Authors

  • Умирилло Ортиқов

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.science-research.44369

Keywords:

А.Ф.Костенко И.И.Гейер А.И.Васильчиков

Abstract

XIX аср охиридан бошлабоқ расмий тарихшунослик доирасида Россиядан аҳолини кўчириб келтириш ҳолларини таҳлил этишга уриниш акс этган тадқиқотлар ҳам вужудга кела бошлади . XX аср бошида, Россияда ўтказилган аграр ислоҳотлар жараёнида «деҳқонларни мустамлакаларга кўчириш» авж олган бир пайтда аҳолини кўчириш сиёсати масалалари билан алоқадор асарларнинг миқдори, айниқса ошди .

background image

1

РОССИЯ ИМПЕРИЯСИ ТОМОНИДАН ЕТТИСУВ ВИЛОЯТИГА

АҲОЛИНИ КЎЧИРИШ СИЁСАТИ

Ортиқов Умирилло Мамадиёрович

СамДЧТИ академик лицейи тарих фани ўқитувчиси.

XIX аср охиридан бошлабоқ расмий тарихшунослик доирасида

Россиядан аҳолини кўчириб келтириш ҳолларини таҳлил этишга уриниш акс

этган тадқиқотлар ҳам вужудга кела бошлади

1

. XX аср бошида, Россияда

ўтказилган аграр ислоҳотлар жараёнида «деҳқонларни мустамлакаларга

кўчириш» авж олган бир пайтда аҳолини кўчириш сиёсати масалалари билан

алоқадор асарларнинг миқдори, айниқса ошди

2

.

А.Ф.Костенко, И.И.Гейер, А.И.Васильчиковларнинг асарларида

Туркистонни мустамлакага айлантириш борасида Россия амалиётида бўлган

қонунларни, фуқароликни, ер мулкчилигини ўлкада жорий этиш зарурлиги

таърифланган. Н.С.Ликошин, А.И.Комаров, В.П.Вощинин, А.А.Исаев,

Е.Яшнов ва бир қатор бошқа муаллифлар Россиядан Туркистонга аҳолини

кўчириш сиёсатни қўллаб-қувватлаган ҳолда амалиётда йўл қўйилаётган

камчиликларни, хусусан, ташкилий равишда кўчирилаётганлардан кўра

ўзбошимчалик билан кўчиб келаётганларнинг сони анча кўплигини, ҳатто

хўжалик жиҳатидан таъминланган крестьянларнинг салмоғи пастлигини

кўрсатишган. Бу масалаларни, иқтисодиёт, халқ маорифи соҳаларидаги

сиёсатни ҳамда амалиётни ёритган деярли барча муаллифлар Туркистон туб

халқларининг манфаатлари, ҳақ-ҳуқуқлари тўғрисида умуман қайғуришмаган.

1

Исаев А.А. Переселение в Русском народном хозяйстве. – СПб., 1891; Гейер И. Крестьянская колонизация

Сыр-Дарьинской области. – Т.,1892; Григорьев В. Крестьянская колонизация //Русская мысль. – 1893. - № 2.
– С. 11-12 ва бошқ.

2

Кауфман А.А. К вопросу о русской колонизации Туркестанского края.– СПб., 1903; Он же. Переселение и

колонизация.– СПб., 1905; Витте С.Ю. Записка по крестьянскому делу.– СПб., 1905; Скрыплев П.А.
Материалы по обследованию переселенческого хозяйства в Туркестане.– Т., 1909; Отчет по ревизии
Туркестанского края, произведенной по высочайшему повелению сенатором гофмейстером графом
К.К.Паленом. Переселенческое дело в Туркестане.– СПб., 1910; Турчанинов Н. Итоги переселенческого
движения за время с 1896 по 1909 гг. – СПб., 1910; Гаврилов Н.А. Переселенческое дело в Туркестанском крае
(области:Сырдарьинская, Самаркандская и Ферганская). Чиновника особых поручений при Переселенческом
управлении Отчет по служебной поездке в Туркестан осенью 1910 г. – СПб., 1911; Ямзин И.Л.
Переселенческое движение в России с момента освобождения крестьян.– Киев, 1912; Кривошеин А.В.
Записки главноуправляющего землеустройством и земледелием о поездке в Туркестанский край. Полтава.
1912; Вощинин В. Очерки нового Туркестана. Свет и тени колонизации.– СПб., 1914; Турчанинов Н.,
Домрачев А. Итоги переселенческого движения за время с 1910 по 1914 гг. – Пг., 1916 ва бошқ.


background image

2

Фақат А.Миддендорф ва В.Наливкин Туркистон ўлкасида туб миллатли

аҳолининг саводхонлиги юқори даражада эканлигини, мактаб ва

мадрасаларнинг кўплигини, улар диний таълим билан бирга бир қатор дунёвий

фанлар бўйича ҳам билим берилаётганлигини ўз давридаёқ қайд этишган.

Россия империясининг Еттисувдаги ҳукмронлигини таъминлаш,

мустаҳкамлаш масаласи ҳақида гап юритган муаллифларнинг асарларида

Хитой билан стратегик мақсадларда ҳарбий казакларни кўчириш, шунингдек,

лалмикор деҳқончилик мақсадларида метрополиядан кўпроқ бадавлат

крестьянларни кўчириш, уларнинг мослашиб, яшаб қолишлари ва хўжалик

юритишлари учун узоқ муддатли ҳамда катта имтиёзлар, йирик ер

майдонларини, замонавий меҳнат қуролларини бериб, ўлкада рус аҳолининг

ҳар томонлама устунлигига эришиш лозимлигини асослашга ҳаракат

қилинган.

