Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Labor Code of the Republic of Uzbekistan: Law lagging
behind practice is being improved
Shukhratjon ISMAILOV
1
Tashkent State University of Law
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received July 2023
Received in revised form
15 August 2023
Accepted 25 August 2023
Available online
15 September 2023
This article expresses opinions on the need to replace the
Labor Code of the Republic of Uzbekistan, adopted in the early
nineties, with a new one. The author's views on the positive and
controversial parts of the new Labor Code are also reflected.
2181-
1415/©
2023 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol4-iss7/S-pp297-302
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
law,
code,
labor,
new,
positive,
market relations,
employee,
employer,
state,
interest.
Ўзбекистон Республикасининг Меҳнат кодекси: амалиётдан
ортда қолган қонун такомиллаштирилмоқда
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
қонун
,
кодекс,
меҳнат,
янги,
ижобий,
бозор муносабатлари,
ходим,
иш берувчи,
давлат,
манфаат.
Ушбу мақолада тўқсонинчи йилларнинг бошида қабул
қилинган
Ўзбекистон Республикаси Меҳнат кодексининг
янгисига алмаштириш зарурлиги нималарда намоён
бўлганлигига
оид
фикр
-
мулоҳазалар
билдирилган.
Шунингдек, янги Меҳнат кодексининг ижобий ва
мунозарали қисмлари бўйича муаллифнинг қарашлари ўз
аксини топган.
1
PhD, Head of Labor Law Department, Tashkent State University of Law. E-mail: ismailov.shuhrat80@mail.ru
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
07 (2023) / ISSN 2181-1415
298
Трудовой кодекс Республики Узбекистан: закон,
отстающий от практики, совершенствуется
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
закон,
кодекс,
труд,
новое,
позитивное,
рыночные отношения,
работник,
работодатель,
государство,
интерес.
В данной статье высказаны мнения о необходимости
замены Трудового кодекса Республики Узбекистан,
принятого в начале девяностых годов, на новый. Также
отражены взгляды автора на положительные и спорные
части нового Трудового кодекса.
Мамлакат тарихида учинчи марта тизимлаштирилган қонун –
янги Меҳнат
кодекси қабул қилинди. 2022 йилнинг 28 октябрь куни навбатдаги янги “Ўзбекистон
Республикасининг Меҳнат кодексини тасдиқлаш тўғрисида”ги қонун имзоланди.
Ушбу Қонун расмий эълон қилинган кундан эътиборан олти ой ўтгач кучга кириши
белгиланди. Қонун кучга кирганидан кейин ушбу муддатнинг етарли бўлмаганлиги
ҳам
амалиётчилар, ҳам илмий жамоатчилик томонидан танқидга учради.
Сўнгги беш
-
олти йилда 1995 йилда қабул қилинган Ўзбекистон
Республикаси Меҳнат кодексининг “эскирганлиги” ҳақида мутахассислар ўз
мулоҳазаларини тез
-
тез билдириб келаётган эдилар. Хусусан, олим М.
Гасановнинг
фикрича, меҳнат қонунчилигини янада изчил ислоҳ қилиш учун Меҳнат кодексига
ўзгартириш ва қўшимчаларни киритиш етарли бўлмайди. Тўқсонинчи йиллардаги
Меҳнат кодекси кучга киргандан кейин ўтган вақт ичида мамлакатнинг барча
соҳаларида юз берган ўзгаришларни ҳисобга оладиган ва истиқболга
мўлжалланган янги Меҳнат кодексини қабул қилиш керак эди.
Мазкур мулоҳазалар 2019 йил –
“Фаол инвестициялар ва ижтимоий
ривожланиш йили” Давлат дастурида вазифа сифатида белгиланди. Дастурнинг
135-
бандида Ўзбекистон Республикаси Меҳнат кодексининг янги таҳририни
ишлаб чиқиш вазифаси қўйилди.
