World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-23_Issue-2_January -2024
149
МОЛИЯВИЙ ҲИСОБОТЛАРНИ КОЭФФИЦЕНТЛАР
ЁРДАМИДА ТАҲЛИЛ ҚИЛИШ МАСАЛАЛАРИ
Тулаев Мирзакул Саламович,
Иқтисодиёт ва бизнесни бошқариш кафедра доценти,
Халқаро Нордик Университети
E-mail: m.tulayev@nordicmail.uz
Аннотация.
Мазкур мақолада иқтисодий таҳлилнинг самарали усули
сифатида молиявий ҳисоботларни коэффициентлар усулида таҳлил қилиш
масалалари ёритилган. Молиявий ҳисоботларнинг шаклларидан келиб чиқиб
аниқланадиган коэффициентлар, уларнинг мазмуни ва ҳисоблаш механизми
ишлаб чиқилган. “Оҳангарондон” ОАЖ маълумотлари асосида ишлаб чиқилган
коэффициентлар аниқланган ва хулосалар шакллантирилган.
Калит сўзлар:
Коэффициентлар таснифи, ликвидлик коэффициентлари,
молиявий коэффициент, активлар айланувчанлиги, ишчанлик фаоллиги
Молиявий ҳисоботни таҳлил қилишда кенг фойдаланиладиган усул бўлиб
молиявий коэффицентлар асосида амалга оширилади. Ўзининг соддалиги ва
тезда ҳисобланиши мумкинлигидан келиб чиққан ҳолда оммавий ҳисобланади.
Молиявий коэффицентларнинг мазмуни шундан иборатки, ҳисобот
кўрсаткичлари асосида аниқланган молиявий коэффицентларни тармоқ ёки
бошқа хўжалик юритувчи субъектнинг молиявий коэффицентлари билан
солиштирилади. Молиявий коэффицентлар хўжалик юритувчи субъект
фаолиятининг нозик жойларини кўрсатиб беради. Шуни айтиш лозимки,
молиявий коэффицентларнинг ҳисоб-китобида қандайдир ягона молиявий
коэффицентлар
тизими
қўлланилмайди.
Шунга
қарамай,
турли
ахборотномаларда эълон қилинаётган молиявий коэффицентларни қуйидагича
гуруҳлаштириш мумкин:
1)
ликвидлик коэффицентлари;
2)
ишчанлик фаоллиги коэффицентлари;
3)
молиявий барқарорлик коэффицентлари;
4)
рентабеллик коэффицентлари.
Ликвидлик коэффицентлари
– компаниянинг қарзлар бўйича ўз жорий
мажбуриятларини
бажариш
қобилиятини
ўлчайди.
Ликвидликнинг
ўлчовларидан бири – бу айланма (ишчи) капитал, яъни жорий активлар ва жорий
мажбуриятлар ўртасидаги айирмадир.
1. Жорий ликвидлик коэффиценти (сurrent ratio)
кенг тарқалган ва кўп
фойдаланиладиган коэффицент ҳисобланади. Жорий ликвидлик коэффиценти
World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-23_Issue-2_January -2024
150
2:1 нисбатда бўлса, етарли деб ҳисобланади. Бу ҳар бир сўмлик мажбуриятга 2
сўмлик жорий актив тўғри келади деганидир.
Жорий
ликвидлик
коэффиценти =
жорий активлар
(ш.№1 сатр. 390)
32253178
= 1,56
жорий
мажбуриятлар (ш.№1
сатр. 600)
20687847
Жорий ликвидлик коэффиценти “Оҳангарондон” ОАЖда 1,56 га тенг. Бу
белгиланган меъёрдан кўра кам.
2. Тез ликвидлик коэффиценти
(acied - test ratio)
олдинги коэффицентга
қўшимча равишда ҳисобланади. Тез ликвидлик коэффиценти жорий
мажбуриятга нисбатан ортиқ бўлса, етарли деб ҳисобланади. Яхши
кўрсаткичларга эга бўлган корхона тез ликвид активлар жорий мажбуриятларга
нисбат кўп эканлигини кўрсатиб бериши лозим.
Тез
ликвидлик
коэффиценти =
Тез ликвид активлар
(ш.№1 сатр.390-сатр.
140- сатр.190-сатр. 200)
7347285
= 0,35
жорий мажбуриятлар
(ш.№1 сатр. 600)
20687847
Тез ликвидлик коэффиценти “Оҳангарондон” ОАЖда 0,35 га тенг. Бу
белгиланган меъёрдан кўра кам.
3. Мутлоқ ликвидлик коэффиценти
тўлов қобилиятининг жуда қаттиқ
мезонларидан бири бўлиб ҳисобланади. Бу коэффицент қисқа муддатли
қарзларнинг қайси қисми бирдан қайтарилиши лозимлигини кўрсатиб беради
Мутлоқ
ликвидлик
коэффиценти =
пул маблағлари
(ш.№1 сатр. 320)
2029
= 0,0001
жорий
мажбуриятлар (ш.№1
сатр. 600)
20687847
Мутлоқ ликвидлик коэффиценти “Оҳангарондон” ОАЖда нолга тенг. Бу
жами бир сўмлик жорий мажбуриятларга 0,0001 сўм пул маблағи тўғри
келишини кўрсатиб беради.
