Авторы

  • Муборак Шодмонқулова
    Гулистон давлат университети тарих кафедраси доценти

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.sspme.80396

Ключевые слова:

неолиберализм либерализм сиёсий мафкура ижтимоий адолат давлат роли Ўзбекистон Ғарб модели сиёсий партиялар эркинлик демократик тамойиллар.

Аннотация

Мазкур мақолада неолиберализмнинг шаклланиши, ривожланиш босқичлари ва замонавий сиёсий-фалсафий жараёнлардаги тутган ўрни таҳлил қилинади. Муаллиф неолиберал ғояларнинг замонавий жамиятдаги роли, айниқса Ғарб ва собиқ Совет Иттифоқи ҳудудларидаги акс этиши, партиявий интеграциялар ва идеологик тафовутлар орқали ёритиб беради. Неолиберал ёндашувларнинг миллий ва минтақавий вариантлари, хусусан, Ўзбекистон шароитида уларнинг мослашуви ва ўзига хосликлари кўриб чиқилган. Неолиберализмнинг асосий ғоялари ўзгармасдан қолган бўлса-да, унинг амалий ифодаси, стратегияси ва услублари вақт ўтиши билан муайян ўзгаришларга учрагани таъкидланади. Мақолада давлатнинг иқтисодий ва сиёсий ҳаётдаги ўрни, фуқаролик эркинликлари ва ижтимоий адолат ўртасидаги мураккаб муносабатлар чуқур ёритилган.


background image

SOLUTION OF SOCIAL PROBLEMS IN

MANAGEMENT AND ECONOMY

International scientific-online conference

164

ҒАРБ ЛИБЕРАЛ-ДЕМОКРАТИК ҒОЯЛАРИНИНГ

ЎЗИГА ХОСЛИГИ

Шодмонқулова Муборак Маҳаматқуловна

Гулистон давлат университети тарих

кафедраси доценти Тел +998 99 826 91 61

https://doi.org/10.5281/zenodo.15267121

Аннотация.

Мазкур мақолада неолиберализмнинг шаклланиши,

ривожланиш босқичлари ва замонавий сиёсий-фалсафий жараёнлардаги
тутган ўрни таҳлил қилинади. Муаллиф неолиберал ғояларнинг
замонавий жамиятдаги роли, айниқса Ғарб ва собиқ Совет Иттифоқи
ҳудудларидаги акс этиши, партиявий интеграциялар ва идеологик
тафовутлар орқали ёритиб беради. Неолиберал ёндашувларнинг миллий
ва минтақавий вариантлари, хусусан, Ўзбекистон шароитида уларнинг
мослашуви ва ўзига хосликлари кўриб чиқилган. Неолиберализмнинг
асосий ғоялари ўзгармасдан қолган бўлса-да, унинг амалий ифодаси,
стратегияси ва услублари вақт ўтиши билан муайян ўзгаришларга
учрагани таъкидланади. Мақолада давлатнинг иқтисодий ва сиёсий
ҳаётдаги ўрни, фуқаролик эркинликлари ва ижтимоий адолат ўртасидаги
мураккаб муносабатлар чуқур ёритилган.

Калит сўзлар:

неолиберализм, либерализм, сиёсий мафкура,

ижтимоий адолат, давлат роли, Ўзбекистон, Ғарб модели, сиёсий
партиялар, эркинлик, демократик тамойиллар.

Ғарб менталитетига хос бўлган либерал-демократик ғоялар

неолиберализм кўринишидаги ёндашувлардан янада яққол намоён
бўлади. Неолиберализмнинг классификацияси (таснифланиши) асосида
бир қатор эркинликларни давлат механизмлари воситасида чеклаш
имконияти мавжуд бўлиб, бундан кўзланган мақсад ижтимоий
муаммоларни адолат ва бирдамлик тамойилларига мос ҳолда ечиш эди.
Аммо неолиберализм классификациясининг сиёсий амалиёти шундай
мураккабликка дуч келдики, иккинчи жаҳон урушидан кейин бир қатор
либерал, социал-демократик ва консерватив партияларнинг ўзига хос
мафкуравий интеграцияси рўй берди. Социал- демократлар ҳам ва
консерваторлар ҳам кўпинча либерал шиорлар билан ЧИҚИШДИ. Эҳтимол,
шунинг учун ҳам муқобилликнинг сиёсий позицияларида сингиб
кетмаслик учун ИККИНЧИ жаҳон урушидан кейин дарҳол либерал
партиялар либерал интернационални туздилар (Таъсис съезди 1947 йил
апрелда Оксфордда бўлиб ўтди). Либерал интернационал ўзини либерал,
демократик ва илғор партияларнинг федерацияси сифатида кўрди. 1947