А.И.Васильчиков Туркистонда мустамлакалаштиришни Америка

Қўшма Штатларида барпо этилган тизимга ўхшаш ҳолда амалга оширишни

3

,

Ю.Южаков эса метрополиядан аҳолини кўплаб ва тезроқ кўчиртириб

келтириш учун темир йўллар ўтказишни таклиф қилган эдилар. Лекин

империянинг Еттисув вилоятига темир йўллар ўтказиш иши турли сабабларга

кўра 1917 йилгача ҳам ниҳоясига етмади.

Шунингдек, сиёсий ва мафкуравий мақсадларда, Россия ҳарбий-сиёсий

доираларининг Туркистондаги буюкдавлатчилик ҳаракатларини кўпроқ

«асослаш» учун масала атайлаб бўрттирилиб талқин этилганини ҳужжатли

тўпламлар ва ҳисоботлар мисолида ҳам кўриш мумкин

4

.

3

Васильчиков А.И. Землевладение и земледелие в России и других европейских государствах.- Т.I..-

СПб.,1876.- С.72-73.

4

Проект положения об управлении в Семиреченской и Сыр-Дарьинской обл.– СПб.,1867; Проект

всеподданнейшего отчета генерал-адъютанта К.П.Кауфмана по гражданскому управлению и устройству в

областях Туркестанского генерал-губернаторства 7 ноября 1867 – 25 марта 1881 гг.- Составлен титулярным

советником П.Хомутовым –СПб., 1885; Положение об управлении Туркестанским краем 12 июля 1886 г.

Полн. собрание законов Российской империи.-Т.VI.– СПб.,1888; Отчёт о состоянии Турк. края, составленный

сенатором, тайным советником Гирсом, командированным для ревизии края по высочайщему повелению.в 2-

х частях.– СПб., 1888; Туркестанское генерал-губернаторство всеподдашнейший отчёт по генерал-

губернаторству.-1889-1895гг.- СПб.,1895; Отчёт чиновника особых поручений при Министерстве внутренних

дел А.А.Половцева, командированного в 1896-1897 гг. для собрания сведений о положении переселенческого

дела в Туркестанском крае –СПб.,1898; Положение об управлении Туркестанским краем.- Т,,1903; Отчет

Туркестанской учительской семинарии за 25 лет ее существования (30 августа 1879-30 августа 1904гг.) Сост.

Н.П.Остроумов.–Т.,1904; Сборник законов и распоряжений по переселенческому делу и землеустройству в

губерниях и областях Азиатской России.–СПб.,1907. Материалы по обследованию переселенческого


background image

3

Қайд қилиш лозимки, ўлкадаги аҳволни текширганлар, хусусан,

К.К.Пален, ўз ҳисоботларида аҳолини Туркистонга кўчириш, бу ерда

жойлаштириш билан машғул бўлган рус чиновниклар ишни ёмон ташкил

этганликларини, порахўрлик, ўғрилик билан шуғулланаётганликларини

кўрсатиб ўтишган. Бироқ, мустамлакачи маъмурлар туб аҳолига нисбатан

адолатсизликларга, таҳқирлашларга йўл қўйишда давом этишган. Шуни

таъкидлаб ўтиш жоизки, туб аҳолига нисбатан мустамлака зулми чидаб

бўлмас даражада шафқатсиз бўлган ҳолатда ҳам ҳукумат ташкилий равишда

кўчириб келтирилаётганларни жойлаштириб, турмушини ташкил қилиш учун

шароит яратишга улгурмасди. Амалдорлар туб аҳолига нисбатан руслар

анча кам сонли эканлигидан ташвиш билдиришарди (бу Н.Гаврилов,

А.А.Кауфман ва бошқаларнинг асарларида қайта-қайта таъкидланган).

Шунинг учун, гарчи 1908 йилдаёқ ўлкада ортиқча ер йўқлиги расмий равишда

билдирилган бўлса-да, туб аҳолидан ортиқча ерларни тортиб олиш

тўғрисидаги 1910 йил Қонуни рус амалдорларининг мақола ва китобларида

буткул қонуний тадбир сифатида тавсифланади.

Россия империясининг Туркистонга, жумладан Еттисув вилоятига

аҳолини кўчириш сиёсатига оид совет ҳокимияти йилларида чоп этилган

П.Г.Галузо, А.К.Силонов, Г.И.Сафаров, В.K.Лавреньтев, Т.Рисқулов,

М.Чўқаев, А. П.Фомченко, П.Шарова, А.М.Аминов, А.Х.Бабаходжаев,

К.Е.Бендриков, А.М.Юлдашев, З.Д.Кастельская, К.С.Киняпина, М.М.Блиев,

В.В.Дегоев ва бошқаларнинг ишларини қайд этиш мумкин.

