Authors

  • Ф.У. Темиров

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.science-research.45609

Abstract

This article deals with the history of goldsmithing and jewelry, its origins, the traditions of handicrafts during the Mangit dynasty in Bukhara in 1756-1920, the art of goldsmithing and jewelry, special clothing of emirs, government officials, women's gold jewelry, bracelets, ear-ring, baldness, etc. have been scientifically analyzed.

background image


Oktabr, 2024-Yil

506

МАНҒИТЛАР СУЛОЛАСИ ДАВРИДА БУХОРОДА ЗАРДЎЗЛИК ВА ЗАРГАРЛИК

САНЪАТИ

Ф.У.Темиров

т.ф.ф.д.(PhD) доцент.

https://doi.org/10.5281/zenodo.14019352

Аннотация.

Ушбу мақолада зардўзлик ва заргарлик санъати тарихи, унинг келиб

чиқиши, 1756-1920 йилларда Бухорода ҳукмронлик қилган Манғитлар сулоласи даврида

ҳунармандлик анъаналари зардўзлик ва заргарлик санъати ҳақида, амирлар, давлат

амалдорларининг махсус кийим кечаклари, аёлларнинг тилла-тақинчоқлари, билакузук,

зебу-зийнат заргарлик буюмлари, зирак, балдоқ ва бошқалар тўғрисидаги маълумотлар

илмий жиҳатдан таҳлил этилган.

Калит сўзлар:

Манғитлар, ҳунармандчилик, зардўзлик, заргарлик, тўғнағич, зирак,

балдоқ, билакузук, тўқимачилик, этикдўзлик, қандолатчилик, дурадгорлик.

GOLDSMITHING AND JEWELRY ART IN BUKHARA DURING THE MANGIT

DYNASTY

Abstract.

This article deals with the history of goldsmithing and jewelry, its origins, the

traditions of handicrafts during the Mangit dynasty in Bukhara in 1756-1920, the art of

goldsmithing and jewelry, special clothing of emirs, government officials, women's gold jewelry,

bracelets, ear-ring, baldness, etc. have been scientifically analyzed.

Keywords

: Mangits, handicrafts, goldsmithing, jewelry, knitting, bracelets, bracelets,

textiles, shoemaking, confectionery, carpentry.

ЮВЕЛИРНОЕ ДЕЛО И ЮВЕЛИРНОЕ ИСКУССТВО В БУХАРЕ ВО ВРЕМЕНА

ДИНАСТИИ МАНГИТ.

Аннотация.

В данной статье научно проанализирована история золотошвейного

дела и золотошвейного искусства, его происхождение, традиции национального ремесла,

золотошвейное дело в период правления Мангытской династии в 1756-1920 годах,

специальные одежды эмиров, высокопоставленных государственных чиновников, женские

золотые украшения, браслеты, драгоценности, серьги на основе исторических

источников.

Ключевые слова

: Мангыты, ремесло, золотошвейное дело, ювелирное дело, вязание,

серёжка, браслет, ткачество, сапожное ремесло, кондитерское, столярное дело.


background image


Oktabr, 2024-Yil

507

Ўзбек заргарлиги жуда қадимий тарихга эга. Унга ибтидоий жамоа тузуми даврида

асос солинган. Археологик топилмалардан маълумки, заргарлик санъати жуда қадимий

санъат бўлган. Тош асрининг сўнгги даври неолит (янги тош даври)даёқ (мил.авв. VI-III

минг йилликнинг охирида) шилдироқ мунчоқлар, ҳар хил тошлар, чиғаноқ, ҳамда

суяклардан ясалган безаклар топилган. Бу эса заргарликнинг ривожланганлигидан далолат

беради. Икки дарё оралиғида жойлашган Мовауннаҳрда ажойиб ва қимматбаҳо заргарлик

буюмлари ишланган. Мис даврида тўғнағич, зирак, балдоқ, билакузук, шилдироқ ва

бошқалар металлдан ҳаттоки олтиндан ишланадиган бўлди.

Эрамизгача бўлган I-асрдан бошлаб эрамизнинг VIII-асригача Айритом, Афросиёб,

Далварзинтепа, Холчаён, Болаликтепада чиройли ҳайкал/девор безаклари орқали заргарлик

санъати ривожланганлигини кўриш мумкин.

Хоразмдаги Тупроққалъа деворларидаги тасвирлардан ўша даврдаги аёллар

қулоқларига нафис зирак таққанликлари маълум бўлган.

