Ta'limda raqamli texnologiyalarni tadbiq etishning zamonaviy tendensiyalari va rivojlanish omillari
45-to’plam_1-qism_Iyul-2025
164
UO’K 94(575.171):325.1’’04/14’’
ХОРАЗМ ВОХАСИ АХОЛИ ТУРАР-ЖОЙЛАРИДА
АРХЕОЛОГИК ИЗЛАНИШЛАР НАТИЖАЛАРИ
Babajanova Nilufar Alisherovna
Urganch davlat universiteti, “Tarix” kafedrasi o‘qituvchisi
Аннотация:
Жанубий Оролбўйи худудида ахоли турар-жойларида олиб
борилган археологик изланишлар натижаларига доир баъзи мулоҳазалар.
Калит сўзлар:
Толстов С.П, Итина М.А, Левина Л.М, Галиева З.С., Болелов
С.П, Ягодин В.Н, Жданко Т.А, Баратов Р.А, Рахманов У.В, Собиров Қ,
Рўзимов С, Хелмс С.У, Ходжаниязов Г.К, Макларен Б.П, Хоразм, Сирдарё,
Жетиосор, Инкордарё, Чирикробот, Қуйисой, Катта Ойбуйирқала, Туямуйин,
Довдон, Кузалиқир, Хазарасп, Тошқала-2, Ақшаханқалъа.
Аннотация
: В статье некоторые данные результаты проведенных
археологических исследований дом строительство населении на территории
Хорезмского оазиса.
Ключевые слова:
Толстов С.П, Итина М.А, Левина Л.М, Галиева З.С.,
Болелов С.П, Ягодин В.Н, Жданко Т.А, Баратов Р.А, Рахманов У.В,
Собиров К, Рузимов С, Хелмс С.У, Ходжаниязов Г.К, Макларен Б.П, Хорезм,
Сирдарья, Жетиосор, Инкордаря, Чирикробот, Куйисой, Катта Ойбуйиркала,
Туямуйин, Довдон, Кузаликир, Хазарасп, Тошкала-2, Акшаханкалъа.
Abstract:
Some considerations on the results of archaeological research
conducted in the settlements of the South Aral Sea region.
Keywords:
Tolstov S.P., Itina M.A., Levina L.M., Galiyeva Z.S., Bolelov S.P.,
Yagodin V.N., Zhdanko T.A., Baratov R.A., Rakhmanov U.V., Sobirov K., Ruzimov
S., Helms S.U., Khodzhaniyazov G.K., McLaren B.P., Khorezm, Syrdarya, Zhetysor,
Inkordarya, Chirikrobot, Kuyisoy, Katta Oybuyirkala, Tuyamuyin, Dovdon,
Kuzalikyr, Hazarasp, Toshkala-2, Akshakhankala.
Кириш.
ХХ аср 30 йиллар ўрталаридан 1990 йилгача Хоразм воҳасида
(ҳозирги Қорақалпоғистон республикаси, Хоразм вилояти хамда Тошҳавуз
вилояти худудлари) хамда Қорақалпоғистон республикаси илмий марказлари,
Хоразм Маъмун академияси ва Урганч Давлат Университети ҳамкорлигида
археологик экспедиция Хоразмда ахоли томонидан қолдириб исталган турар-
жойларда кенг қамровли равишда олиб борган археологик изланишлар
натижалари ушбу мавзуни ёритишда асосий манба бўлиб ҳисобланади. Ушбу
Ta'limda raqamli texnologiyalarni tadbiq etishning zamonaviy tendensiyalari va rivojlanish omillari
45-to’plam_1-qism_Iyul-2025
165
мақолада Амударё ўнг ва сўл соҳили худудларида аждодларимиз томонидан
бунёд қилинган турар-жойларда олиб борган археологик қазишма ишлари
натижаларини ёритиш назарга олинган.
ХХ аср 30 йил ўрталарида ташкил қилинган Хоразм воҳасида антик даври
ва илк ўрта асрларга оид ёдгорликларида археологик текшириш ишлари кенг
қамровли тарзда археологик изланишлар натижалариушбу мақолани ёритишда
назарий манба бўлиб хисобланади.
С.П.Толстов, Ю.А.Рапопорт, М.А.Орлов, Т.А.Жданко, Л.М.Левина Хоразм
вохси шимоли-шарқий ва шарқий худудларида жойлашган археологик
ёдгорликлари тўғрисида тарихий маълумотлар ўрин олган.
