Авторы

  • Алишер Жумагулов
    заместитель декана, факультет частного права, Ташкентский Государственный юридический университет

DOI:

https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss10/S-pp191-201

Ключевые слова:

инвестиционная компания паевые инвестиционные фонды регулируемая инвестиционная компания нерегулируемая инвестиционная компания хедж-фонды частные инвестиционные фонды квалифицированный инвестор розничный инвестор инвестиционный фонд

Аннотация

В данной статье анализируется содержание важнейших директив, принятых с целью унификации законодательства стран-членов ЕС об инвестиционных фондах, созданных и действующих на территории Европейского Союза. Директивы Европейского Союза создают условия для гармоничного развития инвестиционных фондов, созданных в регионе. Странам членам Союза также рекомендовано привести свое национальное законодательство в соответствие с директивами.

В первой части статьи анализируется необходимость принятия директив Европейского Союза, вопрос выдачи единого европейского паспорта для инвестиционных фондов.

Во второй части статьи анализируется опыт Люксембурга и его достижения, которые одними из первых внедрили директивы ЕС в свое национальное законодательство.

В третьей части статьи рассматривается особый тип акционерного общества SICAV (Инвестиционная компания с переменным капиталом, Société d’Investissement à Capital Variable) - наиболее удобная организационно-правовая форма для инвестиционных фондов, созданных как юридическое лицо.

В четвертой части статьи анализируется содержание пяти важных директив Европейского Союза, регулирующих деятельность инвестиционных фондов, и проводится сравнительный анализ с нормами национального законодательства.

В заключительной части статьи представлены предложения и рекомендации по совершенствованию национального законодательства на основе опыта Европейского Союза в области организации и правового регулирования инвестиционных фондов.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Journal home page:

https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Analysis of EU directives governing the activities of investment
funds

Alisher JUMAGULOV

1


Tashkent State Law University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received September 2021
Received in revised form
15 September 2021
Accepted 20 October 2021
Available online
15 November 2021

This article analyzes the content of the most important

directives adopted in order to unify the legislation of the EU
member states on investment funds established and operating in
the territory of the European Union. EU directives create
conditions for the harmonious development of investment funds
established in the region. Member countries are also encouraged
to align their national legislation with the directives.

The first part of the article analyzes the need to adopt EU

directives, the issue of issuing a single European passport for
investment funds.

The second part of the article analyzes the experience of

Luxembourg and its achievements, which were among the first
to implement EU directives into their national legislation.

The third part of the article examines CIKAVs, a special type

of joint-stock company

the most convenient organizational and

legal form for investment funds established as a legal entity.

The fourth part of the article analyzes the content of the five

important directives of the European Union regulating the
activities of investment funds and makes a comparative analysis
with the norms of national legislation.

The concluding part of the article develops proposals and

recommendations for improving national legislation on the
experience of the European Union in the organization and legal
regulation of investment funds

2181-

1415/© 202

1 in Science LLC.

DOI:

https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss10/S-pp

191-201

This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Keywords:

Investment fund,
investment company,
unit trusts,
regulated investment
company,
unregulated investment
company,
hedge funds,
private investment funds,
qualified investor,
retail investor.


1

Tashkent State Law University Deputy Dean of the Faculty of Private Law. Tashkent, Uzbekistan.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

10 (2021) / ISSN 2181-1415

192

Инвестиция фондлари фаолиятини тартибга солувчи
Европа Иттифоқи директивалари таҳлили

АННОТАЦИЯ

Калит сўзлар:

инвестиция фонди,
инвестиция компанияси,
юнит

-

трастлар,

тартибга солинадиган
инвестиция компанияси,
тартибга солинмайдиган
инвестиция компанияси,
хедж фондлар,

хусусий инвестиция
фондлари, малакали
инвестор, чакана
инвестор.

Ушбу мақолада Европа Иттифоқи ҳудудида ташкил

этиладиган ва фаолият олиб борадиган инвестиция фонд

-

ларига оид иттифоққа аъзо мамлакатлар қонунчилигини
бирхиллаштириш мақсадида қабул қилинган энг муҳим
директиваларнинг мазмуни таҳлил этилади. Европа
Иттифоқи директивалари мазкур ҳудудда ташкил этилган
инвестиция фондларининг бир хил ривожланишига шароит
яратади. Шунингдек, аъзо мамлакатларга ўз миллий қонун

-

чилигини директиваларга мослаштириш тавсия этилади.

Мақоланинг биринчи қисмида Европа Иттифоқи дирек

-

тиваларини қабул қилиш зарурати, инвестиция фондлари
учун ягона Европа паспорти бериш масалалари таҳлил
этилади.

Мақоланинг иккинчи қисмида Европа Иттифоқи дирек

-

тиваларини ўз миллий қонунчилигига, дастлабкилардан
бўлиб, имплементация қилган Люксембург тажрибаси ва
унинг ютуқлари таҳлил этилади.

Мақоланинг учинчи қисмида юридик шахс сифатида

ташкил этиладиган инвестиция фондлари учун энг қулай
ташкилий

-

ҳуқуқий шакл –

акциядорлик жамиятининг

махсус тури бўлган CIKAVлар ўрганилади.

