Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Archaeological sites of the Sokh river basin
Mukhriddin PARDAEV
1
Academy of Sciences of the Republic of Uzbekistan
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received July 2023
Received in revised form
15 July 2023
Accepted 25 July 2023
Available online
15 August 2023
This article discusses archaeological sites located in the Sox
River basin, issues related to their registration, and
systematization. Information about historical monuments was
collected by various researchers based on many years of
archaeological research, the results of geological exploration
and subsequent work in this area, as well as research conducted
by the author. At the same time, landscape and archaeological
studies based on spatial analysis have been carried out in the
field of research using GIS applications, which are modern
research tools in archaeology. As a result, more than
10 unknown archaeological sites were identified registered, and
systematized. Based on the collected data, estimates were made
in connection with the formation of the anthropogenic
landscape in the territory, the conditions of the spread of early
human populations, the factors of the emergence of early
peasant communities, the development of the urbanization
process, and the deep decline of the early Middle Ages.
2181-
1415/©
2023 in Science LLC.
DOI:
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol4-iss6/S-pp361-373
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
Sokh basin,
archaeological map,
anthropogenic landscape,
landscape archeology,
GIS,
spatial analysis,
remote sensing,
CORONA,
SRTM,
database.
Сўх дарёси ҳавзасининг археологик ёдгорликлари
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
Сўх ҳавзаси,
археологик ҳарита,
антропоген ландшафт,
ландшафт археологияси,
ГАТ,
фазовий таҳлил,
масофадан илғаш,
CORONA,
SRTM,
маълумотлар базаси.
Ушбу мақола Сўх дарёси ҳавзасида жойлашган археологик
ёдгорликлар, уларни рўйхатга олиш, тизимлаштириш билан
боғлиқ масалаларга бағишланган. Тарихий объектлар
ҳақидаги маълумотлар турли тадқиқотчилар томонидан
ҳудудда ўтказилган кўп йиллик археологик тадқиқотлар,
қидирув
-
кузатув ишлари ҳулосалари, шунингдек, муаллиф
томонидан олиб борилган изланишлар асосида тўпланган.
Шу билан бирга, архелогияда замонавий тадқиқот воситаси
бўлган ГАТ иловаларидан кенг фойдаланган ҳолда, тадқиқот
1
National Center for Archeology, PhD student, Academy of Sciences of the Republic of Uzbekistan.
E-mail: mrreusmuxriddin@gmail.com
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
06 (2023) / ISSN 2181-1415
362
ҳудудида
фазовий таҳлил асосида ландшафт археологик
изланишлар ўтказилган. Якунда 10 дан ортиқ ҳали маълум
бўлмаган археологик ёдгорликлар аниқланиб, рўйхатга
олинган, тизимлаштирилган. Тўпланган маълумотлар
асосида ҳудудда антропоген ландшафтининг шаклланиши,
илк инсонлар популяцияларининг тарқалиш шароитлари,
дастлабки деҳқон жамоаларининг пайдо бўлиши омиллари,
урбанизация жараёнинг ривожланиши
ва илк ўрта
асрлардаги чуқур таназзул билан боғлиқ хулосалар берилган.
Археологические памятники бассейна реки Сох
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
бассейн Соха,
археологическая карта,
антропогенный ландшафт,
ландшафтная археология,
ГИС,
пространственный анализ,
дистанционное
зондирование,
CORONA,
SRTM,
база данных.
Данная статья посвящена археологическим памятникам,
расположенным в бассейне реки Сох, вопросам, связанным
с их регистрацией, систематизацией. Информация об
исторических объектах была собрана различными
исследователями на основе многолетних археологических
исследований, результатов поисковых и последующих
работ в этом районе, а также исследований, проведенных
автором. В то же время ландшафтно
-
археологические
исследования проводились на основе пространственного
анализа в районе исследования с использованием
приложений ГИС, которые являются современным
исследовательским инструментом в археологии. В итоге
было выявлено, зарегистрировано и систематизировано
более 10 еще не известных археологических памятников.
На основе собранных данных были приведены заключение,
связанные с формированием антропогенного ландшафта
на территории, условиями распространения ранних
человеческих популяций, факторами возникновения
ранних земледельческих общин, развитием процесса
урбанизации и глубоким упадком раннего средневековья.
KИРИШ
Сўх ҳавзаси Фарғона вилоятининг Сўх, Ўзбекистон, Фурқат, Данғара,
Бувайда, Учкўприк ва Риштон туманлари ҳудуди билан биргаликда, Қирғизистон
Республикасининг Баткент вилоятининг баъзи ҳудудларини, жами 3000 км2
майдонни қамраб олади. Ҳавзанинг жанубий қисми Олой
-
Туркистон тоғ тизмалари
баланд тоғлик минтақаларидан бошланади ва шимолга томон пасайиб бориб,
Сирдарёга туташади. Асосий дарёси Сўхсой сувини Олой тоғ тизмаларидан олади.
Унинг узунлиги 124 км, сув ҳажми 3510 км3 бўлиб, Жанубий Фарғонадаги энг
серсув дарё ҳисобланади.
Сўх воҳаси табиатининг умумий хусусиятларига кўра водийнинг бошқа
ҳудудларидан сезиларли даражада фарқ қилади. Чунки Фарғона водийсига кириб
келадиган ҳар қандай ҳаво оқимлари дастлаб ушбу ҳудудларга ўз таъсирини
ўтказади. Воҳада ҳаво ҳарорати жанубдан шимолга томон “рельеф
экспозицияси”га боғлиқ ҳолда ўзгариб боради. Денгиз сатҳидан 405 метр баландда
жойлашган Қўқон шаҳри яқинида июль ойининг ўртача ҳарорати 26,8о
ни,
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
06 (2023) / ISSN 2181-1415
363
энг юқори ҳарорат 42о
ни ташкил этса, январнинг ўртача ҳарорати –
2,2о
ни,
энг совуқ ҳарорат эса –
31,1о
гача пасайиши мумкин. Юқори Сўхда иқлими кескин
континенталь. Январь ойида ўртача ҳарорат 6
-
7 С°, энг паст ҳарорат 27 С°, июль
ойида ўртача ҳарорат 23,6 С°, энг юқори кўрсаткич 42 С°
ни ташкил қилади.