Ишчанлик фаоллиги коэффицентлари
– активлар айланувчанлиги
компания иш фаолиятининг самарадорлик даражасининг оддий ўлчовларидан
биридир. Бизнесни молиялаштриши учун дебиторлик қарзлар пул маблағига
айлантирилиши, ТМЗлар эса сотилган бўлиши лозим. Шу билан бирга
World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-23_Issue-2_January -2024
151
дебиторлик қарзлари ва ТМЗни бошқаришнинг самарадорлик даражасини ўлчаш
учун коэффицентлар ишлаб чиқилган.
4. Дебиторлик қарзларининг айланиш коэффиценти (receivale turnover
(RT) ratio)
бу коэффицент йил давомида неча марта дебиторлик қарзлари
ундириб олинганлигини кўрсатади.
Дебиторлик
қарзларининг =
айланиш
коэффиценти
Соф тушум
(ш.№2
сатр.
010)
42827013
= 0,69
марта
ўртача
дебиторлик қарзлар
(ш.№1 сатр. 210
3.уст + 4.уст) : 2
(4535611+7745256)
:2
2023 йил якуни бўйича “Оҳангарондон” ОАЖда 0,69 мартага тенг. Бу
коэффицент яхши ёки ёмон эканлигини аниқлаб олиш учун
дебиторлик
қарзларининг айланиш муддатлари кунларда (receivale turnover in days (RTD))
ҳисобланиши лозим. Бир йилдаги кунлар дебиторлик қарзларининг айланма
коэффицентига бўлиб, қарзларнинг айланиш ўртача муддатлари кунларда
ҳисоблашимиз мумкин:
Дебиторлик
қарзларининг =
айланиш
муддати
365 кун
365 кун
= 529
кун
дебиторлик
қарзларининг
айланма
коэффиценти
0,69 марта
Ўтган 2023 йилда дебиторлик қарзларининг айланиш муддатлари кунларда
“Оҳангарондон” ОАЖда 529 кунга тенг бўлиб, жамият учун маҳсулот, иш ёки
хизматларни сотиш санасидан дебиторлик қарзларни ундириб олиш учун 529
кун керак бўлган.
5. ТМЗ айланувчанлик коэффиценти (inventory turnover (IT) ratio).
Корхонада ТМЗ миқдори қанча бўлиши керак? Бу нарса жуда кўп омиллар
бирикмасига боғлиқ, шу жумладан, корхонанинг фаолият кўрсатаётган соҳаси
ва
йил мавсумига ҳам. ТМЗ қолдиғининг етарлилигини ўлчашни усулларидан бири
– ТМЗ айланувчанлигини аниқлаш учун, уни йил давомидаги сотиш билан
солиштириш ҳисобланади.
Товар
заҳираларини
бошқариш =
сотилган
товарларнинг
таннархи
(ш.№2 сатр. 020)
36240247
= 1,99
марта
World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-23_Issue-2_January -2024
152
ўртача
дебиторлик
қарзлар (ш.№1 сатр. 140
3.уст + 4.уст) : 2
18216173
2023 йил якуни бўйича “Оҳангарондон” ОАЖда 1,99 мартага тенг. ТМЗни
таҳлил қилишнинг яна бир усули – маҳсулотнинг сотувгача ТМЗда бўлишнинг
ўртача давомийлигини ҳисоблашдир:
ТМЗ
ларнинг
=
айланиш
муддати
365 кун
365 кун
= 183,4
кун
ТМЗни
ўртача
давомийлик коэффиценти
1,99 марта
Ўтган 2023 йилда ТМЗларнинг айланиш муддатлари кунларда
“Оҳангарондон” ОАЖда 183,4 кунга тенг бўлиб, жамият ТМЗларни сотишгача
ўртача 183,4 кун давомида сақлаган. Бу ТМЗларни сотишга қадар, пул
маблағлари ТМЗлар билан 183,4 кун давомида боғланиб қолганлигидан далолат
беради. Дебиторлик қарзларнинг айланиш муддати (529 кун) ҳам ҳисобга олсак,
ТМЗларни сотиб олиш, ТМЗларни сотиш ва пул маблағларни олиш муддати
ундан ҳам узоқроқ ҳисобланади, ўртача 712,4 кун.
6. Активларнинг айланувчанлик коэффиценти (total asset turnover).
Активларнинг айланувчанлиги компания учун сотиш орқали молия маблағининг
бошланғич манбаи бўлган мижозлар ва компанияни бошқаришда
фойдаланиладиган
ресурслар
(активлар)
ўртасидаги
муносабатни
характерлайди.
