Mualliflar

  • Yulbarsova Muattar Abdullajon daughter
  • Khaidarov Eldor Rakhimjon son
  • Mekhmonkhonov Murodullokhon Makhsudkhon son
  • Askarov Ibrahim Rakhimonovich
  • Abdullayev Shavkat Vohidovich
  • Fozilov Mamurjon
  • Haidarova Dilrabo Rakhimjonovna

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.pedagogs.93048

Kalit so‘zlar:

Keywords: Phlomoides nuda Mitochondria mPTP (high conductance pore) mitoKATP channel Ca2 ions Hepatoprotective properties In vitro experiments Bioactive compounds Liver mitochondria

Annotasiya

Anotatsiya: Ushbu tadqiqotda Phlomoides nuda o‘simiyligining tanaf qismlaridan ajratib olingan ekstraktlarning in vitro sharoitda kalamush jigar mitoxondriyasining yuqori o'tkazuvchan porasi (mPTP) va ATPga bog'liq kaliy kanali (mitoKATP) faoliyatiga ta’siri o‘rganildi. Tadqiqotlar davomida olingan ekstraktlarning konsentratsiyaga bog'liq ravishda mPTP ning faoliyatini inhibe qilishdagi samaradorligi aniqlangan. Bunda, benzilli, xlorofomli, etilacetatli, butanol va suvli ekstraktlar turli konsentratsiyalarda mPTP faoliyatini inhibe qilgan. Ayniqsa, suvli ekstraktning jigar mitoxondriyasining mPTP va mitoKATP kanaliga ta’siri yuqori bo‘lib, bu uning biotibbiy faol moddalarga ega ekanligini ko‘rsatadi. Ushbu tadqiqotlar Phlomoides nuda o‘simiysining biotibbiy faolligi va giyohvandlikdagi potentsialini baholashga yordam beradi, ayniqsa, jigar kasalliklarini davolashda uning gipotoprotektor sifatidagi imkoniyatlarini ta’minlaydi.


background image

“PEDAGOGS”

international research journal ISSN:

2181-4027

_SJIF:

4.995

https://scientific-jl.com/ped

Volume-79, Issue-1, April -2025

27

PHLOMOIDES NUDA ЎСИМЛИГИНИНГ БЕНЗИЛЛИ, ХЛОРОФОРМЛИ

ЭТИЛАЦЕТАТЛИ, БУТАНОЛЛИ ВА СУВЛИ СУММАЛАРИНИНГ

КАЛАМУШ ЖИГАР МИТОХОНДРИЯСИ ФУНКЦИОНАЛ

КЎРСАТКИЧЛАРИГА ТАЪСИРИ

Yulbarsova Muattar Abdullajon daughter

1

Khaidarov Eldor Rakhimjon son

2

https://orcid.org/0009-0004-4774-061X

Mekhmonkhonov Murodullokhon Makhsudkhon son

1

Askarov Ibrahim Rakhimonovich

3

Abdullayev Shavkat Vohidovich

Fozilov. Mamurjon. K.,

Haidarova Dilrabo Rakhimjonovna

1

https://orcid.org/0009-0005-8987-7937

1

Namangan State University,Namangan, Republic of Uzbekistan

2

University of Business and Science Namangan, Republic of Uzbekistan

3

Andijan State University Andijan, Republic of Uzbekistan

3

Tashkent state technical university

4

Mirzo Ulughbek National University of Uzbekistan

Anotatsiya:

Ushbu tadqiqotda Phlomoides nuda o‘simiyligining tanaf

qismlaridan ajratib olingan ekstraktlarning in vitro sharoitda kalamush jigar
mitoxondriyasining yuqori o'tkazuvchan porasi (mPTP) va ATPga bog'liq kaliy kanali
(mitoKATP) faoliyatiga ta’siri o‘rganildi. Tadqiqotlar davomida olingan
ekstraktlarning konsentratsiyaga bog'liq ravishda mPTP ning faoliyatini inhibe
qilishdagi samaradorligi aniqlangan. Bunda, benzilli, xlorofomli, etilacetatli, butanol
va suvli ekstraktlar turli konsentratsiyalarda mPTP faoliyatini inhibe qilgan. Ayniqsa,
suvli ekstraktning jigar mitoxondriyasining mPTP va mitoKATP kanaliga ta’siri
yuqori bo‘lib, bu uning biotibbiy faol moddalarga ega ekanligini ko‘rsatadi. Ushbu
tadqiqotlar Phlomoides nuda o‘simiysining biotibbiy faolligi va giyohvandlikdagi
potentsialini baholashga yordam beradi, ayniqsa, jigar kasalliklarini davolashda uning
gipotoprotektor sifatidagi imkoniyatlarini ta’minlaydi.

Abstract -

English:This study investigates the effects of extracts from

Phlomoides nuda on the activity of the high conductance pore (mPTP) and ATP-
dependent potassium channel (mitoKATP) in rat liver mitochondria under in vitro
conditions. The results showed that the extracts, at various concentrations, significantly
inhibited the activity of mPTP. Among the extracts, those obtained with benzene,
chloroform, ethyl acetate, butanol, and water exhibited concentration-dependent
inhibition of mPTP. Particularly, the water extract demonstrated the highest effect on


background image

“PEDAGOGS”

international research journal ISSN:

2181-4027

_SJIF:

4.995

https://scientific-jl.com/ped

Volume-79, Issue-1, April -2025

28

the mPTP and mitoKATP channels in liver mitochondria, indicating its high biological
activity. These findings provide insight into the biological potential of Phlomoides
nuda, especially its hepatoprotective properties, and suggest its potential therapeutic
applications in liver diseases.