ХХ аср 30 йиллар охирида Хоразм экспедицияси ходимлари Амударё ўнг
сохил худудида Жанбасқала, Кузалиқир ёдгорликларида қазишма ишлари олиб
бориб, антик даврга оид манбаларни олган.
1
С.П.Толстов Сирдарёни Жетиосор
воҳаси ҳудуди шимолида Жували географик хусусияти,аҳоли турар-жойлари
ирмоқлар соҳили худудига яқин жойлашганлиги, томонини ўраб олган мудофаа
деворлари бурж ва элементлари ўрганилган. М.А.Итина Инкордарё ирмоғи
соҳили худудида чорвадор ахоли мозор-қўрғонлардан олинган ашёлар, хамда
мил.авв. IX-VIII асрларда Шимолий Тагискен мақбараси бинокорлик услублари
тўғрисида хулосалар нашрларда кузатилади.
Тадқиқотчилар Л.М.Левина, З.С.Галиева Жетиасар ёдгорликлари,
Олтинасар 17,5 га, Жетисар № 7,12,5 га, мудофаа девор, уларнинг элементлари
айлана буржлар, Жетиасар-4-9,3 га эканлиги аниқланган. Б.И.Вайнберг, Левина
А.М. Чирикработда қазишма ишлари натижасида олинган ашёларни олишга
эришган.
Мустақиллик йилларида С.Б.Болелов , Бақтрия аҳолиси Амударё ўрта қисми
сўл худуди Сариқамишбўйи хавзаси этник муносабатларни мил.авв.VII аср
охири- VI аср бошларда кечган деган хулосага келган
2
. В.Н.Ягодин Жанубий
Бақтриядан ахоли гурухлари, мил.авв.VII аср охири VI аср бошларида Хоразм
воҳасида Хумбузтепада кулол ашёларни чархда идиш-тавоқларни ишлаб
чиқарганлар, ахоли милодий IV асргача кулолчилик маркази бўлганлиги қайд
қилган.
Хоразм экспедицияси ходимлари мил.авв.VII-VI аср бошларида ўнг соҳилда
Яккапарсан-14 сўл соҳили худудида эса Қанғқақала, Қуйисой, Катта
Ойбуйирқала ёдгорликлари уй-хоналаридан темирдан қилинган меҳнат
қуроллари хўжаликда ишлаб чиқарган Яккапарсан-2 манзилгоҳи ахолиси
авлодлари Яккапарсан-14 манзилгоҳда истиқомат қилганлар. Ёдгорлик ярим
1
Толстов С.П.Древний Хорезм-М.:МГУ 1948-С 78-93.
2
Болелов С.Б.Некоторые итоги археологических работ на Хумбузтепе //ОНУ-Ташкент, Фан,1999 № 9-10-С.89-
90.
Ta'limda raqamli texnologiyalarni tadbiq etishning zamonaviy tendensiyalari va rivojlanish omillari
45-to’plam_1-qism_Iyul-2025
166
ертўла, ёғоч устунли чайла, бронза даври турар-жойлар анъаналари сақланиб
қолган. Шу билан бирга Хоразм экспедицияси Ёнбошқала баландлиги
атрофлари, Султон Увайс тоғи этаклари ва Туямуйин худудида ахоли хўжалик
маданияти тўғрисида маълумотлар кўзга ташланмайди
3
.
Мил.авв-ги VI аср сўнгги чораги ва V асрларда Амударё ўнг ва сўл соҳили
худудлари жамиятнинг иқтисодий тизимида тубдан ўзгаришлар юз бергани
турар-жойлар пухта режа асосида айлана, тўғрибурчак ва квадрат шаклда пахса
ва туғрибурчак шакли хажми кичик, ўрта миёна ва хажми катта қишлоқ ва
шаҳарлар жамияти тараққиёти мезони бўлган.
Хоразмнинг жанубий чегарасида Амударёни Довдон ирмоғи ўрта қисми
шимолида Кўзалиқир ёдгорлигида юқорида қайд қилган маданий хаёт ўз поёнига
етган. Мазкур ёдгорлик тарихига оид аввалги бандга оид маълумотлар қайд
қилинган эди. Мазкур тарихий даврда Хоразм воҳасини муайян худуди
ахамонийлар томонидан Сатраплик вилояти таркибига киритилган эди.
С.П.Толстов қайд қилишича,мил.авв.VI-IV асрларда Хоразм давлати Орол
денгизи Орол денгизи жанубий атрофлари, шарқий Оролбўйи текислиги исседон
қабилалари билан чегарада, Соғд, Гирканани жануби-шарқий, фикрига кўра,
Арриан Парфия ерларини қамраб олиб XVI сатрапликни
ташкил қилган.
