ILM-FAN VA INNOVATSIYA
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/si
130
ОЛМА ПАЙВАНДТАГЛАР ФОТОСИНТЕЗНИНГ СОФ МАҲСУЛДОРЛИГИНИ
БАҲОЛАШ
Ботиров Алишер Эркинович
Академик М.Мирзаев номидаги боғдорчилик,
узумчилик ва виночилик илмий-тадқиқот институти докторанти (DSc)
https://doi.org/10.5281/zenodo.14533600
Аннотация.
Ушбу мақолада фотосинтезнинг соф маҳсулдорлигини тадқиқ қилиш
мақсадида амалга оширилган тажриба натижалари чуқур илмий таҳлил қилинган
ҳолда келтирилган.
Калит сўз.
пайвандтаг, кўчат, фотосинтетик хусусиятлар, онтогенез, пакана ва
супер пакана пайвандтаг.
Кириш
Ўсимликдаги барча ҳаётий жараёнлар баргларнинг фотосинтетик фаоллигига
боғлиқдир. Қуруқ моддаларнинг тўпланиш жадаллиги ва фотосинтезнинг соф
маҳсулдорлиги ҳам барг аппарати, ҳам илдиз тизими ишининг самарадорлигини
ифодалайди. Фотосинтезнинг соф маҳсулдорлиги (ФСМ) деб вақт бирлигида барг
юзаси бирлигида биомассанинг тўпланишига айтилади. Қоидага кўра, у бир кунда 1м
2
даги қуруқ вазнининг грамм қиймати билан ифодаланади [1-3].
Олмада ФСМ қўлланилган нав ёки пайвандтагга кўра фарқланади [4, 7, 9]. Шу
билан бирга, айрим олимлар пайвандтаглар ФСМ ва новдаларнинг ўсишига таъсир
кўрсатмайди деган фикрни ҳам илгари суришади [10].
Парадизка Будаговского пайвандтагидаги бир йиллик кўчатлар Антоновка
обыкновенная уруғлик пайвандтагидаги ушбу навларга нисбатан ФСМнинг юқорилиги
билан ажралиб турганлиги қайд этилган [8].
Бизнинг тадқиқотларимизда ФСМ ўртача ўсув дари учун ҳамда ўртача тадқиқот
йиллари учун ҳисобланилди. Ҳисобларда Кидд, Вест ва Бриггс формулаларидан
фойдаланилди [6].
Материаллар ва усуллар
Тажрибалар 2021-2022 йиллар Япониянинг Хиросаки университетининг тажриба
майдонларида ва 2023-2024 йиллар Академик Маҳмуд Мирзаев номидаги боғдорчилик,
узумчилик ва виночилик илмий-тадқиқот институтининг Бандихон тажриба
хўжалигида қуйидаги вариантларда амалга оширилди:
Барг сатҳи юзаси профессор В.А. Потапов (1976) тавсия этган услуб бўйича,
палетка ва курвиметр ёрдамида аниқланди.
Фотосинтезнинг соф маҳсулдорлигини ҳисоблаш учун Кидд, Вест ва Бриггснинг
(Гродзинский, 1973) тавсия этган формуласидан фойдаланилди:
Бу ерда:
m1 – ҳисоб даври бошидаги (майнинг учинчи ўн кунлиги) битта
ўсимликнинг қуруқ вазни, г;
m
2
- ҳисоб даври охиридаги (августнинг учинчи ўн кунлиги) битта ўсимликнинг
қуруқ вазни, г;
S1 – ҳисоб даври бошидаги (майнинг учинчи ўн кунлиги) битта ўсимликнинг барг
юзаси, см;
ILM-FAN VA INNOVATSIYA
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/si
131
S2 - ҳисоб даври охиридаги (августнинг учинчи ўн кунлиги) битта ўсимликнинг
барг юзаси, см;
t – ҳисоб даври давомийлиги, кун.
Ҳар бир вариант учун қайтариқлардан 4 тадан ўсимлик олинди.
Тадқиқот натижалари ва муҳокамаси
Олинган маълумотлар шуни кўрсатадики, ФСМ пайвандтаглар бўйича ҳам,
кўчатзор далалари бўйича ҳам фарқланди.
Кўчатзорнинг 1-даласида ФСМ пайвандтагнинг ўсиш кучи ортган сари ортди.