Мақоланинг тўртинчи қисмида Европа Иттифоқининг

инвестиция фондлари фаолиятини тартибга солувчи бешта
муҳим директиваларининг мазмуни таҳлил этилиб, миллий
қонунчилик нормалари билан қиёсий таҳлил қилинади.

Мақоланинг хулоса қисмида инвестиция фондларини

ташкил этиш ва уларнинг фаолиятини ҳуқуқий тартибга
солиш бўйича Европа Иттифоқи тажрибаси юзасидан
миллий қонунчиликни такомиллаштириш бўйича таклиф
ва тавсиялар ишлаб чиқилди.

Анализ директив Европейского Союза, регулирующих
деятельность инвестиционных фондов

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

Инвестиционный фонд,
инвестиционная
компания,

паевые инвестиционные
фонды,

регулируемая
инвестиционная
компания,
нерегулируемая

В данной статье анализируется содержание важнейших

директив, принятых с целью унификации законодательства
стран

-

членов ЕС об инвестиционных фондах, созданных и

действующих

на

территории

Европейского

Союза.

Директивы Европейского Союза создают условия для
гармоничного

развития

инвестиционных

фондов,

созданных в регионе. Странам членам Союза также
рекомендовано

привести

свое

национальное

законодательство в соответствие с директивами.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

10 (2021) / ISSN 2181-1415

193

инвестиционная
компания,

хедж

-

фонды,

частные инвестиционные
фонды,
квалифицированный
инвестор,

розничный инвестор.

В первой части статьи анализируется необходимость

принятия директив Европейского Союза, вопрос выдачи
единого европейского паспорта для инвестиционных
фондов.

Во

второй

части

статьи

анализируется

опыт

Люксембурга и его достижения, которые одними из первых
внедрили

директивы

ЕС

в

свое

национальное

законодательство.

В третьей части статьи рассматривается особый тип

акционерного общества SICAV (Инвестиционная компания с
переменным капиталом, Société d’Investissement à Capital

Variable) -

наиболее удобная организационно

-

правовая

форма для инвестиционных фондов, созданных как
юридическое лицо.

В четвертой части статьи анализируется содержание

пяти важных директив Европейского Союза, регулирующих
деятельность инвестиционных фондов, и проводится
сравнительный

анализ

с

нормами

национального

законодательства.

В

заключительной

части

статьи

представлены

предложения и рекомендации по совершенствованию
национального

законодательства

на

основе

опыта

Европейского Союза в области организации и правового
регулирования инвестиционных фондов.

КИРИШ

Бугунги кунда Европа Иттифоқи инвестиция фондлари жадал ўсиш

суръатларини кўрсатиб, фонд активлари ҳажмига кўра АҚШдан кейинги ўринда
бормоқда [1, 2]. 2020

-

йил ҳолатига кўра, Европа Иттифоқи ҳудудида

6400 та

инвестиция фондлари активларининг ҳажми 17,6 триллион долларни ташкил этган

[2].

Европа Иттифоқи ҳудудидаги инвестиция фондларнинг 40 фоизи суғурта

компаниялари ва пенсия фондлари, 24 фоизи молиявий воситачилар, 24 фоизи уй
хўжаликлари томонидан эгалик қилинади.

[3]

Европа Иттифоқи ҳудудида инвестиция фондлари XVI–XVII асрларда пайдо

бўлган бўлса

-

да, унинг тараққиёти 1980

-

йилларга тўғри келади

[4, 1].

Ғарбий

Европа мамлакатларининг интеграциялашуви инвестиция фондлари фаолиятини
тартибга

солувчи миллий қонунларнинг унификация қилинишига олиб келди.

Натижада , инвесторларнинг қимматли қоғозлар бозорига кириши осонлашди.

Аъзо мамлакатлар ўз ҳудудларидаги инвестиция фондларининг кундалик

назоратига ваколатли бўлса, Европа Иттифоқи ваколатли

органлари норматив

-

ҳуқуқий ҳужжатларни ишлаб чиқиш ва мувофиқлаштириш билан шуғулланади

[1, 3].

Европа Иттифоқини ташкил этишдан энг асосий мақсад ягона умумий

бозорни ташкил этиш ҳисобланган. Европа Иттифоқи Парламенти ушбу мақсадни
амалга ошириш йўлида

кўплаб норматив тусдаги ҳужжатлар қабул қилади.

Шулардан бири директива бўлиб, Ҳ.

Юнусовнинг фикрича, у аъзо давлатлар

томонидан ижро этиш чораларини қабул қилиш ёки миллий қонунчиликка уни
кўчириб ўтказиш (транспозициялаш) орқали амалга татбиқ этилади

[5, 246].


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

10 (2021) / ISSN 2181-1415

194

Миллий қонунчилигини мазкур директивага мослаштирган биринчи давлат

Люксембург бўлди. Люксембург ўзи кичик давлат бўлишига қарамасдан,
инвестиция фондларининг ривожланиши бўйича Европада етакчи ҳисобланади.
Люксембургда инвестиция фондларининг активлари мамлакат ялпи ички
маҳсулоти 100 фоиздан ошади [6, 123]

.

Европа Иттифоқи ҳудудидаги инвестиция

фондлари жами активларининг 27 фоизи мазкур мамлакат ҳиссасига тўғри келади

[7, 6].