С.Болелов Хумбузтепада, Хоразм Маъмун академияси археология гуруҳи
Хазарасп, Тошқалъа ёдгорликларида, Қорақалпоғистон-Австралияни Сидней
Университетида ўрнашган археологик гуруҳи Ақшаханқалада, археологик
изланишларни олиб бориб, антик даврга оид ашёлар олинган.
4
Мавзу мазмунинг натижалари қуйидагича белгиланди:
Ўзбекистон худуди вилоятлар ўртасида турли-туман атамага, шахарлари
тарихи афсоналарга сероблиги билан Хоразм воҳаси алохида ўринга эга бўлиб
аждодларимизнинг тарихини ўрганишга ёрдам беради. С.П.Толстов
рахбарлигида Хоразм (археология экспедицияси (1945 йилдан этнография) ярим
аср мабойнида Хоразм вохасида аждодларимиз томонидан қолдирилган тарихий
обидаларда кенг қамровли тарзда олиб берган қазишмалари муҳим аҳамият касб
этган натижаларни берди. Шу маънода Хоразм экспедициясининг Хоразм
тарихига оид I-XVI томлари илмий жамоатчилик эътиборига хавола қилинган.
3
Жданко Т.А.Проблемы полуоседлого населения в истории Средней Азии и Казахстана //СА-М.: Наука, 1961 №
2-С.57-58.
4
Болелов С.Б. Некоторые итоги археологических работ на Хумбузтепе //ОНУ-Ташкент, Фан, 1999 № 9-10-С 85-
90. Баратов С.Р. Рахманов И.В. Новый храмовый комплекс античного и раннесредневекового времени на юге
Хорезма //Традиции Востока и Запада в античной культуре Средней Азии //Сборник статей,посвященной 70
летию П.Бернара. Ташкент. 2010-С 102-105. Собиров Қ, Рузимов С. Археологические работы в Хазараспе
//Вестник ККоАНРУз-Нукус, 2003 № 3-4-С 108-109. Хожаниязов Г.К,Ягодин В.Н.Хелмс С.У, Макларен Б.П.
Раскопки на Акшаханкале //Археологические исследования в Узбекистане 2000 г-Самарканд 2001-С. 175-180.
Ta'limda raqamli texnologiyalarni tadbiq etishning zamonaviy tendensiyalari va rivojlanish omillari
45-to’plam_1-qism_Iyul-2025
167
Хулоса сифатида қуйидаги тарзда қайд қилиш мумкин:
-Мил.авв-ги VI аср сўнгги чорагидан бошлаб, ўтроқ зироаткор аҳоли
томонидан Амударё ўнг ва сўл сарҳадларини ўзлаштирилиши бошланиш
муносабати билан дастлабки дехқончилик воҳалари шаклланган, улар ўз
навбатида аник географик ўринга бўлган худудларнинг марказлари бўлган.
-Мил.авв. IV- милодий, мил.авв.II-I асрларда ҳажми жиҳатидан катта бўлган
шаҳар типидаги қалъаларни бунёд қилиш кенг тус олган. Антик давр шахарлари
атрофлари ахоли томонидан ўзлаштирилиб, митти-митти турар-жойлар қурилиш
жараёни фавқулодда кечган.
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:
1.Болелов С.Б.Некоторые итоги археологических работ на Хумбузтепе
//ОНУ-Ташкент, Фан,1999 № 9-10-С.89-90.
2. Болелов С.Б. Некоторые итоги археологических работ на Хумбузтепе
//ОНУ-Ташкент, Фан, 1999 № 9-10-С 85-90. Баратов С.Р. Рахманов И.В. Новый
храмовый комплекс античного и раннесредневекового времени на юге Хорезма
//Традиции Востока и Запада в античной культуре Средней Азии //Сборник
статей, посвященной 70 летию П.Бернара. Ташкент. 2010-С 102-105. Собиров Қ,
Рузимов С. Археологические работы в Хазараспе //Вестник ККОАНРУз-Нукус,
2003 № 3-4-С 108-109. Хожаниязов Г.К, Ягодин В.Н.Хелмс С.У, Макларен Б.П.
Раскопки на Акшаханкале //Археологические исследования в Узбекистане 2000
г-Самарканд 2001-С. 175-180.
3. Толстов С.П.Древний Хорезм-М.:МГУ 1948-С 78-93.
4. Жданко Т.А.Проблемы полуоседлого населения в истории Средней Азии
и Казахстана //СА-М.: Наука, 1961 № 2-С.57-58.