БУХОРО АМИРЛИГИ ТАРИХИГА ОИД МАНБАЛАР
Вазира Саъдуллаева
1
XIX аср охири – XX аср бошларида Бухоро амирлигида ижтимоий фанлар,
жумладан, тарих, адабиёт, фалсафа, тасаввуф фанлари анча тараққий этди. Бу
даврда Аҳмад Дониш (1827-1897), Мирзо Сомий (1838-1907), Мирзо Салимбек
(1850-1930), Садр Зиё (1867-1931), Тамкин Бухорий, Абдулазим Шаръий (1839-
1893), Мир Сиддиқ Ҳашмат, Носириддин Тўра каби тарихчилар томонидан
тарихга бағишланган нодир асарлар яратилган.
Тарихий асарнинг дастлабки муаллифи, ўз замонасининг диний ва дунёвий
илмларини пухта эгаллаган Аҳмад Дониш XIX асрнинг 50-йилларида Амир
Насруллоҳ (1826-1860) саройида хаттот ва меъмор вазифаларида ишлаб,
кейинчалик бош меъмор даражасига кўтарилди. Уч марта Россияга қилган
сафари даврида янги тараққиёт босқичига кирган, нисбатан илғор мамлакат
Россия билан тушкунликни бошидан кечираётган Бухоро жамиятини таққослаб,
амирликда ислоҳотлар ўтказиш лозим, деган хулосага келади ва “Рисола дар
назми тамаддун ва таовун” (“Маданият ва ўзаро кўмаклашув ҳақида рисола”)
номли асарини ёзиб, уни амирга тақдим этади. Тадқиқотчилар бу асарни “Сиёсий
рисола” деган қисқа ном билан юритадилар. Дониш ушбу рисолада Бухоро
давлати ва жамиятини қонунийлик ва инсонпарварлик асосида ислоҳ қилиш
ғоясини дадил илгари сурди[1].
Аҳмад Дониш амирликда турли лавозимларда ишлаш билан бирга
сермаҳсул ижод этиб, бой мерос қолдирди. ЎзРФА Шарқшунослик институтида
унинг тарих, фалакиёт, жўғрофия ва бошқа фанларга оид йигирмага яқин
асарлари сақланмоқда. Донишнинг “Наводир ал-вақое” (“Нодир воқеалар”) ва
“Таржимайи аҳволи амирони Бухоройи шариф аз Амир Дониёл то асри Амир
Абдулаҳад” (“Амир Дониёлдан то Амир Абдулаҳадгача бўлган Бухоройи шариф
амирларининг таржимаи ҳоллари”) асарлари унинг илмий-адабий меросида
асосий ўрин эгаллайди. Бу асарларда муаллифнинг сиёсий ва тарихий қарашлари
ўз аксини топган. “Таржимаи аҳволи амирони Бухоройи шариф аз Амир Дониёл
1
Бухоро давлат университети таянч докторанти.
то асри Амир Абдулаҳад” асари кўплаб қизиқарли ва муҳим маълумотларга бой
бўлиб, мамлакат иқтисодини ривожлантириш учун муаллиф томонидан таклиф
этилган лойиҳа, Бухоро ва унинг атрофини сув билан таъминлаш ҳақидаги
фикрлар, Россияга қилинган саёҳат хотиралари шулар жумласидандир.
XIX асрнинг иккинчи ярми – XX аср бошларида яшаб ижод этган
муаррихлардан яна бири Мирзо Салимбекдир. Унинг тўла исми Мирзо Салимбек
ибн Муҳаммад Раҳим бўлиб, 1850 йилда Бухорода таваллуд топган. У 20
ёшлигидаёқ ўзининг саводлилиги билан танилиб, Нарпай ва кейинчалик
Зиёвуддин ҳокимининг котиби этиб тайинланган. Орадан олти ой ўтгач,
Салимбек Амир Музаффарнинг фармойиши билан чойфуруш савдогар
қиёфасида рус маъмурларининг фаолиятини кузатиш ва маълумот тўплаш учун
Тошкентга жўнатилган ва бу ерда 12 йил истиқомат қилган. Мирзо Салимбек
амирлик даврида йирик амалдорлардан саналиб, турли юқори вазифаларда
хизмат қилган[2, 334]. Бухоро амирлиги ўрнида ташкил топган Бухоро Халқ
Совет Республикаси даврида эса “Анжумани тарих” (“Тарих жамияти”)да
фаолият юритган. Мирзо Салимбек 1930 йилда вафот этган.
