Authors

  • Акмалжон Абдуллаев

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.science-research.42088

Abstract

Мазкур мақолада кўплаб ҳорижий мамлакатларнинг қонунчилигида ўз аксини топган жиноят содир этишда гумон қилинган шахсларни ушлаб туришнинг процессуал асослари ва тартиби, бир-бирига ўхшаш ёки ажралиб турувчи хусусиятлари кўриб чиқилган. Шунингдек, ушлаб туриш процессуал мажбурлов чорасининг муддатлари қиёсий жиҳатдан таҳлил қилиниб, ўзаро солиштирилган.

background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 9 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

354

УШЛАБ ТУРИШ ПРОЦЕССУАЛ МАЖБУРЛОВ ЧОРАСИНИ ҚЎЛЛАШ БЎЙИЧА

ХОРИЖИЙ МАМЛАКАТЛАР ТАЖРИБАСИ

Абдуллаев Акмалжон Йўлчибоевич

Ўзбекистон Республикаси Ҳуқуқни муҳофаза қилиш академияси

Дастлабки тергов ва суриштирув кафедраси ўқитувчиси.

ORCID ID 0009-0002-4302-2341

https://doi.org/10.5281/zenodo.13836724

Аннотация. Мазкур мақолада кўплаб ҳорижий мамлакатларнинг қонунчилигида ўз

аксини топган жиноят содир этишда гумон қилинган шахсларни ушлаб туришнинг
процессуал асослари ва тартиби, бир-бирига ўхшаш ёки ажралиб турувчи хусусиятлари
кўриб чиқилган. Шунингдек, ушлаб туриш процессуал мажбурлов чорасининг муддатлари
қиёсий жиҳатдан таҳлил қилиниб, ўзаро солиштирилган.

Калит сўзлар: ушлаб туриш, процессуал мажбурлов, хориж, полиция, ҳибсга олиш.

THE EXPERIENCE OF FOREIGN COUNTRIES IN USING THE MEASURE OF

PROCEDURAL COMPULSORY PERFORMANCE

Abstract. This article examines the procedural bases and procedures for the detention of

persons suspected of committing a crime reflected in the legislation of many foreign countries, as
well as their similar or distinctive features. Also, the terms of the detention procedural coercion
measure were analyzed and compared in a comparative manner.

Key words: detention, procedural coercion, foreign, police, arrest.

ОПЫТ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН ПРИМЕНЕНИЯ МЕРЫ ПРОЦЕССУАЛЬНО

ПРИНУДИТЕЛЬНОГО ИСПОЛНЕНИЯ

Аннотация. В статье рассматриваются процессуальные основы и порядок

задержания лиц, подозреваемых в совершении преступления, отраженные в
законодательстве многих зарубежных стран, а также их сходные или отличительные
особенности. Также в сравнительном порядке проанализированы и сопоставлены условия
применения меры процессуального принуждения под стражу.

Ключевые слова: задержание, процессуальное принуждение, иностранец, полиция,

арест.

Сўнгги йилларда мамлакатимизда олиб борилаётган кенг кўламли ислоҳотлардан

кўзланган асосий мақсадлардан бири “Инсон қадри учун”

1

учун тамойили асосида

шахснинг ҳуқуқ ва эркинликларининг ҳимояси кафолатларини кучайтириш,
фуқароларимиз учун муносиб яшаш шароитини яратиш ва албатта, улар тинч-тотув
истиқомат қилишлари учун жамоат хавфсизлигини таъминлаш ҳисобланади. Маълумки,
ҳар бир жамиятда жамоат хавфсизлигига таҳдид солувчи хавфлардан бири бу
жиноятчиликдир. Бундан келиб чиқадики, жамоат хавфсизлигини таъминлаш учун
биринчи навбатда жиноятларни ўз вақтида фош этиш ва айбдорларни муқаррар жазога

1

Ўзбекистон Республикаси Президентининг2022 йил 28 январдаги “2022 — 2026 йилларга мўлжалланган

Янги Ўзбекистоннинг тараққиёт стратегияси тўғрисида” ПФ-60-сон Фармони


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 9 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

355

тортиш лозим бўлади. Бундай вазифаларни сифатли бажариш учун эса ушлаб туриш
процессуал мажбурлов чорасини ўз вақтида ва асосли тарзда қўллаш муҳим саналади.