background image

SOLUTION OF SOCIAL PROBLEMS IN

MANAGEMENT AND ECONOMY

International scientific-online conference

165

йил Оксфорд либерал Манифести; 1967 йил Оксфорд либерал
Декларацияси; 1981 йил Либерал чақириқ унинг асосий дастурий
хужжатлари ҳисобланади. Либерал интернационал байроқ остида фикр
алмашиш, замонавий либерализмнинг сиёсий ва ғоявий мазмунини
бойитишга қаратилган ҳамкорлик ўрнатилган.

Ҳозирги замон либерализми ривожланишининг мухим хусусияти

шундаки, либерал йўналишдаги сиёсий партияларнинг ҳаммаси ҳам
либерал дунёқараш тамойиллари ва кояларига бир хилда амал
қилмаётирлар. Шу муносабат билан К.С.Гаджиев либерализм такдири
тўғрисида гапирганда гоявий-сиёсий оқим сифатидаги либерализм ва
либерал партиялар ўртасидаги тафовутни фарқлаш лозим, деб курсатади

1

.

Бир қатор сиёсатшунос олимлар (Ж.Греем, Х.Форлендер ва бошқалар)

томонидан таъкидланадики, либерализм мафкураси ва бу йўналишдаги
партиялар фаолияти ўртасида тафовут мавжуд бўлиб, у тобора ортиб
бормокда. Чунки партиялар борган сари уз сиёсий курашлари
тамойилларига кура иш тутмокдалар. Лекин либерализм ғоявий-сиёсий
оқим сифатида сиёсий ва иқтисодий мафкура доирасидан анчагина узоқка
чиққан бўлиб, бу холат универститет ва академик доираларда катта
қизиқиш уйғотмокда. Либерализм баркарор дунёқараш ва чукур фалсафа
сари ўсди.

Шуни таъкидлаш зарурки, бугунги кунда либерал фалсафанинг у ёки

бу жиҳатларига бағишланган адабиётлар етарлича мавжуд. Адабиётларда
жамият, давлат, сиёсий тузум ва алохида индивид муносабатлари,
капитализм ва демократия, эркинлик ва тенглик ижтимоий тенглик ва
адолат каби кўплаб бошқа мазмундаги масалаларга алоҳида эътибор
қаратилмокда. Агарда классик либерализм муаллифларига муайян
исмларни ажратиш мумкин бўлса, бугунги кундаги ҳар бир исм либерал
фалсафа, назария ёки амалиётнинг алоҳида йўналишини ташкил этади. Бу
хол, хусусан, К.С.Гаджиевга куйидаги хулосани чиқариш учун асос бўлди:
«Либерализмнинг картасини яратиш ва янгилаш, унинг ғояларини карта
бўйича кўриб чиқиш ва бугунги реалликларга мослашга оид уринишлар
янги модификациялар ва вариантларнинг бутун бир мажмуини келтириб
чикарди-ки, уни аниқ ва батамом шаклланган ижтимоий-сиёсий фикр
тури ва окими сифатида мувофиқлаштирувчиларни қидириб топишда
сезиларли даражада мураккабликлар туғдирди»

2

.

1

К.С.Гаджиев. Введение в политическую науку. -М.: Логос, 1997. -388-бет.