П.Г.Галузонинг Еттисув ва Сирдарё вилоятларида 1867-1914

йиллардаги аграр муносабатлар таҳлил қилинган асарида Россиядан аҳолини

хозяйства в Турк крае. ч I-II (сост. агроном В.И.Юферев).-Т., 1907-1909. Материалы по обследованию

переселенческого хозяйства в Туркестанском крае. II Русские селения в Чимкентском уезде Сыр-Дарьинской

областях. (сост. П.А.Скрыплев).-Т., 1909; Отчет по ревизии Туркестанского края, произведенной по

высочайшему повелению сенатором, гофмейстером графом К.К.Паленом. Переселенческое дело в

Туркестане.-СПб.,1910; Отчет по ревизии Туркестанского края, произведенной по высочайшему повелению

сенатором, гофмейстером графом К.К.Паленом.- Т.VI.- Учебное дело.-СПб.,1910; Приложение к отчету по

ревизии Туркестанского края. Материалы и характеристика народного хозяйства в Туркестане.-ч.I.–

СПб.,1911; Приложение к всеподданнейщему докладу.–СПб.,1912; Переселение и землеустройство в

Азиатской России. Сборник законов и распоряжений. (сост. В.П.Вощинин. Под.ред. Г.Ф.Чиркина). - Пгр.,
1915.


background image

4

асосан ушбу вилоятларга кўчириш жараёни кўрсатилса-да ва афсуски, буни

оқибатлари ҳам ижобий баҳоланган.

В.K.Лаврентьев Россия империясининг Туркистондаги иқтисодий

сиёсатини таҳлил этса, Г.Сафаров, Т.Рисқулов, М.Чўқаевлар мустамлака

маъмуриятининг, шунингдек, метрополиядан кўчириб келтирилганларнинг

аксариятини маҳаллий халқларга улуғдавлатчилик муносабатида бўлганини

ниҳоятда кескин танқид қилган. Лекин бунда кўчирувчилик сиёсатининг

асосий сабаблари ва моҳияти, уни Туркистонда амалга ошириш тажрибаси

ёритилмай қолаверди.

ХХ асрнинг 50-йилларидан бошлаб совет тарихшунослигида

чоризмнинг Ўрта Осиёдаги босқинчилик ҳаракатларини хаспўшлаш

тенденцияси пайдо бўлиб ва тобора мустаҳкамланиб борган эди. Ҳатто «босиб

олиш» атамаси «қўшиб олиш» тушунчаси билан алмаштирилган эди. Марказ

ҳамда партия ташкилотларининг ҳушёр мафкуравий назорати, сиқуви остида

тадқиқотчилар чор режимининг шафқатсизлигини хаспўшлашга, минтақа

халқларининг озодлик ва мустақиллик учун кураши аҳамиятини ерга уришга,

сунъий равишда фақат Россия империяси ҳомийлиги остида улар «тарихий

тараққиётнинг илғор марраларига эришгани» ҳақидаги концептуал хулосани

сунъий асослашга мажбур этилдилар. Бунинг натижасида чоризм

мустамлакачилик сиёсатининг табиати объектив равишда очиб берилмади,

ўлкани мустамлакага айлантиришда аҳолини кўчириб келтиришнинг роли

кўрсатиб берилмади.

80-йиллар охирига қадар давом этган янги тарихий босқичда тадқиқ

этилаётган мавзуга у ёки бу даражада алоқадор кўплаб тадқиқотлар эълон

қилинди. Улар орасидан, энг аввало фундаментал академик асарларни

5

ва

йирик монографияларни ажратиб кўрсатиш лозим. Бу тадқиқотларда

марксистик услубият нуқтаи назаридан Туркистон ва умуман Ўрта Осиёни чор

5

История Узбекской ССР. Т. I. Кн. 2. – Т., 1956; История Узбекской ССР. Т. II. – Т., 1968; История

Туркменской ССР. Т. II. – Ашхобод, 1957; История Киргизии. Т. II. – Фрунзе, 1963; История Киргизской ССР.
Т. II. – Фрунзе, 1984; История Казахской ССР. – Алма-Ата, 1957; История Казахской ССР. – Алма-Ата, 1978;
Очерки истории Каракалпакской АССР. Т. I. – Т., 1964 и др.


background image

5

ҳукумати томонидан мустамлакага айлантириш тарихининг энг муҳим

масалалари таҳлил этилди. Бироқ, уларда метрополиядан Туркистон ва Дашт

ўлкасига аҳолини кўчириш ҳаракатининг турли тарафлари қисман ҳамда Ўрта

Осиё минтақасининг Россияга «қўшиб олиниши»нинг «прогрессив

оқибатлари» нуқтаи назаридан очиб берилди.

Хуллас, совет даври нашрларида кўчириш сиёсати маълум бир ҳудудий

чегаралар доирасида аниқ тарихий далиллар мисолида умумий тарзида

ёритилиб, бу сиёсатнинг сабаб ва оқибатлари объектив таҳлил этилмайди,

аксинча, бир ёқлама ва аксарият ҳолда нохолисона ёритилади. Кўчириш

сиёсати чуқур ва атрофлича таҳлил этилмайди.

Бундан кейинги даврда чор мустабид ҳокимиятининг ўлкада амалга

оширган сиёсати ҳамда унинг туб жой халқлар тақдирига ўтказган таъсирини

концептуал баҳолашга тобора кўпроқ диққат қаратилди. Коммунистик тузум

ўрнатилгандан кейин эса хорижий тарихчилар совет тарихшунослиги билан

Ўрта Осиёни босиб олиш ва Туркистонни мустамлакага айлантириш тарихини

синфий ёндашувлар асосида таърифлаш бўйича баҳсга киришдилар. Улар

асосли равишда совет тарих фанини тенденциозликда, конъюктурачиликда,

тадқиқ этилаётган ҳодисаларни ҳаддан зиёд мафкуралаштиришда айбладилар.

Бунда улар олға сурган энг асосий тезислардан бири туб жой аҳолининг аҳволи

чоризм мустамлакаси даврида ҳам, совет тузуми шароитида ҳам ўта

мазлумона бўлганлиги ҳақидаги асосли фикр эди.

