Authors

  • Махмуд Адашов
  • Диёр Уктамов
  • Нодиржон Нормурадов

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.science-research.64193

Keywords:

вестибулярная дисфункция головокружение стабилометрия.

Abstract

В статье проведена оценка доступных методов анализа субъективных ощущений у пациентов с патологией вестибулярного анализатора. Обычно такие больные отмечают нарушение функции равновесия, которое почти всегда сопровождается головокружением. Помимо вестибулометрического и аудиологического исследований, 36 пациентам с вестибулярной дисфункцией была проведена функциональная компьютерная стабилометрия. В зависимости от вида вызванных вестибулярных реакций (центральные, смешанные, периферические) анализировали и сравнивали сенсорные, вегетативные и соматические компоненты реакции вестибулярного анализатора по степени их выраженности при различных уровнях поражения.

background image


Yanvar, 2025-Yil

371

МЕТОДЫ ДИАГНОСТИКИ ВЕСТИБУЛЯРНОЙ ФУНКЦИИ ПРИ

ГОЛОВОКРУЖЕНИИ

Адашов Махмуд Тохирович

Тошкент тиббиёт академияси Термиз филиали(ТТАТФ)

Уктамов Диёр Шухратович

Нормурадов Нодиржон Алишерович

Самаркандский государственный медицинский университет кафедра

оториноларингологии №2 (Узбекистан)

https://doi.org/10.5281/zenodo.14780735

Аннотация.

В статье проведена оценка доступных методов анализа субъективных

ощущений у пациентов с патологией вестибулярного анализатора. Обычно такие больные

отмечают нарушение функции равновесия, которое почти всегда сопровождается

головокружением. Помимо вестибулометрического и аудиологического исследований, 36

пациентам с вестибулярной дисфункцией была проведена функциональная компьютерная

стабилометрия.

В зависимости от вида вызванных вестибулярных реакций (центральные,

смешанные, периферические) анализировали и сравнивали сенсорные, вегетативные и

соматические компоненты реакции вестибулярного анализатора по степени их

выраженности при различных уровнях поражения.

Ключевые слова

: вестибулярная дисфункция, головокружение, стабилометрия.

Мавзунинг долзарблиги: Сўнгги йилларда жамиятда мувозанатнинг бузилиши билан

кечадиган касалликлар сони ортиб бораяпти. Мамлакатимизда кохлеовестибуляр

патологияли беморлар сони 10 минг аҳолига 5-8 тани ташкил этади. Патологик ўзгаришлар

вестибуляр анализаторнинг ўнг ва чап бўлимлари орасидаги спонтан физиологик фаоллик

симметриясининг бузилиши оқибатида ривожланади, бунинг натижасида бош ва тананинг

фазодаги ҳолатини идрок этиш бузилади, қайсиким ўз навбатида, номувофиқ компенсатор

ҳаракатларнинг пайдо бўлишига олиб келади [5,12]. Статокинетик тизим инсон

организмидаги энг мураккаб тизимлардан бири бўлиб ҳисобланади. Статокинетик

тизимнинг таркибий қисмлари бир-бири билан ҳамда бошқа аъзо ва тизимлар билан кўплаб

ассоциатив алоқалар орқали боғланган бўлиб, улар ҳолатни сақлаш учун зарурдир. Улар

ушбу тизимнинг ҳаётий аҳамиятга эга бўлган юқори адаптацион ва компенсатор

имкониятларини таъминлайди [6]. Агар бирон-бир сабабга кўра тананинг ҳолати тўғрисида

визуал, вестибуляр ва проприоцептив маълумотларнинг одатий бирикмаси бузилган бўлса,


background image


Yanvar, 2025-Yil

372

у ҳолда одамда бош айланиши вужудга келади [4,13]. У қулоқ лабиринти, кўрув аъзоси,

марказий асаб тизимининг касаллиги ёки проприоцепциянинг бузилиши билан боғлиқ

бўлиши мумкин. Мувозанат функциясининг бузилиши деярли ҳар доим бош айланиши

билан бирга кечганлиги сабабли, ушбу тушунчаларни кўпинча адаштиришади. Шунга

қарамай, ўрнатиш ва познотоник рефлекслар - соматик реакциялар, бош ва тананинг

фазодаги ҳолатини ҳис қилиш ва бош айланиши эса - сенсор реакциялардир [1,14].

