Все статьи

237-240 167 0

“Юлдузли тунлар” нинг сўнгги нашри ҳақида

Малика Эргашева
Ушбу мақолада Ўзбекистон халқ ёзувчиси Пиримқул
Қодировнинг “Юлдузли тунлар” романининг сўнгги нашри, роман воқеалари учун асос бўлган тарихий воқеалар ҳақида маълумот берилган.
100-102 85 0

“ХХ аср ғарб модерн драмаси” рисоласи ҳақида

Махкам Махмудов
Филология фанлари доктори, профессор Муҳаммаджон Холбеков Уйғониш даври ва янги давр Ғарб халқлари адабиѐтни чуқур тадқиқ этган истеъдодли олимларимиздан биридир. У ―Марло ва Шекспир‖, ―ХХ аср модерн адабиѐти манзаралари‖, ―Структурал адабиѐтшунослик‖ асарларида Ғарбдаги адабий жараѐнларни Данте, К. Марло,В.Шекспир, Г.Э.Лессинг, Вольтер, Ш.Монтескьѐ,Байрон, Эдгар По, Оскар Уайльд, ―Кўллар мактаби‖ романтиклари ижодини кенг ва чуқур тадқиқ этади.М.Холбеков ―ХХ аср модерн адабиѐти манзаралари‖ китобида жаҳон адабиѐтида модерн ва модернизм тушунчаси, Ғарб насрида модернизм, Марсель Пруст, Жеймс Жойс, Уильям Фолькнер, Франц Кафка, Габриэл Маркес, Луис Борхес ва бошқаларнинг ижодига хос муҳим ҳусусиятларни
ѐритади.
131-132 287 0

“Тилшунослик назарияси” ўқув қўлланмаси хусусида

Улугов Носиржон
Авваллари олий ўқув юртларининг филология ва тилларни ўқитиш таълим йўналиши мутахассислик фанлари блокида 1-курсда “Тилшуносликка кириш”, 4-курсда “Умумий тилшунослик” фанлари ўқитилган. Сўнгги йилларда бу икки фан бирлаштирилиб, адабиётшунослик фанлари блокига, яъни “Адабиётшунослик назарияси” фанига мутаносиблашган ҳолда, “Тилшунослик назарияси” номи билан ўқитила бошланди.
1-24 52 0

“Повесть О Хон Гил Доне” обрацез корейской средневековой повести (особенности жанров, типология и эпические мотивы)

Умида Сайдазимова

Объект исследования: жанр повести «сосоль» (rts) отражающий общие типологические особенности корейской средневековой прозы.
Цель работы: исследовать специфику и вопросы развития жанров корейской прозы средних веков, проанализировать на примере произведения «Повесть о Хон Гиль Доне» основные мотивы, идейно-эстетические позиции и некоторые художественные особенности, свойственные корейской повести изучаемого периода.
Методы исследования: историко-сопоставительный и сопоставительнотипологический методы.
Полученные результаты и их новизна. В диссертации впервые исследован жанр повести, входящий в группу «сосоль» (4:=) и считающийся образцом корейской средневековой прозы. В работе представлены основные особенности характерные для жанра повести, на примере повести «Повесть о Хон Гил Доне» изучена сюжетная линия и композиционная структура средневековой корейской повести. Даны рекомендации этапам развития корейской литературы, тенденциям исторической периодизации. На примере повести «Повесть о Хон Гиль Доне» выявлении фольклорные и эпические мотивы, имеющие место средневековой корейской повести.
Практическая значимость: результаты исследования могут быть использованы в качестве дополнительного источника при обучении студентов по направлению образования «Филология и обучение языкам (корейский язык и литература)» и специальностям магистратуры «Литературоведение» (корейская литература) «Литература основного изучаемого языка» (Корея), «Теоретические вопросы исследования». Материалы диссертации могут дать новые направления для исследования соискателей и магистрантов, занимающихся вопросами корейской литературы. Диссертацию можно применять при создании учебников и пособий. Материалы и выводы по работе будут полезны в качестве учебного материала при преподавании спецкурсов по истории корейской литературы и литературе Востока средних веков.
Степень внедрения и экономическая эффективность: результаты исследования апробированы автором в процессе чтения лекций по курсам «История корейской литературы» и «Корейская проза средних веков».
По вышеупомянутой теме были сделаны доклады на республиканских и международных (Ташкент, Алматы) научных конференциях, посвященных вопросам корееведеиия.
Область применения: литературоведение, корейское литературоведение, литература стран Азии и Африки.

