вазифа бу икки вариант орасида тақсимланиб), икки аффикс туғилади ёки
бошқа тилдан ўзлаштирилади). Аффиксларнинг аслда мустақил сўздан
туғилиши келиб чиқиш жиҳатидан сўз бирикмаси билан қўшма сўз орасида,
қўшма сўз билан содда ясама сўз орасида тарихий муносабат борлигини
кўрсатади

2

. Айрим эронлик тилшунослар форс тилида яримаффиксларни

یزرم نایم دراوم

mavāred miyān-e marzi

, яъни мустақил сўз ва аффикс орасидаги

«оралиқ ҳолат» деб баҳолайдилар

3

. Демак, яримаффикс ҳақидаги баҳслар

мавжуд бўлган ва давом этади. Яримаффикс ҳақидаги қарашлар даврга кўра
нисбий баҳоланади.

Қўшма сўзлар тадқиқи муаммоси.
Маълумки, сўз қўшиш ёки композиция усули билан сўз ясалиши деганда,

одатда, қўшма сўзлар назарда тутилади. Л.С. Пейсиковнинг сўз ясалишига
оид очеркида композиция ҳодисасига моделлар асосида ўзакларнинг
қўшилиши

4

, деб таъриф берилади. Шунингдек, ҳамма қўшма сўзлар сўз

қўшиш асосида юзага келмаганлиги, улар бошқа йўллар (синтактик
бирликнинг лексикализациялашуви, конверсия ва б.) билан ҳам ясалиши
таъкидланади

5

. Шуни айтиш керакки, у ёки бу сўзнинг қўшма сўз деб

қаралиши уларнинг морфем структурасига боғлиқ. Яъни таркибида бирдан
ортиқ мустақил лексик маъно ифодалай оладиган бирлик бўлган ҳар қандай
сўз қўшма сўздир. Лекин тилда бирор сўзнинг у ёки бу йўл орқали, бирор

1

Ўзбек тили грамматикаси. Морфология. – Тошкент: Фан, 1975. Т.1. – Б. 80.

2

Кўрсатилган асар. – Б. 81.

3

.زورما یسراف رد هژاو یقاقتشا تخاس .یسابلک ناریا

،نارهت

١٩٩٢

.

ص

.

٢٤

-

٢٥

،

١٤٥

4

Пейсиков Л.С. Очерки по словообразованию персидского языка. – М.: Изд-во МГУ, 1973.

– С. 155.

5

Пейсиков Л.С. Лексикология современного персидского языка. – М.: Изд-во МГУ, 1975. –

С. 99.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

1

42

ҳодиса туфайли юзага келиши билан махсус усул асосида янги сўз ҳосил
қилиш ҳодисасини фарқлаш керак. Бундай сўзлар сўз ясалишининг
тамомила бошқа-бошқа усулларига мансуб бўлиши мумкин. Шу сабабли
композиция усули билан сўз ясалиши деганда умуман қўшма сўз ясалишини
тушуниш ва қўшма сўз ҳосил бўлиши деганда фақат композиция усули
билан сўз ясалишини назарда тутиш тўғри бўлмайди.

Жаҳон тилшунослигида қўшма сўзлар бўйича жуда кўп ишлар қилинган,

кўп фикрлар айтилган. Бироқ дарий ва форс тилшунослигида бу ҳодисанинг
моҳияти шу вақтга қадар аниқ белгилангани, бу масалада бир фикрга
келингани йўқ. Қўшма сўзни аниқлашда тадқиқотчилар турли мезонларга
асосланадилар – баъзилар фақат формал, бошқалари қатъий равишда
семантик ёки функционал жиҳатдан ёндошадилар. Бир гуруҳ олимлар
қўшма сўзни унинг яхлитлигидан келиб чиқиб тадқиқ этсалар, бошқалари бу
ҳолатни эътибордан четда қолдириб, қўшма сўз компонентларининг
морфологик таркибини тавсифлаш билан чекланадилар

1

.