Активларнинг
айланувчанлик
коэффиценти
=
Соф тушум
(ш.№2 сатр. 010)
42827013
= 1,17
Жами активлар
(ш.№1 сатр. 400)
36511402
Бу коэффицент орқали жами активларнинг ҳар бир сўмига сотиш
натижасида неча сўм ишлаб олганлиги аниқланади
.
“Оҳангарондон” ОАЖда
жами активларнинг ҳар бир сўмига сотиш натижасида 1,17 сўм ишлаб топган.
Активларнинг айланувчанлиги қанча юқори бўлса, мижозлардан келиб
тушадиган суммалар ҳам юқори бўлади.
Молиявий барқарорлик коэффицентлари
– компания эгалари ва
кредиторлар ўртасидаги таваккалчиликнинг қандай тақсимланганлигини
кўрсатади. Маълумки, активлар ёки қарз ҳисобига ёхуд корхонанинг ўз
маблағлари ҳисобига молиялаштирилган бўлиши мумкин.
7. Қарздорликнинг хусусий капиталга нисбати коэффиценти ёки
молиявий левередж (Debt-to-Equity ratio)
корхоналарнинг молиявий
World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-23_Issue-2_January -2024
153
барқарорлик (капитал билан таъминланганлик) ва корхона капиталига
асосланган ҳолда қарзлар маблағларнинг ҳажми даражасини кўрсатиб беради. Бу
нисбат қарз маблағларни олиш ва акцияларни чиқариш орқали аралаш
молиятириш йўлини кўрсатиб беради.
Қарздорликнинг
хусусий
капиталга
нисбати
коэффиценти =
Мажбуриятлар
суммаси
(ш.№1 сатр. 770)
20980924
= 1,35
Хусусий капитал
(ш.№1 сатр. 480)
15530478
“Оҳангарондон” ОАЖда хусусий капиталнинг ҳар бир сўмига 1,35 сўм
жорий мажбурият тўғри келади. Бу нисбат 1:1 дан юқори, корхона юқори
молиявий левереджга эга, жамият учун яна қарз, кредитлар олиш жуда қийин
ҳисобланади.
8. Мажбуриятлар суммасининг активларга нисбати коэффиценти
(Debt-to-total asset ratio)
кредиторларга тақдим қилинган активлар суммасини
аниқлашга ҳамда левередж даражаси (миқдори)ни ўлчаб беради.
Мажбуриятлар
суммасининг
активларга нисбати
коэффиценти =
Мажбуриятлар
суммаси
(ш.№1 сатр. 770)
20980924
= 0,575
Жами активлар
(ш.№1 сатр. 400)
36511402
Ўтган 2023 йилда “Оҳангарондон” ОАЖда 0,575га тенг. Шундай қилиб,
“Оҳангарондон” ОАЖнинг 57,5% активлари қарзга олинган маблағлар
ҳисобидан молиялаштирилади. Жамият эса яхши левереджга эга ҳисобланади.
9. Фоизларни қоплаш коэффиценти (interest coverage ratio)
корхонанинг
фоизга доир тўловларини амалга ошириш имкониятини баҳолайди. Бу кўрсаткич
корхона томонидан соф фойда ҳисобидан фоизларни неча марта тўлаш
имконияти борлигини кўрсатиб беради.
Фоизларни
қоплаш
коэффиценти =
Фоиз ва солиқлар
тўлагунга қадар бўлган
соф фойда (ш.№2 сатр.
270 + сатр.180 + сатр.250)
3159877
=
29,27
марта
Фоиз кўринишдаги
харажатлар
(ш.№2 сатр. 180)
107962
Шундай қилиб, ўтган 2023 йилда “Оҳангарондон” ОАЖ фоизга доир
тўловларни 29,27 марта амалга ошириши мумкин.
World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-23_Issue-2_January -2024
154
Рентабеллик коэффицентлари
– компания йилдан йилга ўз фаолиятини
фойдалилик нуқтаи назаридан қандай ташкил қилганлигини кўрсатади.
10. Ялпи рентабеллик коэффиценти коэффиценти (gross profit margen)
корхонанинг ялпи фойдаси ва соф тушумнинг нисбатини кўрсатиб беради. У
корхона фаолиятининг жорий самарадорлигини ва нарх сиёсатини
асосланганлигини кўрсатиб беради.
Ялпи
рентабеллик
коэффиценти
коэффиценти =
Ялпи фойда
(ш.№2 сатр. 030)
6586766
= 0,15
Соф тушум
(ш.№2 сатр. 010)
42827013
“Оҳангарондон” ОАЖда 2023 йил якуни бўйича 0,15 ёки 15%га тенг. 2022
йил якуни бўйича бу кўрсаткич 12%ни ташкил қилган. Ялпи рентабеллик
коэффицентининг ўсиши ишлаб чиқариш таннархининг самарали пасайишини
ёки ўтган йилга нисбатан тўғри нарх сиёсатининг олиб борилганлигини кўрсатиб
бермоқда.