78-81 90

“Байрам” концептига оид инглиз ва ўзбек паремиологик бирликлари

Фирдавс Аслонов

Мазкур мақола “байрам” концептини ифодаловчи инглиз ва ўзбек паремиологик бирликларнинг тадқиқига бағишланган. Муаллиф томонидан бир қатор мисоллар келтирилиб, улардаги тарихий, этник-маданий ва миллий хусусиятлар ёритиб берилган

313-314 39 0

“Think pair share” technique improving speaking skill in teaching ESP learners

Халима Джуманазарова

     Speaking is an essential part of second language learning and teaching. Despite its importance, for many years, teaching speaking has been undervalued and English language teachers have continued to teach speaking just as a repetition of drills or memorization of dialogues.

36-39 102 0

“Shахs” lisоniy zаrrаsining tаsdiq-inkоr gаplаr sеmаntik-funktsiоnаl tоmоnidа vоqеlаnishi

У Йигиталиев, Ш Умиджонов
O‘zbеk tilshunоsligidа tаsdiq vа inkоr mа’nоli gаplаr, ulаrni ifоdаlоvchi shаkliy-grаmmаtik vоsitаlаr tizimi, tаsdiq vа inkоr gаplаrning sеmаntik qаmrоvi bilаn bоg‘liq tоmоnlаri umumnаzаriy plаndа mоnоgrаfik yo‘sindа аtrоflichа o‘rgаnilgаn [2:152]. Birоq mаzkur hоdisа ilmiy-stilistik nuqtаyi nаzаrdаn, shuningdеk, bundаy gаplаr sеmаntikаsidа “shахs” lisоniy zаrrаsining ifоdаlаnish ko‘lаmlаri esа hаli tаdqiq etilmаgаn.
86-89 98 0

“Shohnomayi andalib” qo‘lyozmasining tavsifi

Мухлиса Махаматхонова
Mazkur maqolada Qo'qon adabiy muhiti vakil laridan biri Andalibning “Shohnomayi Andalib” qo ‘lyozma nusxasining tavsifi bayon qilinadi. QoMyozmaning tashqi va ichki xususiyatlari о ‘rganilib, uning umumiy tuzilishi yoritiladi. Hamda, qo ‘lyozmada kelgan ayrim baytlarning qisqacha mazmuni bayon qilinadi.
264-266 3191 0

“Saddi iskandariy” dostonidagi hikoyatlarda tashbeh san’ati

Шодия Отаназарова
“Tashbeh – Sharq adabiyotida keng tarqalgan san’atlardan biri bo‘lib, ”o‘xshatish” ma’nosini ifodalaydi. Bu ikki narsa yoki tushunchani ular o‘rtasidagi haqiqiy (real) yoki majoziy munosabatlarga ko‘ra o‘xshatish san’atidir. Tashbih
san’ati tasvirlanayotgan shaxs, buyum yoki tushunchani o‘quvchi ko‘z o‘ngida aniqroq, jozibaliroq gavdalantirishga xizmat qilib, asar timsollari ma’naviy qiyofasini yorqinroq ochish, binobarin, shoir g‘oyasini o‘quvchi ongiga to‘laroq yetkazishga
imkon beradi
200-201 48 0

“qilchinoq-humoyuni” fermer xo‘jaligi yerlarini geoaxborot tizimlari asosida ekologik-meliorativ holatini baholash

Зухро Салиева

Ushbu maqolada tuproq unumdorligi va uning ekologik-meliorativ holatini yangi zamonaviy usullar orqali aniqlash va baholash, xususan, geoaxborot tizimlari asosida aniqlash samarali usul ekanligi haqida fikrlar olib boriladi. Obyekt "Qilchinoq-Humoyuni" fermer xo'jaligi.

200-203 109 0

“O‘zbek tilim – O‘zbekligim”

Мадина Кабилова

1989-yil 21-oktabr… Qalblarni to‘lqinlantirgan mustaqillikning ilk nasimlarini olib kelgan qutlug‘ kun. Ona tilimiz sha’ni va qadr-qimmatini yuksaklarga ko‘tarishga tashlangan mardona qadam.