Ўрта Осиёда ҳам зардўзлик жуда қадимдан ривожланиб келаётган халқ амалий

санъати турларидан биридир. Бухоро қадим замонлардан буён ҳунармандчилик ишлаб

чиқариш маркази бўлиб келган, у ерда ҳунармандчиликнинг юздан ортиқ тармоқлари

бўлган. Манбаларнинг гувоҳлик беришича, Х асрдаёқ Бухоро Ўрта Шарқнинг энг йирик

тўқимачилик марказларидан бирига айланиб улгурган.

Бухоро амирларининг аксарият чопон (тўн)лари зардўзлик услубида тикилган.

Масалан биргина Бухоро амири Музаффархоннинг зардўзи-заминдўзи тўнини

тикиш ишлари 5 ой давом этган бўлиб 3 та моҳир ҳунарманд (бир хил услубдаги)

биргаликда тикишган. Тўннинг оғирлиги 10 кгдан ортиқ бўлиб, яна устма уст кийилган.

Зардўзлик-ҳунармандчиликнинг қадимий турларидан бири бўлиб, зар ип билан нақш

(кашта) тикиш касби ҳисобланади.

Бухоро хонлиги даврига келиб ҳам Бухорода ўзига хос ипакчилик мактаблари

фаолият юритган. Шу даврларда Бухорога ташриф буюрган чет эллик савдогарлар, элчилар

ва сайёҳлар бежизга бухороликларни “Шарқ парижликлари” деб номлашмаган.

Бухоро миллий кийимлари Ўзбекистоннинг бошқа минтақалари кийимларидан

серҳашамлиги ва ноёб зардўзи кашталари билан ажралиб туради. Бухоро ўзбеклари миллий

кийимларнинг ноёб намуналари аҳоли ҳар бир тоифасининг ижтимоий аҳволидан келиб

чиқиб тақдим этилган. Анъанавий миллий кийимларда қўшни давлатларнинг маданий

таъсири кузатилади, унинг асосий шакллари ва айрим элементлари асрлар давомида

яратилган.


background image


Oktabr, 2024-Yil

508

1920 йилгача Бухорода 300 дан 350 нафаргача зардўз уста ишлаганлиги маълум

Бухоро воҳаси маҳаллий аҳолисининг XIX-XX асрларга оид кийимлари, зардўзлик

буюмлари ташкил этади. Бухоро амирлиги тугатилгач ҳукумат ўтмишдан мерос бўлиб

қолган осори-атиқаларга эгалик қилиш мақсадида уларни бир жойга йиғиш вазифасини

биринчи масала сифатида қўйди. Биринчи ташкил этилган музей фондида жамланган

ашёлар сони 168 та бўлган.

Ўрта Осиёда зардўзлар бошка хунармандчилик каби махсус ташкилотга

уюшган эди. Улар устидан назорат килиб турадиган махсус ташкилот бўлган. Цех

уставига ўхшаш рисолалари бўлиб, у диний расм-русумларга ҳамда урф-одатларга амал

қилишни талаб этар эди. Зардўзларнинг кўпчилиги теварак атрофдаги гузарларга яқин

жойларда яшар эдилар. Ўзи зардўзи санъати билан факатгина эркаклар шуғулланган. Аёл

киши шариат коидаларига биноан, уйнинг ичкарисидан чикмаслиги лозим бўлган. Шунинг

учун

дин

пешволарининг

кўрсатмаси

билан

аёллар

зардўзлик

санъатига

яқинлаштирилмаган. Ҳатто, аёл киши зардўзлик билан машғул бўлса, зар иплар дархол

кораяди, деган афсона ҳам тўқилган.

ХIХ ва ХХ аср бошларида каштачилик санъатининг бир тури бўлган зардўзлик

Бухоронинг ўзига хос хусусиятини акс эттирган. Аслар давомида шаклланиб, мазмунан

бойиган бу маънавий хазинанинг асосий қисмини халқ амалий санъати ташкил этади. Халқ

яратган ҳунармандчилик турларининг бундай юксак санъат даражасига эришуви,

ўтмишдан ҳозиргача узлуксиз давом этиб келаётган изланишлар самараси эканига тарих

гувоҳлик беради. Мазмун жиҳатдан халқчил бўлган ва қимматбаҳо матодан таёрланадиган

зардўзи кийимлар маҳаллий аҳолининг турли табақалари ўртасида кенг тарқалган ипак ип

билан кашта тикишга қараганда нозик дидни талаб қилган. Бу кийим-кечаклар асосан амир

саройдагиларнинг эҳтиёжи учун тикилган, баъзангина шаҳардаги бой аёнлар учун

таёрланган. Эркаклар зар билан тикилган тўн, камзул, чакмон, чалвор, пояфзал, белбоғ,

салла, кулоҳ кийишган.