Асарнинг яна бир аҳамиятли жиҳати шундаки, ўша давр тарихи
воқеаларнинг бевосита гувоҳи бўлган шахс томонидан очиб берилишидир.
Асарнинг биринчи қисми “Амир Саййид Музаффар” деб номланиб, унда
амирнинг ҳокимият тепасига келиши, бу даврда Бухоронинг Қўқон хонлиги ва
Россия билан муносабатлари, Зирабулоқ воқеалари, шунингдек, амирнинг
оиласи ва унинг 14 нафар ўғил фарзанди ҳақида автобиографик маълумот
берилади. Айниқса, амирнинг тўнғич ўғли Саййид мир Абдумаликхонтўра билан
боғлиқ воқеалар изчиллик билан баён қилинади. Абдумаликтўранинг Китоб
ҳокими Жўрабек ва Шаҳрисабз ҳокими Бобобек ёрдами билан Амир Темурнинг
Оқсаройида подшо деб эълон қилиниши ва унинг кейинги тақдири ҳақида
маълумот бериб, унинг отасига нисбатан бундай йўл тутишини қоралайди[4, 40-
42].
Мирзо Салимбек ўз асарида Бухоро амирлигида мавжуд бўлган
лавозимларни изоҳлайди, амирликнинг турли йиллардаги иқтисодий аҳволи
ҳақида маълумот бериб, мамлакатда турли хил юқумли касалликларнинг
тарқалиши, очарчилик йиллари воқеаларини эсга олади. Шунингдек, Жўйбор
шайхлари ва уларнинг фаолияти, Амир Саййид Абдулаҳадхоннинг ҳокимият
тепасига келиши ва унинг даврида содир бўлган воқеа – ҳодисалар ҳақида ҳикоя
қилади.
Асарнинг катта қисмида Амир Саййид Олимхон ва унинг ҳукмронлиги
йилларида мамлакатда амалга оширилган ишлар, амирлик ва Россия ўртасидаги
муносабатларнинг кескинлашуви, Колесов воқеалари, бу воқеа натижасида Ёш
бухороликларга нисбатан амалга оширилган хунрезликлар жараёни аниқ
маълумотлар асосида очиб берилган. Шунингдек, Мирзо Салимбек Ёш
бухороликлардан Ф. Хўжаев, А. Фитрат ва С. Айний ҳақида алоҳида гапириб,
амирликда жадид мактабларининг ташкил этилиши ва улар билан боғлиқ
масалалар хусусида тўхталиб ўтади.
1903 йилда Бухорода биринчи жадид мактабининг очилиши, унинг эски
мактаблардан фарқи ва бу мактабларга Амир Абдулаҳадхон ҳамда мамлакат
аҳолисининг муносабати асарнинг “Энди жадидлар ҳақида эшитинг” қисмида
изчиллик билан ёритиб берилган[4, 206-211].
“Тарихи Салимий” асарида Мирзо Салимбек томонидан афғонлар ва
уларнинг турмуш тарзи , амирнинг Афғонистон билан муносабатлари ҳақида
маълумот берилади. Шунингдек, Амир Олимхон томонидан мамлакатда амалга
оширилган пул ислоҳотини изоҳлаб, 1919 йил 10 октябрда мусулмонлар
ҳукмдори Саййид Алимхон Ғозий янги қоғоз пул – танга жорий қилгани
хусусида гапириб ўтади [4, 242].