Keywords

: Phlomoides nuda, Mitochondria, mPTP (high conductance pore),

mitoKATP channel, Ca2+ ions, ,Hepatoprotective properties, In vitro experiments,
Bioactive compounds, Liver mitochondria

Бугунги кунда этиологик омиллар, патогенез ва клиник кўринишларга қараб

турли хил жигар касалликларини фармакологик коррекциялаш учун кўплаб дори
воситалари яратилган. Улардан баъзилари турли хил асоратлар ва аллергик
реакцияларни келтириб чиқариши мумкин, бу эса улардан фойдаланишни
чеклайди.Узоқ вақт давомида ўсимликлардан ажратиб олинган биологик фаол
бирикмалар жигар фаолиятини яхшилаш учун муваффақиятли ишлатиб
келинмоқда. ЛПО жараёнлари натижасида ҳосил бўладиган маҳсулотларни ва
гепатоцит мембраналарини бузилишидан ҳимоя қилади. Ҳозирда кўплаб илмий
марказларда ўсимликлардан олинган биологик фаол моддалар устида жадал
тадқиқотлар олиб борилмоқда. Ўсимликлардан ажратиб олинган турли
синфларга мансуб биологик фаол бирикмалар ўзининг фармакологик хусусияти
ва физиологик таъсир механизмлари билан бир биридан фарқ қилади.

Phlomoides

nuda

ўсимлиги таркибида учрайдиган биологик фаол моддаларнинг турли

патологик жараёнларда самарали фармакологик таъсир кўрсатиши бўйича
маълумотлар учрайди . Аммо ҳозирга қадар,

Phlomoides nuda

ўсимлигидан

олинган суммалларнинг жигар митохондриялари даражасидаги таъсир
механизмлари ва фармакологик хусусиятлари ўрганилган эмас. Шу мақсадда
тажрибаларимизда

Phlomoides

nuda

ўсимлигидан олинган бензилли,

хлороформли этилацетатли, бутанолли ва сувли суммаларини

in vitro

тажрибаларда каламуш жигар митохондриясининг PTP ўтказувчан ҳолатига ва
АТФга

боғлиқ

калий

канали

(митоК

АТФ

-канали)

ўтказувчанлигига

концентрацияга боғлиқ таъсири ўрганилди. Шунингдек, уларни гепатопротектор
ҳоссаси токсик гепатит моделида каламуш жигар митохондриясига таъсири

in

vivo

тажрибаларда ўрганилди.

Тадқиқот материаллари ва усуллари.

Тажриба учун вазни 180-200 г бўлган эркак оқ каламушлар танлаб олинди.

Лаборатория ҳайвонларини сақлаш, озиқлантириш ва меъёрий ҳароратда ушлаб
туриш виварий шароитида олиб борилди.

Phlomoides nuda

ўсимлигининг

бензилли, хлороформли этилацетатли, бутанолли ва сувли суммаларининг

каламуш жигар митохондрияси функционал кўрсаткичларига юқори ўтказувчан
пораси ва АТФга боғлиқ калий каналига таъсир этувчи турли концентрациялари


background image

“PEDAGOGS”

international research journal ISSN:

2181-4027

_SJIF:

4.995

https://scientific-jl.com/ped

Volume-79, Issue-1, April -2025

29

скрининг танлаб олинди. Ушбу олинган суммаларни гепатопротектор
фаоллигини баҳолаш учун

in vivo

тажрибаларда каламушларда токсик гепатит

модели чақирилди. Тадқиқотларимизда

Phlomoides nuda

ўсимлигидан олинган

суммалларнинг биологик фаоллиги аниқлаш учун

in vitro

ва гепатопротектор

фаоллигини баҳолаш учун

in vivo

тажрибалар олиб борилди.

Каламуш жигаридан митохондрияни ажратиш усули

Митохондриялар каламуш жигаридан дифференциал центрифугалаш (РС-6)

усули ёрдамида ажратилди. Тажриба учун олинган ҳайвон жонсизлантирилди ва
декапитация қилиб қорин бўшлиғидан жигар ажратиб олинди ҳамда аввалдан
тайёрланган ярим эриган музли ажратиш муҳитига солинди. Ажратиш муҳити
таркиби (мМ): сахароза -250, трис-хлорид-10 мМ, ЭДТА – 1; рН 7,4. Ажратиб
олинган жигар массаси аниқлангандан сўнг уни механик прессдан ўтказиш учун
тефлонли гомогенизаторга солинди. Жигар тефлонли гомогенезаторда 6:1
нисбатда (5 г жигар тўқимаси ва 30 г ажратиш муҳити) ажратиш муҳитида
гомогенизация қилинди. Гомогенизация биринчи марта 600 g айланишда 7 минут
давомида 0

1

о

С да ва супернатантни иккинчи марта 6000 g да 15 минут давомида

0

1

о

С да РС-6 центрифугада чўктирилди. Тажриба давомида митохондрияни

инкубациялан учун муз ҳаммомида сақланди.

Митохондриялардаги оқсил миқдорини Лоури усули билан аниқлаш

Бу усул юқори сезгирликка эга бўлиб, намуналардаги 10-100 мкг бўлган

оқсил миқдорини аниқлаш мумкин. Метод ароматик аминокислоталарни Фолин
реактиви билан биргаликда биурет реакциясининг пептид боғлари ҳисобига
ҳосил қилган рангларга асосланган [Lowry O.H., et al 1975]. Оқсил миқдорини
аниқлаш учун калибрланган график тузилди. Бу график тузиш учун
альбуминнинг стандарт эритмаларидан фойдаланилди.