Хусусан, Ўзбекистон Республикасининг Меҳнат кодексини тасдиқлаш тўғрисидаги
қонун
лойиҳасида ўша вақтда бир қатор қоидаларни белгилаш кўрсатилган эди. Булар:
–
бозор иқтисодиёти талабидан келиб чиқиб, норасмий меҳнатдан
фойдаланишнинг олдини олишга қаратилган нормаларни киритиш;
–
ишнинг ўзига хос хусусиятига кўра, меҳнат шартномасини тузиш ва бекор
қилишнинг соддалаштирилган тартиби, ходим билан бир вақтда иш берувчининг
ҳам
манфаатларини ифодалайдиган қоидаларни назарда тутиш;
–
Халқаро Меҳнат Ташкилотининг тавсияларини имплементация қилиш ва
меҳнат муносабатларини тўғридан
-
тўғри тартибга солувчи нормаларни назарда
тутиш.
Юқоридаги қоидаларнинг янги Меҳнат кодексида ўз аксини қай даражада
топганлиги ҳақида хулоса қилиш ҳозир анча мушкул вазифа ҳисобланади. Шунга
қарамасдан, мазкур Кодексда меҳнат соҳасини ҳуқуқий тартибга солишда
эришилган ютуқларни эътироф этиб ўтиш мумкин.
Қуйида
улар ҳақида тўхталиб
ўтамиз.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
07 (2023) / ISSN 2181-1415
299
Таркибий жиҳатдан ўзгариш. Янги Меҳнат кодекси таркибий жиҳатдан икки
қисмдан
иборат: 1. Умумий қисм. 2. Махсус қисм.
Умумий қисм меҳнат ҳуқуқининг барча институтлари учун асосий аҳамиятга
эга бўлган фундаментал масалаларга бағишланган ва иккита бўлимни ўз ичига
олади: Меҳнат қонунчилигининг асосий негизлари ва Меҳнат соҳасидаги
ижтимоий ҳамкорлик.
Махсус қисм бешта бўлимдан иборат:
1.
Ишга жойлаштириш.
2.
Индивидуал меҳнат муносабатлари.
3.
Ходимларни касбий тайёрлаш, қайта тайёрлаш ва малакасини ошириш.
4.
Айрим тоифадаги ходимлар меҳнатини тартибга солишнинг хусусиятлари.
5.
Ходимларнинг меҳнат ҳуқуқларини ҳимоя қилиш. Меҳнат низоларини
кўриб чиқиш.
Таъкидлаш лозимки, таркибий жиҳатдан ўзгариш бир қатор бўлимлар ва
бобларни янги Меҳнат кодексига киритган. Моддалар сони эса икки бараварга
ошиб, 581 тани ташкил қилган.
Қисқа
хулоса шундан иборатки, янги Меҳнат кодекси “индивидуал меҳнат
муносабатлари –
жамоага доир меҳнат муносабатлари –
процессуал муносабатлар”
шаклидаги меҳнат ҳуқуқининг ўрганиш предметига анча яқин тузилган. Илгари
ушбу муносабатларни бир
-
биридан тушунарли тарзда
ажратилмаган эди.
Тартибга солинадиган соҳа аниқланган. Тўқсон бешинчи йилдаги Меҳнат
кодексининг
1-
моддаси учинчи қисми мазмунидан, ушбу Кодекс билан фақат
индивидуал меҳнат муносабатлари тартибга солинади деган янглиш хулосага
келиш мумкин эди. Аслида, меҳнат қонунчилиги тартибга соладиган соҳага
нафақат меҳнат муносабатлари, балки улар билан бевосита боғлиқ бўлган бошқа
муносабатлар (ишга жойлашиш, ижтимоий шериклик, касбий тайёрлаш, қайта
тайёрлаш ва малакасини ошириш, меҳнат ҳақидаги қонун ҳужжатларига риоя
қилинишини
назорат қилиш, якка тартибдаги ва жамоавий меҳнат низоларини
кўриб чиқиш бўйича муносабатлар) ҳам киради. Янги Меҳнат кодекси мана шу
меҳнат билан боғланган бошқа муносабатларни ҳам ўзининг тартибга солиш
соҳасига киритди.