Дарий тилида қўшма сўз масалалари Л.Н. Киселева

2

, Р. Фарҳодий

3

,

М.Н. Негҳат Саидий

4

, форс тилида В.С. Расторгуева

5

, Н.А. Ахмеджанова

6

,

М. Шокий

7

, Ж.Ш. Гиунашвили

8

, Т.Д. Чхеидзе

9

, Ю.А. Рубинчик

10

, Л.С. Пейси-

ков

11

, Т.А. Чавчавадзе

12

каби олимлар томонидан турли даражада ўрганилган.

Юқорида санаб ўтилган олимларнинг илмий асарларида қўшма сўзлар

турлича тасниф қилинади. Масалан, В.С. Расторгуева, Н.А. Ахмеджанова ва
Ю.А. Рубинчик форс тилидаги қўшма сўзларни икки катта гуруҳга

1

Бу ҳақда қаранг:

Чавчавадзе Т.А. Именное словосложение в новоперсидском языке. –

Тбилиси: Мецниереба, 1981. – С. 16-30.

2

Киселева Л.Н. Очерки по лексикологии языка дари. – М.: Наука, 1973; Киселева Л.Н. Язык

дари Афганистана. – М.: Наука, 1985.

3

Фархади Р. Разговорный фарси в Афганистане. – М.: Наука, 1974.

4

.یرد نابز رصاعم روتسد .یدیعس تهگن میسن دمحم

،لباک

2013

.

5

Расторгуева В.С. Краткий очерк грамматики персидского языка // Б.В.Миллер. Персидско-

русский словарь. – М.: Госиздат иностранных и национальных словарей, 1960. – С. 613-668.

6

Ахмеджанова Н.А. Словообразование имен существительных и прилагательных в

современном литературном персидском языке: Автореф. дис. … канд. филол. наук. –
Ташкент, 1956.

7

Shaki M. A study on nominal compounds in neo-persian. – Praha, 1964.

8

Гиунашвили Дж.Ш. Глагольный компонент детерминативных именных образований

персидского литературного языка. Автореф. дис. … канд. фил. наук. – Тбилиси, 1968.

9

Чхеидзе Т.Д. Именное словообразование в персидском языке. – Тбилиси: Мецниереба,

1969.

10

Рубинчик Ю.А. Грамматический очерк персидского языка // Персидско-русский словарь. В 2-х

т. – М.: Русский язык, 1985. Т. 2; Рубинчик Ю.А. Грамматика современного персидского
литературного языка. – М.: Издательская фирма «Восточная литература» РАН, 2001.

11

Пейсиков Л.С. Очерки по словообразованию персидского языка. – М.: Изд-во МГУ, 1973;

Пейсиков Л.С. Лексикология современного персидского языка. – М.: Изд-во МГУ, 1975.

12

Чавчавадзе Т.А. Именное словосложение в новоперсидском языке. – Тбилиси:

Мецниереба, 1981.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

1

43

бўладилар: 1) копулятив; 2) детерминатив қўшма сўзлар. Т.Д. Чхеидзе эса
қўшма сўзларнинг қуйидаги турларини ажратади: 1) копулятив; 2) детер-
минатив; 3) посессив; 4) такрорий қўшма сўзлар.

Л.С. Пейсиковнинг фикрича, форс тилида қўшма сўзлар уч гуруҳга

бўлинади: 1) детерминатив қўшма сўзлар (детерминативлар); 2) копулятив
қўшма сўзлар (копулятивлар); 3) синтактик типдаги қўшма сўзлар –
битишмалар.

Т.А. Чавчавадзе форс тилидаги қўшма сўзларни таснифлашда ҳиндий

тилидаги номланишлардан фойдаланиб, тўрт турга ажратади: 1) двандва
(копулятив қўшма сўзлар); 2) татпуруша (детерминатив қўшма сўзлар);
3) баҳувриҳи (посессив қўшма сўзлар); 4) авъяйибҳава (қўшма равишлар).