Митохондрия мембранасининг Са

2+

-ионларига боғлиқ юқори пораси

ва митоК

АТФ

-канали

ўтказувчанлигини аниқлаш

Митохондриянинг Са

2+

-ионларига боғлиқ юқори ўтказувчанлиги аниқлаш

учун унинг бўкиш кинетикаси (0,3 мг/мл) митохондрия суспензиясининг 26°С да
доимо аралаштириб турган ҳолда оптик зичлигини 540 нм да очиқ ячейкада
(ҳажми 3 мл) ўзгариши бўйича аниқланди. Митохондриядаги (permeability
transition pore

-PTP)

нинг ўтказувчанлигини аниқлашда қуйидаги инкубация

муҳитидан (ИМ) фойдаланилди: 200 мМ сахароза, 20 мкМ ЭГТА, 5 мМ сукцинат,
2 мкМ ротенон, 1 мкг/мл олигомицин, 20 мМ Трис, 20 мМ HEPES ва 1 мМ
KH

2

PO

4

, pH 7,4 [He L., 2003; 16754-б.]. Муҳитдаги ионлашган кальций

концентрациясини Са

2+

-ЭГТА буферлар иштирокида BAD4 компьютер

программаси ёрдамида ҳисобланди.

МитоК

АТФ

-канали ўтказувчанлиги

(0,3-0,4 мг/мл оқсил) 3 мл ячейкаларда

540 нм тўлқин узунлигида оптик зичликнинг ўзгариши бўйича аниқланди. ИМ


background image

“PEDAGOGS”

international research journal ISSN:

2181-4027

_SJIF:

4.995

https://scientific-jl.com/ped

Volume-79, Issue-1, April -2025

30

қуйидагича:125 мМ

KCl, 10 мМ

HEPES, 5 мМ сукцинат, 1 мМ

MgCl

2

, 2,5 мМ

K

2

HPO

4

, 2,5 мМ

KH

2

PO

4

, 0,005 мМ ротенон ва 0,001 мМ олигомицин, рН 7,4 .

Токсик гепатит модели.

Каламушларда

экспериментал

токсик

гепатит

чақириш

учун

тетрахлометандан (ССl

4

) фойдаланилди. Тажриба ҳайвонларида токсик гепатит

модели чақириш учун қорин тери ости соҳасига тозаланган ўсимлик ёғида
эритилган 50% ли ССl

4

(0,5 мл/кг) ҳар 3 кунда бир мартадан юборилди. Тажриба

учун ажратиб олинган соғлом вазни 180-200 г бўлган оқ эркак каламушлар
гуруҳларга ажратилди.

I гуруҳ. Назорат (соғлом n=4);
II гуруҳ. Тажриба (ССl

4

0,5 мл/кг n=4);

III гуруҳ. ССl

4

+ бензилли (40 мг/кг n=4);

IV гуруҳ. ССl

4

+ хлороформли сумма (40 мг/кг n=4);

V гуруҳ. ССl

4

+ этилацетатли сумма (40 мг/кг n=4).

VI гуруҳ. ССl

4

+ бутанолли сумма (40 мг/кг n=4).

VII гуруҳ. ССl

4

+ сувли сумма (40 мг/кг n=4).

Тажриба учун олинган II, III, IV, V, VI ва VII гуруҳ каламушларда

экспериментал токсик гепатит чақириш учун ҳайвонлар қорин тери остига 50%
ли ССl

4

(0,5 мл/кг) ҳар 3 кунда бир мартадан юборилди. Каламушларга ССl

4

юборилгандан кейин 12 кун ўтиб, қонда АЛТ (60 Ед/л) ва АСТ (120 Ед/л)
ферментлари ошгандан сўнг, II гуруҳ ҳайвонларига суткасига бир марта
тозаланган ўсимлик ёғи (0,5 мл/кг), тажрибанинг III гуруҳига

Phlomoides nuda

ўсимлигининг бензилли суммаси, IV гуруҳига хлороформли сумма, V гуруҳга
этилацетатли сумма, VI гуруҳ бутанолли сумма ва VII гуруҳ сувли сумма
суткасига бир марта 10 кун давомида 40 мг/кг дозада

per os

усулда юборилди.

Эксперментал токсик гепатит чақирилган ҳайвонлардан ҳар 3 кунда қон олиниб,
АЛТ, АСТ ферментлари миқдори аниқлаб борилди.

Қон плазмасида аминотранферазаларни аниқлаш

Жигарнинг функционал фаоллиги ҳолатида фермент тизимларининг,

айниқса аминотранферазалар (АЛТ, АСТ) фаоллиги кўрсаткичлари қиймати
ўзгариш динамикаси муҳим аҳамиятга эга . Иккита фермент- АЛТ ва АЛТ лар
фаоллигини аниқлаш муҳим ахамиятига эга, чунки бу ферментлар турли аьзо ва
тўқималарда ҳар-хил фаоллиги билан фарқланади. Назорат гуруҳи, токсик
гепатит модели ва фармакотерапия қилинган токсик гепатит гуруҳи
каламушларининг қон зардоби таркибида АЛТ ва АСТ фаоллигини аниқлаш
қуйидаги муаллифлар ишларида тавсифланган услуб ёрдамида амалга оширилди
[Reitman, Frankel 1957].

Олинган натижаларни статистик таҳлили.

Олинган натижаларни

статистик қайта ишлаш ва расмларни чизиш OriginPro 7.5 (Microsoft, USA)


background image

“PEDAGOGS”

international research journal ISSN:

2181-4027

_SJIF:

4.995

https://scientific-jl.com/ped

Volume-79, Issue-1, April -2025

31

компьютер

дастури

ёрдамида

амалга

оширилди.

