“PEDAGOGS”
international research journal ISSN:
2181-4027
_SJIF:
4.995
https://scientific-jl.com/ped
Volume-79, Issue-1, April -2025
27
PHLOMOIDES NUDA ЎСИМЛИГИНИНГ БЕНЗИЛЛИ, ХЛОРОФОРМЛИ
ЭТИЛАЦЕТАТЛИ, БУТАНОЛЛИ ВА СУВЛИ СУММАЛАРИНИНГ
КАЛАМУШ ЖИГАР МИТОХОНДРИЯСИ ФУНКЦИОНАЛ
КЎРСАТКИЧЛАРИГА ТАЪСИРИ
Yulbarsova Muattar Abdullajon daughter
1
Khaidarov Eldor Rakhimjon son
2
https://orcid.org/0009-0004-4774-061X
Mekhmonkhonov Murodullokhon Makhsudkhon son
1
Askarov Ibrahim Rakhimonovich
3
Abdullayev Shavkat Vohidovich
Fozilov. Mamurjon. K.,
Haidarova Dilrabo Rakhimjonovna
https://orcid.org/0009-0005-8987-7937
1
Namangan State University,Namangan, Republic of Uzbekistan
2
University of Business and Science Namangan, Republic of Uzbekistan
3
Andijan State University Andijan, Republic of Uzbekistan
3
Tashkent state technical university
4
Mirzo Ulughbek National University of Uzbekistan
Anotatsiya:
Ushbu tadqiqotda Phlomoides nuda o‘simiyligining tanaf
qismlaridan ajratib olingan ekstraktlarning in vitro sharoitda kalamush jigar
mitoxondriyasining yuqori o'tkazuvchan porasi (mPTP) va ATPga bog'liq kaliy kanali
(mitoKATP) faoliyatiga ta’siri o‘rganildi. Tadqiqotlar davomida olingan
ekstraktlarning konsentratsiyaga bog'liq ravishda mPTP ning faoliyatini inhibe
qilishdagi samaradorligi aniqlangan. Bunda, benzilli, xlorofomli, etilacetatli, butanol
va suvli ekstraktlar turli konsentratsiyalarda mPTP faoliyatini inhibe qilgan. Ayniqsa,
suvli ekstraktning jigar mitoxondriyasining mPTP va mitoKATP kanaliga ta’siri
yuqori bo‘lib, bu uning biotibbiy faol moddalarga ega ekanligini ko‘rsatadi. Ushbu
tadqiqotlar Phlomoides nuda o‘simiysining biotibbiy faolligi va giyohvandlikdagi
potentsialini baholashga yordam beradi, ayniqsa, jigar kasalliklarini davolashda uning
gipotoprotektor sifatidagi imkoniyatlarini ta’minlaydi.
Abstract -
English:This study investigates the effects of extracts from
Phlomoides nuda on the activity of the high conductance pore (mPTP) and ATP-
dependent potassium channel (mitoKATP) in rat liver mitochondria under in vitro
conditions. The results showed that the extracts, at various concentrations, significantly
inhibited the activity of mPTP. Among the extracts, those obtained with benzene,
chloroform, ethyl acetate, butanol, and water exhibited concentration-dependent
inhibition of mPTP. Particularly, the water extract demonstrated the highest effect on
“PEDAGOGS”
international research journal ISSN:
2181-4027
_SJIF:
4.995
https://scientific-jl.com/ped
Volume-79, Issue-1, April -2025
28
the mPTP and mitoKATP channels in liver mitochondria, indicating its high biological
activity. These findings provide insight into the biological potential of Phlomoides
nuda, especially its hepatoprotective properties, and suggest its potential therapeutic
applications in liver diseases.
Keywords
: Phlomoides nuda, Mitochondria, mPTP (high conductance pore),
mitoKATP channel, Ca2+ ions, ,Hepatoprotective properties, In vitro experiments,
Bioactive compounds, Liver mitochondria
Бугунги кунда этиологик омиллар, патогенез ва клиник кўринишларга қараб
турли хил жигар касалликларини фармакологик коррекциялаш учун кўплаб дори
воситалари яратилган. Улардан баъзилари турли хил асоратлар ва аллергик
реакцияларни келтириб чиқариши мумкин, бу эса улардан фойдаланишни
чеклайди.Узоқ вақт давомида ўсимликлардан ажратиб олинган биологик фаол
бирикмалар жигар фаолиятини яхшилаш учун муваффақиятли ишлатиб
келинмоқда. ЛПО жараёнлари натижасида ҳосил бўладиган маҳсулотларни ва
гепатоцит мембраналарини бузилишидан ҳимоя қилади. Ҳозирда кўплаб илмий
марказларда ўсимликлардан олинган биологик фаол моддалар устида жадал
тадқиқотлар олиб борилмоқда. Ўсимликлардан ажратиб олинган турли
синфларга мансуб биологик фаол бирикмалар ўзининг фармакологик хусусияти
ва физиологик таъсир механизмлари билан бир биридан фарқ қилади.