Ҳудуд
Евроосиё материгининг ичкарисида жойлашганлиги ва ҳар томондан
тоғлар билан ўраб олинганлиги сабабли иқлими Ўрта Осиёнинг текислик
қисмлари каби
кескин континенталь эмас. Иқлимни шакллантиришда асосан,
ғарбдан келаётган ҳаво оқимлари ўрни катта. Ҳудуднинг иқлими ва
ландшафтидаги қулайликлар қадимдан инсонларини ўзига жалб қилиб келган.
Тош даврининг илк босқичларидаёқ инсонлар воҳадаги тоғ унгурлари ва
ғорларини
макон қилган бўлсалар, сўнгги босқичида эса дарё ҳавзаси
атрофларини ҳам эгаллай бошлайдилар.
1939
–1941 йилларда Катта Фарғона канали қурилиши муносабати билан
М.Е.
Массон бошчилигидаги археологлар учта отрядга бўлинган ҳолда ирригация
иншоотлари қуриладиган жойларда археологик кузатув
-
қидирув ишларини олиб
борадилар. Натижада бронза давридан ҳозирги кунгача бўлган даврга оид
ёдгорликлар аниқланиб, улардан катта ҳажмдаги археологик материаллар
тўпланади [16
. C. 121].
Сўх
ҳавзасининг
археологик
ўрганилиши
Жанубий
Қирғиз
отряди
таркибида
Ю
.
А
.
Заднепровский
томонидан
1954
–
1958
йилларда
давом
эттирилиб
,
Баткен
ҳамда
Лайлакон
туманлари
ва
унга
туташ
ҳудудлар
,
шу
жумладан
,
Сўх
ҳавзаси
ҳам
ўрганилади
.
Тадқиқотлар
якунида
ҳавзада
8
та
ёдгорлик
аниқланиб
,
улар
эрамизнинг
илк
асрларидан
то
ривожланган
ўрта
асрларгача
бўлган
ёдгорликлар
эканлиги
маълум
бўлади
.
Ўтган
асрнинг
60
–
80
йилларида
олиб
борилган
тадқиқотлар
давомида
воҳанинг
юқори
минтақалари
ва
дарё
ҳавзалари
яқинида
тош
даврига
оид
кўплаб
ёдгорликларнинг
аниқланиши
ҳамда
ҳудудда
антропогонез
жараёни
қадимдан
бошланганлигини
кўрсатди
.
Жумладан
,
ўша
даврда
Я
.
Ғ
.
Ғуломов
бошчилигидаги
Фарғона
археологик
отряди
1964
йилда
водий
ҳудудида
археологик
изланишлар
олиб
бордилар
.
Отряд
турли
хил
даврларга
оид
,
шу
жумладан
,
палеолитга
тегишли
ёдгорликларни
ҳам
очиб
ўргандилар
.
Натижада
бу
ердан
топилган
тош
даври
топилмалари
асосан
,
Сўх
водийсининг
шимолий
Олой
тизмалари
ҳудудларига
тўғри
келиши
аниқланди
[21].
1973
–
1976
йилларда
Санкт
-
Петербургдаги
Давлат
Эрмитаж
музейи
ва
Фарғона
вилояти
музейининг
Фарғона
экспедицияси
вилоятнинг
археологик
харитасини
тузиш
мақсадида
қўшма
тадқиқотлар
олиб
боради
.
Н
.
Г
.
Горбунова
узоқ
йиллик
тадқиқотларга
асосланиб
,
Фарғона
вилоятининг
археологик
картасини
яратишга
муваффақ
бўлади
.
Мазкур
харита
ўзида
Сўх
дарёси
ҳавзасида
жойлашган
49
та
археологик
ёдгорликларни
ҳам
қамраган
эди
[15. C. 16
–
34].
Бироқ
сўнгги
йилларда
ҳавзадаги
ёдгорликларда
ўтказилган
янги
археологик
қазишма
ва
қидирув
-
кузатув
ишлари
,
ҳудудда
ҳали
маълум
бўлмаган
ёдгорликлар
мавжудлигини
кўрсатмоқда
.
1987
йилда
Сўх
сув
омборини
қуриш
муносабати
билан
ҳудудни
ўрганиш
мақсадида
ЎзР
ФА
Археология
институти
ходимлари
–
Б
.
Матбобоев
,
А
.
Ботиров
ва
М
.
Хўжаназаровлардан
иборат
гуруҳ
ушбу
ҳудуда
археологик
,
петрографик
ва
палеозоологик
қазишмалар
олиб
борди
.
Тадқиқотчилар
гуруҳининг
узоқ
қидирув
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
06 (2023) / ISSN 2181-1415
364
ва
кузатув
ишлари
давомида
бир
қанча
ёдгорликлар
рўйхатга
олинди
.
Жумладан
,
Сариқамиш
тоғларидаги
Суратлисой
дарасида
жойлашган
300
га
яқин
қоятош
суратлари
классификация
қилинди
[25].
Ўзбекистон Республикасининг 2009 йил 13 сентябрдаги “Археология мероси
объектларини муҳофаза қилиш ва улардан фойдаланиш тўғрисида”ги
ЎРҚ–
229-
сонли Қонуни ва Ўзбекистон Республикаси Президентининг қарори
ижроси юзасидан ЎзР ФА Археология институти томонидан мамлакатдаги барча
археологик ёдгорликларни GPS технологиялари ёрдамида улар координаталарини
аниқлаш йўли билан фиксациялаш ишлари бошлаб юборилди. Айнан шу мақсадда
Археология институтининг А.А.
Анарбаев, М.М.