Бундай муваффақиятнинг сабабини қуйидагилар билан изоҳлаш мумкин:

биринчидан, Люксембург Европанинг энг етук молиявий марказларидан бири
сифатида катта обрўга эга, иккинчидан, кенг ва ранг

-

баранг инвестициялаш

воситаларининг таклиф этилиши, учинчидан, инвестиция фондлари фаолиятини
тартибга солувчи мукаммал қонунчиликнинг мавжудлиги, тўртинчидан, қулай
солиқ тизими, бешинчидан, инвестиция соҳасида малакали кадрларнинг етарли
эканлигидир. Инвестиция фондларининг Люксембургда муваффақият қозониши

-

нинг яна бир сабабларидан бири шуки, Европанинг бошқа мамлакатларидаги
инвесторлар ҳам Люксембург инвестиция фондларини афзал билишган. Натижада

,

мамлакатда катта ҳажмда инвестициялар оқиб кела бошлади. Инвестиция
фондлари ва банкларнинг фаолияти бир

-

бирига ниҳоятда яқин. Люксембургда

банк секторининг яхши ривожлангани ҳам инвестиция фондлари тараққиётини
тезлаштирди. Люксембург муваффақиятининг яна бир жиҳати шуки, ислом
молияси хизматлари мусулмон бўлмаганларга ҳам очиқ бўлиб, Люксембург фонд
биржаларида исломий облигациялар “сукук” савдо қилинмоқда

[8, 7].

2010-

йил

17-

декабрдаги

“Жамоавий

инвестициялаш

корхоналари

тўғрисида”ги Қонуннинг 2

-

моддасига кўра, маблағларни оммадан жалб этиб,

диверсификация асосида фақатгина ликвидли молиявий активлар ва қимматли
қоғозларга инвестиция қиладиган ва акциядорларнинг биринчи талабидан акция
ва пайларни қайтариб сотиб оладиган субъектлар жамоавий инвестиция корхона

-

лари ҳисобланади

[9, 4].

Инвестиция фондлари юридик шахс шаклида ёки юридик

шахс ташкил этмаган ҳолда тузилиши мумкин. Юридик шахс ташкил этмаган ҳолда
тузиладиган инвестиция фонди Люксембург қонунчилигида “умумий фондлар” ёки
“шартномавий фондлар” деб юритилади [9, 5]

.

Люксембург қонунчилигида чекланмаган доирадаги оммадан инвестиция

-

ларни жалб этиш фақатгина жамоавий инвестициялаш корхоналарига рухсат
берилган бўлиб, улар фақат эркин айрибошланадиган қимматли қоғозлар ва юқори
ликвидли молиявий воситаларгагина инвестиция қилиши мумкин [9, 7]

.

Люксембургда инвестиция фондлари фаолияти 2010

-

йил 17

-

декабрдаги

“Жамоавий инвестициялаш корхоналари тўғрисида”ги Қонун ва Молия сектор
устидан назорат комиссияси ҳужжатлари билан тартибга солинади. Қонуннинг

1-

қисми жамоавий инвестициялаш корхоналари фаолиятини, 2

-

қисми эса

жамоавий инвестициялаш корхоналари бўлмаган инвестиция компаниялари
фаолиятини тартибга солади. Жамоавий инвестициялаш корхоналари UCITS деб
номланади. Улар учун уч қатъий талаб мавжуд: маблағлар чекланмаган доирадаги
инвесторлардан йиғилиши, фақат айрибошланадиган қимматли қоғозларга
инвестиция қилиниши кераклиги ва инвесторнинг биринчи талабидан ўз акциялар
ва

пайларини қайтариб сотиб олиш. Қуйидагилар эса жамоавий инвестициялаш

корхоналари ҳисобланмайди:

ёпиқ инвестиция компаниялари;

ЕИ ҳудудида ўз қимматли қоғозларини оммавий таклиф қилмайдиган

инвестиция компаниялари;


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

10 (2021) / ISSN 2181-1415

195

ўз қимматли қоғозларини фақатгина

ЕИ ҳудудидан ташқарига таклиф

этадиган инвестиция компаниялари (Люксембург фонд биржасида котировка
қилинса ҳам)

;

соф активларининг 20 фоизини жамоавий инвестиция корхоналари

учун

рухсат берилган молиявий инструментларга инвестиция қилиш сиёсатига эга
бўлган компаниялари.

Жамоавий инвестициялаш корхоналари Молия сектор устидан назорат

комиссиясидан қуйидаги талаблар асосида рухсатнома олган бошқарув
компаниясига эга бўлиши керак:

рухсатнома берилган санада бошланғич капитал 300 минг евро бўлиши

керак;

аризага фонднинг ташкилий тузилиши ва

бизнес

-

режаси илова қилиниши

керак;

директорлар ижобий репутация ва етарли тажрибага эга бўлиши керак;

директорлар ва уларнинг ўрнини босувчи шахсларнинг исм

-

шарифлари

Молия сектор устидан назорат комиссиясига маълум қилиниши лозим.

Жамоавий инвестициялаш корхоналари бошқа шахслар билан узвий алоқада

бўлса, улар самарали молия назоратига халақит бермасаларгина Комиссия
томонидан рухсатнома берилади. Бошқарув компанияси етарли бошқарув,
бухгалтерия ҳисоби ва ички

назорат тартибларини таъминлаши керак.