Бош айланиши, оғриқ сингари субъектив сезгиларга киради. Ҳақиқий (вестибуляр)

бош айланиши – беморнинг атрофидаги предметларнинг ёки беморнинг ўзини фазода

хаёлий айланиши ёки ҳаракатини ҳис қилишдир. Бундан ташқари, бемор ўзини

йиқилаётгандек ҳис қилиши ёки вазнсизлик сезгисини туйиши мумкин. Ушбу икки турдаги

бош айланиши тизимли бўлиб, ҳар доим лабиринтнинг патологиясидан далолат беради,

яъни вестибуляр анализаторнинг периферик ёки аралаш турдаги зарарланишида

кузатилади. Бундай бош айланиши новестибуляр ёки марказий бош айланиши деб аталади

[2,11]. Марказий бош айланиши бир йўналишли ва кўп йўналишли спонтан нистагм билан

ёки нигоҳ йўналиши ўзгарганда ўз йўналишини ўзгартирувчи нистагм билан кечиши

мумкин.

Периферик вестибуляр бош айланиши одатда марказий бош айланишидан кўра

жадалроқ бўлиб, ифодаланган вегетатив кўринишлар (кўнгил айниши, фақат вақтинчалик

енгиллик келтирадиган ва озиқ-овқат истеъмоли билан боғлиқ бўлмаган кўп маротаба қайт

қилиш, юзнинг оқариб кетиши ёки қизариши, гипергидроз ва бошқалар) билан бирга

кечади. Периферик вестибуляр бош айланиши кўпинча хуружсимон табиатга эга. Одатда,

периферик вестибуляр бош айланиши бир томонлама патологик жараён сабабли юзага

келади ҳамда зарарланган томонда эшитиш қобилиятининг бузилиши ва қулоқда шовқин

билан бирга кечади [9,10]. Кўпинча вестибуляр бузилишлар Меньер касаллиги (МК),

вертебрал базиляр етишмовчилик фонидаги кохлеовестибулопатия, хавфсиз хуружсимон

ҳолатий бош айланиши, лабиринтит ва вестибуляр нейронитнинг белгиси ҳисобланади.

Вестибуляр функцияни текширишнинг анъанавий усуллари билан бир қаторда, вестибуляр

анализаторнинг дисфункцияси билан кечадиган патологик ҳолатларни ташхислаш ва

даволаш учун инсон танасидаги босим марказининг (БМ) тебранишларини рўйхатга олиш

ва таҳлил қилишга асосланган функционал компьютер стабилометрияси (ФКС) тобора

кўпроқ қўлланилаяпти. Мазкур усул мувозанат функцияси бузилишларининг

ифодаланганлигини объектив баҳолаш ва ушбу бузилишга сабаб бўлган патологик

жараённинг динамикасини назорат қилиш имконини беради. S. Yoneda, К. Tokumasu


background image


Yanvar, 2025-Yil

373

томонидан олиб борилган тадқиқот ФКС ёрдамида периферик вестибуляр бузилишлари

мавжуд беморларда постурал бузилишларни ўрганишга бағишланган [5,14]. Ушбу

тадқиқотда амплитуда спектрининг хусусиятларидан (осцилляциянинг 0,1; 0,2 ва 2,0 Гц

частоталарда устунлиги) МК, ҳолатий бош айланиши ва бош миянинг VIII жуфт нерви

невритининг қиёсий ташхисоти учун фойдаланиш мумкинлиги аниқланди. Бундан

ташқари, тадқиқот натижалари горизонтал ва сагиттал компонентларнинг умумий

векторини акс эттирувчи БМ силжишининг умумий эгри чизиғининг узунлиги МК билан

касалланган беморларда соғлом одамларга қараганда анча узунроқ эканлигини кўрсатди.

M. Alessandrini et al. ФКС ёрдамида бир томонлама вестибуляр нейронит билан оғриган

беморларда мувозанат функциясини ўрганишган [12,14].

Биз адабиётда асосан ампуляр ва отолитик рецепторларнинг зарарланишини

тавсифловчи объектив кўрсаткичларни ҳисобга олган ҳолда вестибуляр дисфункциянинг

сенсор ва соматик кўринишларини таққослаш бўйича маълумотларни топмадик.