Саидовлардан иборат Фарғона
отряди ҳамда Маданий мерос объектларидан муҳофаза қилиш ва улардан
фойдаланиш
Фарғона инспекцияси томонидан 2013 йилда вилоятнинг 13 та
туманларида тадқиқот ишлари олиб борилди [8].
2019 йилда Фарғона вилояти археологик ёдгорликларини рўйхатга олиш ва
харитасини яратиш мақсадида ЎзР ФА Археологик тадқиқотлар институти ходимлари
–
М.М.
Саидов, М.X.
Пардаев ҳамда маҳаллий мутахассис –
Ф.
Жўраевлардан иборат
гуруҳ томонидан Сўх туманида қайта қидирув
-
кузатув ишлари олиб борилди.
Натижада архив ҳужжатлари ва мақолаларда қайд қилинган 18 га яқин ёдгорлик
қайтадан
хатловдан ўтказилди ва тизимлаштирилди [30
.
Б
. 284
–
286].
Ўтган
давр
мобайнида
қазишма
олиб
борилган
ёдгорликларда
қўлга
киритилган
археологик
топилмалар
ёдгорликлар
борасидаги
янги
қарашларни
келтириб
чиқарди
.
Мазкур
тадқиқотни
бажариш
давомида
юқорида
тилга
олинган
изланишларда
тўпланган
материаллар
йиғилиб
қайта
ишланди
,
шунингдек
,
тадқиқот
объектида
дала
кузатувлари
натижасида
100
дан
ортиқ
ёдгорликларнинг
ўрни
аниқланиб
,
жадвалга
солинди
.
Шунингдек
,
сўнгги
йиллардаги
қидирув
-
кузатув
ишларида
10
дан
ортиқ
ёдгорликлар
ўрни
аниқланди
.
Бу эса ҳудуддаги ёдгорликларни тизимлаштириш
эҳтиёжини туғдирди.
Мазкур тадқиқотдан асосий мақсад, Сўх ҳавзасида жойлашган археологик
ёдгорликларни рўйҳатга олиш, тизимлаштириш, рақамлаштиришдан иборат.
УСЛУБЛАР
Сўнгги бир неча ўн йилликда ГАТ иловалари дала қидирув
-
кузатув
натижаларини аниқлик билан қайд этиш, сақлаш, бошқариш, таҳлил қилишда муҳим
восита сифатида фойдаланиб келинмоқда [7]. Замонавий тадқиқот усуллари XIX ва XX
асрлардаги методлардан фарқ қилганлиги сабаб, тадқиқотчилар орасида аввалги
маълумотларни ГАТ муҳитига ўтказиш кенг тарқалган [1]. Ердан фойдаланишнинг
кучайиши, эррозия, чўкмалар ва урбанизация қадимги маданий қатламлар изларини
йўқотганлиги сабабли геореференция билан боғланмаган, эски тадқиқотлар ҳам юзага
келадиган бўшлиқларни тўлдиришда асосий, эҳтимол ягона манба бўлиши мумкин.
Бу йўналишда
иш олиб бориш учун дастлаб ҳудуд археологик ёдгорликлари
электрон базасини яратиб оламиз. Ҳудуд бўйича маълумотлар базасини
шакллантириш бир неча босқичдан иборат.
Ҳавзадаги
қидирув
-
кузатув ишлари
Чор Россияси даврида тўпланган маълумотлар (В.Н.
Вебер, Л.
Зимин,
М.Э.
Воронец) [12
. C. 53
–
84];
Гидротехник
иншоотлар
қурилиши
билан
боғлиқ
тадқиқотлар
(
В
.
М
.
Массон
,
Я
.
Ғ
.
Ғуломов
,
В
.
Д
.
Жуков
,
Т
.
Г
.
Оболдуева
,
Б
.
А
.
Латинин
) [16. C. 124; 24. C. 17
–
27];
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
06 (2023) / ISSN 2181-1415
365
Олой тизмаларидаги тарихий археологик изланишлар (А.Н.
Бернштам;
Ю.А.
Заднепровский, С.С.
Сорокин) [10
. C. 346; 17. C. 176; 31. C. 117
–
160];
Тош даври маконларидаги археологик қидирув ишлари (А.П.
Окладников,
П.Т.
Конопля, В.А.
Ранов, Ў.И.
Исламов, М.Р.
Қосимов
) [26; 22. C. 41
–
47; 29. C. 3-29; 18. C. 220];
1964
–
1967
йиллардаги
Я
.
Ғ
.
Ғуломов
раҳбарлигидаги
ЎзССР
ФА
Тарих
ва
археология
институтининг
Фарғона
археология
отряди
водийда
археологик
қидирув
ишлари
[21];
Давлат
Эрмитажи
ва
Фарғона
музейининг
тадқиқотлари
(
Б
.
З
.
Гамбург
,
Н
.
Г
.
Горбунова
,
Г
.
А
.
Брикина
,
Ю
.
Д
.
Баруздин
) [12. C. 53
–
84; 13. C. 85
–
93; 11. C. 206; 9. C. 127];
Сўх
сув
омборини
қуриш
муносабати
билан
ўтказилган
қидирув
-
кузатув
ишлари
(
Б
.
Матбабаев
, A.
Ботиров
,
М
.
Хўжаназаров
) [25];
Фарғона
вилояти
археологик
ёдгорликларини
рўйхатга
олиш
ва
харитасини
яратиш
доирасидаги
қидирув
-
кузатув
ишлари
(
А
.
Анарбаев
,
М
.
М
.
Саидов
,
Ф
.
Жураев
,
М
.