АҚШдагидек, Европада ҳам инвестиция фондлари хизмат кўрсатадиган

субъектларига қараб, икки гуруҳга бўлинади. Юқорида келтириган жамовий
инвестициялаш корхоналари ўз қимматли қоғозларини оммага таклиф этади.

Ихтисослашган инвестиция фондлари эса (муқобил инвестиция фондлари ҳам деб
юритилади) ўз қимматли қоғозларини малакали ва институционал инвесторларга
таклиф этади [10, 7]

.

Уларнинг эҳтиёжларини қондириш учун 2007

-

йил 13

-

феврал

-

да Люксембургда “Ихтисослаштирилган инвестиция фондлари тўғрисида”ги Қонун
қабул қилинган.

Ихтисослашган инвестиция фондларига инвестиция қилиш имконияти

камида 125 минг евро инвестиция қиладиган “маълумотли инвесторлар” ёки
тартибга солинадиган компаниядан ўз инвестицияларига оид рискларни бошқара
олишга оид билим ва кўникмага эга эканлигини тасдиқловчи баҳо олган
инвесторлар эгадир. Ихтисослашган инвестиция фондлари маҳаллий депозитарий
ва Люксембургда аудитор сифатида сертификатланган аудиторга эга бўлиши керак.
Ихтисослашган инвестиция фондларининг активлари рухсатнома олингандан
кейин 12 ой ичида 1,25 миллион еврони ташкил этиши лозим. Ихтисослашган
инвестиция фондлари эмиссия проспекти чиқаради ва йиллик молиявий ҳисобот
тайёрлайди. Проспектда фонднинг инвестиция сиёсати ва инвестициялаш
рисклари ҳақида мустақил қарор қабул қилиш учун етарли маълумотлар бўлиши
керак.

Инвестиция фондлари Люксембургда шартномавий ёки юридик шахс

шаклида ташкил этилиши мумкин. [11, 102]

Биринчи тоифага тузилиши бўйича

Британия юнит

-

трастларга ўхшаш барча пай эгалари номидан ҳаракат қилувчи

бошқарув компанияси бошқарувида бўладиган ўзаро фондлар киради. Улар умумий
фондлар ҳам деб юритилади. Умумий фондлар банк

-

депозитарий ва бошқарувчи

компания ўртасидаги шартнома билан ташкил этилади. Инвесторлар бўлинмас


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

10 (2021) / ISSN 2181-1415

196

умумий активлардаги улушни тасдиқлайдиган инвестиция пайларига эга
бўладилар. Умумий фондлар ҳар доим Люксембургда рўйхатдан ўтган бошқарувчи
компанияга эга бўлиши керак. [11, 107] Жамоавий инвестициялаш корхоналарида
эса бошқарувчи компания ЕИнинг ҳар қандай давлатида жойлашиши мумкин.

Юридик шахс сифатидаги инвестиция фондлари уставида устав капитали

миқдори ҳар доим соф активлари қийматига мувофиқ келадиган ўзгарувчи
капиталли инвестиция жамиятини акс эттиради, (societe d'investissement a capit

al

variable,

кейинчалик –

SICAV),

Жамият капитал қимматли қоғозларни сотиш ёки

сотиб олиш натижасида ўз

-

ўзидан ошади ёки камаяди, шу боис компаниядан устав

капиталининг ўзгаришини расмийлаштириш талаб этилмайди. SICAV инвестор

-

лари қонунчилик моҳиятига кўра, акциядорлар ҳисобланади, шу боис умумий
йиғилишда овоз бериш ҳуқуқига эга. SICAV дастлаб француз қонунчилигида пайдо
бўлган ва Швейцарияда кенг қўлланилади. Швейцарияда 2006

-

йилда қабул

қилинган “Жамоавий капитал қўйилмалари тўғрисида”ги анъанавий, шартнома

-

вий, жамоавий инвестициялаш шаклларига корпоратив муқобил сифатида юридик
шахснинг алоҳида тури “ўзгарувчан капиталли инвестиция жамияти”ни ўрнатди

[12, 88].

Унинг ўзига хослиги шундаки, устав фонди ва акцияларининг сони

олдиндан белгилаб

қўйилмайди, мунтазам эмиссия қилиш имконияти берилади,

таъсис ҳужжатларига киритилган ўзгаришларни рўйхатдан ўтказиш талаб
қилинмайди. Швейцария қонунчилигига кўра, бундай корпорациялар учун устав
капиталининг энг кам миқдори 250 минг Швейцария франкидан кам бўлмаслиги
керак. Олдиндан эълон қилинган капитал ва акциялар сонининг мавжуд эмаслиги
акциядорлик жамиятларига оид анъанавий қоидаларга зид бўлса

-

да, SICAVларни

ташкил этиш, бошқарув тузилмасини белгилаш, акциядорлик ҳуқуқи билан
тартибга солинади. Мазкур жамиятнинг капитали икки турдаги тадбиркорлик ва
инвестиция акцияларни акс эттиради. Ўзбекистон Республикасининг “Акция

-

дорлик жамиятлари ва акциядорларнинг ҳуқуқларини ҳимоя қилиш тўғрисида”ги
Қонунида акциядорлик жамияти махсус турлари назарда тутилмаган. Бироқ
тадқиқотчи Ж.Юлдашев ўз диссертациясида акциядорлик жамиятларининг махсус
турлари ҳам бўлиши мумкинлиги ҳақида эслатиб ўтади [13, 34]

.