11. Соф маржа ёки рентабеллик коэффиценти (net profit margen)
жорий
йилда корхонанинг фаолияти қанчалик самарали бўлганлигини кўрсатиб беради.
Соф маржа ёки
рентабеллик
коэффиценти
коэффиценти =
Соф фойда
(ш.№2 сатр. 270)
2632371
= 0,06
Соф тушум
(ш.№2 сатр. 010)
42827013
Жорий йилда “Оҳангарондон” ОАЖ ҳар бир сўмлик сотилган маҳсулот
бўйича 0,06 сўм ёки 6% миқдорида фойда олган. Ўтган йилда эса бу кўрсаткич
0,01 сўм ёки 1%ни ташкил қилган.
12. Активларнинг даромадлилик коэффиценти (return on assets (ROA))
активларга қилинган инвестицияларнинг даромадлилик коэффиценти (rate
of return on investment (ROI))
соф фойда билан корхона тасарруфида бўлган
активларнинг умумий миқдорига нисбати сифатида аниқланади.
Активларнинг
даромадлилик
коэффиценти
(ROA) =
Соф фойда
(ш.№2 сатр. 270)
2632371
= 0,07
Барча активлар
(ш.№1 сатр. 400)
36511402
Жорий йилда “Оҳангарондон” ОАЖ ҳар бир сўмлик активларга 0,07 сўм
миқдорида соф фойда олган.
13. Капиталнинг даромадлилик коэффиценти (return on Equity (ROE))
пул маблағи қандай ишлаётганини кўрсатиб беради. Инвесторлар томонидан
акцияларнинг қийматини баҳолашда энг кўп ишлатиладиган кўрсаткич
World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-23_Issue-2_January -2024
155
ҳисобланади. Инвесторлар бозор қийматидан келиб чиққан ҳолда инвестиция
қилиш ёки бироз кутиш лозимлиги тўғрисида ўз қарорларини қабул қилиши
лозим бўлади.
Капиталнинг
даромадлилик
коэффиценти
(ROE) =
Соф фойда
(ш.№2 сатр. 270)
2632371
= 0,17
Хусусий
капитали (ш.№1 сатр.
480)
15530478
2023 йил якуни бўйича “Оҳангарондон” ОАЖ ҳар бир сўмлик хусусий
капитал бўйича 0,17 сўм миқдорида соф фойда ишлаб топган.
14. Бир акцияга тўғри келувчи фойда коэффиценти
бу коэффицент
орқали корхона дивиденд тўлаш ва ривожланиш имкониятининг мавждулигини
кўрсатиб беради.
Бир
акцияга
тўғри
келувчи
фойда коэффиценти
=
Соф фойда
(ш.№2 сатр. 270)
2632371
= 4,10
Муомаладаги
оддий акцияларнинг
ўртача
тортилган
сони
641979 та
Жорий йилда “Оҳангарондон” ОАЖ ҳар бир акциясига 4,10 сўм миқдорида
соф фойда тўғри келган.
Бухгалтернинг қўлида тайёр пул оқимлари тўғрисидаги ҳисобот мавжуд,
бироқ уни ўқий олиш керак. Бошқа молиявий ҳисоботнинг таҳлили каби муҳим
боғлиқликларни тушуниш имконини беради. Таҳлилчилар таҳлил жараёнида
иккита соҳага эътиборларини қаратадилар – самарали пул маблағларининг
генерацияси (cash-generating effeciency) ва эркин (бўш) пул маблағлари (free cash
flow). Самарали пул маблағларининг яратилиши бу корхона томонидан жорий ва
давом этаётган фаолияти асосида пул маблағларини яратилишидир. Самарали
пул маблағларининг яратилишини таҳлил қилишда ёрдам берадиган учта
коэффицент мавжуд: пул маблағлари оқимининг даромадлилиги, сотувга
нисбатан пул маблағлари оқими ва активга нисбатан пул маблағлари оқими
коэффицентлари.
15. Пул маблағлари оқимининг даромадлилиги (cash flow yeild)
– бу
операцион фаолиятдан соф пул маблағлари оқимининг соф фойдага нисбати
бўйича топилади.
Пул
маблағлари
операцион
фаолият-дан соф пул
8965023
= 3,41
World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-23_Issue-2_January -2024
156
оқимининг
даромадлилик
коэффиценти =
маблағ-ларининг
оқими (ш.№4 сатр.
050)
Соф фойда
(ш.№2 сатр. 270)
2632371
Пул маблағлари оқимининг даромадлилиги соф фойдага нисбатан
операцион фаолиятдан пул маблағлари неча марта кўпроқ жамғарилишини
билдиради.
16. Сотувга нисбатан пул маблағлари оқими коэффиценти (cash flow to
sales)
– бу операцион фаолиятдан соф пул маблағлари оқимининг соф сотувга
нисбати бўйича топилади.