2

К.С.Гаджиев. Введение в политическую науку. -М.: Логос, 1997. -389-бет.


background image

SOLUTION OF SOCIAL PROBLEMS IN

MANAGEMENT AND ECONOMY

International scientific-online conference

166

Неолиберал назарий-методологик ишланмаларнинг ҳар бир турида

ўзига хос сиёсий устуворликлар мавжуд бўлиб, қоидага биноан, улар
одатда муайян мамлакатнинг муаммоларига йўналтирилган бўлади.
Шунинг учун неолиберал тенденцияларни ҳеч иккиланмасдан мазкур
сиёсий мафкуранинг даврнинг муайян ҳолатида долзарб ҳисобланган ва
ижтимоий тараққиётнинг ўзига хос вазифаларини акс эттирган миллий
ёки минтакавий шакллари сифатида ифодалаш мумкин. Бу тафовутни
жаҳоннинг турли давлатларидаги жамиятлар либерал ривожланишининг
дастурларини таққослаганда осонликча илғаб олиш мумкин. Масалан,
АҚШ ёки МДҲнинг ҳар қандай мамлакати мисолида олса бўлади. Шунга
мувофик бу соҳалар ижтимоий-иқтисодий, сиёсий-хукукий, маданий ва
бошқа шарт-шароитлар ҳамда ривожланганлик даражаларининг мос
келмаслиги либерализмнинг миллий ёки минтақавий амалиётини умумий
назария

билан

тенглаштиришда

қолипли

ёндашувни

қўллаш

имкониятини бермайди.

Сиёсий амалиётда қўлланиладиган ғоялар ва тамойиллар тўплами бу

ерда турлича бўлади. Уларнинг бирикуви муайян миллий ижродаги
неолиберализм мазмунини ифода этади. Демак Ўзбекистон миллий
мафкурасининг шаклланиши жараёнида либерализм сиёсий ғояларининг
ривожланиши муаммосини кўриб чиқиш неолиберал йўналишларни
таҳлил этиш демакдир. Аникданган хусусиятлар бу ердаги либерализм
миллий вариантининг қоидасини ташкил этади. Эҳтимол, хатто бу
вариант замонавий сиёсатшуносликда қабул килинган либерализм ИККИ
гуруҳи кўринишларининг биронтасига ҳам мос келмаслиги мумкин.

Яъни: -биринчи гурух, - классик либерализм, «неолиберализм»,

АҚШдаги Чикаго мактабига хос бўлган либерал концепциялар ва
бошқаларни ўз таркибига олади;

-иккинчи гурух, социал-демократия ва консерватизм орасида умумий

маънода ўртача ҳолатни эгаллайдиган гоявий-сиёсий конструкциялардан
ташкил топиб, уни умумлашган ҳолда кўпинча «ижтимоий либерализм»
деб ҳам аташади. Бу ерда гап шундаки, на классик либерализм, на унинг
кейинги кўринишлари собиқ Иттифоқ таркибига кирган давлатлар
асосида ва шароитларида ривожлана олмади.

Россиянинг ўзида либерализм такдири нисбатан узоқ давом этмаган

ва фожеали тарихга эга. Узбекистонга нисбатан олганда эса бу тарих янада
қисқароқ ва драматик мазмунга эга. Ҳатто Европада анъанавий классик
либерализмнинг вужудга келиш даврида унинг хусусий мулкчилик


background image

SOLUTION OF SOCIAL PROBLEMS IN

MANAGEMENT AND ECONOMY

International scientific-online conference

167

индивидуализм этикаси, буржуазия, бозор муносабатлари куртаклари
каби шарт-шароитлари мавжуд эди. Ўзбекистонда либерализмнинг
вазифалари янада мураккаброқ бўлади. У янада кенгрок микдордаги
қўшимча ва янги бошлангич маълумотлар ҳамда вазифаларга эга бўлади.
Айнан либерализм вазифалари ва функциялари бу ерда мазкур мафкурага
баъзи бир ўзига хосликлар ва хусусиятлар бахш этади. Аммо бу зинҳор
асосий тамойиллардан чекинишни англатмайди. Бошқа томондан эса
эхтимол, айрим қоидалар шаклан ўзгариши мумкин, улар ҳам либерал
сиёсий дунёкарашнинг асосий мақсад ва тамойилларига жиддий тарзда
зид келмайди. Масалан, ХХ аср бошларида вужудга келган жамоа
мақсадлари ва манфаатларини ижобий баҳолаш ҳеч ҳам индивидуализм
қадриятларини бекор килмайди. Иқтисодий ҳаётга давлат томонидан
аралашишга муносабатнинг ўзгариши шунинг учун пайдо бўлганки,
давлатнинг ўзи тадрижий тарзда ривожланиб, янада профессионал ва
демократик бўла бошлади.