“Инвестиция ва пай

фондлари тўғрисида”ги Қонун юридик шахс шаклида ташкил этиладиган
инвестиция фонди акциядорлик жамияти ташкилий

-

ҳуқуқий шаклда бўлиши

белгилаб қўйилган. Аммо инвестиция фондларининг хусусиятларидан келиб чиқиб,
умумий акциядорлик жамиятлари учун белгиланган талаблар ўзгариши мумкин

-

лиги ҳақида нормалар белгиланмаган. Шу боис “Акциядорлик жамиятлари ва
акциядорларнинг ҳуқуқларини ҳимоя қилиш тўғрисида”ги Қонунда инвестиция
фондлари учун акциядорлик жамиятининг махсус турини кўрсатиб ўтиш керак
бўлади.

Шунингдек, доимий ўзгармас капиталли инвестиция жамиятлари (so

-ciete

d'investissement a capital

fixe, SICAF) ҳам борки, аммо улар инвесторлар орасида

оммалашмаган. [12, 89]

Европа Иттифоқи ташкил этилганидан кейин Иттифоқ таркибига кирувчи

мамлакатлар қонунларини унификациялаш зарурати пайдо бўлди. Жамоавий
инвестициялаш институтлари фаолиятини тартибга солувчи миллий қонунларни
унификациялаш учун 5 та директива қабул қилинди.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

10 (2021) / ISSN 2181-1415

197

Биринчи директива (UCITS I) 85/611

-

сонли директива бўлиб, “жамоавий

инвестициялаш Европа фондлари ривожланишининг калити”,

деб таъриф

берилган. Мазкур директива инвестиция фондларини “муомалада бўладиган
қимматли қоғозларга жамоавий инвестицияловчи корхоналар” (қисқарт. инглизча.
UCITS) сифатида белгилайди. Бу корхоналарнинг асосий фаолияти таваккал

-

чилик(риск)ни диверсификациялаш йўли билан жисмоний ва юридик шахслардан
молиявий активларни жалб қилиб, муомалада бўладиган қимматли қоғозлар ва
бошқа ликвидли активларга коллектив инвестициялашни амалга ошириш
ҳисобланади. Ушбу директиванинг мақсади инвесторларнинг Европа Иттифоқи
ҳудудидаги барча мамлакатлардаги инвестиция фондларига кириш жараёнини
соддалаштириш эди.

Молиявий хизматлар бозоридаги чекловлар ва ваколатли институтларнинг

молиявий хизматлар соҳасида ЕИ қонунчилигини уйғунлаштиришга бўлган
интилиши 85/611

-

сонли директиванинг изчил ўзгартирилиши ва трансфор

-

мацияси (унинг кейинчалик бекор қилиниши)га олиб келди.

Коллектив инвестициялашни ҳуқуқий тартибга солишни такомиллаштириш

натижасида бир қатор директивалар қабул қилинди: UCITS II, (2001/107

-

сонли

директиваси, 85/611

-

сонли директивани инвестицион фондлар бизнес география

-

сини “ягона Европа паспорти” ва “соддалаштирилган” эмиссияни жорий

қилиш мақсадини кўзлаб ўзгартирган), UCITS III

(2001/108-

сонли директиваси

85/611-

сонли директивани фондларга молиявий воситалар (деривативларни ўз

ичига олган ҳолда)нинг кенгайтирилган рўйхатига инвестициялаш имкониятини
тақдим этиш йўли билан трансчегаравий инвестициялашдаги тўсиқларни олиб
ташлаш мақсадида ўзгартирган) ва UCITS IV (муомалада бўладиган қимматли
қоғозларга коллектив инвестициялаш бўйича мажбуриятларни назарда тутувчи
қонунчилик ва маъмурий регламентларни мувофиқлаштириш тўғрисидаги

2009/65-

сонли директива).

Бугунги кунда юқоридаги директивалардан энг долзарби бўлиб 2009/65

-

сон

-

ли директива ҳисобланади. Унинг мақсади олдинги киритилган ўзгартишларни
ҳисобга олган ҳолда молиявий хизматлар кўрсатиш муҳитини, фондларнинг
бирлашишини, халқаро фонд бозорларида қимматли қоғозлар муомаласини
такомиллаштириш ва бошқарувчи

компаниялар учун “ягона паспорт”ни жорий

қилиш ҳисобланади. Мазкур янгиликлар харажатларни камайтириш ва қимматли
қоғозлар муомаласини соддалаштиришга қаратилган. 2009/65

-

сонли

директива

-

нинг қабул қилиниши аъзо давлатларнинг соҳавий миллий ваколатли органлари
томонидан кенг қўллаб

-

қувватланган.