Зотан, жиноят содир этишда гумон қилишга етарли асослар бўлгани ҳолда шахсни

ушламасдан туриб унинг жиноий фаолият билан шуғулланишига барҳам бериш, қочиб
кетишининг, далилларни яшириши ёки йўқ қилиб юборишининг олдини олиш мумкин
эмас. Ушлаб туриш жиноятни содир этишда гумон қилинаётган шахсни унинг жиноий
фаолият билан шуғулланишига барҳам бериш, қочиб кетишининг, далилларни яшириши
ёки йўқ қилиб юборишининг олдини олиш мақсадида қисқа муддатга озодликдан маҳрум
қилишдан иборатдир

2

.

Шу сабабли, жиноят процессида ушлаб туриш процессуал мажбурлов чорасини

қўллаш амалиётини ўрганиш бир қатор сабабларга кўра замонавий жамиятда жуда
долзарбдир. Биринчидан, жиноят процессида инсон ҳуқуқлари ва адолатга риоя этилишини
таъминлаш учун ушлаб туриш асослари ва қўллаш тартибини доимий равишда қайта кўриб
чиқиш ва такомиллаштириш зарур. Иккинчидан, ўзгарувчан ижтимоий шароитлар ва
технологик тараққиётни ҳисобга олган ҳолда, замонавий чақириқ ва талабларга жавоб
бериш мақсадида ушлаб туриш амалиётини мунтазам янгилаб туриш муҳимдир. Бир сўз
билан айтганда, “бу борада биз ҳар куни изланишда бўлишимиз, хориждаги илғор
тажрибаларни чуқур ўрганиб, ҳаётимизни, иш услубимизни янгилашга ҳаракат қилишимиз
лозим”

3

.

Зеро, хорижий давлатларнинг қонунчилигини таҳлил қилиш, улардаги ютуқлардан

миллий қонунчилигимизни такомиллаштиришда фойдаланиш ҳақида фикр юритиш
ўринлидир

4

. Зотан, “қиёсий-ҳуқуқий тадқиқ этиш, бир томондан, чет элда асосий муаммони

ҳал қилишда ўзини оқлаган фойдали омилларнинг барчасини аниқлашга кўмаклашса,
бошқа томондан хориж тажрибасининг салбий томонларини, у ёки бу ҳуқуқий ечимларнинг
самарали эмаслигини ҳисобга олиш учун имконият яратади”

5

.

Юқоридагилардан келиб чиқиб, жиноятни содир этишда гумон қилинган шахсни

ушлаб туриш бўйича бир қатор хорижий мамлакатларнинг қонунчилигини қиёсий ҳуқуқий
таҳлил қилиш мақсадга мувофиқдир.

Англо-саксон ҳуқуқ тизимидаги мамлакатларда қўлга олиш институти бир хилда

тартибга солинади. Англия ва Уэльсда ушлаб туриш асослари 1984 йилдаги “Полиция ва
жиноят ишлари бўйича далиллар тўғрисида”ги қонун ҳамда унинг негизида ишлаб

2

Ўзбекистон Республикасининг Жиноят-процессуал кодекси//URL https://lex.uz/docs/111460 (Электрон

манбага мурожаат қилинган сана: 15.08.2024 й)

3

Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси

https://uza.uz/uz/posts/zbekiston-respublikasi-prezidenti-shavkat-mirziyeevning-oliy-25-01-2020

(Электрон

манбага мурожаат қилинган сана: 15.08.2024)

4

Кулматов. Ш.А. Жиноят-процессуал мажбуриятлар ва уларни бажармаганлик учун жавобгарликнинг

назарий, ҳуқуқий ва амалий жиҳатлари. 12.00.09 – Жиноят процесси. Криминалистика, тезкор-қидирув ҳуқуқ
ва суд экспертизаси. Юридик фанлари доктори (DSc) илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация.
Т.2019. Б.115.