Тажрибаларда

митохондриянинг бўкиш кинетикаси максималга нисбатан фоиз ҳисобида, 5 та
турли тажрибаларнинг ўртача арифметик қийматини ҳисоблаш тарзида амалга
оширилди. Назорат, тажриба ва тажриба+тадқиқот моддасидан олинган
қийматлар ўртасидаги фарқ t-тест бўйича ҳисоблаб чиқилди. Бунда Р<0,05; ва
Р<0,01 қийматлар статистик ишончлиликни ифодалайди.

ОЛИНГАН НАТИЖАЛАР ВА УЛАРНИНГ ТАҲЛИЛИ

Phlomoides nuda

ўсимлигининг тана қисмидан ажратиб олинган

суммаларни

in vitro

тажрибаларда жигар митохондрияси юқори ўтказувчан

порасига таъсири

Ҳужайра мембраналарида бўладиган кўплаб физиологик

жараёнлар бевосита Са

2+

ионлари иштирокида амалга ошади. Цитозолдаги Са

2+

ионлари гомеостази ушлаб турилишида унинг органоидлари - саркоплазматик
ретикулум ва митохондриялари Са

2+

ионларини сақланишида асосий рол

ўйнайди. Саркоплазматик ретикулум Са

2+

ионларини депоси ҳисобланиб

қўзғалувчан тўқималарда Са

2+

ионларини регуляция қилишда муҳим физиологик

функцияларни бажариб беради. Митохондриялар эса ҳужайранинг Са

2+

ионларига боғлиқ гомеостазида ва энергия алмашинувида асосий рол ўйнайди.
Митохондрия ва ҳужайра мембраналари ўртасидаги Са

2+

ионларини физиологик

бошқарилиши ички ва ташқи мембранада жойлашган юқори ўтказувчан пора -
mPTP даражасида амалга ошади [Акопова О.В., 2008;

Halestrap A.P

., 2009].

Турли патологик жараёнларда таъсиротларга нисбатан ҳужайранинг асосий
нишонларидан бири бўлган митохондриялар биринчи навбатда зарарланади.
Бундай, зарарланишларда митохондрия ион-транспорт тизимлари муҳим
патофизиологик ўзгаришларга учрайди. Жумладан, юқори ўтказувчан пора
mPTPнинг ўтказувчанлиги ортиши натижасида конформация очиқ ҳолатга
ўтиши кузатилади. Юқори ўтказувчан поранинг очиқ ҳолатга келиши
натижасида матриксдан сув ва сувда эриган молекулалар билан бирга цитохром
с чиқа бошлайди. Натижада, Са

2+

ионлари билан боғлиқ ргеуляция бузилиб,

мембрана потенциали ўзгаришига сабаб бўлади. Ҳозирда митохондрия ион
каналлари жумладан, mPTPнинг функционал бошқарилиш механизмлари
ўсимлик моддалари ёрдамида жуда фаол ўрганиб келинмоқда. Патологик
жараёнлар натижасида мембраналарда юзага келадиган физиологик
ўзгаришларга ўсимлик моддаларини таъсир механизмларини ўрганиш
физиологик ва фармакологик нуқтаи назардан муҳимдир. Юқоридагиларга
мувофиқ равишда, ишимизда

Phlomoides nuda

ўсимлигининг бензилли,

хлороформли этилацетатли, бутанолли ва сувли суммаларини

in vitro

тажрибаларда каламуш жигар митохондриясининг PTP ўтказувчан ҳолатига ва
АТФга

боғлиқ

калий

канали

(митоК

АТФ

-канали)

ўтказувчанлигига

концентрацияга боғлиқ таъсири ўрганилди.


background image

“PEDAGOGS”

international research journal ISSN:

2181-4027

_SJIF:

4.995

https://scientific-jl.com/ped

Volume-79, Issue-1, April -2025

32

Дастлаб тажрибаларда каламушларнинг жигар митохондрияси юқори

ўтказувчан порасига ўсимлик суммаларининг концентрацияга боғлиқ таъсири
ўрганилди. Жигар митохондрияси мембранасида юқори ўтказувчан порани
фаоллаш учун индуктор сифатида CаCl

2

нинг 20 мкМ концентрациясидан

фойдаланилди. Олинган натижаларга кўра, инкубация муҳити таркибида CаCl

2

нинг 20 мкМ концентрацияси мавжуд шароитда митохондриялар бўкиши яъни
ўтказувчанлиги вақтга (5 минут) боғлиқ ҳолатда ортиб бориши кузатилди.
Адабиётлардан маълумки, Cа

2+

ионлари mPTP ўтказувчанлигини ошириб, очиқ

ҳолатга ўтказади, матрикс бўкиши кузатилади.

Индуктор таъсирида ўтказувчанлиги кескин ошган митохондрия порасига

Phlomoides nuda

ўсимлигининг суммаларини таъсир эттирилди. Бунда,

ўсимликнинг этилацетатли суммасининг 20-100 мкг/мл миқдорлари жигар
митохондрияси mPTP ўтказувчанлигини назоратга нисбатан мос равишда 20
мкг/млда 9,4±1,1%, 60 мкг/млда 23,3±2,7% ва 100 мкг/млда эса 26,5±2,6%
ингибирлаши аниқланди. Хлороформли сумманинг таъсири этилацетатли
суммага нисбатан бироз самарали бўлиб, бунда митохондрия мембранаси юқори
ўтказувчан порасига ингибирловчи таъсири унинг 100 мкг/мл концентрациясида
назоратга нисбатан 45,7±3,5% га ингибирлаши қайд этилди (1-расм).

1-расм.