Сотувга
нисбатан
пул
маблағлари
оқимининг
коэффиценти =
операцион
фаолият-дан соф пул
маблағ-ларининг
оқими (ш.№4 сатр.
050)
8965023
= 0,21
Соф тушум
(ш.№2 сатр. 010)
42827013
Корхона сотувининг неча фоизи пул маблағларининг миқдорини ўзида
жамғарилишини билдиради.
17. Активга нисбатан пул маблағларининг оқими коэффиценти (cash
flow to assaets)
– бу операцион фаолиятдан соф пул маблағлари оқимининг
умумий ўртача йиллик активга нисбати бўйича топилади.
Активга
нисбатан
пул
маблағлари
оқимининг
коэффиценти =
операцион
фаолият-дан соф пул
маблағ-ларининг
оқими (ш.№4 сатр.
050)
8965023
= 0,24
Барча активлар
(ш.№1 сатр. 400)
36511402
Агар фойда меъёри коэффиценти 11-формулани пул маблағлари оқимининг
даромадлилик коэффицентига 15-формулага кўпайтирилганда Сотувга нисбатан
пул маблағлари оқими коэффиценти 16-формулага тенг бўлиши лозим.
Агар активга нисбатан даромадлик коэффиценти 12-формулани пул
маблағлари
оқимининг
даромадлилик
коэффицентига
15-формулага
кўпайтирилганда активга нисбатан пул маблағлари оқими 17-формулага
коэффицентлари тенг бўлади.
World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-23_Issue-2_January -2024
157
Эркин (бўш) пул маблағлари (free cash flow) – пул маблағларининг
яратилиши ёки корхона режалаштирилган белгиланган даражасида ўз операцион
фаолиятини давом эттирса, барча мажбуриятларини бажаргандан кейин пул
маблағларининг етишмовлигини билдиради. Бу мажбуриятлар жорий ёки давом
этаётган фаолиятига, фоиз, фойда солиғи, дивидендлар ва соф капитал
харажатларга ҳам тегишлижир.
Эркин (бўш) пул маблағлари = операцион фаолиятдан соф пул
маблағларининг оқими – дивидендлар – асосий воситаларни сотиб олиш +
асосий воситаларнинг сотилиши
Эркин
(бўш)
пул маблағлари =
8965023 – 705250 + 126284
= 8386057
Эркин (бўш) пул маблағларининг миқдори мусбат бўлса, корхона
томонидан мажбуриятлари бажарилган ва унда қарзларини камайтириш ва
фаолиятини кенгайтириш учун пул маблағлари борлигини билдиради. Агар
корхонада эркин пул маблағлари бўлмаса, корхона режалаштирилган
белгиланган даражада ишлаши учун яқин келажакда корхона томонидан ўз
инвестицияларининг бир қисмини сотишга, қарз олишга ёки қўшимча
акцияларнинг эмиссиясини амалга оширишга мажбур бўлади. Агар салбий ҳолат
бир неча йиллар давомида давом этаётган бўлса, корхона ўз пул маблағлар
манбаининг емирилишига (кўп миқдорда/марта инвестицияларнинг сотилиши
ёки акция ва облигацияларнинг чиқарилиши оқибатида) олиб келади.
Фойдаланган адабиётлар рўйхати.
1.
Tulaev, M. (2021). МҲХС БЎЙИЧА МОЛИЯВИЙ ҲИСОБОТ:
ТАЙЁРЛАШ ВА АВТОМАТЛАШТИРИШ.
Архив научных исследований
.
2.
Tulaev, M. (2019). Финансовая отчетность: на пути соответствия
национальным и международным стандартам.
Архив научных исследований
,
1
(1).
https://ejournal.tsue.uz/index.php/archive/article/view/723
3.
Tulayev M., Axmedov A. (2023). Balansning tarkibiy tuzilishi va unga
taʼsir etuvchi omillar. YASHIL IQTISODIYOT VA TARAQQIYOT, 8, 71-77
4.
Тулаев Мирзакул Саламович. (2023). КОРХОНАЛАРНИНГ
МОЛИЯВИЙ ФАОЛИЯТИНИ ТАШҚИ АУДИТОРЛАР ТОМОНИДАН
ТЕКШИРИШ МАСАЛАЛАРИ . World Scientific Research Journal, 16(1), 252–258.
Retrieved from
http://wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2724
5.
Tulayev M. (2023). Moliyaviy hisobotning halqaro standartlari bo‘yicha
moliyaviy hisobot: tayyorlash va avtomatlashtirish. YASHIL IQTISODIYOT VA
TARAQQIYOT, 6, 134 -138.
World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-23_Issue-2_January -2024
158
6.
Klichev, B. (2014). Бошқарув ҳисобида баҳо шакллантиришни
такомиллаштириш
масалалари.
Молия,
2014(5),
10–15.
https://doi.org/10.5281/zenodo.10522860
7.