Меҳнат ҳуқуқининг асосий принциплари рўйхати тузилган. Ўзбекистон
Республикасининг бир қатор кодексларда раҳбарий ғоялар –
принциплар аниқ
мустаҳкамланган (Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик кодексининг 1
-
моддаси,
Солиқ кодексининг 5
-11-
моддалари, Жиноят кодексининг 3
-10-
моддалари). Аммо,
тўқсон бешинчи йилдаги Меҳнат кодексида меҳнат муносабатлари ва улар билан
бевосита боғлиқ ижтимоий муносабатларни ҳуқуқий тартибга солишнинг асосий
принципларини санаб ўтилгна махсус модда мавжуд эмас эди. Тизимсиз ёндашув
шунда кўринадики, Кодекснинг алоҳида моддаларида фақат иккита принцип тилга
олинади. Булар Меҳнат кодексининг 6
-
моддасида меҳнат муносабатларида
камситилиш тақиқланганлиги, 7
-
моддасида эса мажбурий меҳнат тақиқланганлиги
назарда тутилган. Юқорида кўрсатилган иккита принципдан ташқари, бошқа
принцип Кодексда тилга ҳам олинмайди. Янги Меҳнат кодексига меҳнат
муносабатлари ва улар билан бевосита боғлиқ ижтимоий муносабатларни ҳуқуқий
тартибга солишнинг асосий принципларини санаб ўтадиган модда киритилганлиги
билан бир қаторда, алоҳида моддаларда ҳар бир принципнинг мазмун
-
моҳияти ҳам
очиб берилган. Янги Кодексда асосий принципларга қуйидагилар киритилган:
–
ходимлар ҳуқуқларининг тенглиги ҳамда меҳнат ва машғулотлар соҳасида
камситилишларнинг тақиқланиши;
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
07 (2023) / ISSN 2181-1415
300
–
меҳнат қилиш эркинлиги ва мажбурий меҳнатни тақиқлаш;
–
меҳнат соҳасида ижтимоий шериклик;
–
меҳнат ҳуқуқлари
таъминланиши ва меҳнат вазифалари ижро
этилишининг кафолатланганлиги;
–
ходимнинг ҳуқуқий аҳволи ёмонлашишига йўл қўйилмаслиги.
Ҳуқуқшунос
М.
Гасанов томонидан яна бир қатор янгиликлар ҳақида сўз
юритилган. Унинг фикрича, яна бир янгилик Кодексга меҳнат қонунчилиги ва
меҳнат тўғрисидаги бошқа норматив
-
ҳуқуқий ҳужжатларга бағишланган боб
киритилганлиги. Ҳозирги шароитда меҳнат соҳасидаги ижтимоий муносабатларни
локал даражада тартибга солиш роли анчагина ошганини эътиборга олиб, мазкур
бобда ички ҳужжатларни ўзаро бир
-
бирига мослаштириш, шунингдек ушбу
ҳужжатларни
жамоа келишувлари ва қонунчиликка мослаштириш масалаларига
жиддий аҳамият берилган. Хусусан, бирорта ички ҳужжат ходимнинг аҳволини
қонунчиликка, жамоа келишувларига ва жамоа шартномасига нисбатан
ёмонлаштириши мумкин эмаслиги назарда тутилган.
Янги Меҳнат кодексининг учинчи бобида якка тартибдаги меҳнат
муносабатлари тушунчаси очиб берилган, уларнинг субъектлари белгиланган,
ходимлар ва иш берувчиларнинг асосий ҳуқуқ ва мажбуриятлари мустаҳкамлаб
қўйилган, якка тартибдаги меҳнат муносабатлари юзага келиши асосларига
алоҳида аҳамият берилган.
Амалдаги қонунчиликда, бир қатор ҳолатларда якка тартибдаги меҳнат
муносабатларининг юзага келиши мураккаб ҳуқуқий таркиб билан боғланади.