84-87 127 0

“Oномастик метафора” термини хусусида

Зохида Мукимова
Метафора “Тафаккурнинг зарурий қуроли, илмий фикрнинг шакли”, “Ақлнинг қўлини узун қилувчи восита”, “Дунёни билишнинг энг қудратли қуролларидан бири” ҳамда оламни англашнинг калити бўлиб, у инсон тафаккурининг хусусиятларини ўзида акс эттиради. Метафорага Арасту давридан бошлаб катта эътибор қаратилган. Олим метафорани бир объектнинг хусусиятларини бошқа объектнинг хусусиятларига ўтказиш жараёнига
асосланган тил ускунаси [2;686] деб таърифлайди.
42-44 225 0

“O`n uchinchi eshik” she‟rida beruniy obrazi talqini

М Пирназарова
Omon Matjon ijodi davomida buyuk qomusiy olimlarimiz va shoirlarimiz Al-Beruniy, Al-Xorazmiy, Al-Ma‘mun, Ahmad Yassaviy, Pahlavon Mahmudlarning obrazi yaratilganini ko‗rishimiz mumkin. Shoirning Beruniy haqidagi asarlari ham shoirning yuksak darajadagi asarlari qatoriga kiradi. Abu Rayxon Beruniy keyingi avlodlarga boy ilmiy va adabiy meros qoldirgan. Uni nafaqat sharq xalqlari, balki g`arb jamoatchiligi ham tan olgan. Shu boisdan buyuk olim haqida ilmiy asarlar bilan birga badiiy asarlar ham yaratilgan. Shu jihatdan olib qaraydigan bo`lsak, shoir iste‘dodli realist ijodkor sifatida o`z ideallarini ifoda etish maqsadida tarixda yashab o`tgan, xalqimiz uchun qadrli bo`lgan va butun dunyo tan olgan buyuk alloma shaxslarning obraziga murojaat qilgan. Aniq tarixiy dalillarni va tarixiy shaxslar haqidagi afsona va rivoyatlarni o`rgangan, asarlariga singdirib yuborgan. Ijodkor asarlarini kuzatar ekanmiz, buyuk va oddiy insonlarning qalb go`zalliklarini, zamon, umr, xalq, odamlar taqdiri va kelajagi bilan bog`liqligi, vatan oldidagi burchi kabi mavzular shoir ijodining asosiy mazmuni ekanligiga amin bo`ldik.
261-263 82 0

“Jaholat” romani qahramonlarining ijtimoiy hayotdagi o‘rni

Мухлиса Хидирова

Truman Kapotening “Jaholat” romani o‘z davrining shov shuvli asarlaridan sanalib, undagi voqealar ayni ijtimoiy hayotning inikosi sanaladi. Asardagi voqealar va qahramonlar shunchalik kitobxon o‘rtasida bahsmunozaraga sabab bo‘lishi, muvaffaqiyatga erishishi ortida yozuvchining cheksiz mehnati, izlanishlari yotibdi, desak adashmaymiz. Qolaversa, ushbu asar uchun Truman Kapote ko‘p narsasini fido qilishiga to‘g‘rikeldi, sog‘ligi, ijtimoiy holati, mashhurlik. Roman 1965-yilda kitob holida “Jaholat” sarlavhasi ostida chop etilgunga qadar, yozuvchi tinimsiz faktlar, qaydnomalar, real qahramonlar bilan suhbat jarayonlari o‘tkazdi.

138-151 275 0

“Farhod va Shirin” dostonlarida janrlar takomili

Шахзодбек Рузметов
Mumtoz adabiyotimizda poetika ilmi alohida ahamiyatga ega bo'lib, tahlil va talqinning asosiy obyekti sifatida salmoqli o'rin egallaydi. Ushbu maqolada turkiy adabiyotda mavjud ikki yirik asar - Alisher Navoiy va Lamii Chalabiylarning "Farhod va Shirin" dostonlari qiyoslanilgan. Farhod obrazining genezisi, navoiyshunoslikda amalga oshirilgan tadqiqot-lar borasida olimlarning fikrlari o'rganilib, tahlil qilingan. Shakl jihatidan Navoiy masnaviysidan farq qiluvchi Usmonli turk shoiri Lamii Chalabiy-ning "Farhod va Shirin” dostonidagi lirik janrlar xususida so'z yuritilib, vazn va shakl nuqtayi nazaridan farqli o'rinlar tahlilga tortilgan. Qiyoslar natijasida dostonlarning kompozitsiyasiga xos xususiyatlar, qahramonlar tasviri, voqealar ifodasida she’r navlarining o'ziga xosligi masalalari ochib berilgan. Har ikki ijodkorning mavzuga yondashishdagi o'xshash va farqli tomonlari aniqlanilgan. Badiiy mahorat masalasi, asar arxitektonikasi hamda hajm nuqtayi nazaridan ijodkorlar ijodi qiyosiy o'rganilib, ilmiy xu-losalar chiqarilgan.
136-137 300 0