Tulaev, M. (2020). Учет корпоративных облигаций.
Архив научных
исследований
,
1
(25).
извлечено
от
https://ejournal.tsue.uz/index.php/archive/article/view/2783
8.
Қличев, Б. (2021). Инновацион фаолиятда асосий воситалар
таҳлилини ташкил этиш масалалари. Инновацион иқтисодиёт: муаммолар,
таҳлил
ва
ривожланиш
истиқболлари.
Қарши,
Ўзбекистон.
https://doi.org/10.5281/zenodo.10531216
9.
Қличев, Б. (2021). Хўжалик юритувчи субъектларда ишбилармонлик
фаоллиги таҳлили
.
Актуар молия ва бухгалтерия ҳисоби, 1 (3)-сон, 1-9. Retrieved
https://finance.tsue.uz/wp-content/uploads/2021/06/4.-Қличев-Б.pdf
10.
Қличев, Б. (2021, сентябрь 30). Меҳнат мотивациясида моддий
рағбатлантириш
таҳлили.
Молия-банк
тизимида
илм-фан,таълимнинг
инновацион инфратузилмасини шакллантириш ва ривожлантиришда тошкент
молия институтининг ўрни. Конференция материаллари тўплами, Тошкент,
Ўзбекистон.
https://doi.org/10.5281/zenodo.10531256
11.
Қличев, Б. (2022). Истеъмолчи манфаатлари асосида маҳсулотга баҳо
шакллантириш масалалари таҳлили. Iqtisodiyot: tahlillar va prognozlar, 4 (20)-сон,
170-175.
12.
Қличев Бахтиёр Пардаевич. (2023). ОПЕРАЦИОН ФАОЛИЯТ
НАТИЖАЛАРИНИ ИФОДАЛОВЧИ КЎРСАТКИЧЛАР ТАҲЛИЛИ. World
Scientific
Research
Journal, 21(1),
182–188.
Retrieved
from
http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2876
13.
Қличев, Б. (2021, ноябрь 19). Ички аудит хизмати фаолиятида
иқтисодий таҳлилни такомиллаштириш масалалари. Рақамли иқтисодиёт
шароитида солиқ маъмуриятчилиги ва халқаро солиққа тортиш механизмини
такомиллаштириш. Халқаро конференция материаллари тўплами. Тошкент,
Ўзбекистон.
https://doi.org/10.5281/zenodo.10531234
14.
Курбонов,
М.
(2020).
Зарубежный
опыт
эффективного
использования финансовых ресурсов государственных целевых фондов.
Экономика
И
Образование,
1(5),
163–166.
извлечено
от
https://inlibrary.uz/index.php/economy_education/article/view/4823
15.
Pardayevich, K. B. (2023). Analysis of the Maximum Volume of
Production in Cement Production Enterprises in Uzbekistan. International Journal on
Economics, Finance and Sustainable Development, 5(6), 1-8. Retrieved
from
https://journals.researchparks.org/index.php/IJEFSD/article/view/4460
16.
Қурбонов
Мухиддин
Абдуллаевич.
(2023).
ХУФИЁНА
ИҚТИСОДИЁТДА ЭКСПОРТ-ИМПОРТНИ СОЛИҚҚА ТОРТИШ ТАРТИБИ.
World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-23_Issue-2_January -2024
159
World
Scientific
Research
Journal,
21(1),
176–181.
Retrieved
from
http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2875
17.
Пардаев Файзулла Ғаффарович, & Мухиддин Абдуллаевич
Қурбонов. (2023). ИСТИҚБОЛДА ҚЎШИЛГАН ҚИЙМАТ СОЛИҒИ
ХИСОБИНИ ЮРИТИШДА АВТОМАТЛАШТИРИЛГАН ДАШБОРДЛАРДАН
САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШ. World Scientific Research Journal, 21(1), 189–196.
Retrieved from
http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2877
18.
М.Ю.Рахимов. (2023). МОЛИЯВИЙ ҲИСОБОТ ТАҲЛИЛИ:
МУАММО ВА ЕЧИМЛАР. World Scientific Research Journal, 21(1), 211–220.
Retrieved from
http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2879
19.
Қурбонов
Мухиддин
Абдуллаевич.
(2023).
ХУФИЁНА
ИҚТИСОДИЁТ ШАРОИТИДА БЮДЖЕТ НАЗОРАТИНИНГ ТИЗИМЛИ
ТАҲЛИЛИ. World Scientific Research Journal, 21(1), 197–210. Retrieved from
http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2878
20.
Gayratjon Ibragimov Artikovich
. (2022).
GLOBAL DIGITALIZATION
AND THE PLACE OF UZBEKISTAN
. IV ФОРУМ «ЭКОНОМИКА В
МЕНЯЮЩЕМСЯ МИРЕ» 2022 май КАЗАНЬ-ТАШКЕНТ), Казань-Ташкент.
https://doi.org/10.5281/zenodo.6627529
21.