Phlomoides nuda

ўсимлигининг бензилли, этилацетатли ва

хлороформли суммаларининг концентрацияга (20, 40, 60, 80 ва 100 мкг/мл)

боғлиқ ҳолда каламуш жигар митохондрияси юқори ўтказувчан порасига

таъсири.

(*Р<0,05; **Р<0,01; n=5).


Phlomoides nuda

ўсимлигининг бензилли суммаси каламуш жигар

митохондриясининг бўкишини концентрацияга боғлиқ равишда камайтирди.
Бунда, бензилли сумманинг 20-100 мкг/мл концентрациялари жигар
митохондриясининг Cа

2+

ионларига боғлиқ ўтказувчанлигини назоратга

нисбатан мос равишда 20 мкг/млда 34,6±2,2%, 60 мкг/млда 54,9±4,7% ва 100
мкг/млда эса 65,7±5,6% га ингибирлаши аниқланди (1-расм)

0

20

40

60

80

100

0

20

40

60

80

100

Этилацетатли сумма

Бензилли сумма

Хлороформли сумма

Назорат

Концентрация, мкг/мл

М

ембран

а

ўт

каз

ув

чанли

ги

, %

**

**

**

**

*

**

**

**

*

*

*

*

*


background image

“PEDAGOGS”

international research journal ISSN:

2181-4027

_SJIF:

4.995

https://scientific-jl.com/ped

Volume-79, Issue-1, April -2025

33

Демак,

Phlomoides nuda

ўсимлигининг тана қисмидан ажратиб олинган

бензилли, этилацетатли ва хлороформли суммалари

in vitro

тажриба шароитида

каламуш жигар митохондрияси mPTP ўтказувчанлигига ингибирловчи таъсир
этди. Бунда бензилда экстракция қилинган сумманинг ингибирловчи таъсири
этилацетат ва хлороформли суммага нисбатан бироз самарали бўлганлиги
аниқланди.

Навбатдаги тажрибамизда,

Phlomoides nuda

ўсимлигининг спиртли

(бутанолли) ва сувли суммаларини 10-50 мкг/мл концентрацияларининг жигар
митохондрияси бўкишига таъсири ўрганилди. Митохондрияси мембранаси
юқори ўтказувчан порасини фаоллаш учун индуктор сифатида CаCl

2

нинг 20

мкМ концентрациясидан фойдаланилди ва назорат сифатида (100%) белгилаб
олинди. Ўсимлик суммалари мавжуд бўлмаган инкубация муҳитида спирт ва
сувнинг жигар митохондрияси мембранаси ўтказувчанлигига деярли таъсир
этмади. Олинган натижаларга кўра, CаCl

2

нинг 20 мкМ концентрацияси мавжуд

шароитда каламуш жигар митохондрияси мембранаси юқори ўтказувчан пораси
бутанолли сумма таъсирида назоратга нисбатан мос равишда 10 мкг/млда
15,7±1,6%, 30 мкг/млда 38,8±2,7% ва 50 мкг/млда эса 55,6±3,2% га
ингибирланганлиги аниқланди.

Phlomoides nuda

ўсимлигининг сувли суммаси

жигар митохондрияси бўкишини назоратга нисбатан 10 мкг/млда 34,6±3,7%, 30
мкг/млда 59,8±3,2% ва 50 мкг/млда эса 74,6±2,4% га камайтирганлиги аниқланди
(2-расм).

2-расм.

Phlomoides nuda

ўсимлигининг бутанолли ва сувли

суммаларнинг концентрацияга (10, 200, 30, 40 ва 50 мкг/мл) боғлиқ ҳолда

каламуш жигар митохондрияси юқори ўтказувчан порасига таъсири.

(*Р<0,05; **Р<0,01; n=5).

Ушбу тажрибалардан маълум бўлдики, жигар митохондриясининг Cа

2+

ионларига боғлиқ ўтказувчанлигига сувли сумманинг таъсири самарали бўлди.

0

10

20

30

40

50

0

20

40

60

80

100

М

ембран

а ўт

каз

ув

чанли

ги

, %

Концентрация мкг/мл

Назорат

Сувли сумма

Бутанолли сумма

*

*

**

**

**

*

**

**

*


background image

“PEDAGOGS”

international research journal ISSN:

2181-4027

_SJIF:

4.995

https://scientific-jl.com/ped

Volume-79, Issue-1, April -2025

34

Бу эса сумманинг биологик фаоллигини ва мебранатроп таъсирини аҳамияти
юқори эканлигидан далолат беради. Чунки турли эритувчиларда олинган
суммаларни таъсирида мембрана липидларини пероксидация қилиш жараёни
сезиларли амалга ошади. Аммо сувли экстрактдан олинган сумманинг
концентрацияси бензилли, этилацетатли ва хлороформли суммаларга қараганда
кичик дозаларда юқори мембрана фаол таъсир этиши унинг гепатопротетор
воситалар сифатида таҳлил қилиш имконини беради.

Бизга маълумки, митоК

АТФ

-канали ҳужайрада калий ионлари циклида,

мембрана потенциалини сақланишида муҳим рол ўйнайди. МитоК

АТФ

-канали

митохондрия матриксини ҳажмини сақлашда, АТФ синтези амалга ошишида
иштирок этиб, цитозолдаги АТФнинг физиологик концентрацияси мавжуд
шароитда фаоллиги намоён қилади [

Paggio

A. et al., 2019]. АТФ мавжуд

шароитда ушбу канал ўтказувчанлиги нормал ҳолатда бўлса, унинг камайиши
таъсирида канал ўтказувчанлиги ўзгариши қайд қилинади [Пожилова Е.В., и. др.,
2014]. Ўрганилган суммаларнинг 10-100 мкг/мл концентрациялари жигар
митохондрияси юқори ўтказувчан ҳолатини ингибирлаши натижасида унинг
митоК

АТФ

-каналига ҳам таъсир этиб, гепатопротектор ҳоссасини намоён этиши

мумкин.