2009/65-

сонли директива нормалари инвестиция фондини таъсис этиш ва

фаолият шартлари; бошқарувчи компаниялар, депозитарийлар ва инвестиция
компаниялар мажбуриятлари; UCITSни қайта ташкил этиш бўйича битимлар;
инвестиция фондининг инвестиция сиёсати; асосий ва ёрдамчи фонд тузилмалари;
инвесторларга тақдим этиладиган ахборот; ваколатли органлар ваколатлари,
инвестиция фонди устидан назоратга оид ҳуқуқий қоидаларни ўзида жамлаган.

2009/65-

сонли директива жамоавий инвестициялаш бозори асосий

субъектлари сифатида инвестиция фондлари, депозитарийлар, инвестиция ва
бошқарувчи компанияларни, аудиторлар ва бошқаларни ажратиб кўрсатади.
Муомалада бўладиган қимматли қоғозларга компания акциялари ва уларга тенг


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

10 (2021) / ISSN 2181-1415

198

қимматли қоғозлар, облигациялар ва бошқа секьюритизация қилинган активлар
шакллари

(қарзга оид қимматли қоғозлар), обуна ёки алмашиш йўли билан

хоҳлаган муомалада бўладиган қимматли қоғозларни қўлга киритишга ҳуқуқ
берувчи бошқа эркин муомалада бўладиган қимматли қоғозлар тегишли
ҳисобланади.

Юқорида айтилганидек, 2009/65

-

сонли директива доирасидаги инвестиция

фаолияти кенгайтирилган хусусиятга эга. Инвестиция фондини бошқариш учун ўзи
келиб чиққан давлатда рухсатнома олган бошқарувчи компания бошқа аъзо
давлатларда таъсис этилган инвестиция фондларини ҳам бошқариш ҳуқуқига эга.
Юридик адабиётларда бундай механизмнинг

ўрнатилиши “ягона паспорт”ни жорий

этиш деб номланади.

Инвестиция фонди акциялари ва инвестиция пай эгалари хоҳлаган вақтда

инвестиция фондидан уларнинг сотиб олиниши ва қопланишини талаб қилиш
ҳуқуқига эга. Бошқарувчи компаниянинг дастлабки капитали миқдорига нисбатан
жиддий чекловлар ўрнатилган. У 125

000 евродан кам бўлиши мумкин эмас.

Бошқарувчи компаниянинг инвестицион портфели 250

000

000 евродан ортиқ

бўлган ҳолда унинг капитали миқдори кўрсатилган суммадан 0,02% га

оширилиши

лозим. Бироқ бошқарувчи компаниянинг жами капитали миқдори 10

000

000 евро

-

дан ортиқ бўлиши мумкин эмас. Бунда капиталга қўйилган талаблар ўлчамидан
қатъий назар, бошқарувчи компаниянинг ўз воситалари ўлчами 2006/49

-

сонли

директиванинг инвестиция компаниялари ва кредит институтлари капиталининг
етарлилиги тўғрисидаги миқдордан ортиқ бўлмаслиги лозим.

Иқтисодий хусусиятдаги талаблар қаторида қуйидагилар ажратиб ўтилган:

300 000 евродан кам бўлмаган миқдордаги дастлабки капиталнинг мавжудлиги,
биржада муомалада бўлган пайларнинг минимал миқдори (80%), инвестиция
компаниянинг соф активларини ҳисоблаш услублари ва бошқалар. Юридик талаб

-

лар эса қуйидагилар: келиб чиқиш давлати қонунчилиги билан ўрнатилган
ташкилий

-

ҳуқуқий шаклга эга бўлиш мажбурияти, қатъий белгиланган фаолият

турларини амалга ошириш ваколати, инвестиция фаолият ва ташкилий тузилма,
юқори касбий ва обрў

-

эътиборга эга бўлган бошқарувчилар, компания бошқарув

-

чилари ҳақидаги ахборотни тақдим қилиш ва очиқлаш мажбурияти, инвестиция
компания активларини тайинланган депозитарийга сақлаш учун топшириш ва
аудиторни белгилаш мажбурияти.

Бошқарувчи

компания билан бир қаторда, инвестиция компанияси қарз олиб

фаолиятни амалга оширишга ҳақли эмас. Муайян муддатга эканлиги ва инвестиция
компания активлари қиймати ўлчамининг 10% дан

ортмаслиги шарти билан аъзо

давлат томонидан ўрнатилган тўғридан

-

тўғри рухсат этилган ҳоллар бундан

мустасно.

2009/65-

сонли директиванинг 7

-

бобида фондлар томонидан инвестицион

сиёсат олиб бориш бўйича асосий талаблар ўрин олган. Бу талаблар, асосан,
инвестиция объектлари ва ҳажмлари, таваккалчиликни баҳолаш билан боғлиқдир.
Фонд активлари муомалада бўладиган қимматли қоғозлар, пул бозори воситалари,
инвестиция фонд пайлари; кредит институтларига жойлаштирилган депозитлар;
тартибга солинувчи ёки солинмайдиган бозорларда муомалада бўладиган
деривативлар бир ёки бир неча воситалардан ташкил топган бўлиши мумкин

[10, 88].