Қурбонов
Мухиддин
Абдуллаевич.
(2023).
ХУФИЁНА
ИҚТИСОДИЁТ ШАРОИТИДА НАЗОРАТ ОРГАНЛАРИ ФАОЛИЯТИНИ
ЯНАДА ТАКОМИЛЛАШТИРИШ. World Scientific Research Journal, 21(1), 221–
231. Retrieved from
http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2880
22.
Nargiza
Samadova.
(2023).
INFORMATION
SOURCES
OF
ECONOMIC COMPETENCE ANALYSIS OF ECONOMIC SUBJECTS AND
THEIR CLASSIFICATION.
Academia Repository
,
4
(12), 278–283. Retrieved from
https://academiarepo.org/index.php/1/article/view/290
23.
Қурбонов
Мухиддин
Абдуллаевич.
(2023).
ХУФИЁНА
ИҚТИСОДИЁТ ШАРОИТИДА ДАВЛАТ МОЛИЯВИЙ НАЗОРАТИ ВА УНИ
ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ЙЎНАЛИШЛАРИ. World Scientific Research Journal,
21(1),
248–259.
Retrieved
from
http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2882
24.
Мухиддин Абдуллаевич Қурбонов, & Эргашев Уйғун Жабборович.
(2023).
КАМЕРАЛ
СОЛИҚ
ТЕКШИРУВИДА ИНСОН
ОМИЛИНИ
КАМАЙТИРИШДА СМАРТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ
ИСТИҚБОЛЛАРИ. World Scientific Research Journal, 21(1), 260–268. Retrieved
from
http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2883
25.
Қурбонов
Мухиддин
Абдуллаевич.
(2023).
ХУФИЁНА
ИҚТИСОДИЁТНИ
КАМАЙТИРИШДА
ЭКСПОРТ-ИМПОРТ
ОПЕРАЦИЯЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ЙЎЛЛАРИ. World Scientific
World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-23_Issue-2_January -2024
160
Research
Journal,
21(1),
269–275.
Retrieved
from
http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2884
26.
Қурбонов
Мухиддин
Абдуллаевич.
(2023).
ХУФИЁНА
ИҚТИСОДИЁТГА КУРАШИШ ЖАРАЁНИДА БЮДЖЕТ ИНТИЗОМИНИ
МУСТАҲКАМЛАШНИНГ
ЗАРУРЛИГИ. World
Scientific
Research
Journal, 21(1),
153–165.
Retrieved
from
http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2873
27.
Asanalievna, S. Z. (2022). ASSESSMENT OF THE FINANCIAL
STABILITY OF THE ENTERPRISE.
湖南大学学
报
(
自然科学版
)
,
49
(10).
https://johuns.net/index.php/publishing/454.pdf
28.
Yuldasheva Umida Asanaliyevna. (2023). TAX POTENTIAL AS AN
INDICATOR OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF THE REGION.
European
Journal of Emerging Technology and Discoveries
,
1
(8), 41–45. Retrieved from
https://europeanscience.org/index.php/1/article/view/305
29.
Нурманов, У. А. (2022). ИҚТИСОДИЁТНИ ГЛОБАЛЛАШУ
ШАРОИТИДА ЖОРИЙ АКТИВЛАР ТАҲЛИЛИНИНГ НАЗАРИЙ-УСЛУБИЙ
АСОСЛАРИНИ
ТАКОМИЛЛАШТИРИШ. "Экономика
и
туризм"
международный
научно-инновационной
журнал, 4(6).
Retrieved
from
http://interjournal.uz/index.php/journals/article/view/82
30.
Нурманов, У. А. (2022). ХЎЖАЛИК СУБЪЕКТЛАРИДА ЖОРИЙ
АКТИВЛАР ВА УЛАРНИНГ ТАҲЛИЛИЙ КЎРСАТКИЧЛАРИ. Журнал
Инновации
в
Экономике, 5(2).
Retrieved
from
https://tadqiqot.uz/index.php/economy/article/view/4757
31.
Рахимов М.Ю. Иқтисодиёт субъектлари молиявий ҳолатининг
таҳлили. Ўқув қўлланма.-Т.;“Iqtisod
-Moliya”, 2013. -390 б.
32.
Yuldasheva
Umida
Asanaliyevna.
(2023).
THEORETICAL
APPROACHES TO THE CONCEPT OF "TAX POTENTIAL" AND METHODS OF
ITS
ASSESSMENT.
European
Journal
of
Emerging
Technology
and
Discoveries
,
1
(8),
21–25.
Retrieved
from
https://europeanscience.org/index.php/1/article/view/302
33.
Ибрагимов, Г. А. (2023). ЦИФРОВИЗАЦИЯ ЭКОНОМИКИ И
ВОПРОСЫ БЕЗОПАСНОСТИ.
Gospodarka i Innowacje.
, 68-73.
34.