Ушбу

таҳминни

янада

ойдинлаштириш

мақсадида

навбатдаги

тажрибамизда

Phlomoides nuda

ўсимлигининг тана қисмидан ажратиб олинган

бензилли, этилацетатли, хлороформли, бутанолли ва сувли суммаларини

in vitro

тажриба шароитида каламуш жигар митохондрияси митоК

АТФ

-канали

фаоллигига таъсири ўрганилди. Инкубация муҳитида АТФнинг физиологик
концентрацияси мавжуд шароитда митоК

АТФ

-канали қисман ингибирланиш

ҳолатига ўтади. Тажрибамизда инкубация муҳитида АТФ мавжуд бўлганда
митоК

АТФ

каналининг ўтказувчанлиги 100% (назорат) деб олинди. Олинган

натижаларга кўра,

Phlomoides nuda

ўсимлигининг этилацетатли суммасининг 10

мкг/мл миқдори жигар митоК

АТФ

канали фаоллигини назоратга нисбатан

15,0±0,6% га, 30 мкг/мл миқдори 30,1±3,0% га ва 50 мкг/мл концентрацияси эса
41,0±2,5% оширганлиги аниқланди.

Хлороформли сумманинг 10 мкг/мл миқдори жигар митоК

АТФ

канали

фаоллигини назоратга нисбатан 21,0±3,5% га, 30 мкг/мл миқдори 38,1±2,4% га
ва 50 мкг/мл концентрацияси эса 50,2±2,7% оширганлиги аниқланди. Бензил
билан экстракция қилинган сумманинг 10-50 мкг/мл концентрациялари ҳам
митоК

АТФ

каналига фаолловчи таъсир этганлиги аниқланди. Бунда, инкубация

муҳитида АТФ мавжуд шароитда сумманинг 10 мкг/мл миқдори жигар митоК

АТФ

канали фаоллигини назоратга нисбатан 25,0±3,0% га, 30 мкг/мл миқдори
44,1±3,0% га ва 50 мкг/мл концентрацияси эса 54,3±3,5% оширганлиги
аниқланди (3-расм).


background image

“PEDAGOGS”

international research journal ISSN:

2181-4027

_SJIF:

4.995

https://scientific-jl.com/ped

Volume-79, Issue-1, April -2025

35

3–расм.

Phlomoides nuda

ўсимлигининг бензилли, этилацетатли ва

хлороформли суммаларнинг концентрацияга (10, 20, 30, 40 ва 50 мкг/мл)
боғлиқ ҳолда каламуш жигар митохондрияси АТФга боғлиқ калий канали
фаоллигига таъсири.

(барча ҳолатларда Р<0,05; n=5).

Демак,

Phlomoides nuda

ўсимлигининг тана қисмидан ажратиб олинган

бензилли,

этилацетатли,

хлороформли

суммаларнинг

10-50

мкг/мл

концентрациялари каламуш жигар митоК

АТФ

каналига фаолловчи таъсир этди.

Бунда, бензилли сумманинг 10-50 мкг/мл концентрациялари митоК

АТФ

каналига

фаолловчи таъсири эитлацетат ва хлороформли суммаларга нисбатан бироз
самарали эканлиги маълум бўлди.

Навбатдаги ўтказган тажрибамиздан маълум бўлдики каламуш жигар

митоК

АТФ

каналига АТФ мавжуд шароитда спиртли сумманинг 10-50 мкг/мл

концентрациялари ишончли фаолловчи таъсир кўрсатди. МитоК

АТФ

каналига

сувли сумманинг фаолловчи таъсири яққол намоён бўлди. Бунда, сумманинг 10
мкг/мл миқдори жигар митоК

АТФ

канали фаоллигини назоратга нисбатан

27,0±3,7% га, 30 мкг/мл миқдори 47,1±3,2% га ва 50 мкг/мл концентрацияси эса
62,2±4,3% оширганлиги аниқланди (3-расм).

4-расм.

Phlomoides nuda

ўсимлигининг тана қисмидан ажратиб олинган

бутанолли ва сувли суммаларнинг концентрацияга (10, 20, 30, 40 ва 50

0

10

20

30

40

50

0

90

100

110

120

130

140

150

160

М

ит

оК

АТ

Ф

ана

ли,

%

Концентрация мкг/мл

Назорат

Этилацетатли сумма

Хлороформли сумма

Бензилли сумма

0

10

20

30

40

50

0

100

120

140

160

Концентрация мкг/мл

Мит

оК

АТ

Ф

ана

ли,

%

Назорат

Бутанолли сумма

Сувли сумма


background image

“PEDAGOGS”

international research journal ISSN:

2181-4027

_SJIF:

4.995

https://scientific-jl.com/ped

Volume-79, Issue-1, April -2025

36

мкг/мл) боғлиқ ҳолда каламуш жигар митохондрияси АТФга боғлиқ калий
канали фаоллигига таъсири.

(барча ҳолатларда Р<0,05; n=5).

Демак,

Phlomoides nuda

ўсимлигининг тана қисмидан ажратиб олинган

спиртда экстракция қилинган сумманинг 10-50 мкг/мл концентрациялари
каламуш жигар митоК

АТФ

каналига фаолловчи таъсир этди. Бунда, сувли

сумманинг 10-50 мкг/мл концентрациялари митоК

АТФ

каналига фаолловчи

таъсири этилацетат, хлороформли, бензилли ва бутанолли суммаларга нисбатан
бироз самарали эканлиги маълум бўлди.