Асар 1920 йил январда таркиби 23 кишидан иборат Туркистон
болшевиклари делегациясининг Бухорога келиши ва шу йили Бухорода содир
бўлган “инқилоб” ҳамда амир Олимхонниг Афғонистонга муҳожирликка кетиши
ҳақидаги маълумотлар билан тугалланади.[4, 275].
Шу даврнинг яна бир тарихчиси ва адабиётшуноси Муҳаммад Шариф Садр
Зиё бўлиб, у 1867 йилда Зиёвуддинда қози оиласида дунёга келган. Илк сабоқни
ўз отасидан олган Садр Зиё 1896 йилда Бухоро мадрасаларида таҳсил олган.
Талабалик йилларида Садр Зиёнинг ҳовлиси Бухоронинг илғор зиёлиларини
бирлаштирган марказга, ўзига хос бир тўгаракка айланган. Садр Зиёнинг уйида
саккиз ой давомида хизматкорлик қилган Садриддин Айний бу ҳақда шундай
ёзади: “Ҳафтанинг мадрасада дарс бўлмайдиган сешанба, чоршанба ва пайшанба
кунлари Шарифжоннинг ҳовлисида шоирлар, шеърият ихлосмандлари,
латифагўйлар, баъзан эса олимлар ва созандалар йиғилар эдилар” [5, 384]. Бу
кечалар Садр Зиёнинг шахс ва адиб сифатида шаклланишига катта таъсир
кўрсатгани шубҳасиздир. Замондошлари Садр Зиёнинг маърифатпарвар инсон,
моҳир хаттот, истеъдодли ёзувчи, бой кутубхонага эга китобсевар эканлигини
эътироф этадилар [6, 387-395].
Садр Зиёнинг 1896 йили мадраса таҳсили ниҳоясига етгач, қозилик
фаолияти бошланган ва 1918 йилга қадар давом этган. 1917 йилда амир Олимхон
(1910-1920) томонидан ислоҳотлар фармони эълон қилиниши арафасида Садр
Зиё тараққийпарвар уламолардан эканлиги ҳисобга олиниб, амир томонидан
Бухоро қозикалони этиб тайинланади. Орадан кўп ўтмай амир ўзининг ислоҳот
ҳақидаги ваъдаларидан воз кечади ва Садр Зиё қозикалонликдан четлатилиб,
кейинроқ Қаршига қози қилиб жўнатади. “Колесов воқеаси”дан кейин 1918 йили
Садр Зиё инқилобчиларга хайрихоҳликда айбланиб ҳибсга олинади ва
қўлёзмалари ўзининг кўз ўнгида ёқиб ташланади [7, 118]. Икки ойдан сўнг у озод
этилиб, Шаҳрисабзга қози этиб тайинланади. Инқилобдан сўнг Садр Зиё турли
ташкилотларда ишлаб, 1932 йилда вафот этди.
ЎзРФА ШИ қўлёзмалар хазинасида Садр Зиёнинг ўз дастхати билан
кўчирилиб, 9 та жилдга жамланган кўплаб биографик ва жўғрофий характердаги
рисолалари, тазкиралари ва тарихий асарлари сақланмоқда. Бу асарларнинг
аксарияти Л.М. Епифанова томонидан қисқача тавсифланган [8, 51-64]. Унинг
“Тарих”, “Мунтахаб аттаворих”, “Рўзнома” (“Кундалик”) каби асарлари Бухоро
тарихини ўрганишда муҳим манба бўлиб хизмат қилади.