Тадқиқотнинг

мақсади-

вестибуляр

анализатор

реакциясининг

алоҳида

компонентларини (сенсор, вегетатив ва соматик) унинг турли даражадаги зарарланишида

ифодаланганлигини баҳолашдан иборат бўлди.

Материал ва усуллар

СамМИ клиникаси Оториноларингология кафедрасида бош айланиши ёки

мувозанатнинг бузилиши шикояти билан амбулатор ёки стационар шароитда даволанаётган

36 нафар бемор текширилди. Стандарт оториноларингологик клиник текширувдан

ташқари, беморларни текшириш схемасига кенг қамровли вестибулометрик текширув,

тонал бўсағали аудиометрия, ФКC киритилди, касаллик тарихини батафсил аниқлаш ва

сенсорли аналог шкаласидан фойдаланган ҳолда вестибуляр бузилишларни баҳолаш учун

диагностик суҳбат ўтказилди.

Бош айланиши камайганлигини қайд этган баъзи беморларда

танадаги тебраниш частоталарининг пастдан ўртагача ўзгариши кузатилди. Муаллифлар,

ушбу ҳолатни марказий асаб тизими томонидан компенсация механизмларининг намоён

бўлиши, деб ҳисоблашади. Аммо турғун ремиссия даври кузатилмаган ва аҳволида

субъектив яхшиланишни сезмаган беморларда частота-амплитуда спектрини таҳлил

қилишда бундай ўзгаришлар топилмади. Текширувлар ёрдамида периферик ва марказий

вестибуляр бузилишларнинг қиёсий ташхисотини ўтказиб, стабилограмманинг частота-

амплитуда спектри кўрсаткичларининг вестибуляр анализаторнинг периферик

зарарланишида паст частоталар соҳасига (0,1 дан 0,5 Гц гача) силжишини, анализаторнинг


background image


Yanvar, 2025-Yil

374

марказий бўлимлари зарарланишида юқори частотали осцилляциялар (0,3 дан 2,0 Гц гача)

устун бўлишини аниқлади [4].

ФКС МК ташхисотида кенг қўлланилишини таъкидлаш жоиз. Ушбу патологияли

беморларни текширишда M. Havia et al. БМ ҳаракат тезлиги кўрсаткичлари ва касалликнинг

давомийлиги ўртасида боғлиқликни аниқлашмади [13]. Аммо эшитиш қобилиятининг 40-

70 дБ гача пасайишида аудиологик ва стабилометрик кўрсаткичларни солиштирганда, БМ

ҳаракат тезлигининг нафақат кўрув депривацияси, балки очиқ кўзлар билан ўтказилган

синамада ҳам кескин ошиши аниқланган, мазкур ҳолат эшитиш қобилияти 25 дБ гача

йўқолган беморларда кузатилмаган.

МК билан оғриган беморларда мувозанат тизимининг функционал ҳолати

периферик кохлеовестибуляр синдром мавжуд бўлганда 84% ҳолатда, аралаш вестибуляр

синдром мавжуд бўлганда эса 100% ҳолатда постурал назоратнинг пасайиши билан

тавсифланганлигини таъкидлади [2].

Постурал назоратнинг нисбатан дам олиш ҳолатида ҳам, функционал юкламада ҳам

пасайиши кузатилди. Муаллифнинг таъкидлашича, ФКСни дегидратацион тестлар билан

биргаликда қўллаш лабиринт гидропслари ташхисотида аудиологик дегидратацион тестдан

кўра кўпроқ маълумот берувчи усулдир.

Натижалар .