Phlomoides
nuda
ўсимлиги таркибида учрайдиган биологик фаол моддаларнинг турли
патологик жараёнларда самарали фармакологик таъсир кўрсатиши бўйича
маълумотлар учрайди . Аммо ҳозирга қадар,
Phlomoides nuda
ўсимлигидан
олинган суммалларнинг жигар митохондриялари даражасидаги таъсир
механизмлари ва фармакологик хусусиятлари ўрганилган эмас. Шу мақсадда
тажрибаларимизда
Phlomoides
nuda
ўсимлигидан олинган бензилли,
хлороформли этилацетатли, бутанолли ва сувли суммаларини
in vitro
тажрибаларда каламуш жигар митохондриясининг PTP ўтказувчан ҳолатига ва
АТФга
боғлиқ
калий
канали
(митоК
АТФ
-канали)
ўтказувчанлигига
концентрацияга боғлиқ таъсири ўрганилди. Шунингдек, уларни гепатопротектор
ҳоссаси токсик гепатит моделида каламуш жигар митохондриясига таъсири
in
vivo
тажрибаларда ўрганилди.
Тадқиқот материаллари ва усуллари.
Тажриба учун вазни 180-200 г бўлган эркак оқ каламушлар танлаб олинди.
Лаборатория ҳайвонларини сақлаш, озиқлантириш ва меъёрий ҳароратда ушлаб
туриш виварий шароитида олиб борилди.
Phlomoides nuda
ўсимлигининг
бензилли, хлороформли этилацетатли, бутанолли ва сувли суммаларининг
каламуш жигар митохондрияси функционал кўрсаткичларига юқори ўтказувчан
пораси ва АТФга боғлиқ калий каналига таъсир этувчи турли концентрациялари
“PEDAGOGS”
international research journal ISSN:
2181-4027
_SJIF:
4.995
https://scientific-jl.com/ped
Volume-79, Issue-1, April -2025
29
скрининг танлаб олинди. Ушбу олинган суммаларни гепатопротектор
фаоллигини баҳолаш учун
in vivo
тажрибаларда каламушларда токсик гепатит
модели чақирилди. Тадқиқотларимизда
Phlomoides nuda
ўсимлигидан олинган
суммалларнинг биологик фаоллиги аниқлаш учун
in vitro
ва гепатопротектор
фаоллигини баҳолаш учун
in vivo
тажрибалар олиб борилди.
Каламуш жигаридан митохондрияни ажратиш усули
Митохондриялар каламуш жигаридан дифференциал центрифугалаш (РС-6)
усули ёрдамида ажратилди. Тажриба учун олинган ҳайвон жонсизлантирилди ва
декапитация қилиб қорин бўшлиғидан жигар ажратиб олинди ҳамда аввалдан
тайёрланган ярим эриган музли ажратиш муҳитига солинди. Ажратиш муҳити
таркиби (мМ): сахароза -250, трис-хлорид-10 мМ, ЭДТА – 1; рН 7,4. Ажратиб
олинган жигар массаси аниқлангандан сўнг уни механик прессдан ўтказиш учун
тефлонли гомогенизаторга солинди. Жигар тефлонли гомогенезаторда 6:1
нисбатда (5 г жигар тўқимаси ва 30 г ажратиш муҳити) ажратиш муҳитида
гомогенизация қилинди. Гомогенизация биринчи марта 600 g айланишда 7 минут
давомида 0
1
о
С да ва супернатантни иккинчи марта 6000 g да 15 минут давомида
0
1
о
С да РС-6 центрифугада чўктирилди. Тажриба давомида митохондрияни
инкубациялан учун муз ҳаммомида сақланди.
Митохондриялардаги оқсил миқдорини Лоури усули билан аниқлаш
Бу усул юқори сезгирликка эга бўлиб, намуналардаги 10-100 мкг бўлган
оқсил миқдорини аниқлаш мумкин. Метод ароматик аминокислоталарни Фолин
реактиви билан биргаликда биурет реакциясининг пептид боғлари ҳисобига
ҳосил қилган рангларга асосланган [Lowry O.H., et al 1975]. Оқсил миқдорини
аниқлаш учун калибрланган график тузилди. Бу график тузиш учун
альбуминнинг стандарт эритмаларидан фойдаланилди.
Митохондрия мембранасининг Са
2+
-ионларига боғлиқ юқори пораси
ва митоК
АТФ
-канали
ўтказувчанлигини аниқлаш
Митохондриянинг Са
2+
-ионларига боғлиқ юқори ўтказувчанлиги аниқлаш
учун унинг бўкиш кинетикаси (0,3 мг/мл) митохондрия суспензиясининг 26°С да
доимо аралаштириб турган ҳолда оптик зичлигини 540 нм да очиқ ячейкада
(ҳажми 3 мл) ўзгариши бўйича аниқланди. Митохондриядаги (permeability
transition pore
-PTP)
нинг ўтказувчанлигини аниқлашда қуйидаги инкубация
муҳитидан (ИМ) фойдаланилди: 200 мМ сахароза, 20 мкМ ЭГТА, 5 мМ сукцинат,
2 мкМ ротенон, 1 мкг/мл олигомицин, 20 мМ Трис, 20 мМ HEPES ва 1 мМ
KH
2
PO
4
, pH 7,4 [He L., 2003; 16754-б.]. Муҳитдаги ионлашган кальций
концентрациясини Са
2+
-ЭГТА буферлар иштирокида BAD4 компьютер
программаси ёрдамида ҳисобланди.
МитоК
АТФ
-канали ўтказувчанлиги
(0,3-0,4 мг/мл оқсил) 3 мл ячейкаларда
540 нм тўлқин узунлигида оптик зичликнинг ўзгариши бўйича аниқланди. ИМ
“PEDAGOGS”
international research journal ISSN:
2181-4027
_SJIF:
4.995
https://scientific-jl.com/ped
Volume-79, Issue-1, April -2025
30
қуйидагича:125 мМ
KCl, 10 мМ
HEPES, 5 мМ сукцинат, 1 мМ
MgCl
2
, 2,5 мМ
K
2
HPO
4
, 2,5 мМ
KH
2
PO
4
, 0,005 мМ ротенон ва 0,001 мМ олигомицин, рН 7,4 .
Токсик гепатит модели.
Каламушларда
экспериментал
токсик
гепатит
чақириш
учун
тетрахлометандан (ССl
4
) фойдаланилди. Тажриба ҳайвонларида токсик гепатит
модели чақириш учун қорин тери ости соҳасига тозаланган ўсимлик ёғида
эритилган 50% ли ССl
4
(0,5 мл/кг) ҳар 3 кунда бир мартадан юборилди. Тажриба
учун ажратиб олинган соғлом вазни 180-200 г бўлган оқ эркак каламушлар
гуруҳларга ажратилди.
I гуруҳ. Назорат (соғлом n=4);
II гуруҳ. Тажриба (ССl
4
0,5 мл/кг n=4);
III гуруҳ. ССl
4
+ бензилли (40 мг/кг n=4);
IV гуруҳ. ССl
4
+ хлороформли сумма (40 мг/кг n=4);
V гуруҳ. ССl
4
+ этилацетатли сумма (40 мг/кг n=4).
VI гуруҳ. ССl
4
+ бутанолли сумма (40 мг/кг n=4).
VII гуруҳ. ССl
4
+ сувли сумма (40 мг/кг n=4).
Тажриба учун олинган II, III, IV, V, VI ва VII гуруҳ каламушларда
экспериментал токсик гепатит чақириш учун ҳайвонлар қорин тери остига 50%
ли ССl
4
(0,5 мл/кг) ҳар 3 кунда бир мартадан юборилди. Каламушларга ССl
4
юборилгандан кейин 12 кун ўтиб, қонда АЛТ (60 Ед/л) ва АСТ (120 Ед/л)
ферментлари ошгандан сўнг, II гуруҳ ҳайвонларига суткасига бир марта
тозаланган ўсимлик ёғи (0,5 мл/кг), тажрибанинг III гуруҳига
Phlomoides nuda
ўсимлигининг бензилли суммаси, IV гуруҳига хлороформли сумма, V гуруҳга
этилацетатли сумма, VI гуруҳ бутанолли сумма ва VII гуруҳ сувли сумма
суткасига бир марта 10 кун давомида 40 мг/кг дозада
per os
усулда юборилди.
Эксперментал токсик гепатит чақирилган ҳайвонлардан ҳар 3 кунда қон олиниб,
АЛТ, АСТ ферментлари миқдори аниқлаб борилди.
Қон плазмасида аминотранферазаларни аниқлаш
Жигарнинг функционал фаоллиги ҳолатида фермент тизимларининг,
айниқса аминотранферазалар (АЛТ, АСТ) фаоллиги кўрсаткичлари қиймати
ўзгариш динамикаси муҳим аҳамиятга эга . Иккита фермент- АЛТ ва АЛТ лар
фаоллигини аниқлаш муҳим ахамиятига эга, чунки бу ферментлар турли аьзо ва
тўқималарда ҳар-хил фаоллиги билан фарқланади. Назорат гуруҳи, токсик
гепатит модели ва фармакотерапия қилинган токсик гепатит гуруҳи
каламушларининг қон зардоби таркибида АЛТ ва АСТ фаоллигини аниқлаш
қуйидаги муаллифлар ишларида тавсифланган услуб ёрдамида амалга оширилди
[Reitman, Frankel 1957].
Олинган натижаларни статистик таҳлили.
Олинган натижаларни
статистик қайта ишлаш ва расмларни чизиш OriginPro 7.5 (Microsoft, USA)
“PEDAGOGS”
international research journal ISSN:
2181-4027
_SJIF:
4.995
https://scientific-jl.com/ped
Volume-79, Issue-1, April -2025
31
компьютер
дастури
ёрдамида
амалга
оширилди.
Тажрибаларда
митохондриянинг бўкиш кинетикаси максималга нисбатан фоиз ҳисобида, 5 та
турли тажрибаларнинг ўртача арифметик қийматини ҳисоблаш тарзида амалга
оширилди. Назорат, тажриба ва тажриба+тадқиқот моддасидан олинган
қийматлар ўртасидаги фарқ t-тест бўйича ҳисоблаб чиқилди. Бунда Р<0,05; ва
Р<0,01 қийматлар статистик ишончлиликни ифодалайди.
ОЛИНГАН НАТИЖАЛАР ВА УЛАРНИНГ ТАҲЛИЛИ
Phlomoides nuda
ўсимлигининг тана қисмидан ажратиб олинган
суммаларни
in vitro
тажрибаларда жигар митохондрияси юқори ўтказувчан
порасига таъсири
Ҳужайра мембраналарида бўладиган кўплаб физиологик
жараёнлар бевосита Са
2+
ионлари иштирокида амалга ошади. Цитозолдаги Са
2+
ионлари гомеостази ушлаб турилишида унинг органоидлари - саркоплазматик
ретикулум ва митохондриялари Са
2+
ионларини сақланишида асосий рол
ўйнайди. Саркоплазматик ретикулум Са
2+
ионларини депоси ҳисобланиб
қўзғалувчан тўқималарда Са
2+
ионларини регуляция қилишда муҳим физиологик
функцияларни бажариб беради. Митохондриялар эса ҳужайранинг Са
2+
ионларига боғлиқ гомеостазида ва энергия алмашинувида асосий рол ўйнайди.
Митохондрия ва ҳужайра мембраналари ўртасидаги Са
2+
ионларини физиологик
бошқарилиши ички ва ташқи мембранада жойлашган юқори ўтказувчан пора -
mPTP даражасида амалга ошади [Акопова О.В., 2008;
., 2009].
Турли патологик жараёнларда таъсиротларга нисбатан ҳужайранинг асосий
нишонларидан бири бўлган митохондриялар биринчи навбатда зарарланади.
Бундай, зарарланишларда митохондрия ион-транспорт тизимлари муҳим
патофизиологик ўзгаришларга учрайди. Жумладан, юқори ўтказувчан пора
mPTPнинг ўтказувчанлиги ортиши натижасида конформация очиқ ҳолатга
ўтиши кузатилади. Юқори ўтказувчан поранинг очиқ ҳолатга келиши
натижасида матриксдан сув ва сувда эриган молекулалар билан бирга цитохром
с чиқа бошлайди. Натижада, Са
2+
ионлари билан боғлиқ ргеуляция бузилиб,
мембрана потенциали ўзгаришига сабаб бўлади. Ҳозирда митохондрия ион
каналлари жумладан, mPTPнинг функционал бошқарилиш механизмлари
ўсимлик моддалари ёрдамида жуда фаол ўрганиб келинмоқда. Патологик
жараёнлар натижасида мембраналарда юзага келадиган физиологик
ўзгаришларга ўсимлик моддаларини таъсир механизмларини ўрганиш
физиологик ва фармакологик нуқтаи назардан муҳимдир. Юқоридагиларга
мувофиқ равишда, ишимизда
Phlomoides nuda
ўсимлигининг бензилли,
хлороформли этилацетатли, бутанолли ва сувли суммаларини
in vitro
тажрибаларда каламуш жигар митохондриясининг PTP ўтказувчан ҳолатига ва
АТФга
боғлиқ
калий
канали
(митоК
АТФ
-канали)
ўтказувчанлигига
концентрацияга боғлиқ таъсири ўрганилди.
“PEDAGOGS”
international research journal ISSN:
2181-4027
_SJIF:
4.995
https://scientific-jl.com/ped
Volume-79, Issue-1, April -2025
32
Дастлаб тажрибаларда каламушларнинг жигар митохондрияси юқори
ўтказувчан порасига ўсимлик суммаларининг концентрацияга боғлиқ таъсири
ўрганилди. Жигар митохондрияси мембранасида юқори ўтказувчан порани
фаоллаш учун индуктор сифатида CаCl
2
нинг 20 мкМ концентрациясидан
фойдаланилди. Олинган натижаларга кўра, инкубация муҳити таркибида CаCl
2
нинг 20 мкМ концентрацияси мавжуд шароитда митохондриялар бўкиши яъни
ўтказувчанлиги вақтга (5 минут) боғлиқ ҳолатда ортиб бориши кузатилди.
Адабиётлардан маълумки, Cа
2+
ионлари mPTP ўтказувчанлигини ошириб, очиқ
ҳолатга ўтказади, матрикс бўкиши кузатилади.
Индуктор таъсирида ўтказувчанлиги кескин ошган митохондрия порасига
Phlomoides nuda
ўсимлигининг суммаларини таъсир эттирилди. Бунда,
ўсимликнинг этилацетатли суммасининг 20-100 мкг/мл миқдорлари жигар
митохондрияси mPTP ўтказувчанлигини назоратга нисбатан мос равишда 20
мкг/млда 9,4±1,1%, 60 мкг/млда 23,3±2,7% ва 100 мкг/млда эса 26,5±2,6%
ингибирлаши аниқланди. Хлороформли сумманинг таъсири этилацетатли
суммага нисбатан бироз самарали бўлиб, бунда митохондрия мембранаси юқори
ўтказувчан порасига ингибирловчи таъсири унинг 100 мкг/мл концентрациясида
назоратга нисбатан 45,7±3,5% га ингибирлаши қайд этилди (1-расм).
1-расм.
Phlomoides nuda
ўсимлигининг бензилли, этилацетатли ва
хлороформли суммаларининг концентрацияга (20, 40, 60, 80 ва 100 мкг/мл)
боғлиқ ҳолда каламуш жигар митохондрияси юқори ўтказувчан порасига
таъсири.
(*Р<0,05; **Р<0,01; n=5).
Phlomoides nuda
ўсимлигининг бензилли суммаси каламуш жигар
митохондриясининг бўкишини концентрацияга боғлиқ равишда камайтирди.
Бунда, бензилли сумманинг 20-100 мкг/мл концентрациялари жигар
митохондриясининг Cа
2+
ионларига боғлиқ ўтказувчанлигини назоратга
нисбатан мос равишда 20 мкг/млда 34,6±2,2%, 60 мкг/млда 54,9±4,7% ва 100
мкг/млда эса 65,7±5,6% га ингибирлаши аниқланди (1-расм)
0
20
40
60
80
100
0
20
40
60
80
100
Этилацетатли сумма
Бензилли сумма
Хлороформли сумма
Назорат
Концентрация, мкг/мл
М
ембран
а
ўт
каз
ув
чанли
ги
, %
**
**
**
**
*
**
**
**
*
*
*
*
*
“PEDAGOGS”
international research journal ISSN:
2181-4027
_SJIF:
4.995
https://scientific-jl.com/ped
Volume-79, Issue-1, April -2025
33
Демак,
Phlomoides nuda
ўсимлигининг тана қисмидан ажратиб олинган
бензилли, этилацетатли ва хлороформли суммалари
in vitro
тажриба шароитида
каламуш жигар митохондрияси mPTP ўтказувчанлигига ингибирловчи таъсир
этди. Бунда бензилда экстракция қилинган сумманинг ингибирловчи таъсири
этилацетат ва хлороформли суммага нисбатан бироз самарали бўлганлиги
аниқланди.
Навбатдаги тажрибамизда,
Phlomoides nuda
ўсимлигининг спиртли
(бутанолли) ва сувли суммаларини 10-50 мкг/мл концентрацияларининг жигар
митохондрияси бўкишига таъсири ўрганилди. Митохондрияси мембранаси
юқори ўтказувчан порасини фаоллаш учун индуктор сифатида CаCl
2
нинг 20
мкМ концентрациясидан фойдаланилди ва назорат сифатида (100%) белгилаб
олинди. Ўсимлик суммалари мавжуд бўлмаган инкубация муҳитида спирт ва
сувнинг жигар митохондрияси мембранаси ўтказувчанлигига деярли таъсир
этмади. Олинган натижаларга кўра, CаCl
2
нинг 20 мкМ концентрацияси мавжуд
шароитда каламуш жигар митохондрияси мембранаси юқори ўтказувчан пораси
бутанолли сумма таъсирида назоратга нисбатан мос равишда 10 мкг/млда
15,7±1,6%, 30 мкг/млда 38,8±2,7% ва 50 мкг/млда эса 55,6±3,2% га
ингибирланганлиги аниқланди.
Phlomoides nuda
ўсимлигининг сувли суммаси
жигар митохондрияси бўкишини назоратга нисбатан 10 мкг/млда 34,6±3,7%, 30
мкг/млда 59,8±3,2% ва 50 мкг/млда эса 74,6±2,4% га камайтирганлиги аниқланди
(2-расм).
2-расм.
Phlomoides nuda
ўсимлигининг бутанолли ва сувли
суммаларнинг концентрацияга (10, 200, 30, 40 ва 50 мкг/мл) боғлиқ ҳолда
каламуш жигар митохондрияси юқори ўтказувчан порасига таъсири.
(*Р<0,05; **Р<0,01; n=5).
Ушбу тажрибалардан маълум бўлдики, жигар митохондриясининг Cа
2+
ионларига боғлиқ ўтказувчанлигига сувли сумманинг таъсири самарали бўлди.
0
10
20
30
40
50
0
20
40
60
80
100
М
ембран
а ўт
каз
ув
чанли
ги
, %
Концентрация мкг/мл
Назорат
Сувли сумма
Бутанолли сумма
*
*
**
**
**
*
**
**
*
“PEDAGOGS”
international research journal ISSN:
2181-4027
_SJIF:
4.995
https://scientific-jl.com/ped
Volume-79, Issue-1, April -2025
34
Бу эса сумманинг биологик фаоллигини ва мебранатроп таъсирини аҳамияти
юқори эканлигидан далолат беради. Чунки турли эритувчиларда олинган
суммаларни таъсирида мембрана липидларини пероксидация қилиш жараёни
сезиларли амалга ошади. Аммо сувли экстрактдан олинган сумманинг
концентрацияси бензилли, этилацетатли ва хлороформли суммаларга қараганда
кичик дозаларда юқори мембрана фаол таъсир этиши унинг гепатопротетор
воситалар сифатида таҳлил қилиш имконини беради.
Бизга маълумки, митоК
АТФ
-канали ҳужайрада калий ионлари циклида,
мембрана потенциалини сақланишида муҳим рол ўйнайди. МитоК
АТФ
-канали
митохондрия матриксини ҳажмини сақлашда, АТФ синтези амалга ошишида
иштирок этиб, цитозолдаги АТФнинг физиологик концентрацияси мавжуд
шароитда фаоллиги намоён қилади [
шароитда ушбу канал ўтказувчанлиги нормал ҳолатда бўлса, унинг камайиши
таъсирида канал ўтказувчанлиги ўзгариши қайд қилинади [Пожилова Е.В., и. др.,
2014]. Ўрганилган суммаларнинг 10-100 мкг/мл концентрациялари жигар
митохондрияси юқори ўтказувчан ҳолатини ингибирлаши натижасида унинг
митоК
АТФ
-каналига ҳам таъсир этиб, гепатопротектор ҳоссасини намоён этиши
мумкин.
Ушбу
таҳминни
янада
ойдинлаштириш
мақсадида
навбатдаги
тажрибамизда
Phlomoides nuda
ўсимлигининг тана қисмидан ажратиб олинган
бензилли, этилацетатли, хлороформли, бутанолли ва сувли суммаларини
in vitro
тажриба шароитида каламуш жигар митохондрияси митоК
АТФ
-канали
фаоллигига таъсири ўрганилди. Инкубация муҳитида АТФнинг физиологик
концентрацияси мавжуд шароитда митоК
АТФ
-канали қисман ингибирланиш
ҳолатига ўтади. Тажрибамизда инкубация муҳитида АТФ мавжуд бўлганда
митоК
АТФ
каналининг ўтказувчанлиги 100% (назорат) деб олинди. Олинган
натижаларга кўра,
Phlomoides nuda
ўсимлигининг этилацетатли суммасининг 10
мкг/мл миқдори жигар митоК
АТФ
канали фаоллигини назоратга нисбатан
15,0±0,6% га, 30 мкг/мл миқдори 30,1±3,0% га ва 50 мкг/мл концентрацияси эса
41,0±2,5% оширганлиги аниқланди.
Хлороформли сумманинг 10 мкг/мл миқдори жигар митоК
АТФ
канали
фаоллигини назоратга нисбатан 21,0±3,5% га, 30 мкг/мл миқдори 38,1±2,4% га
ва 50 мкг/мл концентрацияси эса 50,2±2,7% оширганлиги аниқланди. Бензил
билан экстракция қилинган сумманинг 10-50 мкг/мл концентрациялари ҳам
митоК
АТФ
каналига фаолловчи таъсир этганлиги аниқланди. Бунда, инкубация
муҳитида АТФ мавжуд шароитда сумманинг 10 мкг/мл миқдори жигар митоК
АТФ
канали фаоллигини назоратга нисбатан 25,0±3,0% га, 30 мкг/мл миқдори
44,1±3,0% га ва 50 мкг/мл концентрацияси эса 54,3±3,5% оширганлиги
аниқланди (3-расм).
“PEDAGOGS”
international research journal ISSN:
2181-4027
_SJIF:
4.995
https://scientific-jl.com/ped
Volume-79, Issue-1, April -2025
35
3–расм.
Phlomoides nuda
ўсимлигининг бензилли, этилацетатли ва
хлороформли суммаларнинг концентрацияга (10, 20, 30, 40 ва 50 мкг/мл)
боғлиқ ҳолда каламуш жигар митохондрияси АТФга боғлиқ калий канали
фаоллигига таъсири.
(барча ҳолатларда Р<0,05; n=5).
Демак,
Phlomoides nuda
ўсимлигининг тана қисмидан ажратиб олинган
бензилли,
этилацетатли,
хлороформли
суммаларнинг
10-50
мкг/мл
концентрациялари каламуш жигар митоК
АТФ
каналига фаолловчи таъсир этди.
Бунда, бензилли сумманинг 10-50 мкг/мл концентрациялари митоК
АТФ
каналига
фаолловчи таъсири эитлацетат ва хлороформли суммаларга нисбатан бироз
самарали эканлиги маълум бўлди.
Навбатдаги ўтказган тажрибамиздан маълум бўлдики каламуш жигар
митоК
АТФ
каналига АТФ мавжуд шароитда спиртли сумманинг 10-50 мкг/мл
концентрациялари ишончли фаолловчи таъсир кўрсатди. МитоК
АТФ
каналига
сувли сумманинг фаолловчи таъсири яққол намоён бўлди. Бунда, сумманинг 10
мкг/мл миқдори жигар митоК
АТФ
канали фаоллигини назоратга нисбатан
27,0±3,7% га, 30 мкг/мл миқдори 47,1±3,2% га ва 50 мкг/мл концентрацияси эса
62,2±4,3% оширганлиги аниқланди (3-расм).
4-расм.
Phlomoides nuda
ўсимлигининг тана қисмидан ажратиб олинган
бутанолли ва сувли суммаларнинг концентрацияга (10, 20, 30, 40 ва 50
0
10
20
30
40
50
0
90
100
110
120
130
140
150
160
М
ит
оК
АТ
Ф
-к
ана
ли,
%
Концентрация мкг/мл
Назорат
Этилацетатли сумма
Хлороформли сумма
Бензилли сумма
0
10
20
30
40
50
0
100
120
140
160
Концентрация мкг/мл
Мит
оК
АТ
Ф
-к
ана
ли,
%
Назорат
Бутанолли сумма
Сувли сумма
“PEDAGOGS”
international research journal ISSN:
2181-4027
_SJIF:
4.995
https://scientific-jl.com/ped
Volume-79, Issue-1, April -2025
36
мкг/мл) боғлиқ ҳолда каламуш жигар митохондрияси АТФга боғлиқ калий
канали фаоллигига таъсири.
(барча ҳолатларда Р<0,05; n=5).
Демак,
Phlomoides nuda
ўсимлигининг тана қисмидан ажратиб олинган
спиртда экстракция қилинган сумманинг 10-50 мкг/мл концентрациялари
каламуш жигар митоК
АТФ
каналига фаолловчи таъсир этди. Бунда, сувли
сумманинг 10-50 мкг/мл концентрациялари митоК
АТФ
каналига фаолловчи
таъсири этилацетат, хлороформли, бензилли ва бутанолли суммаларга нисбатан
бироз самарали эканлиги маълум бўлди.
Шундай қилиб, ўрганилган суммаларнинг 10-100 мкМ концентрацияларда
жигар митохондриялари мембранасидаги mPTPга ингибирловчи таъсир қилди
ҳамда митохондрия бўкишининг олдини олди. Аммо, жигар митоК
АТФ
каналига
фаолловчи этди. Ушбу бирикманинг аниқланган мембрана фаол ҳоссасидан
патологик ҳолатларда митохондрия мембранасида бўладиган дисфункцияларни
коррекцияловчи агент сифатида фойдаланиш мумкин. Мана шундай патологик
жараёнлардан бири бу токсик гепатит бўлиб, бунда жигар ҳужайралари
зарарланиши билан бирга уларнинг митохондриясининг мембранавий
бузилишлари ҳам кузатилади. Токсик гепатит чақирилган шароитда
ўрганилаётган
суммаларнинг
жигар
митохондрияси
дисфункциясига
коррекцияловчи таъсири ва гепатопротекторлик хоссаси баҳоланди.
Хулосалар
1.
Phlomoides
nuda
ўсимлигининг
бензилли,
хлороформли
этилацетатли, бутанолли ва сувли суммалари
in vitro
тажрибаларда
концентрацияга боғлиқ равишда жигар митохондрияси mPTP ўтказувчанлигига
ингибирловчи ва митоК
АТФ
-каналига фаолловчи таъсир этиши аниқланди. Бунда
Phlomoides
nuda
ўсимлигининг бутанолли ва сувли суммаларининг
модлуяторлик хоссаси яққол намоён бўлди.
2.
Токсик гепатит моделида
Phlomoides
nuda
ўсимлигининг
этилацетатли, бутанолли ва сувли суммалари 40 мг/кг дозаларда каламуш
қонидаги АЛТ, АСТ ва билирубин миқдори ортиши ишончли камайтирди.
3.
