Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
The essence of the legal system of Karakalpakstan in the
structure of the Republic of Uzbekistan
Rinat AYTMURATOV
1
Karakalpak State University
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received March 2021
Received in revised form
20 March 2021
Accepted 15 April 2021
Available online
20 May 2021
The article describes the legal system of Karakalpakstan in the
Republic of Uzbekistan, its universally recognized requirements,
elements of the legal system and the logical interdependence of
legal events, means, processes, institutions, institutions, taking
into account the free life and prosperous future of citizens.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
national legal system,
family of law,
rule of law,
constitutional-legal system,
state sovereignty,
normative-legal documents.
Ўзбекистон Республикаси таркибида Қорақалпоғистон
ҳуқуқий тизимининг моҳияти
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
миллий ҳуқуқий тизим,
ҳуқуқ оиласи,
ҳуқуқий давлат,
конституциявий-ҳуқуқий
тизим,
давлат суверенитети,
норматив-ҳуқуқий
ҳужжатлар.
Мақолада
Ўзбекистон
Республикаси
таркибида
Қорақалпоғистон ҳуқуқий тизими, унда умумэътироф
этилган талаблар, ҳуқуқий тизим элементлари ҳамда
фуқароларнинг эркин ҳаёти, фаровон келажагини ҳисобга
олган ҳолда ҳуқуқий ҳодисалар, воситалар, жараёнлар,
институтлар, муассасаларнинг ўзаро мантиқий боғлиқлиги
ҳақидаги фикрлар баён этилган.
1
Freelance researcher, Karakalpak State University. Nukus, Uzbekistan.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
573
Сущность правовой системы Каракалпакстана в составе
Республики Узбекистан
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
национальная правовая
система,
правовая семья,
правовое государство,
конституционно-правовая
система,
государственный
суверенитет,
нормативно-правовые
документы.
В статье описывается правовая система Каракалпакстана
в
Республике
Узбекистан,
ее
общепризнанные
требования, элементы правовой системы и логическая
взаимозависимость правовых событий, средств, процессов,
институтов, организаций с учетом свободной жизни и
благополучия граждан.
Дунёда миллий ҳуқуқий тизимни шакллантириш, хусусан норма ижодкорлиги,
ҳуқуқни қўллаш механизмларини такомиллаштириш стратегик устувор вазифа
ҳисобланади. БМТнинг “Фуқаролик ва сиёсий ҳуқуқлар тўғрисида”ги Пактининг 2-
моддасига мувофиқҳар бир давлатнинг ушбу Пактда эътироф этилган ҳуқуқларни
амалга ошириш учун зарур бўлган ҳуқуқий асосларни яратиш мажбуриятимиллий
ҳуқуқий тизимни ривожлантиришга муҳим асос ҳисобланади. Хусусан, бугунги кунда
демократия меъёрлари, уларни миллий қонунчиликка имплементация қилиш ва рўёбга
чиқариш стандартларининг ишлаб чиқилганлиги миллий ҳуқуқий тизимни
ривожлантириш долзарб масалаларини кўрсатмоқда.
Охирги йилларда мамлакатимизда норма ижодкорлиги, ҳуқуқни қўллаш
амалиёти, жамиятда ҳуқуқий маданиятни юксалтириш янги босқичга кўтарилди. “2017–
2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор
йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегияси”да қабул қилинаётган қонунларнинг амалга
оширилаётган ижтимоий-сиёсий, ижтимоий-иқтисодий ва суд-ҳуқуқ ислоҳотлари
жараёнига таъсирини кучайтиришга йўналтирган ҳолда қонун ижодкорлиги фаолияти
сифатини тубдан ошириш вазифаси белгиланди. Ўзбекистон Республикаси Президенти
Ш.Мирзиёев айтганларидек, “ҳар бир қонун ёки қарорнинг яратилиши соҳадаги мавжуд
муаммоларни чуқур таҳлил этишни, хорижий илғор тажрибаларни ўрганишни, бир сўз
билан айтганда, машаққатли меҳнатни талаб этади”. Норма ижодкорлиги ва қабул
қилинган қонун ҳужжатлари ижросига эришишда ҳуқуқий тизимни комплекс
ривожлантиришалоҳида аҳамият касб этмоқда.
Миллий ҳуқуқий тизим мамлакатнинг сиёсий, иқтисодий, тарихий ва маданий
ривожланиши жараёнидаги илғор ғояларни, анъаналарни, жамиятнинг маданий ва
аҳлоқий ўзига хос хусусиятларини ўзида мужассамлаштиради.