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

10 (2021) / ISSN 2181-1415

199

Мазкур директива инвестициялаш фаолиятига нисбатан маълум чеклов

-

ларни ўрнатади. Инвестиция фондлари ўз активларининг 10 % идан ортиғини
айнан бир компаниянинг муомалада бўладиган қимматли қоғозлар ёки

2009/65-

сонли директиванинг 50

-

моддасида назарда тутилмаган пул бозори

воситаларига; қимматбаҳо металлар ёки уларга бўлган ҳуқуқни тасдиқловчи
сертификатларни; активларнинг 5% идан ортиғини

бир шахс томонидан

чиқарилган муомалада бўладиган қимматли қоғозлар ёки пул бозори воситаларига
ёхуд активларнинг 20 % идан ортиғини бир кредит институтига жойлаштирилган
депозитларга; овоз бермайдиган акцияларнинг 10 % идан ва қарз облигация

-

ларининг 10 % идан ортиғини, инвестиция фондининг 25% дан ортиғини
инвестиция сифатида киритишга ҳақли эмас. Ушбу қоидалар диверсификация
сиёсатининг қанчалик қатъий эканлигини кўрсатади.

Европа инвестиция фондлари фаолиятини ўрганган А.Некрасов қуйидаги

тўхтамга келган: инвестиция фонди очиқ турдаги коллектив инвестициялаш
корхонаси бўлиб, инвестициялашни амалга оширади, унинг инвестициялаш
объекти муомалада бўладиган қимматли қоғозлар, пул бозори воситалари,
коллектив инвестициялаш фондлари пайлари, кредит институтларида жойлаш

-

тирилган депозитлар, тартибга солинувчи ва тартибга солинмайдиган бозорларда
муомалада бўладиган деривативлар ҳисобланади. Ўзлари келиб чиққан давлат
ваколатли органи томонидан берилган махсус рухсатнома асосида фаолиятни
амалга оширади, шунингдек, рискларни диверсификациялаш принципи асосида
бошқарувчи компания воситасида фаолият юритади, ўз активларини депози

-

тарийга сақлашга топширади, сақловчилар талаби билан пайларни қайта сотиб
олиш ва қоплашга мажбур ҳисобланади

[14, 118].

2011/61-

сонли директива жамоавий инвестициялаш корхоналари ҳисоблан

-

майдиган, 2009/65

-

сонли директива тартибга солиш доирасига тушмайдиган

ихтисослашган инвестиция фондлари (муқобил инвестиция фондлари) фаолияти

-

ни тартибга солади. Бундай фондларга хэдж

-

фондлар, тўғридан

-

тўғри инвестиция

фондлари, инфратузилмавий фондлар, товар фондлари ва кўчмас мулк фондлари ва
бошқалар тегишли ҳисобланади. Ихтисослашган инвестиция фондлари

-

бу очиқ

ёки ёпиқ турдаги коллектив инвестициялаш корхонаси бўлиб, унинг таркибий
бўлинмасига инвесторлар томонидан ўрнатилган инвестиция сиёсатига мувофиқ
ва муомалада бўладиган қимматли қоғозларга коллектив инвестициялаш
корхоналари тўғрисидаги 2009/65

-

сонли

директивада ўрнатилган тартибда

фаолият олиб бориш учун рухсатнома олишни талаб қилмайдиган

инвестициялаш

ва даромад олиш мақсадида инвесторлар капиталини жалб қилувчи корхона
киради. Ихтисослашган инвестиция фондлари АҚШдаги хедж

-

фондларга айнан

ўхшайди.

[15, 34]

Европа Иттифоқининг инвестиция фондларига оид директивалари мазму

-

нини таҳлил

қилиб, миллий қонунчиликни такомиллаштириш бўйича қуйидаги

-

ларни таклиф этамиз:

1.

Инвестиция фондларини уларнинг ташкилий

-

ҳуқуқий шаклига қараб эмас,

балки инвестицияларни кимдан жалб этишига қараб таснифлаш лозим. Бунда
чекланмаган доирадаги инвесторлардан маблағларни жалб этадиган инвестиция
фондларининг фаолияти давлат томонидан жиддий назорат қилишини ва
фақатгина малакали инвесторларга хизмат кўрсатадиган инвестиция фондлари

-

нинг фаолияти шартномавий муносабатларнинг умумий принципларига ҳавола
этилиши тавсия этилади.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

10 (2021) / ISSN 2181-1415

200

2.

Инвестиция фондлари сифатида молиявий хизматлар кўрсатувчи

компанияларнинг молиявий имкониятлари ва салоҳиятига алоҳида талаблар
белгилаш ҳамда доимий мониторинг қилиб бориш механизмларини жорий
этилиши мақсадга мувофиқ бўлади. Зеро, амалдаги қонунчилик акциядорлик
жамиятларининг устав фонди миқдорига бўлган талабларни олиб ташлаган.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:

1.

https://www.eca.europa.eu/Lists/ECADocuments/AP21_03/AP_Investment_Fu

nds_EN.pdf.

2.

European Fund and Asset Management Association (EFAMA), Quarterly

Statistical Release, No 83, December 2020.

3.

EFAMA, Quarterly Statistical Release, No 83, December 2020

4.

Балан О

.

Регулирование инвестиционных фондов в Европейском союзе

//

Банкский вестник. Верасень.2014. –

С 12.

5.

Юнусов

Ҳ.М. Европа Иттифоқи ҳуқуқи (Европа Иттифоқи ва ҳамжамият

-

лари ҳуқуқи): Дарслик. –

Тошкент: “Yangi asr avlodi”, 2007. –

Б.