«Баҳувриҳи» термини эрон тилшунослигида қўшма сўз тадқиқига доир

ишларда учраб туради

1

. Посессив қўшма сўз ёки баҳувриҳи қўшма сўзнинг

қадимий турларидан биридир. Манбаларда келтирилишича, ўрта давр форс
тилида (эр. ав. IV аср – эрамизнинг VII-VIII асрлари) ҳам баҳувриҳи қўшма
сўз ҳосил қилишнинг сермаҳсул тури ҳисобланган

2

. Т.Д. Чхеидзенинг

фикрича, бу турдаги қўшма сўзларни детерминатив қўшма сўзларнинг бир
тури сифатида қараш ҳолатлари учраб туради, чунки кўпгина ҳолларда
уларни фарқлаш қийин

3

. Мазкур тур қўшма сўзлар ҳақида Т.А. Чавчавадзе-

нинг «Именное словосложение в новоперсидском языке» монографиясида
диққатга сазовор фикрлар баён қилинган

4

.

Форс тилшунослигида қўшма сўзларни таснифлаш ҳинд грамматика ёки

европа анъаналарига асосланган, десак хато қилмаймиз. Таҳлиллар шуни
кўрсатадики,

В.С. Расторгуева,

Н.А. Ахмеджанова,

Ю.А. Рубинчик,

Л.С. Пейсиков томонидан илгари сурилган тасниф қўшма сўзларни европача
таснифлаш тизимига, Т.Д. Чхеидзе ва Т.А. Чавчавадзе таснифи эса семантик
принципга, яъни ҳиндча таснифга асосланган.

Дарий тилшунослигида қўшма сўзлар алоҳида тасниф қилинмаса-да,

Л.Н. Киселева ва Р. Фарҳодийнинг грамматик очеркларида композиция
ҳодисасининг ўрни ҳақида умумий маълумотга эга бўлиш мумкин. Р. Фарҳо-
дийнинг «Разговорный фарси в Афганистане» монографиясида қўшма
сўзлар ҳақида кўпроқ маълумот бор (171-187-бетлар). Монография 1955 йил
Парижда француз тилида чоп этилган бўлиб, 1974 йили муаллифнинг қайта
тўлдирилган ва тузатишлар киритилган варианти Б.Я. Островский томони-

1

Пейсиков Л.С. Очерки по словообразованию персидского языка. – М.: Изд-во МГУ, 1973.

– С. 147.

2

Бу ҳақда қаранг:

Основы иранского языкознания. Среднеиранские языки. – М.: Наука,

1981. – С. 76.

3

Чхеидзе Т.Д. Именное словообразование в персидском языке. – Тбилиси: Мецниереба,

1969.

4

Чавчавадзе Т.А. Именное словосложение в новоперсидском языке. – Тбилиси:

Мецниереба, 1981. – С. 35.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

1

44

дан рус тилига ўгирилган. Монография кобулий лаҳжасини тадқиқ қилишга
бағишланган бўлса-да, сўз ясалиши бўлимида копулятивлар ҳамда лексик
морфемаларни қўшиш орқали от ва сифат ясалиши ҳақидаги баъзи назарий
фикрлар ҳам баён қилинган.

М.Н. Негҳат Саидий қўшма сўзни «икки мустақил сўз ёки икки мустақил

ва бир ёхуд бир неча мустақил бўлмаган (суффикслар, боғловчилар, олд
кўмакчилар) қисмлардан ҳосил бўлади»

1

, деб таърифлайди ва дарий

тилидаги қўшма сўзларни қуйидаги турларга ажратади:

1)

یجازتما بکرم

morakkab-е етtezâji

‘аралаш (қоришиқ) қўшма сўзлар’;

2) یرارکت بکرم

morakkab-e takrâri

‘такрорий қўшма сўзлар’;

3)

یفطع بکرم

morakkab-e atfi

‘боғланган қўшма сўзлар’;

4)

ومه بکرم

نز

morakkab-e hamwazn

‘тенг морфемали қўшма сўзлар’;

5) یلاصتا بکرم

morakkab-e ettesâli

‘бириккан қўшма сўзлар’

2

.