Неолиберализмнинг ижтимоий муносабатлар тизимида ДавлатниНГ

ролига нисбатан вужудга келган муносабати иқтисодиётнинг, ҳуқуқий ва
сиёсий тизимнинг, ижтимоий-маданий соҳаларнинг ривожланиши
сингари ижтимоий муносабатлар эволюциясининг қонуний натижасидир.
Агарда давлатнинг сиёсий, негизларига Конституцияга либерал
тамойиллар асос қилиб олинган бўлса,, агарда унинг хукумати либерал
карашларни куллаб кувватлаётган ва қабул қилинган йўналишни
изчиллик билан амалга ошираётган бўлса, нима учун давлатни инкор
этиш керак? Бунинг устига давлатнинг аралашувисиз, унинг
механизмларисиз, иқтисодий, моддий ва ресурс имкониятларисиз
либерализмнинг мақсад ва талабларига жавоб берадиган бир қатор
вазифаларни хал этиш мумкин эмас. Хусусан, мулкдорлар синфини
кенгайтириш масалалари ва уларнинг ривожланиши учун қулай шарт-
шароитлар яратиш, фукароларнинг хукук ва эркинликларини амалга
ошириш институтлари ҳамда кафолатлари тизимини қарор топтириш,
индивидуал эркинлик тамойилларини эталитар асослар, тенглик,
бирдамлик ва адолатлилик тамойиллари билан бирлаштириш каби
масалалар шулар жумласидандир

3

.

Либерализм бу ерда шундай далилни англашдан келиб чикадики,

яъни ижтимоий жиҳатдан ҳимоя килинмаган киши эркин бўлолмайди.
Эркин жамиятни ривожлантириш учун нафакат хукукий жихатдан, балки


background image

SOLUTION OF SOCIAL PROBLEMS IN

MANAGEMENT AND ECONOMY

International scientific-online conference

168

ушбу вазифага мос келадиган ҳар томонлама асос, шарт-шароитлар
зарурдир. Шунинг билан биргаликда, замонавий неолиберализмда давлат
тузилмаларининг бюрократлашувини чегаралашга, уларнинг фуқаролар
шахсий

ҳаётларига

аралашмасликларига

бозор

муносабатлари

устуворлигини

таьминлаш

ва

демократик

тартибларга

ҳамда

ҳокимиятнинг муайян гуруҳлар кулида жамланишига тускинлик
қиладиган асосий сиёсий хукук ва эркинликларга риоя этишга оид
етарлича катъий талаблар мавжуд. Шунингдек сиёсий ва иқтисодий
жараёнлар иштирокчиларига маънавий талабларни ҳам кучайтирмокда.

Хуллас, неолиберализмда унинг сиёсий-фалсафий асосларининг

фақатгина мослашувчанлик хусусияти намоён бўлди. Либерализм ўз
мавжудлигининг бутун тарихи давомида мақсадлари ва асосий
тамойилларининг бирортасидан воз кечмади. Купрок унинг мафкуравий
ва партиявий тактикаси, миллий функциялари ва муайян вазифалари,
гоялари ва тамойилларининг таркибигина ўзгарди, холос. Иқтисодий
хулк-атвор самарадорлигини ва мақбуллигини ошириш муаммосини ҳам
шу жумлага киритиш мумкин. Зарур ҳукукий доиралар билан
мустаҳкамланмаган бозор муносабатларининг дастлабки варианти
монополлашувга олиб келишини неолиберализмнинг деярли барча
тарафдорлари тан олдилар.

Фойдаланилган адабиётлар:

1.