Индукцияланган вестибуляр реакцияларнинг (ИВР) кечиш турига

қараб (марказий, аралаш ёки периферик) беморлар уч гуруҳга бўлинган. 1-гуруҳга ИВР

кечишининг периферик типи қайд этилган 30 нафар (22,1%): сурункали йирингли ўрта

отитнинг қўзғалиши билан 4 нафар (13,3%), ўткир отит билан 6 нафар (20%) ва Меньер

синдроми билан 20 нафар (66,6%) бемор киритилган. 22 нафар беморда (73,3%) кўнгил

айниши, қайт қилиш, терлаш, тахикардия ва қон босимининг ўзгариши каби вегетатив

белгилар қайд этилган. Барча беморларда кучли бош айланиши кузатилган ва 10 балли

сенсорли аналог шкаласи бўйича 5,7±0,8 баллни ташкил этган. Хос жиҳати шундаки, 24

нафар бемор (80%) бош айланишини тизимли деб таърифлаган. Барча беморлар ҳаракат

пайтида (юриш ва тана ҳолатининг ўзгариши) бош айланишининг кучайишини қайд

этишган. ФКСда мувозанат функцияси самарадорлигининг интеграл акси бўлган мувозанат

функциясининг кўрсаткичи (МФК) 20 нафар беморда (66,7%) норманинг ёш чегарасидан

27,7 ± 2,35% га пастроқ, қолган беморларда эса норманинг пастки чегарасида бўлган.

Шундай қилиб, МФКнинг пасайиши барча гуруҳ учун 18,5%ни ташкил этган. 2-гуруҳга

ИВР кечишининг аралаш типи қайд этилган 52 нафар (38,2%): ўткир экссудатив ўрта отит

билан 4 нафар (7,7%), сурункали йирингли ўрта отитнинг қўзғалиши билан 14 нафар


background image


Yanvar, 2025-Yil

375

(26,9%), авж олиб борувчи сурункали нейросенсор оғирқулоқлик билан 14 нафар (26,9%)

ва ўткир нейросенсор оғирқулоқлик билан 20 нафар (38,5%) бемор киритилган. Вегетатив

кўринишларни 20 нафар (38,5%) бемор қайд этишган. Ушбу гуруҳда бош айланишининг

ифодаланиши сенсорли аналог шкаласи бўйича 3,0 ± 0,67 баллни ташкил этган. Бош

айланишини 13 нафар (24,6%) бемор ифодаланган даражада деб, 46 нафар (86,4%) бемор

эса нотизимли деб таърифлашган. МФК 24 нафар (46,2%) беморда 29,0 ± 2,6% га пасайган;

барча гуруҳ учун эса мазкур кўрсаткич 13,4%ни ташкил этган. Шуниси эътиборга лойиқки,

ўткир нейросенсор оғирлик қайд этилган 20 нафар бемордан 14 нафарини (70%) ҳаракат

пайтида бош айланиши безовта қилган ва дам олиш пайтида бош айланиши кузатилмаган,

бироқ 12 нафар (60%) беморда МФКнинг пасайиши қайд этилган. 3-гуруҳга

зарарланишнинг марказий типи қайд этилган 54 нафар (39,7%): ўткир нейросенсор

оғирқулоқлик билан 24 нафар (44,4%) ва авж олиб борувчи сурункали нейросенсор

оғирқулоқлик билан 30 нафар (55,6%) бемор киритилган. Вегетатив бузилишларга 12

нафар (22,2%) бемор шикоят қилган. Бош айланишини барча беморлар нотизимли деб

таърифлашган; сенсорли аналог шкаласи бўйича унинг ифодаланганлиги 3,5 ± 0,79 баллни

ташкил этган. ФКС ўтказилганда 18 нафар беморда (33,3%) МФК 26,7 ± 2,8%га пасайган;

барча гуруҳ учун МФКнинг пасайиши 8,9%га тенг бўлган. Эътиборга лойиқ жиҳати шундан

иборатки, МФКнинг пасайиши ўткир нейросенсор оғирқулоқлик қайд этилган 24 нафар

бемордан фақатгина 6 нафарида (25%) аниқланган.

Хулоса.

Шундай қилиб, вестибуляр дисфункциянинг барча таркибий қисмлари

(сенсор, вегетатив ва соматик) ИВР кечишининг периферик тури қайд этилган беморларда

кучлироқ ифодаланган. ИВРнинг марказий тури периферик зарарланишга қараганда

вегетатив ва сенсор бузилишларнинг камроқ даражада ифодаланиши билан тавсифланган.