Хорижий тарихшуносликда ушбу йўналишнинг шаклланиши ва

ривожланишида Ўрта Осиё ҳамда Россиянинг «мусулмон» минтақаларидан

кетган сиёсий муҳожирларнинг ҳиссаси катта бўлди. Мустафо Чўқай ўғли,

Боймирза Ҳайит, Заки Валидий Тўғон ва бошқалар шулар жумласидандир

6

.

Масалан, Францияга муҳожир бўлиб кетган Мустафо Чўқай ўзининг

«Туркистон Совет ҳукмронлиги остида» номли китобида биринчилардан

6

ЧокайМ. ТуркестанподвластьюСоветов. – Париж, 1935; Hayit B. Turkestan zwishen Russland und

China.Amsterdam, 1971; Шумуаллиф.Turkestan im XX Jahrhundert. – Darmstadt, 1956; Z.V. Togan. Hatiralar. –
Istanbul, 1969 ва бошқ.


background image

6

бўлиб Россия империяси миллий сиёсатининг Ўрта Осиё халқларига «бегона»

эканлиги ҳақидаги концепцияни асослаб берди. Ҳужжатларга асосланган

ҳолда у чоризм ва совет режимларининг мустамлакачилик амалиётларини

ҳақли танқид қилди ҳамда бу сиёсатнинг таркибий қисми сифатида

метрополиядан ортиқча аҳолини оммавий тарзда кўчириб келтиришни

кўрсатиб ўтди.

Юқоридаги концептуал йўналишнинг ривожлантирилиши Б.Ҳайитнинг

қатор монографияларида ўз тасдиғини топди. Жумладан, «Туркистон XX

асрда» ва 1971 йилда эълон қилинган «Туркистон Россия ва Хитой орасида»

сарлавҳали фундаментал асарида у Ўрта Осиёда империя даврида ҳам,

коммунистик тузумда ҳам миллий камситиш сиёсати ўтказиб келинганини

ишонарли исботлаб берди.

Хорижий тарихшуносликнинг француз, немис, инглиз, Америка, турк ва

бошқа мактабларида ҳам бу йўналишдаги эълон қилинган ишлар салмоғи

ортди, уларда рус мустамлакачи ҳукмронлигининг Туркистон ва умуман

минтақадаги кўпгина аспектлари жиддий танқид остига олинди

7

. Масалан,

У.Коллраз ва М.Фицрой ўз ишларида ўлкада рус тилида сўзлашувчи аҳолини

кўпайтириш амалиётининг чор Россиясининг ҳарбий-сиёсий мақсадларига

бўйсундирилганини алоҳида қайд этиб ўтдилар. Ўз навбатида Р.Портел совет

ҳокимияти минтақанинг туб жой аҳолисига нисбатан чор мустамлакачилари

илгари ўтказиб келган сиёсатни янги шакллар ва услублар билан амалга

оширмоқда, деб ёзади. С.Беккер чоризмнинг мустамлакачилик сиёсати

оқибатларини таърифлай туриб, туб жой аҳолига тегишли ерларни тортиб

олиш, унинг миллий-маънавий ҳаётига қўпол аралашиш, русоцентризм

сиёсати ерли халқларнинг ҳаққоний қаршиликларини келтириб чиқарганини

7

Portel R. Formation de l’Union Sovietigue et le probleme nationale. // «Revue historogue». Oct.-dec., 1956; Whecler

V.Recent Developments in Soviet Central Asia. // The Geographical Journal. – 1957. - June; H. C. d’Encauce.
Retorme et’revolution cher les musulmans de j’empire pusse. Paris, 1966; Becker S. Russin’s protectorates in Central
Asia, Bukhara and Khiva, 1865-1924. – Cambridge, 1968; P. Conguest. Soviet nationalities in practice. – London,
1967; Roes R. Reflections on the nationality problems in the Soviet Union. // Ethnicity: Theory and experience. –
Cambridge, 1975; Bennigsen A., Wimbush S. Muslim National Communism in the Soviet Union: A Revolutionary
strategy for the Colonial World. – Chicago - London, 1979; Rywkin M. Moscows Moslim Challenge: Soviet Central
Asia. - New-York, 1982.


background image

7

кўрсатиб ўтди. Э.Карре д’Энкос совет ҳокимияти даврида Туркистон билан

бирга Бухоро ва Хива ҳам мустамлака ҳолида эди, дея таъкидлайди.

Шундай қилиб, Еттисувга аҳолини кўчириш билан у ёки бу даражада

алоқадор илмий тадқиқотларни таҳлил қилиш турли тарихшунослик

йўналишларининг вакиллари бу масалани турли даврларда ўзаро қарама-

қарши методологик нуқтаи назарлардан туриб тадқиқ этганини кўрсатади.

Умуман олганда, ҳозирга қадар кўплаб илмий тадқиқот ишлари амалга

оширилган, илмий муомалага катта миқдордаги бирламчи архив материаллари

киритилган. Шу билан бирга кенг доирадаги масалалар ҳали кўриб

чиқилганича йўқ. Энг асосийси, Ўзбекистон сиёсий мустақилликка

эришганидан сўнг мамлакатимиз тарих фанида сезиларли жонланиш юз

берганига қарамай, аҳолини кўчириш сиёсатининг энг муҳим аспектлари,

унинг барча мураккаб намоён бўлиш шакллари билан бирга ҳозирга қадар

миллий истиқлол мафкураси нуқтаи назаридан баҳоланганича йўқ.