История государства и права зарубежных стран: Учебник для вузов: В

2 ч. Ч. 1 / Под общ. ред. д. ю. н., проф. О. А. Жидкова и д. ю. н., проф. Н. А.
Крашенинниковой. — 2-е изд., стер. — М.: Норма, 2004.
2.

Штокмар В.В. История Англии в Средние века. СПб.: Издательство

«Алетейя», 2000
3.

Хрестоматия по истории государства и права зарубежных стран и

римскому праву / ред. И.А. Исаев, сост. Е.В. Поликарпова, И.Н. Мележик, Т.П.
Филиппова. - М.: НОРМА: ИНФРА-М, 2018.А. Л. Мортон. История Англии. М.:
Издательство иностранной литературы, 1950 г
4.

Уинстон Черчилль - Рождение Британии / издательство Русич, 2007.

5.

История государства и права зарубежных стран: учебник для

бакалавров / К. И. Батыр, И. А. Исаев [и др.]; ред.: И. А. Исаев, Т. П. 76
Филиппова; Моск. гос. юрид. ун-т им. О.Е. Кутафина (МГЮА). - 2-е изд.,
перераб. и доп. - М.: Проспект, 2016.
6.

Гутнова Е.В. Возникновение английского парламента М., М. 1960


background image

SOLUTION OF SOCIAL PROBLEMS IN

MANAGEMENT AND ECONOMY

International scientific-online conference

169

7.

А. Л. Мортон. История Англии. М.: Издательство иностранной

литературы, 1950 г 8. Памятники истории Англии / Пер. и введ. акад. Д. М.
Петрушевского. Москва 1936.
8.

Galiyev, S. (2024, September). O ‘ZBEKISTONDA IMKONIYATI

CHEKLANGAN BOLALAR MAXSUS TA'LIMI. In CONFERENCE ON THE ROLE AND
IMPORTANCE OF SCIENCE IN THE MODERN WORLD (Vol. 1, No. 8, pp. 110-114).
9.

Galiyev, S. (2024). O ‘ZBEKISTONDA INKLYUZIV TA'LIM ASOSLARINING O

‘RNATILISHI VA RIVOJLANISHI. Journal of science-innovative research in
Uzbekistan, 2(9), 70-74.
10.

Маргилоний, М. А. (1999). Тарихи Азизий. Тошкент: Маънавият.

11.

Сангирова, Д. Х. (2000). Тарихи Азизи. важный источник по истории

изучения царского колониального периода: автореф.... канд. ист. наук.
Ташкент, 1-2.
12.

Sangirova, D. (2019). Hajj and the ruling pilgrims. A look at the past, (18),

27.
13.

Mavlyanov, U. N. (2020). Problems of Ontology in the Heritage of Ali Safi.

International Journal of Multicultural and Multireligious Understanding, 7(7),
540-545.
14.

Mavlyanov, U. N. (2021). FAHRUDDIN ALI SAFI'S TEACHING ABOUT

BEING. Bulletin of Gulistan State University, 2021(2), 61-67.
15.

Мавлянов, У. Н. (2020). ПРОБЛЕМЫ ОНТОЛОГИИВ НАСЛЕДИИ АЛИ

САФИ. Вестник Российского философского общества, (1-2), 200-209.
16.

Мирзаева, Н. Д., & Расулова, М. А. К. (2016). К вопросу о религиозном

составе населения русских поселков в Голодной степи (начало XX века).
Проблемы современной науки и образования, (11 (53)), 44-45.
17.

Kurambayev, B., & Freedman, E. (2020). Ethics and journalism in Central

Asia: A comparative study of Kazakhstan, Kyrgyzstan, Tajikistan and Uzbekistan.
Journal of Media Ethics, 35(1), 31-44.
18.

Nematov, R. A., & Almanov’s, Q. O. (2022). The role of historical sources in

the study of the history of the turkish empire. American Journal Of Social
Sciences And Humanity Research, 2(10), 25-31.
19.

Неъматов, Р. (2023). Илк ўрта асрлар Хоразм тарихшунослигининг

бугунги ҳолати. История и культура центральной Азии, 1(1), 122-125.
20.