Унинг фикрича, қўшма сўзни сўз бирикмасидан фарқловчи белгилар

қуйидагилардир:

1) қўшма сўз таркибий қисмлари орасига бошқа сўз киритиб бўлмайди:

زغمراچ

čârmaǧz

‘ёнғоқ’,

ناهیک

درون

kayhânnaward

‘космонавт’,

لگ

هتب

golbota

‘гулбута’;

2) cўзлар йиғиндисининг маъноси улар маъносидан бошқача: شکلد

delkaš

‘дилкаш’, ‘ёқимли’,

رسدرد

dardesar

‘дардисар’;

3) кўплик белгиси қўшма сўзни сўз бирикмасидан фарқлайди:

درم

راک

mardekar –

درم

اهراک

mardekarhâ

‘мардикор

мардикорлар’,

بحاص

بصنم

sahebmansab –

بحاص

نابصنم

sahebmansabân

‘офицер – офицерлар’;

4) урғу қўшма сўз ва сўз бирикмаси чегарасини белгилайди;
5) агар қўшма сўз қисмларидан бири мустақил маънога эга бўлмаса ёки

алоҳида қўлланмаса, у қўшма сўз саналади:

تیت

و

کرپ

titoparak

‘тартибсиз

сочиб юборган; тўзиб кетган’,

راک

و

راب

kârobâr

‘ишлар’;

6) ягона урғу бўлади:

یدنه

-

ییاپورا

hendi-orupâyi

‘ҳинд-европа’;

7) сўз ясовчи суффикслар ҳам баъзан қўшма сўз чегарасини белгилайди:

نز

ییوشو

zanošuyi

‘эр-хотинлик’,

)و(تسد

یگچاپ

dastopâčagi

‘саросималик’,

‘шошиб қолиш’

3

.

Юқоридагилардан келиб чиқиб, хулоса қиладиган бўлсак, дарий тилида

қўшма сўзлар қуйидаги белгиларга эга:

1. Фонетик белги. Қўшма сўз бир асосий (бош) урғуга эга бўлади.
2. Грамматик белги. Қўшма сўз қисмлари орасида грамматик алоқа

мавжуд бўлмайди.

3. Семантик белги. Қўшма сўз бир маънони ифодалайди.
Демак, қўшма сўз содда сўз каби тил бирлиги бўлиб, нутқда ундан тайёр

ҳолда фойдаланилади.

1

هگن میسن دمحم

بز رصاعم روتسد .یدیعس ت

.یرد نا

،لباک

2013

.

5

16

.

2

Кўрсатилган асар. – Б. 166-173.

3

Кўрсатилган асар. – Б. 165-166.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

1

45

Юқорида таҳлил этилган таснифларнинг барчаси қўшма сўзнинг ўзига

хос хусусиятларини очишга хизмат қилади. Бироқ қўшма сўз типлари ва
моделларини тавсифлашда М.Д. Степанова

1

қўллаган усул фойдаланиш

учун қулай. Бунда қўшма сўзлар икки принцип асосида: а) структур-генетик
жиҳатдан ва б) қўшма сўз таркибий қисмларининг ўзаро синтактик-семантик
муносабатига кўра таснифланади.

Қўшма сўзларга оид ишларда қўшма сўзларнинг ясалиш модели ҳақида

гапирилади ва бунда, одатда, «қўшма сўз»нинг таркиби қайси туркумга оид
сўздан бўлиши назарда тутилади. Бизнингча, қўшма сўз таркибининг қайси
сўз туркумига оид сўзлардан бўлиши сўз ясалиши нуқтаи назаридан ҳеч
нарсани белгиламайди. Мисол учун:

یزاب زا ناکدوک

یاه

تخاونکی

یم تسد ناش

،دنشک

اپورس

هنهرب

یرف

نزدا

یم کرس یوس ،نا

:دنود

!رتوم ،رتوم

2

Kudakân az bâzihâ-ye yaknawaxtešân dast mêkašand, sar-o-pâberahna

faryâdzanân, su-ye sarak mêdawand: – Môtar, môtar!