Шундай қилиб, ўрганилган суммаларнинг 10-100 мкМ концентрацияларда

жигар митохондриялари мембранасидаги mPTPга ингибирловчи таъсир қилди
ҳамда митохондрия бўкишининг олдини олди. Аммо, жигар митоК

АТФ

каналига

фаолловчи этди. Ушбу бирикманинг аниқланган мембрана фаол ҳоссасидан
патологик ҳолатларда митохондрия мембранасида бўладиган дисфункцияларни
коррекцияловчи агент сифатида фойдаланиш мумкин. Мана шундай патологик
жараёнлардан бири бу токсик гепатит бўлиб, бунда жигар ҳужайралари
зарарланиши билан бирга уларнинг митохондриясининг мембранавий
бузилишлари ҳам кузатилади. Токсик гепатит чақирилган шароитда
ўрганилаётган

суммаларнинг

жигар

митохондрияси

дисфункциясига

коррекцияловчи таъсири ва гепатопротекторлик хоссаси баҳоланди.

Хулосалар
1.

Phlomoides

nuda

ўсимлигининг

бензилли,

хлороформли

этилацетатли, бутанолли ва сувли суммалари

in vitro

тажрибаларда

концентрацияга боғлиқ равишда жигар митохондрияси mPTP ўтказувчанлигига
ингибирловчи ва митоК

АТФ

-каналига фаолловчи таъсир этиши аниқланди. Бунда

Phlomoides

nuda

ўсимлигининг бутанолли ва сувли суммаларининг

модлуяторлик хоссаси яққол намоён бўлди.

2.

Токсик гепатит моделида

Phlomoides

nuda

ўсимлигининг

этилацетатли, бутанолли ва сувли суммалари 40 мг/кг дозаларда каламуш
қонидаги АЛТ, АСТ ва билирубин миқдори ортиши ишончли камайтирди.

3.

Токсик гепатит моделида

Phlomoides nuda

ўсимлигининг бутанолли

ва сувли суммалари 40 мг/кг дозаларда каламуш жигар митохондрияси mPTP
ўтказувчанлигига ингибирловчи ва митоК

АТФ

-каналига фаолловчи таъсир этиб,

мембранафаол хоссаларини намоён этди. Бунда

Phlomoides nuda

ўсимлигининг

сувли суммаси бошқа эритувчиларда олинган суммаларга нисбатан мембрана
тикланишига самарали таъсир этиб гепатопротектор хусусияти мавжуд
эканлигини кўрсатди.



background image

“PEDAGOGS”

international research journal ISSN:

2181-4027

_SJIF:

4.995

https://scientific-jl.com/ped

Volume-79, Issue-1, April -2025

37

Фойдаланилган адабиётлар

1.

Азжаргал Б., Батбаатар Г., Бира Н. Сравнительный анализ некоторых лабораторных
показателей при алкогольном и вирусных гепатитах // Сибирский медицинский журнал.
– 2013. – №3. – С.38–40.

2.

Акопова О.В. Роль митохондриальной поры в трансмембранном обмене кальция в
митохондриях // Укр. Биохим. Журн. – 2008. – Т.80. – №3. – С. 40-47.

3.

Вадзюк О.Б., Костерин С.А. Индуцированное диазоксидом набухание митохондрий
миометрия крыс как свидетельство активации АТР-чувствительного К

+

-канала // Укр.

биохим. журн. – 2008. – Т. 80(5). – C. 45-51.

4.

Пожилова Е.В., Левченкова О.С., Новиков В.Е. Регуляторная роль митохондриальной
поры и возможности её фармакологической модуляции // Обзоры по клинической
фармакологии и лекарственной терапии – 2014. – Т.12. – С. 13-19.

5.

Токаев Э.С., Блохина Н.П., Некрасов Е.А. Биологически активные вещества,
улучшающие функциональное состояние печени // Вопросы питания – 2007. – Т. 76. (4).
- С. 4-9.

6.

Эскина К.А., Васильев К.Ю. Влияние янтаря-антитокса и силимарина на окислительное
фосфорилирование и перекисное окисление липидов в печени крыс при
экспериментальном сахарном диабете // Бюлл. Cибир. Mед. – 2006. – T.2. – С. 101-107.

7.

Ali M., Khan T., Fatima K., Ain Ali U.Q., Ovais M., Khalil A.T., Ullah I., Raza A., Idrees M.
Selected hepatoprotective herbal medicines: Evidence from ethnomedicinal applications,
animal models, and possible mechanism of actions //

Phytother Res.

– 2018. – V. 32(2): - P.

199–215.

8.

Cederbaum A.I. Role of CYP2E1 in ethanol-induced oxidant stress, fatty liver and
hepatotoxicity // Dig Dis - 2010; - V.28. – P. 802-811.

9.

Halestrap A.P

. What is the mitochondrial permeability transition pore? // J.

Mol. Cell. Cardiol.

– 2009. – V. 46. – P. 821-831.

10.

He L., Lemasters J.J. Heat shock suppresses the permeability transition in rat liver mitochondria
// J. Biol. Chem. – 2003. – V. 278(19). – P. 16755-16760.

11.

Leanza L., Venturini E., Kadow S., Carpinteiro A., Gulbins E., Becker K.A. Targeting a
mitochondrial potassium channel to fight cancer // Cell Calcium. – 2015. – V.58(1). – P. 131-
138.

12.

Paggio

A.,

Checchetto

V.,

Campo

A.,

Menabò

R.,

Marco

G.D.,

Lisa

F.D.,

Szabo

I.,

Rizzuto

R.,

Stefani

D.D. Identification of an ATP-sensitive potassium channel in mitochondria // Nature –

2019. – V. 572(7771): P. 609-613.