Хулоса сифатида шуни айтиш мумкинки, муаммонинг шубҳасиз катта

илмий ва амалий аҳамиятга эга эканлиги, унинг долзарблиги, шунингдек,

масаланинг тарихий жараёнларга замонавий қарашлар нуқтаи назаридан

ишланмагани ушбу тадқиқот мавзусининг танланишига олиб келди. Бу

мавзуни янги малумотлар билан бойитиш ва ўрганишда давом эттирамиз.

Foydalanilgan adabiyotlar:

1.

Темиров, Ф., & Халикова, Н. (2021). Бухоро амирлигида ташқи сиёсат ва

дипломатиянинг ривожланиши тарихидан.

Scientific progress

,

2

(1), 1276-1282.

2.

Темиров, Ф., & Умаров, Б. (2021). Бухоро амирликда оила, никоҳ ва мерос

ҳуқуқининг амалда қўлланиши.

Scientific progress

,

2

(1), 1201-1207.

3.

Temirov, F. (2023). SADRIDDIN AYNIY IJODIDA TURKISTON TARIXI

MASALALARI.

Farg'ona davlat universiteti

, (1), 70-70.

4.

Temirov, F. Of the journalistie work of Sadriddin Ayni Concerning Issues of Bukhara

history.

Irish Interdisciplinary of Science & Research (IIJSR) Vol

,

6

, 12-17.

5.

Темиров, Ф. У. (2023). Жизнь И Научно-Творческая Деятельность Садриддина Айни

В Трудах Его Современников.

Central Asian Journal of Social Sciences and History

,

4

(2), 128-

134.


background image

8

6.

Темиров, Ф. У. (2022). Мустақил ўзбекистонда инсон ҳуқуқлари ва қадрини

улуғлаш–энг олий немат.

Academic research in educational sciences

, (1), 184-188.

7.

Umarov B.B. & Temirov, F. (2023). Sources of information on the socio-economic life of

the Somanian dynasty.

International Journal of Intellectual Cultural Heritage

,

3

(3), 35-41.

8.

Темиров, Ф., & Исломов, Д. (2021). САДРИДДИН АЙНИЙ–ЗАМОНДОШИ

ФИТРАТ ҲАҚИДА.

Scientific progress

,

2

(1), 1349-1354.

9.

RAJABOV, O. (2022). " TARIKHI MULLOZODA" IS AN IMPORTANT SOURCE ON

THE HISTORY OF THE SACRED PLACES AND SHRINES OF BUKHARA.

International

Journal of Intellectual Cultural Heritage

,

2

(2), 89-93.

10.

Rajabov, O. (2021). “Тарихи Муллозода” асари–Бухоро муқаддас қадамжолари ва

зиёратгоҳлари тарихи бўйича муҳим манба.

Центр научных публикаций (buxdu. uz)

,

8

(8).

11.

Rajabov, O. (2021). Chor Bakr tarixiy me’moriy majmuasi xususida.

Центр научных

публикаций (buxdu. uz)

,

8

(8).

12.

Rajabov, O. I. (2022). History of fortress of Makhmud Torobi.

International Journal of

Intellectual Cultural Heritage

,

2

(6), 50-54.

13.

Temirov, F., & Umarov, B. (2021). Practical application of family, marriage and

inheritance rights in bukhara emirates.

Scientific progress

,

2

(1), 1201-1207.

14.

Rajabov, O. I. (2021). Buxorodagi ayrim muqaddas qadamjo-qal’alar xususida.

Scientific

progress

,

1

(6), 1162-1168.

15.

Iskandarovich, R. O. (2022). Historical Architectural Complex of the Chor (Pers. Four)

Bakr Ensemble.

Telematique

, 6886-6890.

16.

Rajabov, O. I. (2022). History of fortress of Makhmud Torobi.

International Journal of

Intellectual Cultural Heritage

,

2

(6), 50-54.

17.

Болтаев, А. Ҳ. (2018). Бухоро шаҳри 11 дарвозасининг тарихи ва тақдири (ўлкашунос

ТФ Гелах тадқиқотларида). Тюркоязычные страны. Республиканский научно-

методический и познавательный журнал.

Алмати

,

2

, 6-8.

18.

Болтаев, А. Ҳ. (2018). Бухоро ўлкашунослиги тарихини ўрганишда СН Юренев

ёзишмаларининг ўрни.

Тошкент: Ўзбекистон Миллий университети хабарлари

, (1), 5-9.

19.

BAXTISHOD, U., & ULUG‘BEK, Q. Y. (2022). MS ANDREEV-THE GREAT

EASTERN SCIENTIST.

International Journal of Philosophical Studies and Social Sciences

,

2

(3),

120-123.

20.

Болтаев, А. Х. (2019). Исследование С. Юренева в мечети Калян.

Вестник

археологии, антропологии и этнографии

, (1 (44)), 45-53.

21.

Болтаев, А. Ҳ. (2018). Бухоро ўлкашунослиги тарихини ўрганишда СН Юренев

ёзишмаларининг ўрни.

Тошкент: Ўзбекистон Миллий университети хабарлари

, (1), 5-9.


background image

9

22.

Болтаев, А. Х. (2019). Бухарские коллекционеры. In

Россия-Узбекистан.

Международные образовательные и социально-культурные технологии: векторы

развития

(pp. 142-143).

23.

Болтаев, А. (2020). Бухородаги биринчи музей.

ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ

(buxdu. uz)

,

1

(1).

24.