‘Болалар бир зайлдаги зерикарли ўйинларини йиғиштириб, ялангбош,

ялангоёқ қийқирганча кўча тарафга қараб югурадилар:

Машина, машина!’

تخاونکی

yaknawaxt

: сон+от модели (کی

yak

‘бир’, تخاون

nawaxt

‘ритм’,

‘темп’ – نتخاون

nawâxtan

‘чалмоқ’ феълининг ўтган замон негизи (ЎЗН) отла-

шуви (транспозиция усули));

اپورس

هنهرب

sar-o-pâberahna

: от+сифат модели

(اپورس

sar-o-pâ

‘бош-оёқ’ (от+интерфикс+от моделидаги ясалма мураккаб

ясовчи асос сифатида), هنهرب

berahna

‘яланг’).

Қўшма сўзлар фақат сўз қўшиш асосида эмас, балки синтактик

бирликнинг лексик бирликка айланиши орқали ҳам ҳосил қилинади

3

. Шу

ўринда таъкидлаш керакки, дарий тилида от + олд кўмакчи + от моделидаги
сўзлар ҳақида гап кетганда, бундай қўшма сўзларнинг аксарияти «нотурғун»
сўзлар жумласига кириши айтилади

4

, чунки бу типдаги сўзларнинг

синтактик жиҳатдан яхлитлиги бирикмадан маълум бўлади. Масалан,

مشچ

هارب

čašm/ba/râh

‘кўз тутган’, ‘умидвор’ сўзи

نتسشن

nešastan

‘ўтирмоқ’ ёки

ندوب

budan

‘бўлмоқ’ феъли билан қўлланганда, яхлит бирлик, яъни қўшма сўз:

نتسشن هارب مشچ

čašmbarâh nešastan

ва

ندوب هارب مشچ

čašmbarâh budan

‘кутмоқ’;

نتخود

dôxtan

‘тикмоқ’, ‘қадамоқ’ феъли билан қўлланганда эса, таркибий

қисмларга ажралади:

هارب مشچ

نتخود یسک

čašm ba râh-e kasê dôxtan

(бу ўрин-

да مشچ

čašm

сўзи نتخود

dôxtan

феълига воситали тўлдирувчи) ‘кимнингдир

йўлига кўз тикмоқ’. Ёки باکررداپ

pâ/dar/rekâb

1) ‘жўнаб кетувчи’, ‘йўлга

(сафарга) чиқишга тайёр’; 2) ‘ўткинчи’, ‘вақтинча’, ‘омонат’ сўзи

1

Степанова М.Д. Словообразование современного немецкого языка. – М.: Изд-во

литературы на иностранных языках, 1953. – С. 111.

2

نهر

شقن .بایرز درو

پ ی و اه

.اهرادن

گدنسیون نمجنا :لباک

فا نا

اتسناغ

،ن

١٣٦٦

ص

٤٩

.

3

Бу ҳақда қаранг:

Рубинчик Ю.А. Грамматика современного персидского литературного

языка. – М.: «Восточная литература» РАН, 2001. – С. 162-284.

4

Киселева Л.Н. Очерки по лексикологии дари. – М.: Наука, 1973. – С. 103.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

1

46

ندرک

kardan

феъли билан қўлланганда,

اپ

رد

ندرک باکر

pâ dar rekâb kardan

‘узангига оёқ қўймоқ’, ‘оёқни узангига тиқмоқ’ қўшма сўзлигини йўқотади

1

.