5

Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси

https://uza.uz/uz/posts/zbekiston-respublikasi-prezidenti-shavkat-mirziyeevning-oliy-25-01-2020(Электрон
манбага мурожаат қилинган сана: 15.08.2024)


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 9 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

356

чиқилган “Амалий кодекс” билан тартибга солинади. Ушбу манбаларга кўра, ушлаб туриш
ҳуқуқи полицияга тақдим этилган

6

.

Қўлга олиш полиция тергови босқичида, яъни полиция жиноятни содир этган

шахсни аниқлаш чораларини кўраётган пайтида амалга оширилади. Махсус
тадқиқотларнинг маълумотларига кўра, Буюк Британияда қўлга олинган шахсларнинг
тахминан 25 фоизи кейинчалик ушлаб туриш асоси бўлган ҳуқуқбузарлик билан боғлиқ
бўлмаган айбловлар бўйича айбдор деб топилади

7

.

Буюк Британиянинг “Полиция ва жиноят ишлари бўйича далиллар тўғрисида”ги

қонуннинг 25-қисмига кўра ушлаб туришнинг қуйидаги 5 та умумий асослари мавжуд:

- гумон қилинувчининг шахси аниқ бўлмаганда ёки уни аниқлаш узоқ вақтни талаб

қиладиган бўлса;

- полиция ходими гумон қилинувчининг шахсига оид маълумотларнинг

ҳаққонийлигига шубҳа қиладиган бўлса;

- гумон қилинувчи ўзининг турар жойи тўғрисидаги маълумотларни тақдим этишдан

бош тортган ёки полиция ходими улар ҳақидаги маълумотларнинг ҳаққонийлигига
шубҳаланаётган бўлса;

- агар полиция ходими асосли равишда гумон қилинувчини қамоққа олиш у

томондан ўзига келтирадиган ёхуд бошқа шахсга келтириладиган жисмоний ёки мулкий
зарарни, жамиятнинг ахлоқий қоидаларига зид ҳамда жамоат транспорти қатновига халақит
қиладиган ҳаракатларни содир этилишининг олдини олиш учун зарур деган хулосага келса;

- гумон қилинувчини ушлаб туриш вояга етмаган шахсни ёки ўзини ҳимоя қилишга

қийналадиган шахсларнинг ҳуқуқларини ҳимоя қилиш учун муҳим ҳисобланса

8

.

Полиция ёки фуқароларнинг ушлаб туриши (уларда “қамоққа олиш” ибораси

ишлатилади, XX асрнинг 30-йилларида Англия ва Уэльсда жиноят содир этилганини гувоҳ
бўлган ҳар қандай шахс жиноятчини қўлга олиш чораларини кўриши мумкин деган қоида
шаклланган

9

) қатъий белгиланган муддат билан қўлланилади, дастлабки ҳолатда бу муддат

24 соатни ташкил қилади. Бироқ, айрим турдаги муҳим жиноятларни (қотиллик, оғир
турдаги тан-жароҳати етказиш, давлат ва жамиятга жиддий зиён етказиш ва шу кабилар)
содир этилиши ҳолатларига нисбатан бу муддат 36 соатгача қўлланилиши қонун билан
рухсат этилган. Унинг кейинги муддатга узайтириш масаласи магистрат суди деб
номланадиган суд томонидан амалга оширилиши мумкин. Бу муддат даставвал 72 соатгача,
кейин эса 96 соатгача узайтирилиши мумкин. Террорчилик ҳаракатлари билан боғлиқ
жиноятларда эса ушлаб туриш муддати 48 соатни ташкил қилади. бироқ, зарурат
туғилганида Ички ишлар вазири томонидан 7 соатгача узайтирилиши мумкин

10

.