Бу ҳақида тўқсон бешинчи йилдаги Меҳнат кодексининг 72
-
моддасида тилга
олинади, унга кўра, меҳнат шартномасини тузиш ҳақидаги келишувдан олдин
қўшимча
ҳолатлар бўлиши мумкин. Бу моддада фақат иккита шундай ҳолат:
танловдан ўтиш, лавозимга сайланиш кўрсатилади, шунингдек меҳнат
шартномасини тузиш ҳақидаги келишувдан олдин бошқа ҳолатлар ҳам бўлиши
мумкинлиги таъкидланади. Бунда мазкур Кодекс қандай ҳолатлар ҳақида гап
кетаётганига аниқлик киритмайди.
Юқоридаги кўрсатилганлардан ташқари, бундай ҳолатлар қуйидагилар
бўлиши мумкин:
–
лавозимга тайинланиш ёки лавозимда тасдиқланиши;
–
ходимни ваколатли давлат органлари томонидан ишга юборилиши
(аҳолининг ижтимоий заиф қатламларига мансуб шахсларни маҳаллий меҳнат
органлари томонидан “Аҳолини иш билан таъминлаш тўғрисида”ги Қонунда
белгиланган тартибда ишга жойлаштириш, давлат грантлари асосида таълим
олган олий таълим муассасалари битирувчиларини ишга юбориш);
–
меҳнат фаолиятини амалга ошириш мақсадида Ўзбекистон Республикасига
кирган чет эллик фуқаро ёки фуқаролиги бўлмаган шахсни ишга қабул қилишда
унинг меҳнат қилишга бўлган ҳуқуқининг тасдиқланиши;
–
ота
-
она ёки улар ўрнини босувчи шахснинг 16 ёшгача бўлган
ўсмирларни
ишга қабул қилишга ёзма розилик бериши;
–
иш берувчига ходимни ишга қабул қилиш мажбуриятини юклайдиган суд қарори;
–
суд томонидан шахсий меҳнатдан фойдаланиш билан боғлиқ бўлган ва
фуқаролик
-
ҳуқуқий шартнома асосида юзага келган муносабатларнинг меҳнат
муносабатлари деб тан олиниши.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
07 (2023) / ISSN 2181-1415
301
Янги Меҳнат кодексида барча юқорида санаб ўтилган ҳолатлар ўз аксини топган.
Ҳуқуқшунос
М.
Рахимов эса янги Меҳнат кодекси инсон ҳуқуқлари
соҳасидаги қайси кафолатларни таъминлашни ваъда қилиши, унда қандай янги
нормалар назарда тутилаётганлиги ҳақида тўхталиб, қуйидаги еттита ўзгаришни
таъкидлайди. Хусусан:
биринчидан,
ходимнинг шахсга доир маълумотларини ҳимоя қилиш тартиби
жорий этилган;
иккинчидан,
ходимларнинг
йиллик
асосий таътили муддатининг
давомийлиги кўпайтирилиб, халқаро стандартларга мувофиқлаштирилган;
учинчидан,
дам олиш куни байрам кунига тўғри келган тақдирда, у кейинги
иш кунига кўчирилиши белгиланган;
тўртинчидан,
аёлларга ҳомилани антенатал (туғруққача) парваришлаш
учун қўшимча бўш кунлар берилган;
бешинчидан,
масофадан туриб ишлаш тартиби қонунлаштирилган;
олтинчидан,
уй ишчиларининг меҳнати ҳуқуқий жиҳатдан тартибга солинган;
еттинчидан,
ходимларнинг ўз ҳуқуқларини ўзи ҳимоя қилиш тартиби
аниқлаштирилган.
Албатта юқоридаги фикрлар янги Меҳнат кодексининг янгиликларини
тўлиқ очиб бермаса
-
да, дастлабки тасаввур ҳосил қилишга имкон беради.