Қиёсланг: دشاب یمن اوهبرس راد هویم تخرد یاه خاش

Šâx-hâ-ye daraxt-e mêwadâr

sarbahawâ namêbâšad

‘Мевали дарахт шохлари кўкка бош кўтармайди’

(қўшма сўз); اشامت هب لد اوهبرس

Sar ba hawâ del ba tamâšâ

ёки تسا اوهبرس اشامت هب لد

Del ba tamâšâ sar ba hawâ ast

‘Ҳардамхаёл (боши осмонда-ю, кўнгли

томошага банд)’ (сўз бирикмаси).

Айрим ишларда юқоридаги мисоллар фразеологик бирликлар деб ҳам

қаралади

2

. Ю.А. Рубинчикнинг фикрича,

dast be dast, dast dar dast, dahān bе

dahān, mu be mu

кабилар такрорий фразеологик бирликлардир. Уларнинг

қўшма сўз бўлолмаслигига сабаб: ҳар бир сўз мустақил урғуга эга, улар
ўртасида пауза мавжуд. Олд кўмакчиларни боғловчи

لاصتا فلا

alef-e ettesâl

га

айлантириш мумкин бўлган ҳоллардагина уларни қўшма сўз деб ҳисоблаш
мумкин:

peydarpey ↔ peyāpey, dambedam ↔ damādam, sartāsar ↔ sarāsar.

Мазкур бирикмаларда олд кўмакчи интерфиксга айланган

3

.

М. Шокий

sar-tā-sar

ни

az yek sar ta sar-e digar

дан ажратиб олинган

ярим синтактик ибора (semi-syntactical bound phrase) деб ҳисоблайди.
Унингча, бу ибора

олд кўмакчисининг аферезисга учраши (яъни

ā

боғлов-

чисига айланиши) туфайли қўшма сўз –

sarāsar

га айланган

4

. У, шунингдек,

ganj-bar-sar, pāy-bar-ganj

каби бирикмалар ярим синтактик иборалар бўлиб,

феълнинг тушиб қолиши (эллипсис) натижаси эканлигини таъкидлайди.
Масалан,

ganj-bar-sar

ва

pāy-bar-ganj

бирикмаларида

nahâde

,

sorāhi-dar-dast

ва

qalyān-be-dast

бирикмаларида

gerefte

феълининг тушиб қолиши

кўрсатилган. Бироқ М. Шокий уларни

sar-tā-sar

га ўхшаб, мукамммал қўш-

ма сўзга айлана олмаслигини уқтиради

5

.

Сўз бирикмаси билан қўшма сўзнинг бир-бирига муносабати тўғрисида

гап кетганда, улар орасига кескин чегара қўйиб бўлмаслигини алоҳида
кўрсатиб ўтиш зарур. Сўз бирикмаси – қўшма сўз ҳосил бўладиган асосий
манбалардан бири. Сўз бирикмаси билан қўшма сўз орасида икки хил
баҳоланадиган ҳодисалар кўп учрайди. Қолаверса, юқорида келтирилган
мисоллар сингари икки хил талқинга йўл қўядиган бирикмалар масаласи
қўшма сўз назариясининг энг заиф нуқталаридан биридир. Бу эса қўшма
сўзни сўз бирикмасидан фарқлашда юқорида келтирилган уч белги ичида
грамматик белги устун туришини кўрсатади.

Маълумки, синтактик бирликнинг лексик бирликка айланиши – лексика-

лизация аста-секин юз берадиган, узоқ давом этадиган жараёндир. Бу усул-
даги барча ясалмаларни сўз бирикмаларининг лексикалашуви натижасида

1

Кўрсатилган асар. – Б. 103.

2

Рубинчик Ю.А. Основы фразеологии персидского языка. – М.: Наука, 1981. – С. 71-75.

3

Кўрсатилган асар. – Б. 75.

4

Shaki M. A study on nominal compounds in neo-persian. – Praha, 1964. – P. 18.

5

Кўрсатилган асар. – Б. 19.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

1

47

ҳосил бўлган, дея олмаймиз. Чунки мазкур жараён натижасида модель ҳосил
бўлиши мумкинлигини ҳам унутмаслик керак.