6

Хайриев Н.И. Жиноят ишларини юритувини жадаллаштириш / юридик фанлар бўйича фан доктори илмий

даражасини олиш учун диссертация. Т.:2019. Б.-64-65

7

Роганов С. А., Одинаев И. Х. Вопросы уголовно-процессуального задержания в законодательстве

зарубежных

стран/

https://cyberleninka.ru/article/n/voprosy-ugolovno-protsessualnogo-zaderzhaniya-v-

zakonodatelstve-zarubezhnyh-stran

(Электрон манбага мурожаат қилинган сана: 15.08.2024)

8

Ткачева Н.В. Особенности применения мер уголовного-процессуального принуждения в Великобритании.

Вестник ЮУрГУ, № 2, 2008. Стр.-84. Серия “Право”. Выпуск 13.

9

Уилшир А.М. Уголовный процесс Англии. – М.: НКЮ СССР, 1947. – С. 46–64.

10

Ткачева Н.В. Особенности применения мер уголовного-процессуального принуждения в Великобритании.

Вестник ЮУрГУ, № 2, 2008. Стр.-84. Серия “Право”. Выпуск 85.


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 9 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

357

Англиянинг юқоридаги тажрибаси бир қатор собиқ колониялар бўлган давлатларда

ҳам қўлланилган ва ҳозиргача ўз аҳамиятини йўқотмаган. Мисол учун, Ҳиндистон
ЖПКнинг 41-моддасига

11

мувофиқ, полиция ходими жиноят содир этишда иштирок этган

деган шикоят ёки бошқа ишончли маълумот бўлган ҳар қандай шахсни; полициянинг
вазифасини бажаришига тўсқинлик қилаётган шахсни; ўзига тегишли эмаслигига оид
асосланган гумон бўлган буюмлар топилган шахсни қўлга олиши мумкин. 24 соат ичида
магистрат суди қамоқда сақлашнинг қонунийлигини текшириши керак.

Сингапурда эса “Полиция тўғрисидаги қонун”нинг 4-моддаси “d” банди

12

ҳар

қандай полиция ходимига жиноят содир этиш вақтида ушланган шахсни қўлга олишга
рухсат беради. Қўлга олинган шахснинг кейинги тақдири суднинг қарорига мувофиқ
белгиланади, суд уни қамоққа олишга рухсат бериши мумкин. Гана ЖПКнинг 4-моддасига
кўра эса, шахсни жиноят содир этганлиги ҳақида ишончли маълумот бўлса, полиция
ходимига уни бошқа шахснинг уйида ҳам қўлга олишга рухсат беради

13

. Гана ЖПКнинг 3-

4-моддасини солиштириб таҳлил қилиш, ушбу ҳолда амалдаги қўлга олиш ҳақида гап
бораётгани

ва

кейинчалик

полиция

бўлимига

олиб

борилиб,

баённома

расмийлаштирилишини тахмин қилишга асос беради.

Австралия қонунчилигига кўра, 1914 йилги “Жиноятлар тўғрисида”ги қонуннинг 3Z

моддаси фуқароларнинг қамоққа олиш ҳуқуқи (arrest without warrant by other persons)
фақатгина полиция ходимларига эмас, балки барча фуқароларга ҳам берилган

14

. Қизиқарли

жиҳати шундаки, Австралиянинг айрим штатларида (масалан, Виктория штатида

15

) бундай

ҳуқуқ хизмат вазифасини бажармаётган полиция ходимларига ҳам берилган. Бу ердаги
мақсад жиноятчини тезроқ констебль (полиция ходими)га ёки полиция бўлимига
етказишдир.