“Badoyi al- lug‘at” asarining o‘ziga xos xususiyatlari

Азизжон Эльмуродов
Ushbu maqolada “Badoyi al-lug‘at” asarining tuzilishi va hozirgi
zamon lug‘atchiligining rivojlanishi hamda ushbu asarning ahamiyati haqida so‘z yuritilgan bo‘lib, so‘zlarning kelib chiqish tarixi va qadimda qo‘llanish darajasi yoritib berilgan. Maqolada asar yuzasidan izohlar keltirilib o‘tilgan
111-113 68 0

“Áyyemgi Qaraqalpaqlar” romaníníń ideya-tematikalíq ózgesheligi

Азада Кайпбергенова
Ǵárezsizlik dáwiri qaraqalpaq prozası burın qol urılmaǵan temalarǵa, ideyalarǵa qálem terbetiwde, el tariyxında úlken ornı bar real shaxslardıń kórkem obrazın jaratıwda, qaharman xarakterin jasaw jolında burınǵı qatıp qalǵan kestelerden, stereotiplerden qutılıwda, jańasha janrlıq, stillik shoqqılardı iyelewde belgili tabıslarǵa eristi. Usınday jańa ideya-tematika hám janrlıq, stillik izlenisler menen sátli qálem terbetken jazıwshılardıń biri A.Ábdiev boldı.
20-22 210 0

“ Shaxs” kоnsеptining vеrbаllаshuvi

Умиджон Йигиталиев
Jahon kognitiv lingvistikasi tajribasidan ma’lumki, konseptning assotsiativ tarzda verballashuv jarayoni, uning tabiati, harakatga keltiruvchi mexanizmlari turli tillarda o‘ziga xos tarzda namoyon bo‘ladi.
175-180 76 0

Әлемниң тиллик көринисин жаратыўдың теориялық тийкарлары

С Кудайбергенова

Тилдин мэнисин тилден сыртта, тилдин ментал тэбиятын уйренбестен турып анык шегаралау мумкин емес. Тил инсанга таныс болмаган мазмун-мэнис емес, бэлким инсанныц кэбилети ретинде байланыс куралы хэм элемнин базасы, сэулелениуи болып тусиндириледи. Тил инсанныц санасы, ойлауы, руухый эмелий искерлиги менен тыгыз байланыслы. Тил жэрдеминде дуньялык хэм диний билимлср, руухый агартыушылык мэдений-социаллык кэдириятлар, олардыц нормалары инсан тэрспинсн тольны менен хэм айырымлары езлсстириледи, топланады, инсанныц ойлау формалары олар жэрдеминде рауажланады хэм элемди руухый тэрептен езлестиреди.

61-62 63 0

Ҳозирги немис тилида иловали элементларнинг структур ўзига хосликлари

Л Каримова, М Бегматов
Ушбу мақола ҳозирги замон немис тилида иловали
элементларнинг структур ўзига хосликларини баён қилишга бағишланган. Немис тилида синтактик алоқаларнинг турли хил бўлиши,иловали элементларнинг структура жиҳатдан ҳар хил шаклланишини ёритиб берган.
197-200 168 0

Қўшма сўзнинг лингвистик модулини яратиш

Гули Тоирова

Мақолада сўз ясалиши ва унинг тарихи билан боғлиқ маълумотлар таҳлил этилган. Ушбу мақолада лингвистик дастурларнинг мустақил таркибий қисмларидан бир лингвистик модул ва алгоритм ҳамда унинг турлари таҳлил қилинган. Лексик-грамматик кодни шакллантириш мақсадида қўшма сўз ясалиши қоидалар бўйича алгоритм зарурияти илмий асосланган. Ўзбек тили миллий корпусининг лингвистик базасини тузишда қўшма сўзнинг лингвистик модулларининг аҳамияти ёритилган.