13.

Piwońska M., Szewczyk A., Schröder U.H., Reymann K.G., Bednarczyk P. Effectors of large-
conductance calcium-activated potassium channel modulate glutamate excitotoxicity in
organotypic hippocampal slice cultures // Acta Neurobiol Exp. – 2016. – V. 76(1). – P. 20-31.

14.

Reitman

S.,

Frankel

S. A colorimetric method for the determination of serum glutamic

oxalacetic and glutamic pyruvic transaminases // Am J Clin Pathol – 1957. – V.28 (1): - P. 56-
63.

15.

Schneider W. Isolation of mitochondria from rat liver // J. Biol. Chem. – 1948. – V. 176. – №
1. – Р. 250-253.

16.

Szewczyk A., Bednarczyk P., Jędraszko J., Kampa R.P., Koprowski P., Krajewska M., Kucman
S., Kulawiak B., Laskowski M., Rotko D., Agnieszka A.S., Żochowska W.K., Wrzosek A.
Mitochondrial Potassium Channels - An Overview // Postepy Biochem. – 2018. – V. 64(3). –
P. 196-212.

17.

Zhang C., Wang H., Ning Z., Xu L., Zhuang L., Wang P., Meng Z. Serum liver enzymes serve
as prognostic factors in patients with intrahepatic cholangiocarcinoma // OncoTargets and
Therapy. – 2017. – V.10. – P.1441–1449.

Bibliografik manbalar

Азжаргал Б., Батбаатар Г., Бира Н. Сравнительный анализ некоторых лабораторных показателей при алкогольном и вирусных гепатитах // Сибирский медицинский журнал. – 2013. – №3. – С.38–40.

Акопова О.В. Роль митохондриальной поры в трансмембранном обмене кальция в митохондриях // Укр. Биохим. Журн. – 2008. – Т.80. – №3. – С. 40-47.

Вадзюк О.Б., Костерин С.А. Индуцированное диазоксидом набухание митохондрий миометрия крыс как свидетельство активации АТР-чувствительного К+-канала // Укр. биохим. журн. – 2008. – Т. 80(5). – C. 45-51.

Пожилова Е.В., Левченкова О.С., Новиков В.Е. Регуляторная роль митохондриальной поры и возможности её фармакологической модуляции // Обзоры по клинической фармакологии и лекарственной терапии – 2014. – Т.12. – С. 13-19.

Токаев Э.С., Блохина Н.П., Некрасов Е.А. Биологически активные вещества, улучшающие функциональное состояние печени // Вопросы питания – 2007. – Т. 76. (4). - С. 4-9.

Эскина К.А., Васильев К.Ю. Влияние янтаря-антитокса и силимарина на окислительное фосфорилирование и перекисное окисление липидов в печени крыс при экспериментальном сахарном диабете // Бюлл. Cибир. Mед. – 2006. – T.2. – С. 101-107.

Ali M., Khan T., Fatima K., Ain Ali U.Q., Ovais M., Khalil A.T., Ullah I., Raza A., Idrees M. Selected hepatoprotective herbal medicines: Evidence from ethnomedicinal applications, animal models, and possible mechanism of actions // Phytother Res. – 2018. – V. 32(2): - P. 199–215.

Cederbaum A.I. Role of CYP2E1 in ethanol-induced oxidant stress, fatty liver and hepatotoxicity // Dig Dis - 2010; - V.28. – P. 802-811.

Halestrap A.P. What is the mitochondrial permeability transition pore? // J. Mol. Cell. Cardiol. – 2009. – V. 46. – P. 821-831.

He L., Lemasters J.J. Heat shock suppresses the permeability transition in rat liver mitochondria // J. Biol. Chem. – 2003. – V. 278(19). – P. 16755-16760.

Leanza L., Venturini E., Kadow S., Carpinteiro A., Gulbins E., Becker K.A. Targeting a mitochondrial potassium channel to fight cancer // Cell Calcium. – 2015. – V.58(1). – P. 131-138.

Paggio A., Checchetto V., Campo A., Menabò R., Marco G.D., Lisa F.D., Szabo I., Rizzuto R., Stefani D.D. Identification of an ATP-sensitive potassium channel in mitochondria // Nature – 2019. – V. 572(7771): P. 609-613.

Piwońska M., Szewczyk A., Schröder U.H., Reymann K.G., Bednarczyk P. Effectors of large-conductance calcium-activated potassium channel modulate glutamate excitotoxicity in organotypic hippocampal slice cultures // Acta Neurobiol Exp. – 2016. – V. 76(1). – P. 20-31.

Reitman S., Frankel S. A colorimetric method for the determination of serum glutamic oxalacetic and glutamic pyruvic transaminases // Am J Clin Pathol – 1957. – V.28 (1): - P. 56-63.

Schneider W. Isolation of mitochondria from rat liver // J. Biol. Chem. – 1948. – V. 176. – № 1. – Р. 250-253.

Szewczyk A., Bednarczyk P., Jędraszko J., Kampa R.P., Koprowski P., Krajewska M., Kucman S., Kulawiak B., Laskowski M., Rotko D., Agnieszka A.S., Żochowska W.K., Wrzosek A. Mitochondrial Potassium Channels - An Overview // Postepy Biochem. – 2018. – V. 64(3). – P. 196-212.

Zhang C., Wang H., Ning Z., Xu L., Zhuang L., Wang P., Meng Z. Serum liver enzymes serve as prognostic factors in patients with intrahepatic cholangiocarcinoma // OncoTargets and Therapy. – 2017. – V.10. – P.1441–1449.