ХVIII охири ва ХХ аср бошаларида, яъни 1785 йилдан то 1920 йилгача Бухорода

хукумронлик қилган манғитларнинг охирги сулоласига тааллуқли бўлган зардўзи

кийимлари ҳозирги кунда бизгача етиб келган ягона ёдгорлик нусхаларидир. Адиб

Садриддин Айнийнинг ёзишича, Бухорода 1889-1917 йилларда яшаган даврларида шаҳар

ҳаётини ҳам чуқур ўрганади. У шаҳар хўжалигининнг асосий тармоқлари бўлмиш

ҳунармандчилик ва савдо-сотиқни бевосита кузатиб, бу борада ҳам қизиқарли

маълумотларни беради.


background image


Oktabr, 2024-Yil

509

Хусусан, тўқимачилик, дегрезлик, этикдўзлик, қандолатчилик, дурадгорлик ва

бошқа соҳалар тўғрисидаги маълумотлари эътиборга лойиқдир. Бухоро шаҳридаги бир

қанча гузарлар, ҳунармандчиликдаги айрим технологик жараёнларни ҳам тасвирлаб ўтади.

Шу билан бирга асарда Бухоронинг қадимий туманлари бўлган Шофиркон,

Ғиждувон ва Вобкентнинг кўҳна ва тарихга бой бўлган Маҳаллаи Боло, Боғи Афзал,

Тезгузар, Қораёғоч, Жилвон, Деҳнави Абдуллажон, Муҳаммад Боқи, Вардонзе қўрғони,

шунингдек, Соктаре, Зарангари, Розмоз ва бошқа қишлоқларнинг турмуш тарзи, ҳунарманд

ва деҳқончилиги, урф-одатлари ва маданияти ҳақида ҳам муҳим маълумотларни келтиради.

Бухоро манғит амирларидан Амир Насруллодан (1827-1860) бошлаб анчагина

зардўзи кийимлар сақланиб қолган. Буюмларнинг кўпчилиги 1895 йилдан 1911 йилгача

ҳукумронлик қилган амир Абдулаҳадхонга мансубдир, зеро бухоролик каштачиларнинг

зардўлик санъати шу даврда гуллаб яшнаган деб ҳисобланади.

Бухорода сарой зардўзлик устахоналари бўлиб, улар аркда пошшолик биноларида,

олий давлат амалдорларнинг ҳовлиларида жойлашган бўлиб, амир хазинаси томонидан

таъминланиб турилган. 1860-1885 йилда саройда битта, 1885-1911 йилларда иккита

устахона бўлган. Биринчи устахона давлатнинг бош вазири кушбегининг пошшолик

уйида, иккинчиси амирнинг молия, хамда солик ишларини юритувчи закотчининг уйида

эди. Кози Калон Бадриддиннинг уйида ҳам зардўзлик устахонаси бор эди. Унга подшоҳ

рухсат бериб сарой устахоналари даражасида хуқуққа эга эди. Қози Бадриддиннинг уй

устахонасида амирнинг махсус рухсатномаси билан ҳар хил совға салом тайёрланар эди.

Пошшолик зардўзлик устахонаси кушбеги ихтиёрида бўлган. Буюмлар миқдорининг

қанча бўлишидан қатъий назар ҳар бир устахонада кунда йигирмадан қирк кишигача

ишлаган.

ХIХ-ХХ аср бошларидаги зардўзлик ишида четдан келтирилган турли хил фабрика

материаллари сингари махаллий жойдори газламалардан хам фойдаланилган. Бизгача етиб

келган зардўзлик материалларининг жуда кўпчилиги, асосан, эркаклар чопонолари четдан

келтирилган бахмаллардан тикилган.

REFERENCES

1.

Альмеев Р.А. Бухара город музей. Т.:Фан. 1999й С-20

2.

Вамбери А. Путешествне по Средней Азни (Из Тегерана через Туркменскую

пустыню по восточному берегу Каспийского моря в Хиву. Бухару и Самарканд - М.,

1867.С-145


background image


Oktabr, 2024-Yil

510

3.

Гончарова П.А. Бухорода зардўзлик санъати 1986 й.

4.

Дженкинсон А. Путешествия в Средную Азию 1558-1560 гг.//Английские

путешественники в Московском государстве в XVI веке Л.:ОГИЗ 1932. С-193

5.