Англия моделлини модернизация қилган АҚШ қонунчилигига мурожаат қилсак.

АҚШ ҳамда Буюк Британия жиноят-процессуал қонунчилигида ушлаб туришга хос умумий
жиҳатлар мавжуд. Масалан, ҳар икки давлатда ҳам ҳибсга олиш оддий фуқаро томонидан
ҳам амалга оширилиши мумкин. Бироқ, ушбу ҳолатда жиноятнинг моҳияти (ижтимоий
хавфлилиги), шубҳаланишнинг асослари ҳисобга олиниши керак

16

. АҚШ қонунчилигининг

ўзига хослиги қуйидагиларда кўзга ташланади:

11

The

Code

of

Criminal

Procedure,

1973

//

Indiacode

[Электронный

ресурс]. – URL:

https://indiacode.nic.in/acts/11.%20Code%20of%20Criminal%20Procedure,%201973.pdf(Электрон

манбага

мурожаат қилинган сана: 15.08.2024)

12

Police

Force

Act

//

Singapore

Statutes

Online

[Электронный

ресурс].

URL:

https://sso.agc.gov.sg/Act/PFA2004#pr8 (Электрон манбага мурожаат қилинган сана: 15.08.2024)

13

Criminal

Procedure

Code,

1960

//

Acts

of

Ghana

[Электронный

ресурс]. – URL:

http://www.wipo.int/edocs/lexdocs/laws/en/gh/gh011en.pdf (Электрон манбага мурожаат қилинган сана:
15.08.2024)

14

Crimes Act 1914 (ed. by 2015) // Commonwealth Consolidated Acts

[Электронный ресурс]. – URL: http://www8.austlii.edu.au/cgibin/viewdb/au/legis/cth/consol_act/ca191482/

(Электрон манбага мурожаат қилинган сана: 24.08.2024)

15

Police Powers: Your Rights in Victoria. – Melbourne: Victoria Legal Aid, 2017. – P. 11

16

Мамай Е.А. Практика реализации процедур задержания и ареста органами полицци в США и

Великобритании. Вестник Нижегородской академии МВД России, 2013, № 21. Стр.-126


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 9 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

358

биринчидан, федерал қонунчилик ҳам, штатлар қонунчилиги ҳам 1787 йилги

Конституцияга қатъий риоя қилган ҳолда тузилган бўлиб, у суд қарорисиз ҳибсга олишга
тақиқлайди

17

;

иккинчидан, замонавий даврда суднинг фаол позицияси тенденцияси туфайли

АҚШнинг ҳуқуқ тизимига Олий суднинг прецедент қарорлари жорий этилди, уларда қўлга
олиш жараёнида полициянинг ҳаракатларининг изчилликлиги аниқ белгиланган.

Жумладан, Miranda v. Arizona, Escobedo v. Illinois, United States v. Santana ишлари

бўйича қабул қилинган қарорларда жиноят-процессуал тартибда қўлга олинган шахснинг
процессуал мақоми асослари яратилган. Америка полицияси ушлаб туриш амалиётини
жуда тез-тез амалга оширади, бироқ статистикада қанча қўлга олишнинг жиноят-
процессуал хусусияти бўлгани акс эттирилмайди (масалан, 1990 йилда 14,2 миллиондан
ортиқ, 1995 йилда 15,1 миллион, 2000 йилда 13,9 миллион, 2005 йилда 14,1 миллион, 2010
йилда 13,1 миллион, 2015 йилда 10,8 миллион, 2017 йилда 10,5 миллион қўлга олиш амалга
оширилган)

18

.

АҚШ юриспруденциясида “arrest”, яъни “ҳибсга олиш” белгиланган бўлиб, у

шахснинг (гумон қилинувчининг, айбланувчининг) озодлиги ҳамда шахсий дахлсизлигини
чеклашнинг ҳар қандай шаклига нисбатан қўлланилишини ифодалайди

19

. АҚШда

процессуал-мажбурлов чоралари шахснинг конституцион ҳуқуқларини сезиларли
чеклагани туфайли суднинг рухсати билан қўлланади

20

.