Пардаев
) [8; 30. C. 284
–
286];
Сунъий
йўлдошларда
олинган
космик
суратлар
Масофадан
илғаш
(RS
*
)
технологияси
кўмагида
CORONA
сунъий
йўлдоши
1968
–
1970
йилларга
оид
DS1104-2169DF083
ва
DS1110-1153DA074
идентификацияли
ўрта
ўлчамдаги
тасвирлари
;
Ландсат 7 ва 8 тасвирлари;
Ўзида баландлик маълумотларини сақловчи SRTM тасвирлари;
Америка Қўшма Штатлари Геология тадқиқотлари хизмати (USGS)нинг очиқ
маълумотлар базасидан олинган бошқа тасвирлар;
Ҳариталар
Турли ўлчамлардаги топографик ҳариталар (1:250 000, 1:100 000, 1:50000);
Ҳудуднинг
геологик харитаси;
Ҳудуднинг
тупроқ ҳаритаси;
Ҳудуднинг
гидрографик харитаси;
Иқлим ҳаритаси
;
Табиий
-
географик ҳарита;
Тўртламчи давр қатламлари ҳаритаси;
Кузатув
-
қидирув ишлари.
2019 йилда Фарғона вилояти археологик ёдгорликларини рўйхатга олиш ва
харитасини яратиш доирасида олиб борилган изланишлар жараёнида Сўх туманида
ҳам
қидирув кузатиш ишлари олиб борилди. Жумладан, архив хужжатлари ҳамда
мақолаларда қайд қилинган 18 та ёдгорлик қайтадан хатловдан ўтказилди ва
тизимлаштирилди [30, 284
-
286]. Шунингдек, 2022 йилда Қўқон экспедицияси
давомида ҳам ҳавзада кузатув
-
қидирув ишлари ўтказилди. Ёдгорликлар
координаталарини белгилашда глобал навигация тизимлари (GPS)нинг WGS84
координаталар тизимидан фойланилди. Ёдгорликлар аввалги тадқиқотлардаги
номлари билан ёки маҳаллий аҳоли тилида айтилишига кўра номланди.
Компьютер таҳлили дастурлари матн кўринишидаги барча маълумотларни
ўқий олмайди, шу сабабли майдонлар кодланиб рақамли ҳолатга ўтказилади.
Бу босқичда юқорида тўпланган маълумотлар рақамли (digital) муҳитда ишловчи
ГАТ дастур
–
ArcMap 10.5. дастурий таъминотига ўтказилади.
*
Масофадан илғаш (Remote sensing) –
турли суратга олиш ускуналари ўрнатилган ер юзи, авиа ва космик
воситалар (мас. сунъий йўлдошлар) орқали Ер юзасини кузатиш.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
06 (2023) / ISSN 2181-1415
366
НАТИЖАЛАР
Сўх ҳавзасининг археологик харитасидан турли даврларга оид 110 та объект
ўрин олган бўлиб, шулардан 15 дан ортиғи кейинги йилларда олиб борилган
қидирув
кузатув ишлари давомида аниқланди.
Тош даври
Ўрганилиш ҳудудида палеолит даврининг турли босқичларига
оид кўплаб
ёдгорликлар аниқланган бўлиб, бизнинг рўйхатимизда улар 8, 10, 48, 67, 103 рақам
остидаги қайд қилинган.
Улардан Чашма (67), Жонобод (48) ва Сариқўрғон (103) дан топилмалар
сочма ҳолда топилган бўлиб, маданий қатламга эга эмас. Селунгур (8) ва Сурунгур
(10) ғор типидаги ёдгорлик бўлиб, уларда маданий қатлам аниқланган.
Мезолитга оид ёдгорликларни тадқиқотчилар 2 га бўлишади: Обишир ҳамда
Марказий Фарғона ёдгорликлари гуруҳи. Сурунгур (10), Обишир (76), Aччиқкўл
мезолит маконлари (15), Бекобод мезолит мконлари (17), Бувайда мезолит
маконлари (19), Янгиқадам мезолит маконлари (34).
Палеометалл даври
Ҳудудда
палеометалл даврига оид қатламли ёдгорликлар деярли
аниқланмаган. Фақатгина тасодифий топилмалар ва қоятош суратлари бу давр
қиёфасини
ёритиш имкониятини беради. Гавян 1
-
2 (4), Янгиариқсой (11),
Суратлисой (80) каби қоятош суратлари, шунингдек, Тул қишлоғи яқинидан икки
илон тасвирланган Сўх топилмаси ҳамда Бувайда туманида аниқланган бронза
найзани (18) мисол келтириш мумкин.
Эҳтимол, ҳудуддаги
тектоник жараёнлар, шунингдек, кейинги даврларда
ерларнинг ўзлаштирилиши билан бу даврга оид ёдгорликлар ер қаърида ёки
ўзлаштирма ерлар остида қолиб кетган бўлиши мумкин [23, c. 85
-104].
Мазкур ҳудудда энеолит даврига оид ёдгорликлар ҳали аниқланмаган, буни
мазкур воҳада тадқиқот ишларининг доимий олиб борилмаганлиги ёки
ёдгорликларнинг табиий офатлар натижасида йўқолганлиги эҳтимоли билан
боғлаш мумкин. Бронза даври тарихига ойдинлик киритувчи ёдгорликлар
аниқланмаганлигига қарамасдан, ҳудуддан топилган тасодифий топилмаларга
асосланиб, Марказий Осиё халқларининг қўшни маданиятлар билан ўзаро фаол
иқтисодий ва маданий алоқаларга киришганликларини тасаввур қилиш мумкин.
Илк темир даври
Бу даврдан хабар берувчи асосий ёдгорликлар булар қабр қўрғонлар бўлиб,
улар Сўхнинг юқори оқимида, денгиз сатҳидан камида 1000м юксакликда
жойлашган. Булар Кўктош қўрғонлари (6), 78 ёдгорликлар ҳисобланади.
Шунингдек, бу даврда Сўх дарёсининг қуйи оқими ҳудудлари ўзлаштирилиб,
илк деҳқончилик излари пайдо бўлади.