Қорақалпоғистон – Ўзбекистон Республикаси таркибига кирадиган суверен
демократик республіка бўлганлиги сабабли Қорақалпоғистон ҳуқуқий тизими ҳам
Ўзбекистон Республикасининг ҳуқуқий тизимидек – умум эътироф этилган талаблар ва
халқ манфаати ҳамда фуқароларимизнингэркин ҳаёти, фаровон келажагини ҳисобга
олган ҳолда яратилган, унга мувофиқ ҳаракатда бўлган ҳуқуқий ҳодисалар, воситалар,
жараёнлар, институтлар, муассасаларнинг ўзаро мантиқий боғлиқ ҳолдаги ифодасидир.
Ўзбекистон Республикаси дав лат суверенитетининг эълон қилиниши, бозор
иқтисодиёти йўлини танлаш, сиёсий ва мафкуравий кўпфикрлиликка қараб ҳаракат
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
574
қилиш Ўзбекистон ҳуқуқий тизимини роман-герман ҳуқуқи оиласига ҳам шаклан, ҳам
мазмунан яқинлашишига кенг имкониятлар очищ бермоқда.
Маълумки ҳуқуқ огласи деганда, бир ҳуқуқ чегарасида тарихий шаклланишнинг
ўхшашлиги асосида бирлашган миллий ҳуқуқ тизимларининг озми ёки кўпми кенг
мажмуи, ҳуқуқ манбалари тузилиши, етакчи ҳуқуқ соҳалари ва ҳуқуқ институтлари,
ҳуқуқни қўллаш, юри дик фаннинг умумий жиҳатлари тушунилади.
Ўзбекистонда ҳуқуқий давлатнинг асосий мезонлари – ҳокимият ваколат-
ларининг бўлиниши, инсон ҳуқуқлари ва эркинликларининг бирламчилиги,
Конституция ва қонунларустуворлигиконституциявий назорат ва бошқаларда ўз аксини
топмоқда. Бу принциплар Ўзбекистон ҳуқуқий тизимининг роман-герман ҳуқуқи
оиласига яқинлашишида муҳим омил бўлиб хизмат қилмоқда. Демак, ҳозирда
Ўзбекистонда роман-герман ҳуқуқи оиласига хос ҳуқуқ манбалари тизими ва қонунчилик
тизимлари шаклланди. Бу ўз-ўзидан Қорақалпоғистон ҳуқуқий тизимининг роман-
герман ҳуқуқи оиласига кришини англатади.
Ўзбекистон Республикаси Конституциясида кўрсатилганидек, Қорақалпоғистон
Республикаси ўз Конституциясини қабул қилади. Шундан келиб чиқиб, Қорақалпоғистон
Республикаси қуйидаги ўз конституциявий-ҳуқуқий тизимига эга:
Қорақалпоғистон Республикаси Конституцияси;
Қорақалпоғистон Республикасининг Конституциявий қонунлари;
Қорақалпоғистон Республикасининг мутлоқ ваколатидаги масалаларни ҳал
этиш учун қонунлар асосида қабул қилинадиган норматив-ҳуқуқий ҳужжатлари
(актлари).
Қорақалпоғистон
Республикасининг
Конституциявий-ҳуқуқий
тизими
Ўзбекистон Республикаси Конституциявий-ҳуқуқий тизимининг ажралмас қисми
ҳисобланади. Ўзбекистон Республикаси ҳуқуқий тизимининг умумийлиги ва
ажралмаслиги Қорақалпоғистон Республикасининг конституциявий-ҳуқуқий тизимига
маълум талабларни қўяди. Улар қуйидагилардан иборат:
–
Қорақалпоғистон Республикаси Конституцияси Ўзбекистон Республикаси
Конституциясига зид бўлиши мумкин эмас;
–
Ўзбекистон Республикаси қонунлари Қорақалпоғистон Республикаси ҳудудида
ҳам мажбурийдир.
Демократик ҳуқуқий давлатнинг энг муҳим белгиларидан бири – барча
фуқароларнинг қонун олдида тенглиги, Конституция ва қонунларнинг устунлигини
таъминлашдир. Конституция ва қонун устуворлиги,
биринчидан
, ижтимоий ҳаётнинг
барча соҳаларида қонуннинг қатъиян ҳукмронлиги, ҳеч ким, ҳеч бир давлат органи,
мансабдор шахс ёки бошқа бирор фуқаро қонунга бўйсуниш мажбуриятидан холи
бўлиши мумкин эмаслигини англатади,
иккинчидан,
Конституция ва қонун устуворлиги
асосий ижтимоий, энг аввало иқтисодий ва сиёсий муносабатлар фақат қонун йўли билан
тартибга солинишини билдиради.