Германия Федератив Республикасининг Жиноят-процессуал кодекси Германияда

жиноят-процессуал ҳуқуқининг асосий манбаи бўлиб, жиноятларни тергов қилиш, жиноят
ишлари бўйича суд жараёнларини тартибга солувчи ҳуқуқий ҳужжат ҳисобланади

21

.

Германия жиноят-процессуал қонунчилигининг 112-бўлимида шахсни ҳибсга олиш

асослари келтирилган бўлиб, улар қуйидагилардан иборат:

1. Айбланувчининг қочиб кетгани ёки яширинганлиги аниқланган бўлса;
2. Муайян ишнинг ҳолатларини ҳисобга олган ҳолда, айбланувчининг жиноий

жавобгарликдан қочиш хавфи мавжуд бўлса;

3. Судланувчининг хулқ-атвори у қочиб яширинади деган кучли шубҳани келтириб

чиқарса;

4. Далилларни йўқ қилиш, ўзгартириш, олиб қўйиш, бостириш ёки сохталаштириш

хавфи мавжуд бўлса;

5. Айбланувчиларга, гувоҳларга ёки экспертларга салбий таъсир кўрсатиши мумкин

бўлса.

17

Бернам У. Правовая система США. – М.: Новая юстиция, 2006. – С. 435.

18

Number of Arrests of All Offences in the United States from 1990 to 2017 // Statista: the Statistic Portal

[Электронный ресурс]. – URL: https://www.statista.com/statistics/191261/number-of-arrests-for-all-o(Электрон
манбага мурожаат қилинган сана: 25.08.2024)

19

Гольцов А.Т. Арест в уголовном судопроизводстве США. Журнал российского права № 6 – 2007. Стр.-100

20

Американская конвенция о правах человека // Международные акты о правах человека. Сборник

документов. –М.: Норма, 2000. –Б.722.

21

ru.wikipedia.org/wiki/Уголовно-процессуальный_кодекс_Германии(Электрон манбага мурожаат қилинган

сана: 03.09.2024)


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 9 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

359

6. Бошқаларни айбланувчиларга, гувоҳларга ёки экспертларга салбий таъсир

кўрсатишга ундаш ва ҳақиқатни аниқлаш қийин бўлиши хавфи мавжуд бўлса

22

.

Германия қонунчилигига кўра, айбланувчи агар жиноят содир этганликда жиддий

гумон қилинса ва жиноят содир этганликда айбланса, қамоққа олиниши мумкин. Бундай
қарор ушланган шахс ҳақида илгари сурилган дастлабки хулосаларга узвий боғлиқ
эканлиги белгилаб қўйилган. Юқоридагилардан ташқари ҳисбга олишни қўллаш шахснинг
айрим жиноятларни содир этганликда гумон қилиниши билан ҳам боғлиқлиги белгилаб
ўтилган бўлиб, гиёҳвандлик воситалари билан боғлиқ жиноятлар, шунингдек бир неча
маротаба жиноят содир этган шахсларга нисбатан ҳам ҳисбга олиш қўлланилади.

Россия Федерацияси жиноят-процессуал кодексининг 91-моддасига мувофиқ,

суриштирувчи, терговчи, агар қуйидаги асослардан бири мавжуд бўлса, озодликдан маҳрум
қилиш тарзидаги жазо тайинланиши мумкин бўлган жиноятни содир этганликда гумон
қилинаётган шахсни ушлаб туришга ҳақли саналади:

1. Шахс жиноят содир этаётганда ёки у содир этилганидан кейин дарҳол

ушланганда;