Садр Зиёнинг “Тарих” асарида Ўрта Осиёнинг XIII-XX асрлардаги тарихи,
шунингдек, Туркия, Афғонистон, Эрон ва Россия давлатлари тарихи қисқача
баён этилган. Биз учун асарнинг Бухоро тарихига бағишланган қисмининг
охирлари муҳим аҳамиятга эга. Унда Амир Музаффар ҳокимиятни
эгаллаганидан сўнг йирик исёнларни бостириши, амир ёрдамида Худоёрхоннинг
Қўқон тахтини эгаллаши, Шаҳрисабз ва
Китобда бўлиб ўтган кенагаслар қўзғолони ҳақида маълумот берилган. “Тарих”
асарида Бухоро амирлигининг забт этилишидан кейинги воқеалар – Бухорога чет
эл капиталининг кириб келиши, Когон, Чоржўй каби шаҳарлар, шунингдек,
темир йўл, телеграф ва йирик банкларнинг қурилиши ҳақида қимматли
маълумотлар келтирилган
[9, 94а – 106а].
Садр Зиёнинг 1888-1930 йиллар воқеаларини ўз ичига олган “Рўзнома”
(“Кундалик”) асарида ҳам бошқа манбаларда кам учрайдиган маълумотлар
мавжуд. Бухоро амирлигига қарашли Хутфар, Комот ва Сомжин туманларининг
суғорилиш тизими, 1900-1901 йили рус мутахассислари томонидан Амударёга
кўприк қурилиши, 1910 йилда Бухорода рўй берган суннийлар ва шиалар
тўқнашуви, 1917-1918 йиллардаги сиёсий воқеалар, амирликнинг тугатилиши,
1921-1922 йиллардаги қаршилик ҳаракатлари шулар жумласидандир [10, 74-83].
Амир Музаффарнинг ўғли Саййид Муҳаммад Носир ҳам қатор асарлар
муаллифидир. Тарихчилар учун унинг икки тарихий асари – “Таҳқиқоти арки
Бухоро ва салотин ва умаройи у” (“Бухоро арки, унинг султонлари ва амирлари
ҳақида тадқиқот”) [11] ва “Осор ас-салотин” (“Султонлар ҳақида хотиралар”)
[12] муҳимдир.
“Таҳқиқоти арки Бухоро” 1922 йилда ёзилган бўлиб, 42 варақдан иборат.
Қисқа муқаддимадан сўнг аркнинг бунёд этилиши, ундаги қурилишлар,
ёнғинлар, аркнинг таъмирланишлари, шаҳар девори ҳақида ҳикоя қилинади.
Охирги варақларда муаллиф яшаган йилларда аркда бино қилинган иморатлар
санаб ўтилади. Жумладан, асардан Амир Музаффар даврида аркда элчилар
қабули учун махсус бино, Амир Абдулаҳад даврида эса порох сақланувчи
омборхона - қурхона қурилганини билиб олиш мумкин.
Бу асар Ғ. Каримов ва С. Ғуломовлар томонидан ўзбек ҳамда рус тилларига
таржима қилиниб, факсимилеси билан нашр этилган [13].
“Осор ас-салотин” сўз бошисидан маълум бўлишича, Носириддин Тўра
асарни 1904 йил баҳорида ёза бошлаган ва уни Шайбонийлар, Аштархонийлар
ҳамда Манғитлар сулолалари тарихидан ҳикоя қилувчи учта бобга ажратишни
мўлжаллаган. Асарда Шайбонийлар ва Аштархонийлар тарихи компилятив
тарзда баён этилгани ҳолда, Манғитлар сулоласига бағишланган қисмда фақат
сулола вакилларининг номлари ва шажараси келтирилган, холос. Асар охирида
жумланинг узилиб қолганидан маълум бўладики, у тугалланмаган.
Хулоса қилиб айтганда, тарихчиларнинг ушбу асарлари ўша даврнинг
ўзидаёқ қизиқиш билан ўқилган. Мадрасаларда дарс ўтиш жараёнида мазкур
китоблардан кенг фойдаланилган. Сарой тарихчилари томонидан ёзилган
китоблар махсус комиссия томонидан текширувдан ўтгач, кўплаб нусхаларда
кўчирилган
ва
мадраса
кутубхоналарида
ҳамда
қироатхоналарида
жойлаштирилган. Талабалар ушбу китоблардан фойдаланиш имкониятига эга
бўлган ва юрти ва хорижий давлатлар тарихи ҳақида билимларга эга бўлган.