Фарғона водийсининг шимолидаги дарё ва сойларнинг адирорти
микровоҳаларида милоддан аввалги III мингйиллик ўрталарида суғорма
деҳқончилик йўлга қўйила бошланади. Суғорма деҳқончилик таъсирида
тупроқлар таркибига лойча жинсларнинг қўшилиб бориши туфайли тупроқлар
таркибидаги чиринди миқдори кўпаяди, тупроқнинг кимёвий таркиби ўзгариб,
унумдорлиги ортиб боради. Натижада суғорма деҳқончилик йўлга қўйилган дарё
воҳаларида антропоген ландшафтларнинг таркибий қисми бўлган, узоқ вақт
интенсив деҳқончилик қилиб келиниши туфайли табиий тупроқ ва ўсимликлар
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
06 (2023) / ISSN 2181-1415
367
қоплами
ўрнини маданий тупроқлар эгаллаган воҳа ландшафтлари юзага келади.
Сўҳ дарёсининг қуйи оқимида бу жараён милоддан аввалги VIII аср охири –
VII аср
бошларида рўй беради. 2011–2014 йилларда ЎзР ФА Археология институти илмий
ходимларининг Қўқон шаҳри ва унинг атрофида олиб борган тадқиқотлари
натижасида милоддан аввалги VIII аср охири –
VII аср бошларида Қўқонсой
микровоҳасида суғорма деҳқончиликка ўтилганлиги аниқланди. Қуйи қатламлари
милоддан аввалги II аср охири –
I аср бошлари билан даврлаштириладиган Мўйи
Муборак ва Тепақўрғондаги қазишмалар давомида маданий қатламлар остида
аниқланган 1,35 м. қалинликдаги агроирригацион қатламлар тахминан 700 йил
давомида тўпланганлиги мазкур хулосага келинишига сабаб бўлган [8].
Антик ва илк ўрта асрлар даври
Ўрта Осиёнинг бошқа минтақалари каби Фарғонада ҳам антик давр
дунёнинг бошқа цивилизациялари билан интеграциялашуви кучайган босқич
бўлиб хизмат қилган. Ушбу даврда Ипак йўли Евроосиё минтақаси бўйлаб товар
-
маҳсулотлар, одамлар, ҳайвонлар, ўсимликлар ва ғоялар ташувчи асосий қон
томири бўлиб, у қадимги дунёдаги биотик алмашинув ва асосий ижтимоий
ўзгаришларни кучайтиради.
Бу ўзгаришларни ҳудуддаги манзилгоҳлар сонининг ўсишидан ҳам
билишимиз мумкин. Бу даврга
оид жами 58 та ёдгорликнинг 7 таси (7, 12, 13, 24,
49, 59, 65) (Ўтукчи, Дуркушо, Тошмозортепа, Мунчоқтепа
-
Сополли, Мўйи Муборак,
Тепақўрғон, Соҳиби Ҳидоя) шаҳар типидаги ёдгорлик эканлиги ҳудудда антик
даврда урбаназацион жараёнлар анча фаол кечганини кўрсатади.
43 объект қишлоқ типидаги, 5 объект (48, 53, 66, 78, 82) мозор қўрғонлар ва
яна 2 объект (72, 101) қалъа, қўрғонлар эканлиги маълум бўлди.
Илк ўрта асрларда ёдгорликлар сони 55 та бўлиб, антик даврдаги шаҳарлар
ўз фаолиятини давом эттиради. Қишлоқ
типидаги объектлар сони 42 тани,
мозорқўрғонлар 4 та (14, 48, 53, 77), қалъа
-
қўрғонлар 3 та (72, 75, 101) ни ташкил
қилади
.
Ривожланган ўрта асрлар
Илк ўрта асрлар сўнггидаги ландшафтдаги ўзгаришлар, иқлимий, иқтисодий
ва сиёсий сабабларга кўра урбанизацион жараёнларда пасайиш юзага келади. Бу
ҳодиса ҳудуддаги ёдгорликлар сонида ҳам акс этади.
Умумий ёдгорликлар сони 18 та. Шаҳар типидаги ёдгорликлар 4 та (12, 41,
43, 64). Улардан 12 ва 64 объектлар антик даврдан мавжуд бўлсалар, 41 ва 43
объектлар ривожланган ўрта асрларда пайдо бўлади. қишлоқ типидаги объектлар
14 та. Уларнинг деярли барчаси янги манзилгоҳлар бўлиб, ривожланган ўрта
асрларда қарор топган.
Сўнгги ўрта асрлар
Ҳудди
аввалги даврга ўхшаб, сўнгги ўрта асрларда ҳам ёдгорликларнинг
аксарияти Сўх дарёсининг чап қирғоғи, ҳудуднинг ғарбий қисмларида жойлашган.
Умумий объектлар сони 20 та. Улардан 4 таси (49, 59, 64, 73) антик давр
ёдгорликлари ўрнида, 1 таси (57) илк ўрта асрлар ва яна 4 таси (40,42, 50, 96)
ривожланган ўрта асрлар ёдгорликлаги
ўрнида қарор топган. Пойтаҳт шаҳарлар
сони 1 та (59), шаҳар типидаги объектлар сони 3 та (49, 59, 64), қишлоқ типидаги
объектлар 16 тани ташкил қилади. Шунингдек, Сўх туманидаги Дехвайрон
қишлоғида
жойлашган шу номдаги ғордан ҳам мазкур даврга тегишли сопол
буюмлари аниқланган.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
06 (2023) / ISSN 2181-1415
368
МУНОЗАРА
Барча тўпланган маълумотлардан хулоса қиладиган бўлсак, Сўх ҳавзаси
одамлар учун инсоният тарихининг барча даврларида қулай макон сифатида
кўрилган.
Палеолитнинг музлик ва музлик оралиғи даврларида ҳам ҳудудда инсонлар
популяцияси тўхтаб қолмайди. Ўз навбатида ҳозирги Ички Осиё тоғ йўллари
Шимолий Осиё ва Олд Осиё ўртасида миграцион кўприк вазифасини ўтайди.