Конституциянинг 15-моддасида Ўзбекистон Республикасида Ўзбекистон
Республикасининг Конституцияси ва қонунларининг устунлиги сўзсиз тан олиниши ва
давлат, унинг органлари, мансабдор шахслар, жамоат бирлашмалари, фурқаролар
Конституция ва қонунларга мувофиқ иш кўриши белгиланган.
Ушбу
модда
асосида
Қорақалпоғистон
Республикаси
Ўзбекистон
Республикасининг таркибий қисми бўлганлиги сабабли Ўзбекистон Республикасининг
Конституцияси ва қонунлари Қорақалпоғистон учун ҳам мажбурийлиги ҳақидаги қоида
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
575
келиб чиқади ва бу Асосий қонуннинг 71-моддасида мустаҳкамлаб қўйилган. Бу табиий
ҳол. Ҳуқуқий давлатга қўйиладиган талаблардан бири- унинг Конституцияси ва
қонунлари жамият ҳаётининг барча соҳаларида ҳукмронлик қилишидир.
Қорақалпоғистон Республикаси Ўзбекистон Республикасининг Конституцияси
устунлигини сўзсиз тан олади. Бу Қорақалпоғистон Республикаси Конституцияси ва
қонунлари Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг нормалари ва моддаларига
мос тушишида намоён бўлади. Бундай талаб Қорақалпоғистон Республикасининг бошқа
давлатлар билан тузадиган битимлари ва шартномаларига ҳам қўйилади.
Ҳар иккала республикада ягона ҳуқуқий тизим ва ҳуқуқ қўлланилиши Ўзбекистон
Республикаси қонунлари устунлигига асосланган бир хил қонунлар бўлишини талаб
қилади. Қорақалпоғистон ҳудудида Ўзбекистон Конституция ва қонунларининг
устунлигини тан олиш яна шунда намоён бўладики, умумреспублика ва биргаликда
юритиладиган ишларда Ўзбекистон Конституция ва қонунлари етакчи аҳамиятга эга.
Бир қатор ҳуқуқ тармоқларида Қорақалпоғистон ҳудудида бевосита ягона
умумреспублика қонунлари амал қилади.
Қорақалпоғистон Республикаси Конституция ва қонунларининг Ўзбекистон
Республикаси Конституциясига мос келишига қўйиладиган талаб Ўзбекистон ва
Қорақалпоғистоннинг
давлат-ҳуқуқий
муносабатлари
хусусиятларидан,
Қорақалпоғистоннинг Конституциявий – ҳуқуқий мақомидан келиб чиқади.
Юқорида қайд этилган фикр-мулоҳазалардан келиб чиқиб хулоса ўрнида шуни
айтиш мумкинки, Қорақалпоғистон Республикасининг ҳуқуқий тизими деганда,
Ўзбекистоннинг таркибида бўлган Қорақалпоғистоннинг ички ҳуқуқи бўлган, давлат
тарихи, иқтисодий ва сиёсий тизими билан бевосита боғлиқ, ўз ичига миллий ҳуқуқий
маданиятнинг асосий таркибий қисмлари хисобланадиган ҳуқуқ ва қонунчилик, ҳуқуқий
амалиёт ва ҳуқуқий мафкурани қамраб олувчи, бутунлик, худудий, функционал, генетик
ва бошқа алоқаларининг тузилиши ва ташкил этиш тартиби, ўзига хос бошқарув усули ва
ўзаро тартибга солиш, амал қилиш хусусиятларга эга ва доимий ривожланишда бўлган
ижтимоий-ҳуқуқий воқелик тушунилади.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Ўзбекистон Республикаси Конституцияси. Т.: “Ўзбекистон”, 2019 й.
2.
Мирзиёев Ш.М. Нияти улуғ халқнинг иши ҳам улуғ, ҳаёти ёруғ ва келажаги
фаровон бўлади. – Т.: 3-том, Ўзбекистон, 2019. – Б. 43.
3.
Давлат ва ҳуқуқназарияси: Дарслик. / Масъул муҳаррирлар Ҳ.Б.Бобоев ва
Х.Т.Одилқориев. – Тошкент: Иқтисодиёт ва ҳуқуқдунёси, 2000. – Б. 387.
4.
Утемуратов М. Ўзбекистон таркибида Қорқалпоғистон Республикаси таш
кил топишининг назарий, тарихий, сиёсий-ғоявий асослари. – Тошкент, 2005. – Б. 36.
5.
Международный пакт о гражданских и политических правах от 16 декабря
1966
года
//
Электронный
ресурс.
Режим
доступа
(05.05.2020):
https://www.un.org/ru/documents/decl_conv/conventions/pactpol.shtml], свободный.