114-115 33 0

Қорақалпоқ тилшунослигида колоратив фраземаларнинг ўрганилиши

Айнура Есанова

Мустақиллик йилларида мамлакатимизда тилнинг фразеологик тизимини ўрганишда олимлар турли аспектлардаги тадқиқот масалаларига эътибор қаратмоқда. Қорақалпоқ тилшунослигидаги фразеологизмлар ҳам кўп жиҳатларига кўра ўрганилди. Лекин уларнинг ичида алоҳида мавзуий гуруҳни ташкил қиладиган колоратив фраземалар алоҳида тадқиқот объекти бўлган эмас.

10-11 110 0

Қорақалпоғистондаги туркий халқлар тилидаги ўзига хосликлар

Мухаббат Худаярова, Пулат Уразбаев, Азиза Сапарова
Ҳар қандай тилда ўша тилда алоқа қилувчи тил эгаларининг– халқ, миллат ва этник бирликларнинг асрлар оша ўз бошидан кечирган ижтимоий ҳаёти, турмуш тарзи, ҳаётий тажрибалари акс этади. Шу сабабли ҳам тилни халқ ҳаёти, тарихий тараққиёти босқичларининг ягона гувоҳи, унинг ҳаётий тажрибаларини тўплаб аждодлардан авлодларга етказувчи, миллий ўзига хослигини тутиб турувчи, этник жипслигининг рамзи сифатида тан оладилар.
169-170 136 0

Қиёсий адабиётшунослик:Юртимизда жаҳон адабиёти таълими мазмунига бир назар

Холбеков Мухаммадджон, Вали Эшкобил
Ўзбекистон Давлат жаҳон тиллари университети “Жаҳон адабиёти” кафедраси мудири, профессор Гулноз Холлиеванинг жорий йилда “Академнашр” нашриёти томонидан чоп этилган “Қиёсий адабиётшунослик” ўқув қўлланмаси, афсуски, юртимиз олий таълим тизимида долзарб бўлган адабиёт назарияси, чет эл адабиёти тарихи каби олий таълим тизимимизда муайян даражада ўрганилаётган соҳаларнинг унутилаёзган ўта муҳим аспектига бағишланган.
402-406 96 0

Қарақалпақ, өзбек ҳәм инглис халық қосық ҳәм нақыл-мақалларында фитоморфлық образ ҳәм көркем рәмзий символлар семантикасы

Рустем Сапарниязов

Түркий халықлар фольклорын салыстырмалы типологиялық изертлеў миллетлердиӊ үрп әдетлерин, миллий салт-дәстүрлериниӊ пайда болыўын ҳәм миллий тийкарларын үйрениўде баслы ўазыйпалардан бири болып есапланады. Халық фольклорын изертлеў бойынша ерисилген табыслар өзбек ҳам қарақалпақ халықларында той-мәресимлер ҳәм оларда қолланылатуғын салт-дәстүрлерди анықлаўда жәрдем береди. Усы орында түркий халықларыныӊ көпшилигинде, әсиресе, өзбек, қарақалпақ, т.б. халықларда келин түсириў мәресимлерин өткериў, усы мәресимде қолланылатуғын салт-дәстүрлер, исенимлерди салыстырмалы изертлеўде күтилген нәтийжеге ерисиўде үлкен әҳмийетке ийе. Мәселен, өзбек, қарақалпақ халықларының фольклорында келин түсириў тойы болады. Усы тойда келин уйине келгенде бетин ашыў дәстүри бар. Сол ўақытта «Беташар» қосықлары айтылады. «Беташар» қосығы айтылған ўақытта келинниң үстине ақ орамал жаўылып, түскен үйиниң ағайын, туўған-туўысқанларына, ата-енесине, қоңсы-қобасына ийилип сәлем бериўи керек болады. Сол ўақытта жасы үлкен апалардан биреўи келинниң орамалының ушына анар, алма, тут ҳәм т.б. ағашлардың шыбығын байлап, бир кишкене баланың қолына услатып турады. Мине, бул дәстүр келин мийўели ағаштай өнип-өссин деген түсиник пенен әмелге асырылады.