Неъматов, Р. (2023). Хоразм Африғийлар сулоласи–Турк хоқонлиги

сиёсий алоқалари. Journal of Fundamental Studies, 1(7), 16-23.

Библиографические ссылки

История государства и права зарубежных стран: Учебник для вузов: В 2 ч. Ч. 1 / Под общ. ред. д. ю. н., проф. О. А. Жидкова и д. ю. н., проф. Н. А. Крашенинниковой. — 2-е изд., стер. — М.: Норма, 2004.

Штокмар В.В. История Англии в Средние века. СПб.: Издательство «Алетейя», 2000

Хрестоматия по истории государства и права зарубежных стран и римскому праву / ред. И.А. Исаев, сост. Е.В. Поликарпова, И.Н. Мележик, Т.П. Филиппова. - М.: НОРМА: ИНФРА-М, 2018.А. Л. Мортон. История Англии. М.: Издательство иностранной литературы, 1950 г

Уинстон Черчилль - Рождение Британии / издательство Русич, 2007.

История государства и права зарубежных стран: учебник для бакалавров / К. И. Батыр, И. А. Исаев [и др.]; ред.: И. А. Исаев, Т. П. 76 Филиппова; Моск. гос. юрид. ун-т им. О.Е. Кутафина (МГЮА). - 2-е изд., перераб. и доп. - М.: Проспект, 2016.

Гутнова Е.В. Возникновение английского парламента М., М. 1960

А. Л. Мортон. История Англии. М.: Издательство иностранной литературы, 1950 г 8. Памятники истории Англии / Пер. и введ. акад. Д. М. Петрушевского. Москва 1936.

Galiyev, S. (2024, September). O ‘ZBEKISTONDA IMKONIYATI CHEKLANGAN BOLALAR MAXSUS TA'LIMI. In CONFERENCE ON THE ROLE AND IMPORTANCE OF SCIENCE IN THE MODERN WORLD (Vol. 1, No. 8, pp. 110-114).

Galiyev, S. (2024). O ‘ZBEKISTONDA INKLYUZIV TA'LIM ASOSLARINING O ‘RNATILISHI VA RIVOJLANISHI. Journal of science-innovative research in Uzbekistan, 2(9), 70-74.

Маргилоний, М. А. (1999). Тарихи Азизий. Тошкент: Маънавият.

Сангирова, Д. Х. (2000). Тарихи Азизи. важный источник по истории изучения царского колониального периода: автореф.... канд. ист. наук. Ташкент, 1-2.

Sangirova, D. (2019). Hajj and the ruling pilgrims. A look at the past, (18), 27.

Mavlyanov, U. N. (2020). Problems of Ontology in the Heritage of Ali Safi. International Journal of Multicultural and Multireligious Understanding, 7(7), 540-545.

Mavlyanov, U. N. (2021). FAHRUDDIN ALI SAFI'S TEACHING ABOUT BEING. Bulletin of Gulistan State University, 2021(2), 61-67.

Мавлянов, У. Н. (2020). ПРОБЛЕМЫ ОНТОЛОГИИВ НАСЛЕДИИ АЛИ САФИ. Вестник Российского философского общества, (1-2), 200-209.

Мирзаева, Н. Д., & Расулова, М. А. К. (2016). К вопросу о религиозном составе населения русских поселков в Голодной степи (начало XX века). Проблемы современной науки и образования, (11 (53)), 44-45.

Kurambayev, B., & Freedman, E. (2020). Ethics and journalism in Central Asia: A comparative study of Kazakhstan, Kyrgyzstan, Tajikistan and Uzbekistan. Journal of Media Ethics, 35(1), 31-44.

Nematov, R. A., & Almanov’s, Q. O. (2022). The role of historical sources in the study of the history of the turkish empire. American Journal Of Social Sciences And Humanity Research, 2(10), 25-31.

Неъматов, Р. (2023). Илк ўрта асрлар Хоразм тарихшунослигининг бугунги ҳолати. История и культура центральной Азии, 1(1), 122-125.

Неъматов, Р. (2023). Хоразм Африғийлар сулоласи–Турк хоқонлиги сиёсий алоқалари. Journal of Fundamental Studies, 1(7), 16-23.