Бухорода зардузлик санъати” П.А.Гончарова.1986 й.

6.

Темиров, Ф., & Халикова, Н. (2021). Бухоро амирлигида ташқи сиёсат ва

дипломатиянинг ривожланиши тарихидан.

Scientific progress

,

2

(1), 1276-1282

7.

Темиров, Ф., & Умаров, Б. (2021). Бухоро амирликда оила, никоҳ ва мерос

ҳуқуқининг амалда қўлланиши.

Scientific progress

,

2

(1), 1201-1207.

8.

Temirov, F. (2023). SADRIDDIN AYNIY IJODIDA TURKISTON TARIXI

MASALALARI.

Farg'ona davlat universiteti

, (1), 70-70.

9.

Temirov, F. Of the journalistie work of Sadriddin Ayni Concerning Issues of Bukhara

history.

Irish Interdisciplinary of Science & Research (IIJSR) Vol

,

6

, 12-17.

10.

Темиров, Ф. У. (2023). Жизнь И Научно-Творческая Деятельность Садриддина Айни

В Трудах Его Современников.

Central Asian Journal of Social Sciences and

History

,

4

(2), 128-134.

11.

Темиров, Ф. У. (2022). Мустақил ўзбекистонда инсон ҳуқуқлари ва қадрини

улуғлаш–энг олий немат.

Academic research in educational sciences

, (1), 184-188.

12.

Umarov B.B. & Temirov, F. (2023). Sources of information on the socio-economic life of

the Somanian dynasty.

International Journal of Intellectual Cultural Heritage

,

3

(3), 35-

41.

13.

Темиров, Ф., & Исломов, Д. (2021). САДРИДДИН АЙНИЙ–ЗАМОНДОШИ

ФИТРАТ ҲАҚИДА.

Scientific progress

,

2

(1), 1349-1354.

14.

Temirov, F., & Umarov, B. (2021). Practical application of family, marriage and

inheritance rights in bukhara emirates.

Scientific progress

,

2

(1), 1201-1207.

15.

Альмеев Р.А. Бухара город музей. Т.:Фан. 1999й С-20

16.

Вамбери А. Путешествне по Средней Азни (Из Тегерана через Туркменскую

пустыню по восточному берегу Каспийского моря в Хиву. Бухару и Самарканд - М.,

1867.С-145

17.

Гончарова П.А. Бухорода зардўзлик санъати 1986 й.

18.

Дженкинсон А. Путешествия в Средную Азию 1558-1560 гг.//Английские

путешественники в Московском государстве в XVI веке Л.:ОГИЗ 1932. С-193

19.

Бухорода зардузлик санъати” П.А.Гончарова.1986 й.


background image


Oktabr, 2024-Yil

511

20.

Темиров, Ф., & Халикова, Н. (2021). Бухоро амирлигида ташқи сиёсат ва

дипломатиянинг ривожланиши тарихидан.

Scientific progress

,

2

(1), 1276-1282

21.

Темиров, Ф., & Умаров, Б. (2021). Бухоро амирликда оила, никоҳ ва мерос

ҳуқуқининг амалда қўлланиши.

Scientific progress

,

2

(1), 1201-1207.

22.

Temirov, F. (2023). SADRIDDIN AYNIY IJODIDA TURKISTON TARIXI

MASALALARI.

Farg'ona davlat universiteti

, (1), 70-70.

23.

Temirov, F. Of the journalistie work of Sadriddin Ayni Concerning Issues of Bukhara

history.

Irish Interdisciplinary of Science & Research (IIJSR) Vol

,

6

, 12-17.

24.

Темиров, Ф. У. (2023). Жизнь И Научно-Творческая Деятельность Садриддина Айни

В Трудах Его Современников.

Central Asian Journal of Social Sciences and

History

,

4

(2), 128-134.

25.

Темиров, Ф. У. (2022). Мустақил ўзбекистонда инсон ҳуқуқлари ва қадрини

улуғлаш–энг олий немат.

Academic research in educational sciences

, (1), 184-188.

26.

Umarov B.B. & Temirov, F. (2023). Sources of information on the socio-economic life of

the Somanian dynasty.

International Journal of Intellectual Cultural Heritage

,

3

(3), 35-

41.

27.

Темиров, Ф., & Исломов, Д. (2021). САДРИДДИН АЙНИЙ–ЗАМОНДОШИ

ФИТРАТ ҲАҚИДА.

Scientific progress

,

2

(1), 1349-1354.