2. Жабрланувчи ёки гувоҳлар ушбу шахсни жиноят содир этган деб кўрсатганда;
3. Шахснинг ўзида ёки унинг кийимида, ёхуд уйида жиноятнинг аниқ излари

топилганда;

4. Шахсни жиноят содир этганликда гумон қилишга асос бўладиган бошқа

маълумотлар мавжуд бўлиб, агар у қочишга уринган бўлса ёки доимий яшаш жойига эга
бўлмаса ёхуд унинг шахси аниқланмаган бўлса ёки уни терговчи, тергов органи бошлиғи
ёки суриштирувчининг, прокурорнинг розилиги билан, шахсга нисбатан ҳибсга олиш
тарзидаги эҳтиёт чорасини танлаш тўғрисида илтимоснома бўлса.

Мазкур модданинг давомида ушлаб туришга оид муҳим қоида ҳам қайд қилинган,

яъни шахсни жиноий жавобгарликка тортиш учун даъво муддати ўтган жиноятни содир
этишда гумон қилиб, ушлаб туриш мумкин эмас, истисно тариқасида агар шахс ўлим ёки
умрбод озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланиши мумкин бўлган жиноятда гумон
қилинмаётган бўлса

23

.

Ҳорижий мамлакатлар қонунчилигининг таҳлили наижасида кўплаб давлатларда

ушлаб туриш процессуал мажбурлов чораси “ушлаб туриш” тарзида эмас, балки “ҳисбга
олиш” тарзида қўлланилиши аён бўлди.

Хулоса қиладиган бўлсак, ўрганилган мамлакатларнинг қонунчилиги бўйича гумон

қилинувчига нисбатан ушлаб туриш процессуал мажбурлов чорасини қўллаш асослари бир-
бирига жуда яқин ёки жуда ўхшаш, бироқ ушлаб туриш муддатлари турли хил белгиланган
бўлиб, 24 соатдан 96 соатгача давом этиши мумкин.

Ўйлаймизки, юқорида таҳлил қилинган ушлаб туриш процессуал мажбурлов

чорасини қўллаш, расмийлаштириш, амалиётга татбиқ қилиш билан боғлиқ бир қатор

22

Уголовно-процессуальный кодекс Федеративной Республики Германии. –М.: Изд-ская фирма

«Манускрипт», 1994 .

23

Уголовно-процессуальный

кодекс

Российской

Федерации.

http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW (Электрон манбага мурожаат қилинган сана: 10.09.2024 й).


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 9 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

360

ҳорижий мамлакатларнинг илғор тажрибалари мамлакатимизда ушлаб туришнинг жиноят-
процессуал механизмларини янада такомиллаштиришга хизмат қилади.

REFERENCES

1.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг2022 йил 28 январдаги “2022 — 2026
йилларга мўлжалланган Янги Ўзбекистоннинг тараққиёт стратегияси тўғрисида”
ПФ-60-сон Фармони

2.

Ўзбекистон

Республикасининг

Жиноят-процессуал

кодекси//URL

https://lex.uz/docs/111460 (Электрон манбага мурожаат қилинган сана: 15.08.2024й)

3.

Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга
Мурожаатномаси

https://uza.uz/uz/posts/zbekiston-respublikasi-prezidenti-shavkat-

mirziyeevning-oliy-25-01-2020 (Электрон манбага мурожаат қилинган сана:
15.08.2024)

4.

Кулматов. Ш.А. Жиноят-процессуал мажбуриятлар ва уларни бажармаганлик учун
жавобгарликнинг назарий, ҳуқуқий ва амалий жиҳатлари. 12.00.09 – Жиноят
процесси. Криминалистика, тезкор-қидирув ҳуқуқ ва суд экспертизаси. Юридик
фанлари доктори (DSc) илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация. Т.2019.
Б.115.

5.

Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга
Мурожаатномаси

https://uza.uz/uz/posts/zbekiston-respublikasi-prezidenti-shavkat-

mirziyeevning-oliy-25-01-2020 (Электрон манбага мурожаат қилинган сана:
15.08.2024)

6.