МФКнинг ёшга оид меъёрлардан оғиши ҳам камроқ даражада ифодаланган. Бироқ ушбу

гуруҳда кекса ёшдаги шахслар кўпроқ бўлганлигини ҳисобга олиш лозим, ёш ўтгани сайин

эса мазкур кўрсаткичнинг қиймати пасаяди. Вестибуляр анализатор зарарланишининг

аралаш турида вестибуляр дисфункциянинг камроқ даражада ифодаланган сенсор

кўринишлари кузатилган, вегетатив ва соматик кўринишлари (мувозанат функциясининг

бузилиши) эса ИВРнинг периферик турига қараганда камроқ даражада, марказий

зарарланишига қараганда эса кўпроқ даражада ифодаланган. Ўткир нейросенсор

оғирқулоқлик ва ИВРнинг аралаш тури қайд этилган беморларда МФКнинг ҳаттоки енгил

бош айланишида ҳам пасайганлигини, ИВРнинг марказий турида ушбу нозологияли ва бош


background image


Yanvar, 2025-Yil

376

айланишига шикоят билдирган беморларда МФКдаги ўзгаришлар камроқ даражада

ифодаланганлигини таъкидлаш жоиз.

REFERENCES

1.

Алексеева Н.С.

Современные представления о патофизиологических механизмах

головокружения // Матер. симпозиума “Головокружение: современные подходы к

решению проблемы” 8го съезда неврологов России.М., 2001. С. 2–5.

2.

Валиева С. Ш. и др. Изучение вестибулярной функции при болезни Меньера

//Вопросы науки и образования. – 2021. – №. 14 (139). – С. 62-69.

3.

Валиева С. Ш. и др. Диагностическая тактика исследования полости носа у детей с

врожденной расщелиной неба //European science. – 2021. – №. 3 (59). – С. 49-52.

4.

Валиева С. Ш. и др. Диагностическая тактика исследования полости носа у детей с

врожденной расщелиной неба //European science. – 2021. – №. 3 (59). – С. 49-52.

1.

5.

Горбушева И.А.

Влияние внутрилабиринтной гипертензии на функциональное

состояние системы равновесия:автореф. дис. канд. мед. наук. М., 2005. С. 1–24.

5.

Гофман В.Р., Корюкин В.Е., Решетников В.Н,Усачев В.Н.

Асимметрия и

компенсация вестибуляторной функции при поражении ушного лабиринта.

СПб.:Оргтехиздат, 1994.С. 1–99.

6.

Кононова Н.А.

Функциональная компьютерная стабилометрия в дифференциальной

диагностике периферических и центральных вестибулярных расстройств: автореф.

дис. …канд. мед. наук. М., 2006. С. 1–24.

7.

Нормирова, Н. Н., Насретдинова, М. Т., Шадиев, А. Э., & Нормурадов, Н. А. (2023).

БОШ

АЙЛАНИШИ

БИЛАН

ОҒРИГАН

БЕМОРЛАРДА

ПОЗИЦИОН

ПАРОКСИЗМАЛ НИСТАГМНИ ЎРГАНИШ. ЖУРНАЛ СТОМАТОЛОГИИ И

КРАНИОФАЦИАЛЬНЫХ ИССЛЕДОВАНИЙ, 4(3).

8.

Насретдинова, М. Т., Нормирова, Н. Н., Шадиев, А. Э., & Нормурадов, Н. А. (2023).

КОХЛЕОВЕСТИБУЛЯР

КАСАЛЛИКЛАРИ

БЎЛГАН

БЕМОРЛАРДА

ВЕСТИБУЛЯР ФУНКЦИЯНИ УРГАНИШ. ЖУРНАЛ СТОМАТОЛОГИИ И

КРАНИОФАЦИАЛЬНЫХ ИССЛЕДОВАНИЙ, 4(3).

9.

Насретдинова, М. Т., & Нормурадов, Н. А. (2023). Функциональное состояние

вестибулярного анализатора по данным вращательной пробы при центральном

поражении. Science and Education, 4(8), 65-71.


background image


Yanvar, 2025-Yil

377

10.

Насретдинова, М. Т., & Нормурадов, Н. А. (2023). Применение консервативной

терапии у больных с болезнью Меньера. Science and Education, 4(8), 57-64.

11.

Насретдинова, М. Т., & Нормурадов, Н. А. (2023). Оценка диагностических

вестибулярных тестов у пациентов с кохлеовестибулярными нарушениями. Science

and Education, 4(8), 72-78.