Шунга қарамасдан, янги Кодекснинг қуйидаги ноқулай томонларини ҳам
айтиб ўтиш керак. Булар:
биринчидан,
жуда катта ҳажмдаги қоидалар ва нормаларнинг йиғилганлиги;
иккинчидан,
ҳуддан ташқари тартбига солинган, яъни регулятиқлик;
учинчидан,
императив номаларнинг кўпайганлиги;
тўртинчидан,
кафолат ва имтиёзларнинг кўплиги сабабли давлат бюджети
билан номувофиқликларнинг келиб чиқиш эҳтимоли юқорилиги.
Албатта янги Ўзбекистон Республикасининг Меҳнат кодекси ходимларни
ҳуқуқий
жиҳатдан қўллаб
-
қувватлаш ва ҳимоялашга керагидан ортиқ ўрин
ажратган. Бунда эса хусусий секторнинг манфаатлари бозор тамойиллари
доирасида инобатга олинганлигини шубҳа остига қўяди.
Шу сабабли янги Меҳнат кодексини реализация қилувчи қону ости ҳужжатларни
қабул
қилиш ва механизмларни ишлаб чиқишда ходим, иш берувчи ва давлат
манфаатларини ўртасидаги мувозанатни ушлаб қолишга ҳаракат қилиш лозим.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1. Abdusaminovich, I. S. (2022). EMPLOYMENT CONTRACT FORM. World Bulletin
of Management and Law, 15, 125-128.
2. Aktamovich, R. M. (2022). SOME ASPECTS EMPLOYMENT LAW OF UZBEKISTAN.
World Bulletin of Management and Law, 15, 116-118.
3. SHOISLOMOVA, S. (2022). ORGANIZATION OF REMOTE WORK AS A SPECIAL
FORM OF LABOR. World Bulletin of Management and Law, 17, 52-56.
4. Karimjonov, M. (2021). A Disciplinary Responsibility By The Labor Legislation Of
The Republic Of Uzbekistan. The American Journal of Political Science Law and
Criminology, 3(05), 121-129.
5.
Хожабеков
,
М
. (2020). Features of legal regulation of the labor of civil servants.
INTERNATIONAL JOURNAL OF DISCOURSE ON INNOVATION, INTEGRATION AND
EDUCATION, 1(4), 182-185.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
07 (2023) / ISSN 2181-1415
302
6. XOJABEKOV, M. (2023).
ВОПРОСЫ ПРАВОВОГО РЕГУЛИРОВАНИЯ РАБОТЫ
ПО СОВМЕСТИТЕЛЬСТВУ. ЮРИСТ
АХБОРОТНОМАСИ
, 3(1), 64-70.
7. Khakberdiev, A. (2022). THE PROCESS OF TERMINATION AN EMPLOYMENT
CONTRACT WITH AN EMPLOYEE OF A FOREIGN EMBASSY. Science and innovation,
1(C7), 303-306.
8.
Юсупов, Н. (2022). Материальная ответственность сторон трудового
договора как вид юридической ответственности. Общество и инновации, 3(6/S),
329-335.
9.
Муродуллаев, Д. (2020). Значение международно
-
правовых стандартов в
области охраны труда.
Review of law sciences, 4(
Спецвыпуск
), 82-87.
10. MURODULLAYEV, D. (2022). M
Е
HNAT SHARTNOMASINING TARAFLAR
IXTIYORIGA BOG ‘LIQ BO ‘LMAGAN HOLATLAR BO ‘YICHA BЕ
KOR QILINISHINING
UMUMIY TAVSIFI.
ЮРИСТ АХБОРОТНОМАСИ, 2(6), 54
-60.
11.
Nigmatullo o‘g‘li, M. D. (2022).
TERMINATION OF EMPLOYMENT CONTRACT
DUE TO CIRCUMSTANCES BEYOND THE CONTROL OF THE PARTIES (THEORETICAL
AND LEGAL ANALYSIS). World Bulletin of Management and Law, 17, 94-97.