Хайриев Н.И. Жиноят ишларини юритувини жадаллаштириш / юридик фанлар
бўйича фан доктори илмий даражасини олиш учун диссертация. Т.:2019. Б.-64-65

7.

Роганов С. А., Одинаев И. Х. Вопросы уголовно-процессуального задержания в
законодательстве

зарубежных

стран/

https://cyberleninka.ru/article/n/voprosy-

ugolovno-protsessualnogo-zaderzhaniya-v-zakonodatelstve-zarubezhnyh-stran

(Электрон манбага мурожаат қилинган сана: 15.08.2024)

8.

Ткачева Н.В. Особенности применения мер уголовного-процессуального
принуждения в Великобритании. Вестник ЮУрГУ, № 2, 2008. Стр.-84. Серия
“Право”. Выпуск 13.

9.

Уилшир А.М. Уголовный процесс Англии. – М.: НКЮ СССР, 1947. – С. 46–64.

10.

Ткачева Н.В. Особенности применения мер уголовного-процессуального
принуждения в Великобритании. Вестник ЮУрГУ, № 2, 2008. Стр.-84. Серия
“Право”. Выпуск 85.

11.

The Code of Criminal Procedure, 1973 // Indiacode [Электронный ресурс]. – URL:
https://indiacode.nic.in/acts/11.%20Code%20of%20Criminal%20Procedure,%201973.pd
f(Электрон манбага мурожаат қилинган сана: 15.08.2024)

12.

Police Force Act // Singapore Statutes Online [Электронный ресурс]. – URL:
https://sso.agc.gov.sg/Act/PFA2004#pr8 (Электрон манбага мурожаат қилинган сана:
15.08.2024)


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 9 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

361

13.

Criminal Procedure Code, 1960 // Acts of Ghana [Электронный ресурс]. – URL:
http://www.wipo.int/edocs/lexdocs/laws/en/gh/gh011en.pdf

(Электрон

манбага

мурожаат қилинган сана: 15.08.2024)

14.

Crimes Act 1914 (ed. by 2015) // Commonwealth Consolidated Acts

15.

[Электронный

ресурс].

URL:

http://www8.austlii.edu.au/cgibin/viewdb/au/legis/cth/consol_act/ca191482/ (Электрон
манбага мурожаат қилинган сана: 24.08.2024)

16.

Police Powers: Your Rights in Victoria.– Melbourne: Victoria Legal Aid, 2017.– P. 11

17.

Мамай Е.А. Практика реализации процедур задержания и ареста органами полицци
в США и Великобритании. Вестник Нижегородской академии МВД России, 2013, №
21. Стр.-126

18.

Бернам У. Правовая система США. – М.: Новая юстиция, 2006. – С. 435.

19.

Number of Arrests of All Offences in the United States from 1990 to 2017 // Statista: the
Statistic

Portal

[Электронный

ресурс].

URL:

https://www.statista.com/statistics/191261/number-of-arrests-for-all-o(Электрон
манбага мурожаат қилинган сана: 25.08.2024)

20.

Гольцов А.Т. Арест в уголовном судопроизводстве США. Журнал российского
права № 6 – 2007. Стр.-100

21.

Американская конвенция о правах человека // Международные акты о правах
человека. Сборник документов. –М.: Норма, 2000. –Б.722.

22.

ru.wikipedia.org/wiki/Уголовно-процессуальный_кодекс_Германии(Электрон
манбага мурожаат қилинган сана: 03.09.2024)

23.

Уголовно-процессуальный кодекс Федеративной Республики Германии. –М.: Изд-
ская фирма «Манускрипт», 1994.

24.

Уголовно-процессуальный

кодекс

Российской

Федерации.

http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW (Электрон манбага мурожаат
қилинган сана: 10.09.2024 й).