Бундан қарииб 2 млн йиллар аввал, ҳозирда фанда умумий ном билан Ҳомо
Эректус дея номланувчи гоминидлар, ҳомо турлари ичида илк бора Африкадан
чиқишиб, Евроосиёнинг чекка ҳудудларигача кириб боришади. Кўпгина
тадқиқотчилар эректусларнинг Шарқий ва Жанубий
-
Шарқий Осиёда қуйи
плейстоцен охиридан ўрта плейстоценгача бўлган вақтда (~1.4
-
0.2 млн йиллар
аввал) яшашганлигини, нисбатан қадимгироқ бўлган намуналар эса Олд Осиёда
аниқланганлигини таъкидлашади [2]. Эректусларнинг Ўрта Осиё ҳудудларига
кириб келиши кейинги даврлардаги миграциялар билан боғлиқлиги айтилади [3].
Ҳозирги
кунда биз Денисова одами дея атайдиган гоминидлар Ўрта Плейстоцен
даврида айнан Ички Осиёнинг тоғ коридорлари орқали Олтойга миграция
қилингани, музлик ва музлик оралиғи даврларида улар миграцияси ҳар икки
томонга кўчиб турганлиги илмий изланишларда қайд этилган [4]. Шунингдек,
Homo турининг яна бир вакили –
Неандертал одамига тегишли суяк қолдиқлари
ва тош қуроллари, ҳудуднинг Ўрта Плейстоцен даври ёдгорликларида
аниқланганлиги, минтақа Неандерталлар ойкуменасининг энг чекка шарқий
қисми
бўлганлигини кўрсатади [5]. Дунё бўйлаб ўз миграциясини юқоридаги Ҳомо
турларига нисбатан кейинроқ амалга оширган Сапиенснинг тарқалиш йўллари
ҳам
Ўрта Осиё жумладан, биз ўрганаётган Сўх дарёси водийсини кесиб ўтганлиги,
бир неча бор археологик фактлар орқали исботланган.
1-
диаграмма. Сўх ҳавзаси археологик ёдгорликларининг турли даврлардаги
миқдори графиги.
0
10
20
30
40
50
60
70
Tosh davri
Paleometal
davri
Antik
Ilk o'rta asrlar
Rivojlangan
o'rta asrlar
So'nggi o'rta
asrlar
Arxeologik yodgorliklar
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
06 (2023) / ISSN 2181-1415
369
Ҳудуддаги
қадимги инсонлар маконларининг асосий қисми плейстоценнинг
охири –
илк голоценга оид [20
. C.
220]. Афсуски бу ёдгорликлар топилмаларининг
катта қисми кўтарма материаллар ҳисобланади.
Сўх ҳавзасидаги
архаик тош мажмуаси Сўх туманида жойлашган Чашма
булоғи атрофида аниқланган. Чашма қишлоғидан йиғиб олинган тош буюмлар ҳам
ўзига хос бўлиб, улар илк палеолитнинг ўрталари билан даврлаштирилган.
Топилмалар овал шаклда, чақмоқлашган галкалардан синдирилган учриндилар,
қирралари ўткирланган чоппер ва чоппинг типидаги қўпол тош қуролларидан
иборат [19]. Бироқ топилмажой маданий қатламга эга бўлмаганлиги, топилмалар
сочма ҳолда эканлиги юқоридаги даврий санани шубҳа остига қўяди.
Сўх дарёси ҳавзасида жойлашган Селунгур ғор
-
маконининг ёши борасида
узоқ давом этган баҳслар, дастлабги илк палеолит (1,5 млн йил) билан
белгиланган сана ҳақиқатдан узоқлигини кўратади. Сўнгги йилларда олиб
борилган тадқиқотлар у қадимги одамлар томонидан сўнгги плейстоцен даврида
(112±19 минг йил аввал) ўзлаштирилганлиги маълум бўлди [6].
2-
диаграмма. Антик давр ёдгорликлари типлари.
Мезолит даврида тош қуроллар индустрияси ривожланади, микролит
анъанаси кучайди. Овчилик асосий ҳўжалик тармоғи бўлиб қолаверади.
Кейинчалик Обишир маданиятидан таъсирида Марказий Фаргонадаги сополсиз
неолит маданиятлари (эрамиздан аввалги VIII
-
IV минг йиллар) шаклланади. Сўх
воҳаси тош даври маданияти жамоаларининг кейинги тараққиётини айнан
Марказий Фарғона ҳудудлари билан боғлаш мумкин.
Мазкур даврда хозирда Сўх ҳавзасининг перифериясида жойлашган
Қорақалпоқ
чўли қадимги денгизлардан қолган қолдиқ кўллар бўлиб, бу инсонлар
овчилик хўжалигининг асоси эди.
Энеолит ва илк бронза даври тарихи нафақат ҳудуд балки бутун водий учун
анчагина мавҳум. Бу даврга оид ёдгорликлар қишлоқ хўжалиги ерларнинг
кенгайиши ҳисобига ўзлаштирилган ёки табиий тектоник жараёнлар таъсирида
Antik davr yodgorliklari
Shaharlar
Qishloqlar
Qal'a-qo'rg'onlar
Mozorqo'rg'onlar
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
06 (2023) / ISSN 2181-1415
370
ер қаърида қолиб кетганлигини таҳмин қилиш мумкин. Бу даврдан ҳабар берувчи
манбалар турли вақтларда аниқланган тасодифий топилмалар ҳисобланади.
Масалан, 1894 йилда Тул қишлоғи яқинидаги Муғтепа мавзесидан аниқланган
«икки бошли чипор илон» тасодифий топилмаси 1956
-
йилда М.
Э.
Воронец
томонидан жез даври билан даврлаштирилади. Шунингдек, Сўх водийсидаги
Суратисой ва Янгиариқсой, Гавянсойнинг ҳар икки қирғоғида жойлашган Гавян
қоятош суратлари бу давр одамлари ўй
-
тасаввурлари ҳақида ҳабар беради.