Мустасно ҳолат ММ-104 пайвандтагида кузатилди, унда ушбу кўрсаткич ММ-102
пайвандтагидан пастдир (мос ҳолда 3,97 г/см
2
кун ва 3,11 г/см
2
∙ кун). Кўчатзорнинг 2-
даласида фарқлар биринчи даладагидан камроқ бўлди. Ярим пакана (ММ-104) ва
ўртача ўсувчи (ММ-106) пайвандтаглари ФСМ кўрсаткичи бўйича супер пакана (М-25)
пайвандтагидан ўзиб кетди.
1-жадвал
Пайвандтаг ва Кенг Девид нави кўатларида ФСМ
Пайвандтаг
Кўчатзорнинг 1-
даласи
Кўчатзорнинг 2-
даласи
Кўчатзорнинг 3-
даласи
М-25
2,12
6,05
-
ММ-102
3,97
5,20
6,86
ММ-104
3,11
7,12
2,95
ММ-106
8,47
7,14
4,05
ЭКФ
05
0,64
0,21
0,42
Кўчатзорнинг 3-даласида ФСМнинг энг юқори кўрсаткичи пакана ММ-102
пайвандтагига хос бўлди, нисбатан кучлироқ ўсувчи ММ-104 ва ММ-106
пайвандтаглари ушбу кўрсаткич бўйича ундан орқада қолди. Кўчатзордаги 1, 2 ва 3-
йилги ўсишда ФСМнинг бундай ўзгариши қуруқ моддаларнинг тўпланиш жараёнига
пайванд қилинган нав, унинг гормонал тизими, ассимилятларнинг қайта
тақсимланиши, фотосинтез жадаллиги ва бошқаларга боғлиқ бўлиши мумкин. Бу
вақтнинг ўзида кўчатзорнинг 3-даласидаги пакана пайвандтаг кўчатларида ФСМнинг
юқори кўрсаткичлари уларнинг ҳосилги эрта кириши билан боғлиқ бўлиши мумкин,
яъни бунинг натижасида уларда ярим пакана ва ўртача ўсувчи шаклларга нисбатан
қуруқ моддалар жадалроқ тўпланади.
Хулоса
Шундай қилиб, кўчатзордаги ўсиш кучи ҳар хил бўлган пайвандтаглар
фотосинтетик фаолият кўрсаткичлари бўйича бир-биридан фарқ қилади.
Пайвандтагларга уларнинг ўсиш кучи бўйича дастлабки баҳо беришда новдалар
пўстлоғи қуруқ вазнининг ёғочлик қуруқ вазнига нисбати кўрсаткичидан фойдаланиш
мумкин.
References:
1.
Гуляев Б.И. Фотосинтез и продуктивность растений: проблемы, достижения,
перспективы исследований //Физиология и биохимия культурных растений. - 1996. -
№ 1-2. -с.15-31.
ILM-FAN VA INNOVATSIYA
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/si
132
2.
Мичурин И.В. Избранные сочинения. - М., ОГИЗ, 1948. - 791с.
3.
Соловьева Л.В. Изменчивость гибридных сеянцев яблони в результате прививки
их на ювенильном этапе развития. Автореф.дисс. канд. био.наук. -М.: 1968.-25с.
4.
Стрелец
В.Д.
Физиолого-биохимические
особенности
привитых
и
корнесобственных саженцев вишни и сливы // Вестник с.х. науки, 1978. - № 12. -с.70-75.
5.
Титова Н.В. Влияние нодвоя на фотосинтетическую деятельность яблони.
Автореф.дисс. канд. био.наук. Кишинев, 1972. -19с.
6.
Фридрих Г. Фотосинтез // Физиология плодовых растений. - М., 1983. -Гл. 1.-с.17-
38.
7.
Шишкану Г.В. Фотосинтетическая деятельность яблони и возможные аспекты ее
оптимизации. Дисс. докт.био.наук, Кишинев, 1974. - 431с.
8.
Bessho H., Haniuda Т. Tsuchiya S. et.al. Selection criteria for dwarfing apple rootstock at
the young seedling stage // Bull. Fruit. Tree. Res. Stat. Ser. С Morioka, Iwate. - 1989, - N 16. - p.
1 -13.
9.
Boritzki M., Plieske J., Struss D. Cultivar identification in sweet cherry using AFLP and
microsatellite markers // Proceedings of the Eucarpia symposium on fruit breeding and
genetics. Acta Hort., 2000. - N 538, vol 2. - p. 505-510.
10.
Barden J.A. Ferree D.C. Rootstock does not effect net photosynthesis dark respiration,
specific leaf weight and transpiration of apple leaves // J. Amer. Soc. Hart. Sci. 1979.-Vol. 104,
N4.-p. 526-528.