12.

Слонова, А. И. (2022). Практики осознанности в развитии творческого потенциала

детей: возможности использования в работе практического психолога. Психология.

Журнал Высшей школы экономики, 19(3), 642-656.

13.

Sayfullayeva Asila Abdulla qizi, R. K. A. qizi ,. (2024). Age-Related Characteristics of

Vestibular Neurons. International Journal of Integrative and Modern Medicine, 2(4), 53–

56. Retrieved from https://medicaljournals.eu/index.php/IJIMM/article/view/239

14.

Rasulova, K. (2023). TREATMENT AND PREVENTION OF FUNGAL RHINITIS AND

ALLERGIC RHINITIS. Science and innovation, 2(D10), 150-154.

15.

Xatamov, J. A., Xayitov, A. A., Boltayev, A. E., & Davronov, U. F. (2023). Comprehensive

diagnosis and treatment of chronic purulent otitis media with complications. World

Bulletin of Public Health, 28, 73-75.

16.

Насретдинова, М. Т., Набиев, О. Р., Хайитов, А. А., & Шадиев, А. Э.

Диагностическое значение нистагма при болезни меньера. междисциплинарный

подход по заболеваниям органов головы и шеи, 270.

17.

Taxsinovna, N. M., Musinovna, R. K., Farmonqulovich, D. U., & Rahmonovichn, K. I.

(2024).

VESTIBULAR

VASCULAR

REACTIONS

IN

ASSESSMENT

OF

VESTIBULAR DYSFUNCTION IN PATIENTS WITH CRANIOCEREBRAL

TRAUMA. INNOVATIVE ACHIEVEMENTS IN SCIENCE 2024, 3(29), 104-111.

18.

Taxsinovna, N. M., Musinovna, R. K., Abruyevich, K. J., Maftuna, M., & Ibragimovna, R.

E. T. (2024). DIAGNOSTIC INFORMATIVITY OF THE DRUGS USED TO REVEAL

1NTRALABYRINTHINE

HYDROPS

ACCORDING

TO

THE

DATA

OF

AUDIOLOGIC AND BIOCHEMICAL STUDIES. INNOVATIVE ACHIEVEMENTS IN

SCIENCE 2024, 3(29), 112-117.

19.

Raupova, K., Nasretdinova, M. T., Normuradov, N. A., & Rakhimov, J. H. (2024).

TEMPORAL CHARACTERISTICS OF THE ACOUSTIC REFLEXES OF THE INTRA-

AURAL MUSCLES IN" NOISE" WORKERS WITH NORMAL HEARING AS WELL

AS WITH INITIAL AND PRONOUNCED HEARING IMPAIRMENT. Ethiopian

International Journal of Multidisciplinary Research, 11(04), 447-450.

References

Алексеева Н.С. Современные представления о патофизиологических механизмах головокружения // Матер. симпозиума “Головокружение: современные подходы к решению проблемы” 8го съезда неврологов России.М., 2001. С. 2–5.

Валиева С. Ш. и др. Изучение вестибулярной функции при болезни Меньера //Вопросы науки и образования. – 2021. – №. 14 (139). – С. 62-69.

Валиева С. Ш. и др. Диагностическая тактика исследования полости носа у детей с врожденной расщелиной неба //European science. – 2021. – №. 3 (59). – С. 49-52.

Валиева С. Ш. и др. Диагностическая тактика исследования полости носа у детей с врожденной расщелиной неба //European science. – 2021. – №. 3 (59). – С. 49-52.

5.Горбушева И.А. Влияние внутрилабиринтной гипертензии на функциональное состояние системы равновесия:автореф. дис. канд. мед. наук. М., 2005. С. 1–24.

Гофман В.Р., Корюкин В.Е., Решетников В.Н,Усачев В.Н. Асимметрия и компенсация вестибуляторной функции при поражении ушного лабиринта. СПб.:Оргтехиздат, 1994.С. 1–99.

Кононова Н.А. Функциональная компьютерная стабилометрия в дифференциальной диагностике периферических и центральных вестибулярных расстройств: автореф. дис. …канд. мед. наук. М., 2006. С. 1–24.