Ibragimov, G. A. (2021). Business Analysis In The Digital
Economy. Turkish Online Journal of Qualitative Inquiry, 12(7), 4543–4549.
35.
Ibragimov G. (2022).
Introduction of digital solutions to the economy of
Uzbekistan: problems and solutions
.
International Journal of Research in IT and
Management (IJRIM)
, 12(9), 34-39. Retrieved from
World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-23_Issue-2_January -2024
161
36.
Ibragimov G. (2022).
Keeping records of imported goods while improving
customs administration in Uzbekistan
.
International Journal of Research in Finance and
Marketing (IJRFM)
, 12(11), 30-34. Retrieved from
content/uploads/IJRFM3Nov22-Uzb.pdf
37.
Ibragimov G. (2023).
Problems of training financial analysts in the
republic of Uzbekistan
.
International Journal of Research in Economics and Social
Sciences (IJRESS)
, 13(06), 108-115. Retrieved from
content/uploads/IJRESS11June23-Uzb.pdf
38.
Ibragimov G. (2022).
Digitalization of the economy of Uzbekistan:
experience and prospects
.
International Journal of Research in Economics and Social
Sciences (IJRESS)
, 12(05), 102-109. Retrieved from
content/uploads/IJRESS10-May2022.pdf
39.
Ibragimov, G., & Yakubov, U. (2015). Agricultural Development in
Uzbekistan.
SCIENTIFIC ENQUIRY IN THE CONTEMPORARY WORLD:
THEORETICAL BASIСS AND INNOVATIVE APPROACH
, 74.
Retrieved from
https://bmpublgroup.com/assets/l_26_4_1.pdf#page=75
40.
Yakubov U. (2021). IMPROVEMENT OF ACCOUNTING AND
METHODOLOGY IN ORGANIZATION OF JOINT VENTURES. Эконмока и
бизнес: теория и практика.. 4-2 (74). ISSN 2411 0450.
akubov U. (2022). MODELING THE ANALYSIS OF FOREIGN ECONOMIC
ACTIVITY. Web of scientist: Inernational scientific research journal ISSN: 2776-
0979, Volume 3, Issue 2
42.
Yakubov Ulugbek. (2023). ISSUES OF ASSESSING THE JOINT
ACTIVITY OF BUSINESS ENTITIES. American
Journal of Interdisciplinary
Research
and
Development
,
14
,
57–61.
Retrieved
from
https://ajird.journalspark.org/index.php/ajird/article/view/557
кубов, У. (2023). КОРХОНАНИНГ ТАШҚИ ИҚТИСОДИЙ ФАОЛИЯТИНИ
КОМПЛЕКС ТАҲЛИЛИ.
Евразийский журнал права, финансов и прикладных
наук
,
3
(4),
132–139.
извлечено
от
academy.uz/index.php/EJLFAS/article/view/12603
44.
Султанов, М. (2022). ФОНД БОЗОРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА
МОЛИЯВИЙ САВОДХОНЛИКНИ ОШИРИШ ЗАРУРИЯТИ.
Архив научных
исследований
,
2
(1).
извлечено
от
https://journal.tsue.uz/index.php/archive/article/view/735
45.
Султанов
Махмуд
Ахмедович.
(2023).
ИНВЕСТИЦИЯ
ФОНДЛАРИДА ДИВИДЕНД СИЁСАТИ ВА УНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ
ЙЎЛЛАРИ. World Scientific Research Journal, 16(1), 163–169. Retrieved from
World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-23_Issue-2_January -2024
162
46.
Sultanov, M. (2023). Features of Dividend Allocation and Taxation in
Investment Funds of Uzbekistan.
Asian Journal of Technology & Management
Research (AJTMR) ISSN
,
2249
(0892).
47.
Samadova Nargiza Rasulovna. (2022). ANALYSIS OF INDICATORS
REPRESENTING THE ECONOMIC POTENTIAL OF ECONOMIC ENTITIES
AND ITS DISTINCTIVE FEATURES.
European Journal of Research Development
and
Sustainability
,
3
(11),
108-111.
Retrieved
from
https://www.scholarzest.com/index.php/ejrds/article/view/2960
agdillayeva, Z. A. (2023). BUSINESS ANALYSIS IS A NEW DIRECTION OF
ANALYTICAL WORK.
Intent Research Scientific Journal
,
2
(6), 93-104.
49.
Файзиев, Ф. А. (2023). ЎЗБЕКИСТОНДА ЎЗИНИ ЎЗИ БАНД
ҚИЛИШ: РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ ВА СОЛИҚ ТИЗИМИДАГИ
ЎРНИ. Gospodarka
i
Innowacje., 42,
426-434.
https://gospodarkainnowacje.pl/index.php/issue_view_32/article/view/2099
50.
Файзиев Фаррух Абдуллахожаевич. (2023). КЎЧМАС МУЛКНИ
СОЛИҚҚА ТОРТИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ. World Scientific
Research
Journal,
21(1),
232–247.
Retrieved
from
http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2881