Ҳасан Ануша ва Ғуломрезо Худобандалу томонидан тузилган изоҳли

луғат сўзбошисида ҳозирги дарий тили (

Афғонистон форсийси

)нинг форс

тили(

Эрон форсийси

)дан ўнта энг муҳим фарқи қайд қилинган

1

. Бу

тафовутлардан иккитаси дарий тилидаги қўшма сўзлар билан боғлиқ:

1. Қўшма сўз ясалишида сифатловчи сифатланмиш олдидан келади:

ربنچ

رایخ

čambarxiyâr

‘бодринг’ (

тури

) (ربنچ

čambar

‘чамбар(ак)’, ‘гардиш’,

خ

ی

را

xiyâr

‘бодринг’),

نونجم

دیب

majnunbêd

‘мажнунтол’ (نونجم

majnun

‘мажнун’,

دیب

bêd

‘тол’),

شومروک

kurmuš

‘кўрсичқон’ (روک

kur

‘кўр’, شوم

muš

‘сичқон’),

دوخنروش

šôrnaxôd

‘шўрнўхат’ (روش

šôr

‘шўр’, دوخن

naxôd

‘нўхат’),

دیفس

شیر

safêdriš

‘оқсоқол’ (دیفس

safêd

‘оқ’, شیر

riš

‘соқол’) каби.

دننام ناویح نیا

شومروک

یم یگدنز نیمز ریز رد ًلاماک

دنک

2

In haywân mânand-e kurmuš kâmelan dar zêr-e zamin zendagi mêkonad

‘Бу ҳайвон кўрсичқон каби бутунлай ер остида яшайди’;

و قچپ رتخد نک سپ

شومروک

ت

ار

.

رگم تسا روک

3

Pas kon doxtar-e počoq wa kurmušat-râ. Kur ast magar

‘Пучуқ ва қисиқ кўз (кўрсичқон) қизингни қўй. Наҳотки, кўр бўлса’.
2. Қўшма сўз ясалишида қаратқич (изоҳловчи) қаралмиш (изоҳланмиш)

олдидан келади:

نادند

للاخ

dandânxelâl

‘тишкавлагич’ (نادند

dandân

‘тиш’,

للاخ

xelâl

‘ингичка чўп’),

داب

ما

غاب

bâdâmbâǧ

‘бодомзор’ (ماداب

bâdâm

‘бодом’, غاب

bâǧ

‘боғ’),

رینپ

هیام

panermâya

‘ачитқи’ (

пишлоқ учун

) (رینپ

paner

‘пишлоқ’, هیام

mâya

‘ачитқи’, ‘хамиртуруш’),

هناخ

داماد

xânadâmâd

‘ичкуёв’ (هناخ

xâna

‘уй’, داماد

dâmâd

‘куёв’) каби.

یم ملاغ هب یزان

وگ

نامه ،ایب ناتسودنه :دی

یم دارم هب اج

وت و میسر

هناخ

داماد

وش

4

Nâzi ba ǧolâm mêgôyad: Hendustân byâ, hamânjâ ba morâd mêrasêm wa tu

xânadâmâd šaw

‘Нози хизматкорга дейди: «Ҳиндистонга кел, ўша ерда муродимизга

етамиз, сен эса ичкуёв бўл» ’;

اب جاودزا اب و

یم هناخ نامه رد یو ردنارتخد

حلاطصا هب و تسیز

هناخ

داماد

دش

5

Wa bâ ezdewâj bâ doxtarandar-e way dar hamân xâna mêzist wa ba estelâh

xânadâmâd šod

‘Унинг ўгай қизига уйланиб, ўша уйда яшарди ва ичкуёв номини олди’.

1

،هشونا نسح

ملاغ

دخ اضر

هدنبا

هژاو گنهرف :هدینشان یسراف .ول

رد یدربراک ۀدش یسراف و یسراف تاحلاطصا و اه

.ناتسناغفا

،هرطق رشن :نارهت

١٣٩١

.