Naimov, I., & Toshpo‘latova, S. (2023). MARRIAGE CEREMONY OF TAJIKS IN THE

WORK

OF

MIKHAIL

STEPANOVICH

ANDREYEV

“TADJIKI

DOLINI

KHUF”.

International Journal of Intellectual Cultural Heritage

,

3

(1), 12-16.

25.

Umarov, B. (2021). OLIY TA’LIMDA TALABALAR O ‘QUV-BILUV

FAOLIYATINING PSIXODIDAKTIK ASOSLARI.

ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ

(buxdu. uz)

,

8

(8).

26.

Umarov, B. B. (2021). FAMILY AND MARRIAGE RELATIONS IN NA

KISLYAKOV'S RESEARCH.

Journal of Central Asian Social Studies

,

2

(02), 127-135.

27.

Naimov, I. N. (2021). A coverage of the activities of the Mangitic Emirs in the works of

Ahmad Donish.

International Journal on Integrated Education

,

4

(5), 36-45.

28.

Naimov, I. (2023). AHMAD DONISH ILMIY MEROSIDA ISLOM HUQUQI

MASALALARI.

Scientific journal of the Fergana State University

, (1), 71-71.

29.

Ismat, N. (2021). “MEYORU-Т-TADOYYUN” AS RELIGIOUS AND MORAL

SOURCE.

The Light of Islam

,

2021

(2), 46-54.

30.

Klichev, O. (2020). Scholarships of Emirs of Bukhara.

Oriente moderno

,

100

(1), 57-74.

31.

Кличев, О. А. (2020). Особенности приема посольств Российской Империи в

Бухарском Эмирате во второй половине XIX в.

Россия и мусульманский мир

, (1 (315)), 99-

113.

32.

Klichev, O. A. (2016). Discourse to the history of political аgency in the emirate of

Bukhara.

Europaische Fachhochschule

, (8), 14-15.

33.

Umarov, B. (2020). БУЮК ОЛИМ НА КИСЛЯКОВНИНГ ПЕДАГОГЛИК

ФАОЛИЯТИГА НАЗАР.

ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz)

,

1

(1).

34.

Abdurasulovich, K. O. (2023). ACTIVITY OF EDITORS OF" BUKHORONOMA"

NEWSPAPER.

Open Access Repository

,

4

(3), 1385-1388.

35.

Кличев, О. (2020). БУХОРО АМИРЛИГИ ВА РОССИЯ ИМПЕРИЯСИ

ЎРТАСИДАГИ ДИПЛОМАТИК МУНОСАБАТЛАРДА СОВҒА АЛМАШИНУВ

ТАРТИБЛАРИ.

Farg'ona davlat universiteti

, (4), 71-74.

36.

Beshimov, M. (2022). Abdulvahid Munzim-enlightened poet, state and public

figure.

International Journal of Philosophical Studies and Social Sciences

,

2

(6), 52-56.


background image

10

37.

BESHIMOV, M. (2022). Amir Said Alimkhan and Young Bukhara residents.

International

Journal of Intellectual Cultural Heritage

,

2

(2), 78-83.

38.

Beshimov, M. (2023). ISSUES OF AGGRESSION OF THE RUSSIAN EMPIRE IN THE

WORKS OF MIRZO SOMI.

Modern Science and Research

,

2

(7), 316-321.

39.

Beshimov, M. (2021). Mang'itlar davrida Buxoroda madaniy hayot.

ЦЕНТР НАУЧНЫХ

ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz)

,

7

(7).

40.

UMAROV, B. (2022). ARCHITECTURE OF BUKHARA IN THE ASHTARKHANID

PERIOD.

International Journal of Intellectual Cultural Heritage

,

2

(2), 94-100.

41.

Beshimov, M. (2023). THE HISTORY OF BUKHARA OF THE DOCUMENTS OF THE

QUSHBEGI ARCHIVE IMPORTANCE IN LEARNING.

Modern Science and Research

,

2

(7),

305-309.

42.

SHAROPOV, D. (2022). ПРАВИТЕЛЬ МАНГЫТОВ ЭМИР ХАЙДАР.

International

Journal of Intellectual Cultural Heritage

,

2

(2), 101-104.

43.

Ravshanovich, S. D. (2022). CURRENTLY, THE PLACE OF AFGHANISTAN IN THE

COMMUNICATION OF CENTRAL AND SOUTH ASIA.

International Journal of Intellectual

Cultural Heritage

,

2

(6), 55-59.

44.

Sharopov, D. (2021). ABDURAZZOQ SAMARQANDIYNING “MATLAI SA'DAYN

VA MAJMAI BAHRAYN” ASARINING O'RGANILISH TARIXI.

Scientific progress

,

2

(1),

358-361.

45.

Nosirov, S. (2022). Sadriddin Ayniy asarlari buxoro inqilobini tarixini o ‘rganuvchi manba

sifatida.

ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz)

,

26

(26).

46.

Sherzod, N. (2023). HISTORIAN SCIENTIST POLAT SOLIYEV IS A RESEARCHER

OF THE HISTORY OF BUKHARA.

International Journal of Philosophical Studies and Social

Sciences

,

3

(3), 32-38.

47.

Bakhtishod, U. (2024). CONSTRUCTIVE ACTIVITIES TO THE SAMANID

RULERS.

Western European Journal of Historical Events and Social Science

,

2

(5), 169-172.

48.

Sherzod O‘ktam o‘g, N., & Komilovich, B. M. (2023). Illumination of socio-economic

issues in Turkestan in the works of Professor Polat Soliyev.

Telematique

,

22

(01), 1278-1282.