References

Альмеев Р.А. Бухара город музей. Т.:Фан. 1999й С-20

Вамбери А. Путешествне по Средней Азни (Из Тегерана через Туркменскую пустыню по восточному берегу Каспийского моря в Хиву. Бухару и Самарканд - М., 1867.С-145

Гончарова П.А. Бухорода зардўзлик санъати 1986 й.

Дженкинсон А. Путешествия в Средную Азию 1558-1560 гг.//Английские путешественники в Московском государстве в XVI веке Л.:ОГИЗ 1932. С-193

Бухорода зардузлик санъати” П.А.Гончарова.1986 й.

Темиров, Ф., & Халикова, Н. (2021). Бухоро амирлигида ташқи сиёсат ва дипломатиянинг ривожланиши тарихидан. Scientific progress, 2(1), 1276-1282

Темиров, Ф., & Умаров, Б. (2021). Бухоро амирликда оила, никоҳ ва мерос ҳуқуқининг амалда қўлланиши. Scientific progress, 2(1), 1201-1207.

Temirov, F. (2023). SADRIDDIN AYNIY IJODIDA TURKISTON TARIXI MASALALARI. Farg'ona davlat universiteti, (1), 70-70.

Temirov, F. Of the journalistie work of Sadriddin Ayni Concerning Issues of Bukhara history. Irish Interdisciplinary of Science & Research (IIJSR) Vol, 6, 12-17.

Темиров, Ф. У. (2023). Жизнь И Научно-Творческая Деятельность Садриддина Айни В Трудах Его Современников. Central Asian Journal of Social Sciences and History, 4(2), 128-134.

Темиров, Ф. У. (2022). Мустақил ўзбекистонда инсон ҳуқуқлари ва қадрини улуғлаш–энг олий немат. Academic research in educational sciences, (1), 184-188.

Umarov B.B. & Temirov, F. (2023). Sources of information on the socio-economic life of the Somanian dynasty. International Journal of Intellectual Cultural Heritage, 3(3), 35-41.

Темиров, Ф., & Исломов, Д. (2021). САДРИДДИН АЙНИЙ–ЗАМОНДОШИ ФИТРАТ ҲАҚИДА. Scientific progress, 2(1), 1349-1354.

Temirov, F., & Umarov, B. (2021). Practical application of family, marriage and inheritance rights in bukhara emirates. Scientific progress, 2(1), 1201-1207.

Альмеев Р.А. Бухара город музей. Т.:Фан. 1999й С-20

Вамбери А. Путешествне по Средней Азни (Из Тегерана через Туркменскую пустыню по восточному берегу Каспийского моря в Хиву. Бухару и Самарканд - М., 1867.С-145

Гончарова П.А. Бухорода зардўзлик санъати 1986 й.

Дженкинсон А. Путешествия в Средную Азию 1558-1560 гг.//Английские путешественники в Московском государстве в XVI веке Л.:ОГИЗ 1932. С-193

Бухорода зардузлик санъати” П.А.Гончарова.1986 й.

Темиров, Ф., & Халикова, Н. (2021). Бухоро амирлигида ташқи сиёсат ва дипломатиянинг ривожланиши тарихидан. Scientific progress, 2(1), 1276-1282

Темиров, Ф., & Умаров, Б. (2021). Бухоро амирликда оила, никоҳ ва мерос ҳуқуқининг амалда қўлланиши. Scientific progress, 2(1), 1201-1207.

Temirov, F. (2023). SADRIDDIN AYNIY IJODIDA TURKISTON TARIXI MASALALARI. Farg'ona davlat universiteti, (1), 70-70.

Temirov, F. Of the journalistie work of Sadriddin Ayni Concerning Issues of Bukhara history. Irish Interdisciplinary of Science & Research (IIJSR) Vol, 6, 12-17.

Темиров, Ф. У. (2023). Жизнь И Научно-Творческая Деятельность Садриддина Айни В Трудах Его Современников. Central Asian Journal of Social Sciences and History, 4(2), 128-134.

Темиров, Ф. У. (2022). Мустақил ўзбекистонда инсон ҳуқуқлари ва қадрини улуғлаш–энг олий немат. Academic research in educational sciences, (1), 184-188.

Umarov B.B. & Temirov, F. (2023). Sources of information on the socio-economic life of the Somanian dynasty. International Journal of Intellectual Cultural Heritage, 3(3), 35-41.

Темиров, Ф., & Исломов, Д. (2021). САДРИДДИН АЙНИЙ–ЗАМОНДОШИ ФИТРАТ ҲАҚИДА. Scientific progress, 2(1), 1349-1354.