٥

.

2

ةریاد

.انایرآ فراعملا

ةریاد نمجنا :لباک

،فراعملا

١٣٢٨

-

١٣٤٨

( ش

٦

دلج

.)

ص

١

/

٢٣٨

.

3

ف نیسح

یلع مامتها هب .موثلک کشا .یرخ

دمحم

نامثع

.هداز

،ناتسناغفا ناگدنسیون نمجنا :لباک

١٣٦٦

-

ص

٦

.

4

امیس .ینیسح تمعن

.اهاوآ و اه

، ،ا.د.ج روتلک و تاعلاطا ترازو :لباک

١٣٦٧

ش

.

٤٩٩

.

5

رون یلعلادبع ۀمجرت .یتاره نز هس .ید لبد اکنیراو

.یرارحا

یرارحا :تاره

،

١٣٩٠

ش

.

ص

١٧٥

.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

1

48

Форс тилида ҳам қўшма сўз таркибий қисмларининг юқоридаги (сифат-

ловчи (ёки қаратқич)нинг сифатланмиш (ёки қаралмиш)дан олдин келиши)
каби моделлари, яъни بولقم ۀفاضا

ezâfa-ye maqlub

ҳолатида воқеланиши

мавжуд. Шу сабабли бу мавзуни алоҳида тадқиқот объекти бўлиши лозим,
деб ҳисоблаймиз.

Хулоса.

1. Дарий тили узоқ давр мобайнида илмий тадқиқот объекти сифатида

форс тилининг тадқиқига оид ишлар таркибида ўрганилди. Форс тили лекси-
кологияси ва сўз ясалиши тадқиқи натижалари дарий тилининг назарий
масалаларида эътиборга олиниши шарт, бироқ тўлиқ экстраполяция қилина
олмайди. Форс тили сўз ясалиши соҳасидаги тадқиқотлар дарий ва форс
тиллари кесишган ва фарқловчи жиҳатларни белгилашга имкон беради.

2. Дарий ва форс тилларида сўз ясовчи аффикс бир вақтнинг ўзида

категориал белги вазифасини ҳам бажаради. Бу эса эрон тилшунослигида от
ва сифат, аслий сифат ва равиш туркумлари орасига қатъий формал чегара
қўйиб бўлмаслиги ҳақидаги қоиданинг нисбийлигини билдиради.

3. Лексикализация усули орқали сўз ясалишида боғловчили бирикмалар-

нинг қўшма сўзга айланиши юқори кўрсаткичга эга. Дарий тилидаги сўз
бирикмаларининг лексикалашуви жараёни ҳали тўла шаклланмаган бўлиб,
қўшма сўз ва сўз бирикмаси орасидаги чегара ўта шартлидир. Қўшма сўзни
сўз бирикмасидан фарқлашда қўшма сўзга хос фонетик, грамматик ва
семантик белгилар ичида грамматик белги устун туради.

АЗИМДЖАНОВА ДИНАРА

Кандидат филологических наук, доцент, ТГУВ

Приемы употребления глагольных синонимов

в персидском языке

Аннотация. В статье рассматриваются вопросы, касающиеся способов упот-

ребления глагольных синонимов. В частности, отмечается, что круг вопросов, связан-
ных с изучением синонимии широк. Интерес к изучению способов употребления
глагольных синонимов представляет интерес и с практической, и с теоретической
точек зрения. Он имеет глубокие социальные корни и тесно связан с вопросами куль-
туры речи, которые охватывают не только нормы языка, но и умелый сознательный
отбор языковых средств, а также целесообразное их использование.

Стилистическая дифференциация персидского языка, структурное разнообразие

глаголов открывает широкие возможности для выработки различных приемов
употребления глагольных синонимов. В выработке различных способов употребления
глагольных синонимов принимают участие не только глагольная часть сложных
глаголов, но и именная часть. Кроме этого, для придания высказыванию различных

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов