30-AVGUST, 2024-YIL
51
СУРРОГАТ (ҚОНДОШ) ОНАЛИК БЎЙИЧА ХОРИЖИЙ ДАВЛАТЛАР
ТОМОНИДАН ОЛИБ БОРИЛАЁТГАН СИЁСАТ
Рустамов Жахонгир Икром ўғли
“Оила ва гендер” илмий-тадқиқот институти илмий ходими,
социология фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD).
https://doi.org/10.5281/zenodo.13340596
Аннотация.
Мазкур мақолада турли давлатларда суррогат оналик сиёсатига доир
қонунчилик ва амалий ёндашувлар кўриб чиқилади. Унда суррогат оналикка нисбатан
ҳуқуқий тартибга солиш, мамлакатлар тажрибаси ва ижтимоий омиллар таҳлил
қилинади. Хусусан, Франция, Германия, АҚШ, Канада, Ҳиндистон, Россия ва бошқа
давлатлардаги амалиётлар мисолида суррогат оналикнинг ҳуқуқий асослари, ижтимоий
оқибатлари ва ижобий натижалари баён этилади.
Калит сўзлар:
Суррогат оналик, қонунчилик, ахлоқ, репродуктив технологиялар,
давлат сиёсати, ҳуқуқий асослар, ижтимоий оқибатлар.
THE POLICY OF FOREIGN COUNTRIES ON SURROGATE (BLOOD)
MOTHERHOOD
Abstract.
This article explores the legislation and practical approaches to surrogate
motherhood in various countries. It examines the legal regulations, international experiences, and
social factors influencing the development of surrogacy. The article discusses examples from
countries such as France, Germany, the USA, Canada, India, Russia, and others, analyzing the
legal frameworks, social consequences, and positive outcomes of surrogacy.
Keywords:
Surrogate motherhood, legislation, ethics, reproductive technologies, state
policy, legal frameworks, social consequences
.
ПОЛИТИКА ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН В ОБЛАСТИ СУРРОГАТНОГО
(КРОВЯНОГО) МАТЕРИНСТВА
Аннотация.
В данной статье рассматриваются законодательство и
практические подходы к суррогатному материнству в разных странах. Особое внимание
уделяется правовому регулированию, международному опыту и социальным факторам,
влияющим на развитие суррогатного материнства. В статье рассматриваются примеры
Франции, Германии, США, Канады, Индии, России и других стран, анализируются
правовые основы, социальные последствия и положительные результаты суррогатного
материнства.
30-AVGUST, 2024-YIL
52
Ключевые слова:
Суррогатное материнство, законодательство, этика,
репродуктивные технологии, государственная политика, правовые основы, социальные
последствия.
КИРИШ
Суррогат оналик ахлоқий, ҳуқуқий ва ижтимоий саволларни келтириб чиқарадиган
баҳсли амалиётдир. Турли мамлакатлар суррогат оналикни тартибга солиш ёки бутунлай
тақиқлаш учун турли ёндашувларни қўллайди, бу аёлларни эксплуатация қилинишига йўл
қўймаслик ва болалар манфаатларини ҳимоя қилиш мақсадида амалга оширилади.
Суррогат оналикнинг ушбу амалиётини қонунчилик билан тартибга солиш турли
мамлакатларда сезиларли даражада фарқ қилади. Қонун ҳужжатларида учта позиция акс
эттирилган: 1) суррогат ҳомиладорлик ҳам ихтиёрий, ҳам тижорат асосида тақиқланади; 2)
ихтиёрий асосда рухсат этилган, лекин тижорат асосида тақиқланган; 3) ихтиёрий равишда
ҳам, тижорат асосида ҳам рухсат этилади.
Суррогат оналикнинг бутун дунё бўйлаб ёрдамчи репродуктив технологияси
дастури сифатида тарқалиши тўғридан тўғри ҳуқуқни қўллаш, яъни ушбу масалаларга оид
норматив ҳужжатларни қабул қилиш, қўллаш ва қўллаб қувватлашга боғлиқ эди, бунинг
пировардида бутун мамлакатлар қонунчилиги бўйича фарқланишига олиб келди.
Юқорида кўрсатилган шартлар, сабаблар ва суррогат она бўлишнинг аниқ
кўламлари бўйича дунё мамлакатлари ҳалигача бу ўзига хос ижтимоий ҳодисага бир хил
муносабат билдирмаганлар. Амалиётда суррогат оналик хизматларидан фақат турли
сабабларга кўра бола туғолмайдиган аёлларгина эмас, балки:
бир жинсли жуфтликлар;
ёлғиз аёллар ва эркаклар;
бошқа аҳоли гуруҳлари ҳам фойдалана бошладилар.
Натижада, қонунчилиги суррогат оналикка бошқача муносабатда бўлган давлатлар
кластерлари пайдо бўлди (1-жадвал).
1-жадвал
Амалдаги қонунчилик нуқтаи назаридан суррогатликка нисбатан мамлакатларнинг
тақсимланиши
30-AVGUST, 2024-YIL
53
Ҳуқуқий томондан тартибга солиниши
Давлатлар
Суррогат оналик тўлиқ тақиқланган
Австрия, Германия, Франция, Норвегия,
Швеция, Эстония, АҚШнинг айрим
штатлари (Аризона, Мичиган, Ню-Жерси)
Ихтиёрий асосда рухсат этилган, лекин
тижорат асосида тақиқланган мамлакатлар
Австралиянинг Виктория штати, Буюк
Британия,
Дания,
Исроил,
Канада,
Нидерландия, АҚШнинг айрим штатлари
(Ню-Хемпшир, Виржиния)
Ихтиёрий равишда ҳам, тижорат асосида
ҳам рухсат этилган давлатлар
Россия,
Украина,
Қозоғистон,
Ҳиндистон, Беларус, Жанубий Африка,
АҚШнинг аксарият штатлари
Суррогатлик мавжуд, лекин қонун билан
тартибга солинмайди
Белгия, Греция, Испания, Финляндия
Жаҳон ёрдамчи репродуктив технологиялар тадқиқотига кўра дунёнинг 57
мамлакатидан олинган маълумотларда, улардан фақат 20 тасида суррогат оналик
қонунийдир: Австралия, Бразилия, Б.Британия, Янги Зиландия, Венгрия, Гонконг, Греция,
Исроил, Ҳиндистон, Канада, Нидерландия, Перу, АҚШ, Колумбия, Тайланд, Эквадор,
Финландия, ЖАР, Россия, Руминия. Ҳақиқатда бу рақам анча катта, чунки баъзи
мамлакатлар ушбу дастур бўйича маълумот бермаган
1
.
Бир қатор ривожланган мамлакатларда масалан Франция, Германия, Швеция,
Австрия ва Норвегияда суррогат оналик масалалари қонунчилик билан таъқиқлаб қўйган.
Хорижий мамлакатлар қонунчилигида суррогат оналик масалалари кўп йиллардан
бери тартибга солиниб келинади. Репродуктив саломатлик ва суррогат оналик масалаларига
оид бир қатор норматив ҳужжатлар мавжуддир. Булар қаторига “Инсон геноми ва инсон
ҳуқуқлари бўйича умумжахон Декларацияси” 1997 йил, БМТ Бош Ассанблеясининг
“Тиббий этика принцплари” 1982 йил, “Илмий ва технологик тараққиётдан тинлик
манфаатлари ва инсон манфаатлари йўлида фойдаланиш тўғрисида”ги Декларация,
1
Jones H.W. Jr. IVF surrogacy // Fertility&Sterility. Vol. 87. № 4. Suppl. 1/ April 2007.
30-AVGUST, 2024-YIL
54
шунингдек “Бола ҳуқуқлари тўғрисида”ги Конвенция каби бошқа норматив актлар шулар
жумласидан
2
.
Суррогат оналик ҳам ихтиёрий, ҳам тижорат асосида
тақиқланган мамлакатлар
Германияда суррогат оналик бутунлай тақиқланган. 1990 йилги “Эмбрионларни
ҳимоя қилиш тўғрисида”ги қонун суррогат оналикнинг ҳар қандай шаклларини тақиқлайди
ва бу қонунни бузиш жиноий жавобгарликка олиб келиши мумкин. Бундай тақиқнинг
асосий сабаби аёлларни эксплуатациядан ҳимоя қилиш ва репродуктив технологиялар
соҳасида ахлоқий меъёрларни таъминлашдир.
Францияда ҳам суррогат оналик тақиқланган. Мамлакат қонунчилиги суррогат
оналикни аёллар ва болаларнинг ҳуқуқларини бузиш деб ҳисоблайди ва суррогат оналик
бўйича ҳар қандай шартномалар ҳақиқий эмас деб ҳисобланади. Франция аёллар танаси
тижорат мақсадларида ишлатилмаслиги керак деган тамойилга амал қилади
3
.
Швецияда ҳам суррогат оналик тақиқланган. Мамлакат қонунчилиги аёллар
ҳуқуқларини ҳимоя қилиш ва репродуктив функцияларнинг тижоратлашувини олдини
олишга қаратилган. Швеция суррогат оналик аёлларни, айниқса, заиф ҳолатдаги аёлларни
эксплуатация қилинишга олиб келиши мумкин деб ҳисоблайди
4
.
Ихтиёрий асосда рухсат этилган, лекин тижорат асосида
тақиқланган мамлакатлар
Буюк Британияда фақат альтруистик суррогат оналикка рухсат берилган. 1985 йилги
“Суррогат оналик тўғрисида”ги қонун тижорат суррогат оналикни тақиқлайди ва
ҳомиладорлик билан боғлиқ оқилона харажатлар учун компенсациянигина рухсат қилади.
Бу тиббий, яшаш ва транспорт харажатларини ўз ичига олади. Чекловларнинг асосий
мақсади суррогат оналикни тижоратлашувини олдини олиш ва суррогат оналарни
эксплуатациядан ҳимоя қилишдир.
Канада фақат альтруистик суррогат оналикка рухсат беради. 2004 йилги “Ёрдамчи
репродуктив технологиялар тўғрисида”ги қонун тижорат суррогат оналикни тақиқлайди ва
ҳомиладорлик билан боғлиқ фақат асл харажатлар учун компенсацияни назарда тутади. Бу
2
Конвенция о защите прав человека и человеческого достоинства в связи с применением биологии и
медицины: Конвенция о правах человека и биомедицине ETS № 164 (Принята Комитетом министров Совета
Европы 19 ноября 1996 г.). Правовая система «Гарант».
3
https://surrogate.com/intended-parents/surrogacy-laws-and-legal-information/what-are-the-international-surrogacy-
laws-by-country/
4
https://en.wikipedia.org/wiki/Surrogacy_laws_by_country
30-AVGUST, 2024-YIL
55
қонунни бузиш катта жарималар ва жиноий жавобгарликка олиб келади. Мазкур қонуннинг
мақсади суррогат оналик амалиётида ахлоқ ва шаффофликни таъминлашдан иборат
5
.
Ихтиёрий равишда ҳам, тижорат асосида ҳам
рухсат этилган давлатлар
АҚШда суррогат оналик бўйича қонунлар штатга қараб фарқланади. Масалан,
Калифорния ва Иллинойс штатларида суррогат оналикка рухсат берилган ва қатъий
тартибга солинган. Бошқа штатларда, масалан, Мичиган ва Нью-Йорк штатларида (2021
йилгача) суррогат оналик тақиқланган ёки жиддий чекланган. Суррогат оналикка рухсат
берадиган штатларнинг қонунлари суррогат оналар ва болалар ҳуқуқларини ҳимоя қилиш
учун қатъий қоидалар ва тартибларни ўз ичига олади
6
.
Австралияда суррогат оналик штатлар ва ҳудудлар даражасида тартибга солинади.
Барча штатларда тижорат суррогат оналик тақиқланган, лекин альтруистик суррогат оналик
айрим чекловлар билан рухсат этилган. Масалан, Квинсленд, Янги Жанубий Уэльс ва
Виктория штатларида барча иштирокчилар учун психологик баҳолаш ва ҳуқуқий маслаҳат
талаб қилинади
7
.
Халқаро ёндашувлар
Ҳиндистон 2015 йилда хорижликлар учун тижорат суррогат оналикни тақиқлади,
фақат ҳинд фуқаролари учун альтруистик суррогат оналикка рухсат берди. Бу тақиқнинг
мақсади суррогат оналарни эксплуатациядан ҳимоя қилиш ва уларнинг ҳуқуқларини ҳимоя
қилиш эди. Лекин бу суррогат оналик бозорининг бошқа, камроқ тартибга солинган
мамлакатларга кўчишига олиб келди
8
.
Таиланд 2015 йилда тижорат суррогат оналикни тақиқлади ва альтруистик суррогат
оналик учун қатъий қоидаларни киритди. Қонун суррогат оналарнинг Таиланд фуқароси
бўлишини талаб қилади ва хориж фуқароларининг суррогат оналик дастурида иштирок
этишини тақиқлайди. Бу чоралар эксплуатацияни олдини олиш ва аёллар ва болалар
ҳуқуқларини ҳимоя қилиш учун қабул қилинди
9
.
Аёлларни суррогат она бўлишга мажбурлайдиган
ижтимоий-иқтисодий омиллар
5
ttps://jpia.princeton.edu/news/lessons-ukraine-shifting-international-surrogacy-policy-protect-women-and-children
6
https://surrogate.com/intended-parents/surrogacy-laws-and-legal-information/surrogacy-laws-by-state/
7
Assisted Human Reproduction Act, 6(1), 12(1)c, 12(2), 12(3)
8
https://en.wikipedia.org/wiki/Surrogacy_in_India
9
"New Thai surrogacy law bans foreigners". 31 July 2015.
30-AVGUST, 2024-YIL
56
Ривожланаётган мамлакатларда суррогат она бўлиш кўпинча иқтисодий эҳтиёж ва
камбағаллик билан боғлиқ. Кўплаб аёллар учун суррогат она бўлиш молиявий аҳволини
яхшилаш ва оиласи учун асосий эҳтиёжларни қондириш (озиқ-овқат ва турар жой билан
таъминлаш) имкониятини беради.
Иқтисодий қийинчиликлар ва камбағаллик.
Ривожланаётган мамлакатларда кўп
оилалар жиддий иқтисодий қийинчиликларга дуч келади. Бундай шароитларда яшайдиган
аёллар суррогат она бўлишни молиявий аҳволини сезиларли даражада яхшилаши мумкин
бўлган иш усули деб билишади.
Таълим олиш ва иш билан таъминланиш имкониятининг йўқлиги.
Сифатли таълим ва
яхши ҳақ тўланадиган иш жойларига ишга жойлашишнинг чекланганлиги ҳам аёлларни
суррогат она бўлишга мажбурлайдиган асосий омилдир. Ривожланаётган мамлакатларда
аёллар кўпинча етарли таълим олиш имкониятига эга эмаслар, бу уларнинг иш топиш ва
муносиб маош олиш имкониятларини чеклайди.
Бепуштликдан азият чекувчи жуфтликларга ёрдам бериш истаги.
Кўпгина
суррогат оналар тиббий сабабларга кўра фарзанд кўра олмайдиган жуфтликларга ёрдам
бериш мақсадида бу қадамни ташлайдилар. Аёллар кўпинча буни она ва ота бўлиш
қувончини бахшида этиш имконияти деб билишади.
Кембриж университети томонидан ўтказилган тадқиқотга кўра, суррогат оналарнинг
тахминан 30 фоизи асосий мотив сифатида бепуштликдан азият чекувчи жуфтликларга
ёрдам бериш истагини кўрсатган. Улар бу ҳаракатлари буюртмачи жуфтликларга бахт ва
тўлақонли оила фаровонлигини келтиришига ишонади
10
.
Шахсий тажриба ва ҳамдардлик.
Ўзлари ҳам ҳомиладорликда қийинчиликка
учраган ёки яқинлари бепуштликдан азият чеккан аёллар ўз шахсий тажрибалари билан
мотивацияланган бўлиши мумкин. Бу аёллар кўпинча чуқур ҳамдардлик ҳис этиб,
бошқаларга шу қийинчиликлардан қочишга ёрдам бериш истагини ҳис қиладилар.
Simple Surrogacy ташкилоти томонидан ўтказилган сўровга кўра, суррогат
оналарнинг 25 фоизи суррогат бўлишга қарор қилишларининг асосий сабаби шахсий
10
Rozée, V., Unisa, S. & de La Rochebrochard, E. The social paradoxes of commercial surrogacy in developing
countries: India before the new law of 2018. BMC Women's Health 20, 234 (2020). https://doi.org/10.1186/s12905-
020-01087-2
30-AVGUST, 2024-YIL
57
тажриба ва бошқа аёлларга бепуштлик билан боғлиқ оғриқ ва умидсизликдан қочишга
ёрдам бериш истаги эканини билдирган
11
.
Бошқаларга ёрдам беришдан қониқиш.
Кўпгина суррогат оналар бошқаларга ёрдам
беришдан чуқур қониқиш ҳис этишади. Бу ҳис-туйғу моддий компенсациядан ҳам
муҳимроқ бўлиши мумкин. Айрим аёллар учун яхшилик қилиш ва ота-она юзларидаги
бахтни кўриш имконияти кучли мотив бўлади.
Human Reproduction журналида чоп этилган тадқиқот шуни кўрсатадики, суррогат
оналарнинг 40 фоизи ўз ҳаракатларидан қониқиш ҳис қилишади, буюртмачи ота-
оналарнинг қувонч ва миннатдорчилигини кўриш уларга мамнуният бахшида этади.
Ижтимоий қўллаб-қувватлаш.
Айрим жамоаларда суррогат она бўлиш ҳурмат ва
эътироф келтирувчи шарафли ҳаракат сифатида қаралади. Атрофдагиларнинг қўллаб-
қувватлаши ва маъқуллашлари ҳам аёлларни суррогат она бўлишга мотивациялаши
мумкин.
Суррогат оналикнинг салбий оқибатлари
Тиббий оқибатлар
Гормонал терапия
: Суррогат оналар ҳомиладорликка тайёргарлик кўриш учун
интенсив гормонал терапиядан ўтади. Бу бош оғриғи, кўнгил айниши, чарчоқ ва кайфият
ўзгариши каби ножўя таъсирларни келтириб чиқариши мумкин.
Тадқиқотларга кўра, суррогат оналарнинг 30 фоизи гормонал терапиядан сезиларли
ножўя таъсирлардан азият чекади
12
.
Ҳомиладорлик асоратлари
: суррогат оналар оддий ҳомиладор аёллар каби
преэклампсия, гестацион диабет ва эрта туғилиш каби асоратларга дуч келиши мумкин.
CDC маълумотларига кўра, суррогат оналар орасида преэклампсия ҳолатлари 7
фоизни ташкил этади
13
.
Кўп ҳомиладорлик
: суррогат оналикда кўпинча сунъий уруғлантириш усуллари
қўлланилади, бу кўп ҳомиладорлик эҳтимолини оширади ва асоратлар хавфини оширади.
11
Surrogacy: the experiences of surrogate mothers Vasanti Jadva, Clare Murray, Emma Lycett, Fiona MacCallum,
Susan Golombok Human Reproduction, Volume 18, Issue 10, October 2003, Pages 2196–2204,
https://doi.org/10.1093/humrep/deg397
12
https://www.fertstert.org/article/S0015-0282(18)32224-6/fulltext
13
ART and Gestational Carriers | Key Findings | Assisted Reproductive Technology (ART) | Reproductive Health
https://www.cdc.gov/art/key-findings/gestational-carriers.html
30-AVGUST, 2024-YIL
58
Тадқиқотларга кўра, суррогат оналарнинг 20 фоизи кўп ҳомиладорликка дуч келади,
бу эрта туғилиш ва бошқа асоратлар хавфини оширади
14
.
Туғруқдан кейин тикланиш
: барча аёллар каби суррогат оналар ҳам туғруқдан кейин
тикланиш учун вақт талаб қилади. Бу жисмоний реабилитация, оғриқни бошқариш ва
инфекциялар ёки қон кетиш каби эҳтимолий асоратларни даволашни ўз ичига олиши
мумкин.
Узоқ муддатли тиббий оқибатлар
: суррогат оналар узоқ муддатли тиббий
муаммолар, масалан, сурункали оғриқлар ёки ҳайз циклининг бузилишига дуч келиши
мумкин.
Тадқиқотларга кўра, суррогат оналарнинг 15 фоизи туғруқдан кейин узоқ муддатли
тиббий муаммоларга дуч келган
15
.
Психологик оқибатлар
Эмоционал зўриқиш
: суррогат оналар гормонал ўзгаришлар ва боладан ажралишни
тушуниш туфайли эмоционал зўриқишни ҳис қилишлари мумкин.
Калифорния университетида ўтказилган тадқиқотга кўра, суррогат оналарнинг 25
фоизи ҳомиладорлик даврида юқори даражадаги стресс ва хавотирни билдирган
16
.
Психологик тайёргарлик
: ҳомиладорликка тайёргарлик кўриш ва боладан ажралишни
тушуниш психологик ноқулайлик ва стрессни келтириб чиқариши мумкин.
Тадқиқотга кўра, суррогат оналарнинг 30 фоизи ҳомиладорликдан олдин сезиларли
психологик ноқулайликни ҳис қилган
17
.
Туғруқдан кейинги депрессия
: боладан ажралиш суррогат оналарда туғруқдан кейинги
депрессияни келтириб чиқариши мумкин.
14
Maternal and Perinatal Outcomes Following Expectant Management of Preterm Premature Rupture of Membranes
Before
25
Weeks
of
Gestation:
A
Retrospective
Observational
Study
https://jcgo.org/index.php/jcgo/article/view/466/312
15
Surrogacy: outcomes for surrogate mothers, children and the resulting families—a systematic review Viveca
Söderström-Anttila, Ulla-Britt Wennerholm, Anne Loft, Anja Pinborg, Kristiina Aittomäki, Liv Bente Romundstad,
Christina Bergh Human Reproduction Update, Volume 22, Issue 2, March/April 2016, Pages 260–276,
https://doi.org/10.1093/humupd/dmv046
16
Associations of stress, anxiety, and partner satisfaction with maternal-fetal attachment in women pregnant during
the COVID-19 pandemic: an online study Nora K. Schaal, Pearl La Marca-Ghaemmaghami, Sarah Märthesheimer,
Philip Hepp, Heidi Preis, Brittain Mahaffey, Marci Lobel & Rita Amiel Castro BMC Pregnancy and Childbirth volume
23, Article number: 483 (2023)
17
Surrogacy: the experiences of surrogate mothers Vasanti Jadva, Clare Murray, Emma Lycett, Fiona MacCallum,
Susan Golombok Human Reproduction, Volume 18, Issue 10, October 2003, Pages 2196–2204,
https://doi.org/10.1093/humrep/deg397
30-AVGUST, 2024-YIL
59
Тадқиқотларга кўра, суррогат оналарнинг 15 фоизи туғруқдан кейинги депрессия
симптомларини ҳис қилган
18
.
Эмоционал боғлиқлик
: битимларга қарамай, айрим суррогат оналар болага нисбатан
кучли эмоционал боғлиқликни ҳис қилишлари мумкин, бу ажралиш жараёнини
қийинлаштиради.
Буюк Британияда ўтказилган тадқиқотга кўра, суррогат оналарнинг 20
фоизи туғруқдан кейин боладан ажралишда қийинчиликларга дуч келган.
Психологик тикланиш
: суррогат оналар туғруқдан кейинги эмоционал стрессдан
тикланиш учун психологик ёрдамга муҳтож бўлишлари мумкин.
Тадқиқотларга кўра,
суррогат оналарнинг 35 фоизи туғруқдан кейин психологик ёрдамга мурожаат қилган.
Ижтимоий оқибатлар
19
Стигматизация
: Жамиятда суррогат оналар қораланиш ва стигматизацияга дуч
келиши мумкин. Ҳиндистонда ўтказилган тадқиқотга кўра, суррогат оналарнинг 40 фоизи
стигматизация ва ижтимоий яккаликка дуч келган.
Оилавий босим
: суррогат оналар оила ва яқинларидан босимга дуч келиши мумкин,
уларнинг суррогат она бўлиш қарорини қўллаб-қувватламасликлари мумкин.
Тадқиқотларга кўра, суррогат оналарнинг 30 фоизи суррогат она бўлиш қарорини қабул
қилиш жараёнида оилавий босимга дуч келган.
Оила ва жамият билан муносабатлар
: суррогат оналар туғруқдан кейин оилавий
муносабатлар ва жамиятнинг уларга нисбатан қарашида ўзгаришларга дуч келиши мумкин.
Ижтимоий яккалик
: суррогат она бўлиш дастури якунлангандан кейин айрим аёллар
ижтимоий яккалик ва жамиятдан узилиб қолиш ҳиссини кечириши мумкин.
АҚШда
ўтказилган тадқиқотга кўра, суррогат оналарнинг 20 фоизи дастур якунлангандан кейин
ижтимоий яккаликка дуч келганини айтишган.
Иқтисодий оқибатлар
Тикланиш харажатлари: с
уррогат оналар туғруқдан кейин тикланиш учун анча вақт
талаб қилади, бу жисмоний реабилитация ва инфекциялар ёки туғруқдан кейинги қон
кетиши (PPH) каби асоратларни даволашни ўз ичига олади. Туғруқдан кейинги қон
кетишини (PPH) даволаш харажатлари ҳолатнинг оғирлигига қараб $2,500 дан $7,500 гача
18
Postpartum Depression Screening: Importance, Methods, Barriers, and Recommendations for Practice Dwenda K.
Gjerdingen and Barbara P. Yawn the Journal of the American Board of Family Medicine May 2007, 20 (3) 280-288;
DOI: https://doi.org/10.3122/jabfm.2007.03.060171
19
https://www.unicef.org/media/115331/file
30-AVGUST, 2024-YIL
60
бўлиши мумкин
20
. Агар хирургик аралашув зарур бўлса, харажатлар сезиларли даражада
ортиши мумкин.
Узоқ муддатли тиббий оқибатлар:
айрим суррогат оналар узоқ муддатли тиббий
муаммоларга, масалан, сурункали оғриқлар ёки ҳайз циклининг бузилишига дуч келиши
мумкин. Тадқиқотларга кўра, суррогат оналарнинг 15 фоизи туғруқдан кейин узоқ
муддатли тиббий муаммоларга дуч келади
21
.
Бола парвариши бўйича таътил.
суррогат оналар туғруқдан кейин вақтинча ишлай
олмасликлари мумкин, бу эса даромад йўқотилишига олиб келади. Америка акушерлик ва
гинекология коллежи (ACOG) туғруқдан кейин камида олти ҳафталик таътил олишни
тавсия қилади. Лекин, агар қўшимча тиббий муаммолар пайдо бўлса, бу давр узайтирилиши
мумкин, бу эса янада кўпроқ даромад йўқотилишига олиб келади.
Етарли
компенсациянинг
йўқлиги.
суррогатлик
шартномалари
одатда
компенсацияни назарда тутса-да, у вақтинча ишни йўқотиш ёки қўшимча тиббий
харажатлар билан боғлиқ барча молиявий йўқотишларни қопламаслиги мумкин.
Кутилмаган харажатлар ва қўшимча тиббий процедуралар шартномада кўзда тутилмаган
бўлиши мумкин, бу эса суррогат онага қўшимча молиявий юк бўлади
22
.
Қўшимча тиббий процедуралар:
туғруқдан кейин суррогат онада қўшимча тиббий
процедураларни талаб қиладиган асоратлар пайдо бўлса, харажатлар сезиларли даражада
ошиши мумкин. Бу инфекцияларни даволаш, хирургик аралашув ёки бошқа тиббий
хизматлар харажатлари бўлиши мумкин, улар тўлиқ суғурта ёки шартнома билан
қопланмаслиги мумкин
23
.
Узоқ муддатли кузатув ва даволаш.
суррогат оналар узоқ муддатли тиббий кузатув
ва даволашга муҳтож бўлиши мумкин, бу мунтазам шифокорга ташрифлар, дори-
дармонлар ва терапияни ўз ичига олиши мумкин. Бу харажатлар оила бюджетига сезиларли
даражада таъсир қилиши мумкин ва ҳар доим ҳам суғурта ёки компенсация билан
қопланмайди
24
.
20
American College of Obstetricians and Gynecologists. Optimizing postpartum care. ACOG Committee Opinion
No. 736. Obstet Gynecol 2018;131:e140–50.
21
Goli, M., Farajzadegan, Z., Heidari, Z. et al. Reproductive and sexual Health of surrogate mothers, developing a
care program: a protocol for mixed methods study. Reprod Health 16, 23 (2019). https://doi.org/10.1186/s12978-019-
0687-8
22
https://helloclue.com/articles/pregnancy-birth-and-postpartum/what-to-expect-after-birth-as-a-surrogate
23
https://surrogate.com/intended-parents/the-surrogacy-process/intended-parents-faq/
24
Goli, M., Farajzadegan, Z., Heidari, Z. et al. Reproductive and sexual Health of surrogate mothers, developing a
care program: a protocol for mixed methods study. Reprod Health 16, 23 (2019). https://doi.org/10.1186/s12978-019-
0687-8
30-AVGUST, 2024-YIL
61
Хориж тажрибаларини келиб чиқиб, мамлакатимизда суррогат оналикнинг
олдини олиш учун қуйидагилар таклиф этилади:
қонунчиликни кучайтириш.
Биринчидан, коммерциал суррогат она бўлишни
тақиқлаш, Франция қонунчилигига ўхшаш ҳолатда, бу ерда суррогат она бўлиш учун ҳар
қандай мукофот тақиқланган. Бузилиш ҳолларида қатьий жазолар, жумладан жарималар ва
қамоқ жазоси кўзда тутилади. М
исол: Францияда суррогат она бўлиш тақиқланган ва ҳар
қандай тижорий келишувлар ҳақиқий эмас деб топилади.
Иккинчидан, алтруистик суррогат она бўлиш учун ҳуқуқий асос яратиш, Буюк
Британия амалиётига ўхшаш ҳолатда, бу ерда суррогат она фақат олинган харажатлар учун
компенсация олиши мумкин.
Мисол: Буюк Британияда алтруистик суррогат она бўлишга
рухсат берилади, аммо ота-она сифатида тан олиниш учун суднинг тасдиғи олиниши
керак.
ҳабардорликни ошириш.
Суррогат она бўлиш хавфлари тўғрисида хабардорликни
тиббий ва ҳуқуқий мутахассислар иштирокида ошириш кампанияларини ташкил қилиш.
Мисол: Канадада аҳолини суррогат она бўлишнинг ҳуқуқий ва аҳлоқий жиҳатларини
ёритувчи таълим дастурлари ўтказилади.
муқобил усулларни қўллаб-қувватлаш.
Суррогат она бўлишнинг альтернативи
сифатида асраб олиш ва васийликни тарғиб қилиш.
Масалан, Швецияда давлат бола асраб
олишни фаол қўллаб-қувватлайди, оилаларга молиявий ва ҳуқуқий ёрдам кўрсатади.
фарзандсиз жуфтликларни ижтимоий қўллаб-қувватлаш. Фарзандсиз жуфтликлар
учун ижтимоий ва психологик қўллаб-қувватлаш дастурларини яратиш.
Масалан,
Финляндияда бефарзандликка дуч келган оилалар учун давлат томонидан психологик ёрдам
дастурлари мавжуд.
фарзандсиз оилалар учун иқтисодий ёрдам кўрсатиш.
Масалан, Норвегияда
фарзандсизликни даволаш харажатларини қоплаш учун субсидиялар берилади.
халқаро
ҳамкорлик.
Тажриба алмашиш учун халқаро форумлар ва
конференцияларда иштирок этиш.
қўшни
мамлакатлар билан келишувлар.
Ноқонуний суррогат она бўлишни
назорат қилиш ва олдини олиш бўйича келишувлар тузиш.
30-AVGUST, 2024-YIL
62
REFERENCES
1.
Teman, E. (2010). Birthing a Mother: The Surrogate Body and the Pregnant Self.
University of California Press.
2.
Markens, S. (2007). Surrogate Motherhood and the Politics of Reproduction. University of
California Press.
3.
Millbank, J. (2011). The New Surrogacy Parentage Laws in Australia: Cautious Regulation
or '25 Brick Walls'?
Medical Law Review
, 19(1), 52-89.
4.
Shanley, M. L. (2001). Making Babies, Making Families: What Matters Most in an Age of
Reproductive Technologies, Surrogacy, Adoption, and Same-Sex and Unwed Parents.
Beacon Press.
5.
Bromfield, N. F., & Rotabi, K. S. (2014). Global Surrogacy, Exploitation, Human Rights
and International Private Law: A Pragmatic Stance and Policy Recommendations.
Global
Social Welfare
, 1(3), 123-135.
6.
Gomez, J. L., & Unisa, S. (2012). Surrogacy as a Growing Business in India: Issues and
Concerns.
Indian Journal of Gender Studies
, 19(1), 129-148.
7.
Horsey, K., & Sheldon, S. (2012). Still Hazy After All These Years: The Law Regulating
Surrogacy.
Medical Law Review
, 20(1), 67-89.
8.
Baylis, F. (2017). Transnational Commercial Contract Pregnancy in India.
Global
Bioethics
, 28(2), 85-98.
9.
Johnson, M. H. (2019). The Regulation of Surrogacy: A Children’s Rights Perspective.
Journal of Law and Medicine
, 26(2), 445-456.
10.
Rustamov J. I. VOYAGA YETMAGANLAR O ‘RTASIDA ERTA NIKOHLARNING
OLDINI OLISH BO ‘YICHA XORIJ TAJRIBALARI //Current approaches and new
research in modern sciences. – 2024. – Т. 3. – №. 3. – С. 18-26.
11.
Jakhongir R. CAUSES OF EARLY MARRIAGES AND EARLY BIRTHS AND THEIR
CONSEQUENCES //Open Access Repository. – 2023. – Т. 4. – №. 03. – С. 99-104.
12.
Xudaybergenovich A. X., Ikrom o‘g‘li R. J. OLIY O ‘QUV YURTI TALABALARIDA
NIKOHGACHA BO ‘LGAN XULQ-ATVOR VA OILA QURISHNING O ‘ZIGA
XOSLIGI //TA'LIM VA RIVOJLANISH TAHLILI ONLAYN ILMIY JURNALI. – 2024.
– Т. 4. – №. 5. – С. 170-176.
13.
Khomitov K. Z., Rustamov J. I. USING THE EXPERIENCE OF FOREIGN COUNTRIES
IN FAMILY PLANNING AND BIRTH CONTROL //Oriental Journal of Social Sciences.
– 2023. – Т. 3. – №. 05. – С. 34-46.
30-AVGUST, 2024-YIL
63
14.
Merritt, T. A., & Dutta, S. (2019). Global Surrogacy Practices: Regulatory Challenges and
Ethical Considerations.
Journal of Maternal-Fetal & Neonatal Medicine
, 32(12), 1947-
1953.