Токсик гепатит моделида
Phlomoides nuda
ўсимлигининг бутанолли
ва сувли суммалари 40 мг/кг дозаларда каламуш жигар митохондрияси mPTP
ўтказувчанлигига ингибирловчи ва митоК
АТФ
-каналига фаолловчи таъсир этиб,
мембранафаол хоссаларини намоён этди. Бунда
Phlomoides nuda
ўсимлигининг
сувли суммаси бошқа эритувчиларда олинган суммаларга нисбатан мембрана
тикланишига самарали таъсир этиб гепатопротектор хусусияти мавжуд
эканлигини кўрсатди.
“PEDAGOGS”
international research journal ISSN:
2181-4027
_SJIF:
4.995
https://scientific-jl.com/ped
Volume-79, Issue-1, April -2025
37
Фойдаланилган адабиётлар
1.
Азжаргал Б., Батбаатар Г., Бира Н. Сравнительный анализ некоторых лабораторных
показателей при алкогольном и вирусных гепатитах // Сибирский медицинский журнал.
– 2013. – №3. – С.38–40.
2.
Акопова О.В. Роль митохондриальной поры в трансмембранном обмене кальция в
митохондриях // Укр. Биохим. Журн. – 2008. – Т.80. – №3. – С. 40-47.
3.
Вадзюк О.Б., Костерин С.А. Индуцированное диазоксидом набухание митохондрий
миометрия крыс как свидетельство активации АТР-чувствительного К
+
-канала // Укр.
биохим. журн. – 2008. – Т. 80(5). – C. 45-51.
4.
Пожилова Е.В., Левченкова О.С., Новиков В.Е. Регуляторная роль митохондриальной
поры и возможности её фармакологической модуляции // Обзоры по клинической
фармакологии и лекарственной терапии – 2014. – Т.12. – С. 13-19.
5.
Токаев Э.С., Блохина Н.П., Некрасов Е.А. Биологически активные вещества,
улучшающие функциональное состояние печени // Вопросы питания – 2007. – Т. 76. (4).
- С. 4-9.
6.
Эскина К.А., Васильев К.Ю. Влияние янтаря-антитокса и силимарина на окислительное
фосфорилирование и перекисное окисление липидов в печени крыс при
экспериментальном сахарном диабете // Бюлл. Cибир. Mед. – 2006. – T.2. – С. 101-107.
7.
Ali M., Khan T., Fatima K., Ain Ali U.Q., Ovais M., Khalil A.T., Ullah I., Raza A., Idrees M.
Selected hepatoprotective herbal medicines: Evidence from ethnomedicinal applications,
animal models, and possible mechanism of actions //
199–215.
8.
Cederbaum A.I. Role of CYP2E1 in ethanol-induced oxidant stress, fatty liver and
hepatotoxicity // Dig Dis - 2010; - V.28. – P. 802-811.
9.
. What is the mitochondrial permeability transition pore? // J.
– 2009. – V. 46. – P. 821-831.
10.
He L., Lemasters J.J. Heat shock suppresses the permeability transition in rat liver mitochondria
// J. Biol. Chem. – 2003. – V. 278(19). – P. 16755-16760.
11.
Leanza L., Venturini E., Kadow S., Carpinteiro A., Gulbins E., Becker K.A. Targeting a
mitochondrial potassium channel to fight cancer // Cell Calcium. – 2015. – V.58(1). – P. 131-
138.
12.
A.,
V.,
A.,
R.,
G.D.,
F.D.,
I.,
D.D. Identification of an ATP-sensitive potassium channel in mitochondria // Nature –
2019. – V. 572(7771): P. 609-613.
13.
Piwońska M., Szewczyk A., Schröder U.H., Reymann K.G., Bednarczyk P. Effectors of large-
conductance calcium-activated potassium channel modulate glutamate excitotoxicity in
organotypic hippocampal slice cultures // Acta Neurobiol Exp. – 2016. – V. 76(1). – P. 20-31.
14.
S.,
S. A colorimetric method for the determination of serum glutamic
oxalacetic and glutamic pyruvic transaminases // Am J Clin Pathol – 1957. – V.28 (1): - P. 56-
63.
15.
Schneider W. Isolation of mitochondria from rat liver // J. Biol. Chem. – 1948. – V. 176. – №
1. – Р. 250-253.
16.
Szewczyk A., Bednarczyk P., Jędraszko J., Kampa R.P., Koprowski P., Krajewska M., Kucman
S., Kulawiak B., Laskowski M., Rotko D., Agnieszka A.S., Żochowska W.K., Wrzosek A.
Mitochondrial Potassium Channels - An Overview // Postepy Biochem. – 2018. – V. 64(3). –
P. 196-212.
17.
Zhang C., Wang H., Ning Z., Xu L., Zhuang L., Wang P., Meng Z. Serum liver enzymes serve
as prognostic factors in patients with intrahepatic cholangiocarcinoma // OncoTargets and
Therapy. – 2017. – V.10. – P.1441–1449.