Фарғона водийсининг шимолидаги дарё ва сойларнинг адирорти
микровоҳаларида милоддан аввалги III мингйиллик ўрталарида суғорма
деҳқончилик йўлга қўйила бошланади. Суғорма деҳқончилик таъсирида
тупроқлар таркибига лойча жинсларнинг қўшилиб бориши туфайли тупроқлар
таркибидаги чиринди миқдори кўпаяди, тупроқнинг кимёвий таркиби ўзгариб,
унумдорлиги ортиб боради. Натижада суғорма деҳқончилик йўлга қўйилган дарё
воҳаларида антропоген ландшафтларнинг таркибий қисми бўлган, узоқ вақт
интенсив деҳқончилик қилиб келиниши туфайли табиий тупроқ ва ўсимликлар
қоплами
ўрнини маданий тупроқлар эгаллаган воҳа ландшафтлари юзага келади.
Сўҳ дарёсининг қуйи оқимида бу жараён милоддан аввалги VIII аср охири –
VII аср
бошларида рўй беради.
3-
диаграмма. Илк ўрта асрлар ёдгорликлари типлари.
Ерга ишлов бериш инсоният олдига кўпроқ ўртоқ яшаш мажбуриятини
қўйиб, ўзининг бир қанча фойдали жиҳатлари: турур
-
жой муҳитининг
яхшиланиши, ишлаб чиқарувчи технология ва моддий маҳсулотларнинг ортиши,
қуроллар
ва объектларга ҳизмат кўрсатиш ҳамда қурилишларда ишчи кучига
инсбатан талабнинг ошиши билан биргаликда, инсоният аҳолининг зич бўлиб
яшаши туфайли туғиладиган касалликларинг ортиши билан ҳақ тўлайди. Овчи
-
термачиларда мобилликнинг йўқолиши ва кўпроқ ўтроқ турмуш тарзига ўтиши,
ижтимоий тенгсизликни туғдирган инсонлар устидан ижтимоий назоратнинг
кучайишига олиб келади. Ўтроқ турмуш тарзига ўтиш ва ўсимликларни
маданийлаштириш кейинчалик атроф ландшафтини ўзгартириш (ўзлаштириш)
Shaharlar
9%
Qishloqlar
78%
Qal'a-qo'rg'onlar
6%
Mozorqo'rg'onla
r
7%
Ilk o'rta asr yodgorliklari
Shaharlar
Qishloqlar
Qal'a-qo'rg'onlar
Mozorqo'rg'onlar
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
06 (2023) / ISSN 2181-1415
371
билан бирга кечади. Ерга ишлов бериш технологияларининг мукаммаллашуви
ўзлаштирилган жойлар яшаш имкониятларини оширган, бу эса аҳоли сони ва
зичлигининг ошишига туртки берган. Деҳқончиликнинг ривожланиши
натижасида ернинг қиммати хам ошиб борган ва ерга бўлган ҳуқуқлар ижтимоий
тенгсизлик юзага келишига, кейинчалик ҳудудий тўқнашувларга олиб келган.
Антик ва илк ўрта асрлар даврида Жанубий Фарғона ҳудудларида ҳудди
Шарқий Фарғонада
бўлгани каби жадал урбанистик жараёнлар кечади. Бир қанча
янги кент ва қўрғонлар пайдо бўлади, борлари кенгаяди. Илк ўрта асрларга келиб,
деҳқончилик маданияти ривожланиши ва савдо йўлларининг ўсиши туфайли
аввалги манзиллар сони ва ҳудуди кенгаяди. Бунга
рим иқлимий оптимуми, қулай
иқлмий шароит бўлганини ҳам сабаб қилиб келтириш мумкин. Бу даврда Сўх
дарёси ирмоқлари ҳавзанинг энг чекка қисмларигача етиб борган. Бу ҳудудларда
шаҳарлар вужудга келган (24,
13, 33).
Бироқ кейинги даврларда ёдгорликлар сони кескин қисқариб кетади. Бу
биринчи навбатда кескин иқлим ўзгаришлари ва араблар истилоси билан боғлиқ.
Сўх дарёси суви камайиши ёки йўналишини ўзгартириши ҳисобига, кўплаб шаҳар
ва манзилгоҳлар сувсизлик туфайли ташлаб кетилиб, таназуллга юз тутади.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Allison, P. 2008. Dealing with Legacy Data
–
an introduction. Internet
Archaeology. 24 http://intarch.ac.uk/journal/issue24/introduction.html
2.
Ferring, R., Oms, O., Agustí, J., Berna, F., Nioradze, M., Shelia,
T., Tappen, M.,
Vekua, A., Zhvania, D., & Lordkipanidze, D. (2011a). Earliest human occupations at
Dmanisi (Georgian Caucasus) dated to 1.85
–
1.78 Ma. Proceedings of the National
Academy of Sciences of the United States of America, 108(26), 10432
–
10436.
https://doi.org/10.1073/pnas.1106638108
3.
Finestone EM, Breeze PS, Breitenbach SFM, Drake N, Bergmann L, Maksudov F,
et al. (2022) Paleolithic occupation of arid Central Asia in the Middle Pleistocene. PLoS
ONE 17(10): e0273984. https://doi.org/10.1371/journal. pone.0273984
4.
Glantz, Michelle & Van Arsdale, Adam & Temirbekov, Sayat & Beeton, Tyler. (2016).
How to survive the glacial apocalypse: Hominin mobility strategies in late Pleistocene Central
Asia. Quaternary International. https://doi.org/10.1016/j.quaint.2016.06.037
5.
Krause, J., Orlando, L., Serre, D. et al. Neanderthals in central Asia and Siberia.
Nature 449, 902
–
904 (2007). https://doi.org/10.1038/nature06193
6.
Krivoshapkin, Andrey & Viola, Bence & Chargynov, Temerlan & Krajcarz, Maciej
& Krajcarz, Magdalena & Fedoro
wicz, Stanisław & Shnaider, Svetlana & Kolobova,
Kseniya. (2018). Middle Paleolithic variability in Central Asia: Lithic assemblage of
Sel’Ungur cave. Quaternary International. 535. 10.1016/j.quaint.2018.09.051
7.