49.

Nosirov, S. (2023). TARIXCHI OLIM PO ‘LAT SOLIEV IJODIDA TURKISTON

TARIXI MASALALARINING YORITILISHI.

ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu.

uz)

,

29

(29).

50.

Umarov, B. (2023). ARAB MANBALARIDA BUXORO SHAHRI TAVSIFI (“KITOB

AL-MASOLIK VAL MAMALIK” MISOLIDA).

ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu.

uz)

,

38

(38).


background image

11

51.

Umarov B. NA KISLYAKOV TADQIQOTLARIDA BUXORO AMIRLIGIDAGI

FEODAL VA QISHLOQ XO‘JALIGI MUNOSABATLARINING YORITILIShI //ЦЕНТР

НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). – 2021. – Т. 6. – №. 6.

References

Темиров, Ф., & Халикова, Н. (2021). Бухоро амирлигида ташқи сиёсат ва дипломатиянинг ривожланиши тарихидан. Scientific progress, 2(1), 1276-1282.

Темиров, Ф., & Умаров, Б. (2021). Бухоро амирликда оила, никоҳ ва мерос ҳуқуқининг амалда қўлланиши. Scientific progress, 2(1), 1201-1207.

Temirov, F. (2023). SADRIDDIN AYNIY IJODIDA TURKISTON TARIXI MASALALARI. Farg'ona davlat universiteti, (1), 70-70.

Temirov, F. Of the journalistie work of Sadriddin Ayni Concerning Issues of Bukhara history. Irish Interdisciplinary of Science & Research (IIJSR) Vol, 6, 12-17.

Темиров, Ф. У. (2023). Жизнь И Научно-Творческая Деятельность Садриддина Айни В Трудах Его Современников. Central Asian Journal of Social Sciences and History, 4(2), 128-134.

Темиров, Ф. У. (2022). Мустақил ўзбекистонда инсон ҳуқуқлари ва қадрини улуғлаш–энг олий немат. Academic research in educational sciences, (1), 184-188.

Umarov B.B. & Temirov, F. (2023). Sources of information on the socio-economic life of the Somanian dynasty. International Journal of Intellectual Cultural Heritage, 3(3), 35-41.

Темиров, Ф., & Исломов, Д. (2021). САДРИДДИН АЙНИЙ–ЗАМОНДОШИ ФИТРАТ ҲАҚИДА. Scientific progress, 2(1), 1349-1354.

RAJABOV, O. (2022). " TARIKHI MULLOZODA" IS AN IMPORTANT SOURCE ON THE HISTORY OF THE SACRED PLACES AND SHRINES OF BUKHARA. International Journal of Intellectual Cultural Heritage, 2(2), 89-93.

Rajabov, O. (2021). “Тарихи Муллозода” асари–Бухоро муқаддас қадамжолари ва зиёратгоҳлари тарихи бўйича муҳим манба. Центр научных публикаций (buxdu. uz), 8(8).

Rajabov, O. (2021). Chor Bakr tarixiy me’moriy majmuasi xususida. Центр научных публикаций (buxdu. uz), 8(8).

Rajabov, O. I. (2022). History of fortress of Makhmud Torobi. International Journal of Intellectual Cultural Heritage, 2(6), 50-54.

Temirov, F., & Umarov, B. (2021). Practical application of family, marriage and inheritance rights in bukhara emirates. Scientific progress, 2(1), 1201-1207.

Rajabov, O. I. (2021). Buxorodagi ayrim muqaddas qadamjo-qal’alar xususida. Scientific progress, 1(6), 1162-1168.

Iskandarovich, R. O. (2022). Historical Architectural Complex of the Chor (Pers. Four) Bakr Ensemble. Telematique, 6886-6890.

Rajabov, O. I. (2022). History of fortress of Makhmud Torobi. International Journal of Intellectual Cultural Heritage, 2(6), 50-54.

Болтаев, А. Ҳ. (2018). Бухоро шаҳри 11 дарвозасининг тарихи ва тақдири (ўлкашунос ТФ Гелах тадқиқотларида). Тюркоязычные страны. Республиканский научно-методический и познавательный журнал. Алмати, 2, 6-8.

Болтаев, А. Ҳ. (2018). Бухоро ўлкашунослиги тарихини ўрганишда СН Юренев ёзишмаларининг ўрни. Тошкент: Ўзбекистон Миллий университети хабарлари, (1), 5-9.

BAXTISHOD, U., & ULUG‘BEK, Q. Y. (2022). MS ANDREEV-THE GREAT EASTERN SCIENTIST. International Journal of Philosophical Studies and Social Sciences, 2(3), 120-123.

Болтаев, А. Х. (2019). Исследование С. Юренева в мечети Калян. Вестник археологии, антропологии и этнографии, (1 (44)), 45-53.

Болтаев, А. Ҳ. (2018). Бухоро ўлкашунослиги тарихини ўрганишда СН Юренев ёзишмаларининг ўрни. Тошкент: Ўзбекистон Миллий университети хабарлари, (1), 5-9.

Болтаев, А. Х. (2019). Бухарские коллекционеры. In Россия-Узбекистан. Международные образовательные и социально-культурные технологии: векторы развития (pp. 142-143).

Болтаев, А. (2020). Бухородаги биринчи музей. ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz), 1(1).

Naimov, I., & Toshpo‘latova, S. (2023). MARRIAGE CEREMONY OF TAJIKS IN THE WORK OF MIKHAIL STEPANOVICH ANDREYEV “TADJIKI DOLINI KHUF”. International Journal of Intellectual Cultural Heritage, 3(1), 12-16.