Тарихга оид китоблар Бухоро амирлигининг марказий шаҳарларидаги китоб
бозорларида харидогир бўлган ва доимий савдода бўлган. Мавжуд тузумни
қоралаб ёзилган асарлардан фойдаланиш тақиқлаб қўйилган.
Foydalanilgan adabiyotlar:
1.
Темиров, Ф., & Халикова, Н. (2021). Бухоро амирлигида ташқи сиёсат ва дипломатиянинг
ривожланиши тарихидан.
Scientific progress
,
2
(1), 1276-1282.
2.
Темиров, Ф., & Умаров, Б. (2021). Бухоро амирликда оила, никоҳ ва мерос ҳуқуқининг
амалда қўлланиши.
Scientific progress
,
2
(1), 1201-1207.
3.
Temirov,
F.
(2023).
SADRIDDIN
AYNIY
IJODIDA
TURKISTON
TARIXI
MASALALARI.
Farg'ona davlat universiteti
, (1), 70-70.
4.
Temirov, F. Of the journalistie work of Sadriddin Ayni Concerning Issues of Bukhara
history.
Irish Interdisciplinary of Science & Research (IIJSR) Vol
,
6
, 12-17.
5.
Темиров, Ф. У. (2023). Жизнь И Научно-Творческая Деятельность Садриддина Айни В
Трудах Его Современников.
Central Asian Journal of Social Sciences and History
,
4
(2), 128-134.
6.
Темиров, Ф. У. (2022). Мустақил ўзбекистонда инсон ҳуқуқлари ва қадрини улуғлаш–энг
олий немат.
Academic research in educational sciences
, (1), 184-188.
7.
Umarov B.B. & Temirov, F. (2023). Sources of information on the socio-economic life of the
Somanian dynasty.
International Journal of Intellectual Cultural Heritage
,
3
(3), 35-41.
8.
Темиров, Ф., & Исломов, Д. (2021). САДРИДДИН АЙНИЙ–ЗАМОНДОШИ ФИТРАТ
ҲАҚИДА.
Scientific progress
,
2
(1), 1349-1354.
9.
RAJABOV, O. (2022). " TARIKHI MULLOZODA" IS AN IMPORTANT SOURCE ON THE
HISTORY OF THE SACRED PLACES AND SHRINES OF BUKHARA.
International Journal
of Intellectual Cultural Heritage
,
2
(2), 89-93.
10.
Rajabov, O. (2021). “Тарихи Муллозода” асари–Бухоро муқаддас қадамжолари ва
зиёратгоҳлари тарихи бўйича муҳим манба.
Центр научных публикаций (buxdu. uz)
,
8
(8).
11.
Rajabov, O. (2021). Chor Bakr tarixiy me’moriy majmuasi xususida.
Центр научных
публикаций (buxdu. uz)
,
8
(8).
12.
Rajabov, O. I. (2022). History of fortress of Makhmud Torobi.
International Journal of
Intellectual Cultural Heritage
,
2
(6), 50-54.
13.
Temirov, F., & Umarov, B. (2021). Practical application of family, marriage and inheritance
rights in bukhara emirates.
Scientific progress
,
2
(1), 1201-1207.
14.
Rajabov, O. I. (2021). Buxorodagi ayrim muqaddas qadamjo-qal’alar xususida.
Scientific
progress
,
1
(6), 1162-1168.
15.
Iskandarovich, R. O. (2022). Historical Architectural Complex of the Chor (Pers. Four) Bakr
Ensemble.
Telematique
, 6886-6890.
16.
Rajabov, O. I. (2022). History of fortress of Makhmud Torobi.
International Journal of
Intellectual Cultural Heritage
,
2
(6), 50-54.
17.