Нормирова, Н. Н., Насретдинова, М. Т., Шадиев, А. Э., & Нормурадов, Н. А. (2023). БОШ АЙЛАНИШИ БИЛАН ОҒРИГАН БЕМОРЛАРДА ПОЗИЦИОН ПАРОКСИЗМАЛ НИСТАГМНИ ЎРГАНИШ. ЖУРНАЛ СТОМАТОЛОГИИ И КРАНИОФАЦИАЛЬНЫХ ИССЛЕДОВАНИЙ, 4(3).

Насретдинова, М. Т., Нормирова, Н. Н., Шадиев, А. Э., & Нормурадов, Н. А. (2023). КОХЛЕОВЕСТИБУЛЯР КАСАЛЛИКЛАРИ БЎЛГАН БЕМОРЛАРДА ВЕСТИБУЛЯР ФУНКЦИЯНИ УРГАНИШ. ЖУРНАЛ СТОМАТОЛОГИИ И КРАНИОФАЦИАЛЬНЫХ ИССЛЕДОВАНИЙ, 4(3).

Насретдинова, М. Т., & Нормурадов, Н. А. (2023). Функциональное состояние вестибулярного анализатора по данным вращательной пробы при центральном поражении. Science and Education, 4(8), 65-71.

Насретдинова, М. Т., & Нормурадов, Н. А. (2023). Применение консервативной терапии у больных с болезнью Меньера. Science and Education, 4(8), 57-64.

Насретдинова, М. Т., & Нормурадов, Н. А. (2023). Оценка диагностических вестибулярных тестов у пациентов с кохлеовестибулярными нарушениями. Science and Education, 4(8), 72-78.

Слонова, А. И. (2022). Практики осознанности в развитии творческого потенциала детей: возможности использования в работе практического психолога. Психология. Журнал Высшей школы экономики, 19(3), 642-656.

Sayfullayeva Asila Abdulla qizi, R. K. A. qizi ,. (2024). Age-Related Characteristics of Vestibular Neurons. International Journal of Integrative and Modern Medicine, 2(4), 53–56. Retrieved from https://medicaljournals.eu/index.php/IJIMM/article/view/239

Rasulova, K. (2023). TREATMENT AND PREVENTION OF FUNGAL RHINITIS AND ALLERGIC RHINITIS. Science and innovation, 2(D10), 150-154.

Xatamov, J. A., Xayitov, A. A., Boltayev, A. E., & Davronov, U. F. (2023). Comprehensive diagnosis and treatment of chronic purulent otitis media with complications. World Bulletin of Public Health, 28, 73-75.

Насретдинова, М. Т., Набиев, О. Р., Хайитов, А. А., & Шадиев, А. Э. Диагностическое значение нистагма при болезни меньера. междисциплинарный подход по заболеваниям органов головы и шеи, 270.

Taxsinovna, N. M., Musinovna, R. K., Farmonqulovich, D. U., & Rahmonovichn, K. I. (2024). VESTIBULAR VASCULAR REACTIONS IN ASSESSMENT OF VESTIBULAR DYSFUNCTION IN PATIENTS WITH CRANIOCEREBRAL TRAUMA. INNOVATIVE ACHIEVEMENTS IN SCIENCE 2024, 3(29), 104-111.

Taxsinovna, N. M., Musinovna, R. K., Abruyevich, K. J., Maftuna, M., & Ibragimovna, R. E. T. (2024). DIAGNOSTIC INFORMATIVITY OF THE DRUGS USED TO REVEAL 1NTRALABYRINTHINE HYDROPS ACCORDING TO THE DATA OF AUDIOLOGIC AND BIOCHEMICAL STUDIES. INNOVATIVE ACHIEVEMENTS IN SCIENCE 2024, 3(29), 112-117.

Raupova, K., Nasretdinova, M. T., Normuradov, N. A., & Rakhimov, J. H. (2024). TEMPORAL CHARACTERISTICS OF THE ACOUSTIC REFLEXES OF THE INTRA-AURAL MUSCLES IN" NOISE" WORKERS WITH NORMAL HEARING AS WELL AS WITH INITIAL AND PRONOUNCED HEARING IMPAIRMENT. Ethiopian International Journal of Multidisciplinary Research, 11(04), 447-450.