Witcher R. 2008. (Re)surveying Mediterranean Rural Landscapes: GIS and
Legacy Survey Data. In: Internet Archaeology 24. https://doi.org/10.11141/ia.24.2
8.
Анарбаев А. А., Саидов М. М. Отчет о работах по составлению свода
археологических памятников Ферганской области. –
Самарканд, 2014.
9.
Баруздин Ю. Д., Брыкина Г. А. Археологические памятники Баткена и
Ляйляка (Юго
-
западная Киргизия). Фрунзе –
1962. С. 127.
10.
Бернштам А.Н. Историко
-
археологические очерки Центрального Тянь
-
Шаня и Памиро
-
Алая // МИА. –
М. –
Л., 1952. –
№ 26. –
346 с.
11.
Брыкина Г. А. Юго
-
Западная Фергана в первой половине I тысячелетия
нашей эры. М. –
«Наука». 1982. –
С. 206.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
06 (2023) / ISSN 2181-1415
372
12.
Воронец М.Э. Археологические исследования Института истории
Академии наук УзССР на территории Ферганы в 1950–1951 гг. // ТМИ УзССР. –
Вып.
2.
–
Ташкент, 1954. –
С. 53
-84;
13.
Гамбург Б.З., Горбунова Н.Г. Могильник эпохи бронзы в Ферганской
долине. КСИА, Вып.63. Москва. 1956. –
С. 85–
93;
14.
Гамбург Б.З., Горбунова Н.Г. Новые данные о культуре эпохи бронзы в
Ферганской долины // СА. –
М., 1957. –
№ 3. –
С. 130
-135.
15.
Горбунова Н.Г. Итоги исследования археологических памятников
Ферганской области //СА,№3,М.79. —
С. 16
-
34: ил., карт.
16.
Гулямов Я. Г. Отчет о работе третьего отряда археологической
экспедиции на строительстве Большого Ферганского канала / ТИИА АН УзССР. Т.
IV. Ташкент: изд
-
во АН УзССР. 1951. 124 с.
17.
Заднепровский Ю.А. Археологические памятники южных районов
Ошской области (середина I тыс. до н.э. –
середина I тыс. н.э.). Фрунзе: Изд
-
во АН
КиргССР, 1960. –
176 с.
18.
Исламов У. И., Крахмаль К.А. Палеоэкология и следы древнейшего
человека в Центральной Азии. –
Ташкент: ФАН, 1995. –
С. 220.
19.
Исламов У. И., Крахмаль К. А. Древнепалеолитические орудия труда из
Ферганской долины//ОНУ. 1987.№4.
20.
Исламов У.И., Тимофеев В.И. Культура каменного века Центральной
Ферганы. –
Ташкент: ФАН, 1986. –
17 с.
21.
Касымов М.Р. Новые исследования по палеолиту Ферганской долины в
1964 г. // ИМКУ, Вып. 7. 1966.
22.
Конопля П.Т. Следы людей каменного века на территории Южной
Киргизии // Известия АН КиргССР. серия общественных наук. –
Фрунзе, 1959. Т. I,
вып. 1. –
С.
41
–
47.
23.
Корженков А.М., Б.Э. Аманбаева, А. Анарбаев, Х. Ибадуллаев, Л.А.
Корженкова, М. Пардаев, А.А. Стрельников, Дж. Уильямс, А.Б. Фортуна.
Археосейсмологические исследования средневековых памятников у подножия
горы Сулайман
-
тоо (г. Ош, Ферганская долина) // Геофизические процессы и
биосфера. 2023. Т. 22. № 1. С. 85
-104. DOI: 10.21455/GPB2023.1-6
https://static.ifz.ru/10.21455/GPB2023.1-6
24.
Латынин Б.А., Оболдуева Т.Г.. Исфаринские курганы (К вопросу о системе
хозяйства древней Ферганы). КСИИМК. –
Вып. 76.
1959.
–
С. 17
-27.
25.
Матабабев Б. Х., Батиров А., Хужаназаров М. Отчет Сохского
археологического отряда о работах в 1987 г. / ЎзР ФА Археология институти
архиви. Ф. 8, О. 1, Д. 120. –
Самарканд, 1988.
26.
Окладников А.П., Леонов Н.И. 1961. Первые находки каменного века в
Фергане / / КСИА. Вып. 86;
27.
Пардаев М. Сўх ҳавзаси археологик ландшафтига антропоген таъсир
(масофадан зондлаш, дала қидирув
-
кузатув ишлари ва маҳаллий аҳолидан ахборот
йиғиш усуллари орқали) // O‘zbekiston arxeologiyasi. № 2 (27) 2022. 88
-102.
28.
Пардаев М. Сўх ҳавзасининг тош даври археологияси. Жамият ва
инновациялар. № 2, 9/S. 2021. 144–
153. DOI: https://doi.org/10.47689/2181-1415-
vol2-iss9/S-pp144-153
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
06 (2023) / ISSN 2181-1415
373
29.
Ранов В.А., Несмеянов С. А., Конопля П.Т. Палеолитические
местонахождения в Южной Фергане // Древняя и раннесредневековая культура
Киргизстана. –
Фрунзе: Илим, 1967. –
С. 3–
29.
30.
Саидов М., Жўраев Ф., Пардаев М. Сўх туманида олиб борилган археологик
кузатув ишлари // Ўзбекистонда археологик тадқиқотлар. 2018–2019 йиллар. –
Самарқанд, 2020. –
№12. –
Б. 284–
286.
31.
Сорокин С.С. Культура древних скотоводов в предгорьях Ферганы.
Автореф. канд. дис. –
Л., 1958. –
20 с.; Сорокин С.С. Боркорбазский могильник
(Южная Фергана, бассейн реки Сох) // Тр. Гос. Эрмитажа. Том. V. Ленинград, 1961. –
С. 117
-160.