Болтаев, А. Ҳ. (2018). Бухоро шаҳри 11 дарвозасининг тарихи ва тақдири (ўлкашунос
ТФ Гелах тадқиқотларида). Тюркоязычные страны. Республиканский научно-методический
и познавательный журнал.
Алмати
,
2
, 6-8.
18.
Болтаев, А. Ҳ. (2018). Бухоро ўлкашунослиги тарихини ўрганишда СН Юренев
ёзишмаларининг ўрни.
Тошкент: Ўзбекистон Миллий университети хабарлари
, (1), 5-9.
19.
BAXTISHOD, U., & ULUG‘BEK, Q. Y. (2022). MS ANDREEV-THE GREAT EASTERN
SCIENTIST.
International Journal of Philosophical Studies and Social Sciences
,
2
(3), 120-123.
20.
Болтаев, А. Х. (2019). Исследование С. Юренева в мечети Калян.
Вестник археологии,
антропологии и этнографии
, (1 (44)), 45-53.
21.
Болтаев, А. Ҳ. (2018). Бухоро ўлкашунослиги тарихини ўрганишда СН Юренев
ёзишмаларининг ўрни.
Тошкент: Ўзбекистон Миллий университети хабарлари
, (1), 5-9.
22.
Болтаев, А. Х. (2019). Бухарские коллекционеры. In
Россия-Узбекистан.
Международные образовательные и социально-культурные технологии: векторы
развития
(pp. 142-143).
23.
Болтаев, А. (2020). Бухородаги биринчи музей.
ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ
(buxdu. uz)
,
1
(1).
24.
Naimov, I., & Toshpo‘latova, S. (2023). MARRIAGE CEREMONY OF TAJIKS IN THE
WORK OF MIKHAIL STEPANOVICH ANDREYEV “TADJIKI DOLINI KHUF”.
International
Journal of Intellectual Cultural Heritage
,
3
(1), 12-16.
25.
Umarov, B. (2021). OLIY TA’LIMDA TALABALAR O ‘QUV-BILUV
FAOLIYATINING PSIXODIDAKTIK ASOSLARI.
ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ
(buxdu. uz)
,
8
(8).
26.
Umarov, B. B. (2021). FAMILY AND MARRIAGE RELATIONS IN NA KISLYAKOV'S
RESEARCH.
Journal of Central Asian Social Studies
,
2
(02), 127-135.
27.
Naimov, I. N. (2021). A coverage of the activities of the Mangitic Emirs in the works of
Ahmad Donish.
International Journal on Integrated Education
,
4
(5), 36-45.
28.
Naimov, I. (2023). AHMAD DONISH ILMIY MEROSIDA ISLOM HUQUQI
MASALALARI.
Scientific journal of the Fergana State University
, (1), 71-71.
29.
Ismat, N. (2021). “MEYORU-Т-TADOYYUN” AS RELIGIOUS AND MORAL
SOURCE.
The Light of Islam
,
2021
(2), 46-54.
30.
Klichev, O. (2020). Scholarships of Emirs of Bukhara.
Oriente moderno
,
100
(1), 57-74.
31.
Кличев, О. А. (2020). Особенности приема посольств Российской Империи в
Бухарском Эмирате во второй половине XIX в.
Россия и мусульманский мир
, (1 (315)), 99-
113.
32.
Klichev, O. A. (2016). Discourse to the history of political аgency in the emirate of
Bukhara.
Europaische Fachhochschule
, (8), 14-15.
33.
Umarov, B. (2020). БУЮК ОЛИМ НА КИСЛЯКОВНИНГ ПЕДАГОГЛИК
ФАОЛИЯТИГА НАЗАР.
ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz)
,
1
(1).
34.
Abdurasulovich, K. O. (2023). ACTIVITY OF EDITORS OF" BUKHORONOMA"
NEWSPAPER.
Open Access Repository
,
4
(3), 1385-1388.
35.