600.

6.

Шалина

О.И. Институт инвестиционных фондов в экономике России:

современное состояние и перспективы развития. Диссертация на соискание ученой
степени кандидата экономических наук. Уфа 2010. –

С.

189.

7.

https://www.eca.europa.eu/Lists/ECADocuments/AP21_03/AP_Investment_Fu

nds_EN.pdf.

8.

Luxembourg: the gateway for the Middle East and Islamic finance. May 2019

9.

Law of Luxembourg of 17 December 2010 relating to undertakings for collective

investment

10.

Dirk A. Zetzsche. Anatomy of European investment fund law

11.

Kremer Claude, Isabelle Lebbe. Collective investment schemes in

Luxembourg.2nd edition. Oxford University press.2014. 1072 p.

12.

Суханов Е.А. Сравнительное корпоративное право. –

М.: Статут, 2014.

С.

456.

13.

Юлдашев

Ж.И.

Акциядорлик

жамиятлари

фуқаролик

ҳуқуқининг

субъекти сифатида. Юрид. фан. номз...дис. –Тошкент:2008 .160 б.

14.

А.И.

Некрасов

Основы

правового

регулирования

деятельности

инвестиционных фондов в Европейском Союзе. // Международное право и
международные организации / International Law and International Organizations.

2012.

№ 1. –

C. 107

125.

15.

Фридман

А.И., Правовое регулирование инвестиционных фондов в России,

США и Люксембурге. Диссертация на соискание ученой степени кандидата
юридических наук.

М.:

2018.

С.

34.

16.

Иванова

Е.В. Гражданско

-

правовое положение паевых

инвестиционных

фондов: вопросы теории и практики. Дис.к.ю.н, М., 2009. –

С. 170

.

17.

John Morley. Separation of funds and managers: A Theory of investment fund

structure and regulation. 123 The Yale law journal.1228 (2014)

P. 1247.

18.

Bodie Z., Kane A., Marcus Alan J. Investments. 6th edition. Mc Graw-Hill. New

York. 2005.

P. 1003.

19.

Бутиков

И.Л. Қимматли қоғозлар бозори. Дарслик. –

Т.: Консаудитинформ,

2001.

Б.

202.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

10 (2021) / ISSN 2181-1415

201

20.

Султонбоева

М.Б. Ўзбекистон Республикасида инвестиция фондларини

ривожлантиришда хориж тажрибасидан фойдаланиш. Иқтисод фанлари номзоди
илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация. Тошкент: 2012. –

Б.

153.

Библиографические ссылки

European Fund and Asset Management Association (EFAMA), Quarterly Statistical Release, No 83, December 2020.

EFAMA, Quarterly Statistical Release, No 83, December 2020

Балан О.Регулирование инвестиционных фондов в Европейском союзе//Банкский вестник. Верасень.2014. С 12.

Юнусов Ҳ.М. Европа Иттифоқи ҳуқуқи (Европа Иттифоқи ва ҳамжамиятлари ҳуқуқи): Дарслик. – Тошкент: “Yangi asr avlodi”, 2007. – 600 б.

Шалина О.И. Институт инвестиционных фондов в экономике России: современное состояние и перспективы развития. Диссертация на соискание ученой степени кандидата экономических наук. Уфа 2010. 189 с.

Luxembourg: the gateway for the Middle East and Islamic finance. May 2019

Law of Luxembourg of 17 December 2010 relating to undertakings for collective investment

Dirk A. Zetzsche. Anatomy of European investment fund law

Kremer Claude, Isabelle Lebbe. Collective investment schemes in Luxembourg.2nd edition. Oxford University press.2014. 1072 p.

Суханов Е.А. Сравнительное корпоративное право. –М.: Статут, 2014.-456 с.

Юлдашев Ж.И. Акциядорлик жамиятлари фуқаролик ҳуқуқининг субъекти сифатида. Юрид. фан. номз...дис. –Тошкент:2008 .160 б.

А. И. Некрасов Основы правового регулирования деятельности инвестиционных фондов в Европейском Союзе. // Международное право и международные организации / International Law and International Organizations. - 2012. - № 1. - C. 107-125.

Фридман А.И., Правовое регулирование инвестиционных фондов в России, США и Люксембурге. Диссертация на соискание ученой степени кандидата юридических наук.-М.:2018, 34 с.

Иванова Е.В. Гражданско-правовое положение паевых инвестиционных фондов: вопросы теории и практики. Дис.к.ю.н, М., 2009. С. 170

John Morley. Separation of funds and managers: A Theory of investment fund structure and regulation. 123 The Yale law journal.1228 (2014) 1247 p.

Bodie Z., Kane A., Marcus Alan J. Investments. 6th edition. Mc Graw-Hill. New York. 2005. 1003 p.

Бутиков И.Л. Қимматли қоғозлар бозори. Дарслик. – Т.: Консаудитинформ, 2001. 202- б.

Султонбоева М.Б. Ўзбекистон Республикасида инвестиция фондларини ривожлантиришда хориж тажрибасидан фойдаланиш. Иқтисод фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация. Тошкент: 2012. 153 б.