Umarov, B. (2021). OLIY TA’LIMDA TALABALAR O ‘QUV-BILUV FAOLIYATINING PSIXODIDAKTIK ASOSLARI. ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz), 8(8).

Umarov, B. B. (2021). FAMILY AND MARRIAGE RELATIONS IN NA KISLYAKOV'S RESEARCH. Journal of Central Asian Social Studies, 2(02), 127-135.

Naimov, I. N. (2021). A coverage of the activities of the Mangitic Emirs in the works of Ahmad Donish. International Journal on Integrated Education, 4(5), 36-45.

Naimov, I. (2023). AHMAD DONISH ILMIY MEROSIDA ISLOM HUQUQI MASALALARI. Scientific journal of the Fergana State University, (1), 71-71.

Ismat, N. (2021). “MEYORU-Т-TADOYYUN” AS RELIGIOUS AND MORAL SOURCE. The Light of Islam, 2021(2), 46-54.

Klichev, O. (2020). Scholarships of Emirs of Bukhara. Oriente moderno, 100(1), 57-74.

Кличев, О. А. (2020). Особенности приема посольств Российской Империи в Бухарском Эмирате во второй половине XIX в. Россия и мусульманский мир, (1 (315)), 99-113.

Klichev, O. A. (2016). Discourse to the history of political аgency in the emirate of Bukhara. Europaische Fachhochschule, (8), 14-15.

Umarov, B. (2020). БУЮК ОЛИМ НА КИСЛЯКОВНИНГ ПЕДАГОГЛИК ФАОЛИЯТИГА НАЗАР. ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz), 1(1).

Abdurasulovich, K. O. (2023). ACTIVITY OF EDITORS OF" BUKHORONOMA" NEWSPAPER. Open Access Repository, 4(3), 1385-1388.

Кличев, О. (2020). БУХОРО АМИРЛИГИ ВА РОССИЯ ИМПЕРИЯСИ ЎРТАСИДАГИ ДИПЛОМАТИК МУНОСАБАТЛАРДА СОВҒА АЛМАШИНУВ ТАРТИБЛАРИ. Farg'ona davlat universiteti, (4), 71-74.

Beshimov, M. (2022). Abdulvahid Munzim-enlightened poet, state and public figure. International Journal of Philosophical Studies and Social Sciences, 2(6), 52-56.

BESHIMOV, M. (2022). Amir Said Alimkhan and Young Bukhara residents. International Journal of Intellectual Cultural Heritage, 2(2), 78-83.

Beshimov, M. (2023). ISSUES OF AGGRESSION OF THE RUSSIAN EMPIRE IN THE WORKS OF MIRZO SOMI. Modern Science and Research, 2(7), 316-321.

Beshimov, M. (2021). Mang'itlar davrida Buxoroda madaniy hayot. ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz), 7(7).

UMAROV, B. (2022). ARCHITECTURE OF BUKHARA IN THE ASHTARKHANID PERIOD. International Journal of Intellectual Cultural Heritage, 2(2), 94-100.

Beshimov, M. (2023). THE HISTORY OF BUKHARA OF THE DOCUMENTS OF THE QUSHBEGI ARCHIVE IMPORTANCE IN LEARNING. Modern Science and Research, 2(7), 305-309.

SHAROPOV, D. (2022). ПРАВИТЕЛЬ МАНГЫТОВ ЭМИР ХАЙДАР. International Journal of Intellectual Cultural Heritage, 2(2), 101-104.

Ravshanovich, S. D. (2022). CURRENTLY, THE PLACE OF AFGHANISTAN IN THE COMMUNICATION OF CENTRAL AND SOUTH ASIA. International Journal of Intellectual Cultural Heritage, 2(6), 55-59.

Sharopov, D. (2021). ABDURAZZOQ SAMARQANDIYNING “MATLAI SA'DAYN VA MAJMAI BAHRAYN” ASARINING O'RGANILISH TARIXI. Scientific progress, 2(1), 358-361.

Nosirov, S. (2022). Sadriddin Ayniy asarlari buxoro inqilobini tarixini o ‘rganuvchi manba sifatida. ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz), 26(26).

Sherzod, N. (2023). HISTORIAN SCIENTIST POLAT SOLIYEV IS A RESEARCHER OF THE HISTORY OF BUKHARA. International Journal of Philosophical Studies and Social Sciences, 3(3), 32-38.

Bakhtishod, U. (2024). CONSTRUCTIVE ACTIVITIES TO THE SAMANID RULERS. Western European Journal of Historical Events and Social Science, 2(5), 169-172.

Sherzod O‘ktam o‘g, N., & Komilovich, B. M. (2023). Illumination of socio-economic issues in Turkestan in the works of Professor Polat Soliyev. Telematique, 22(01), 1278-1282.

Nosirov, S. (2023). TARIXCHI OLIM PO ‘LAT SOLIEV IJODIDA TURKISTON TARIXI MASALALARINING YORITILISHI. ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz), 29(29).

Umarov, B. (2023). ARAB MANBALARIDA BUXORO SHAHRI TAVSIFI (“KITOB AL-MASOLIK VAL MAMALIK” MISOLIDA). ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz), 38(38).

Umarov B. NA KISLYAKOV TADQIQOTLARIDA BUXORO AMIRLIGIDAGI FEODAL VA QISHLOQ XO‘JALIGI MUNOSABATLARINING YORITILIShI //ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). – 2021. – Т. 6. – №. 6.