Кличев, О. (2020). БУХОРО АМИРЛИГИ ВА РОССИЯ ИМПЕРИЯСИ
ЎРТАСИДАГИ
ДИПЛОМАТИК
МУНОСАБАТЛАРДА
СОВҒА
АЛМАШИНУВ
ТАРТИБЛАРИ.
Farg'ona davlat universiteti
, (4), 71-74.
36.
Beshimov, M. (2022). Abdulvahid Munzim-enlightened poet, state and public
figure.
International Journal of Philosophical Studies and Social Sciences
,
2
(6), 52-56.
37.
BESHIMOV, M. (2022). Amir Said Alimkhan and Young Bukhara residents.
International
Journal of Intellectual Cultural Heritage
,
2
(2), 78-83.
38.
Beshimov, M. (2023). ISSUES OF AGGRESSION OF THE RUSSIAN EMPIRE IN THE
WORKS OF MIRZO SOMI.
Modern Science and Research
,
2
(7), 316-321.
39.
Beshimov, M. (2021). Mang'itlar davrida Buxoroda madaniy hayot.
ЦЕНТР НАУЧНЫХ
ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz)
,
7
(7).
40.
UMAROV, B. (2022). ARCHITECTURE OF BUKHARA IN THE ASHTARKHANID
PERIOD.
International Journal of Intellectual Cultural Heritage
,
2
(2), 94-100.
41.
Beshimov, M. (2023). THE HISTORY OF BUKHARA OF THE DOCUMENTS OF THE
QUSHBEGI ARCHIVE IMPORTANCE IN LEARNING.
Modern Science and Research
,
2
(7),
305-309.
42.
SHAROPOV, D. (2022). ПРАВИТЕЛЬ МАНГЫТОВ ЭМИР ХАЙДАР.
International
Journal of Intellectual Cultural Heritage
,
2
(2), 101-104.
43.
Ravshanovich, S. D. (2022). CURRENTLY, THE PLACE OF AFGHANISTAN IN THE
COMMUNICATION OF CENTRAL AND SOUTH ASIA.
International Journal of Intellectual
Cultural Heritage
,
2
(6), 55-59.
44.
Sharopov, D. (2021). ABDURAZZOQ SAMARQANDIYNING “MATLAI SA'DAYN VA
MAJMAI BAHRAYN” ASARINING O'RGANILISH TARIXI.
Scientific progress
,
2
(1), 358-361.
45.
Nosirov, S. (2022). Sadriddin Ayniy asarlari buxoro inqilobini tarixini o ‘rganuvchi manba
sifatida.
ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz)
,
26
(26).
46.
Sherzod, N. (2023). HISTORIAN SCIENTIST POLAT SOLIYEV IS A RESEARCHER
OF THE HISTORY OF BUKHARA.
International Journal of Philosophical Studies and Social
Sciences
,
3
(3), 32-38.
47.
Bakhtishod, U. (2024). CONSTRUCTIVE ACTIVITIES TO THE SAMANID
RULERS.
Western European Journal of Historical Events and Social Science
,
2
(5), 169-172.
48.
Sherzod O‘ktam o‘g, N., & Komilovich, B. M. (2023). Illumination of socio-economic
issues in Turkestan in the works of Professor Polat Soliyev.
Telematique
,
22
(01), 1278-1282.
49.
Nosirov, S. (2023). TARIXCHI OLIM PO ‘LAT SOLIEV IJODIDA TURKISTON TARIXI
MASALALARINING YORITILISHI.
ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz)
,
29
(29).
50.
Umarov, B. (2023). ARAB MANBALARIDA BUXORO SHAHRI TAVSIFI (“KITOB AL-
MASOLIK VAL MAMALIK” MISOLIDA).
ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu.
uz)
,
38
(38).
51.
Umarov B. NA KISLYAKOV TADQIQOTLARIDA BUXORO AMIRLIGIDAGI
FEODAL VA QISHLOQ XO‘JALIGI MUNOSABATLARINING YORITILIShI //ЦЕНТР
НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). – 2021. – Т. 6. – №. 6.
