https://biti.uz/konferensiya/konferensiya2025/index.html
21 апреля 2025 г.
424
СУРУНКАЛИ УВЕИТНИ ТАШҲИСЛАШ ВА ДАВОЛАШ
САМАРАДОРЛИГИНИ БАҲОЛАШДА ИММУНОЛОГИК
ТЕКШИРИШ УСУЛЛАРИНИНГ ЎРНИ
Ҳасанов Муҳриддин Ҳаётович
Бухоро инновацион таълим ва тиббиёт университети
E-mail:
Аннотация.
Увеит – кўз олмаси қон томирли қаватининг яллиғланиш
касаллиги бўлиб, турли муаллифларнинг фикрига кўра, кўриш
қобилиятининг сезиларли пасайиши ёки бутунлай йўқолиши каби
асоратларга олиб келувчи офталмопатологияларнинг 5-30% гача қисмини
ташкил қилади. Касалликнинг динамикаси ва кечиши бўйича клиник
текширувлардан ташқари беморларда иммунологик тадқиқотлар ўтказиш
бизга ҳар бир бемор кўзидаги яллиғланиш жараёнининг оғирлигини ҳисобга
олган ҳолда, белгиланган этиологик жиҳатдан ва патогенетик коррекция
қилиш имконини беради.
Калит сўзлар:
увеит, иммуноглобулин, цитокин, плазмаферез
Мавзунинг долзарблиги.
Увеит – кўз олмаси қон томирли қаватининг
яллиғланиш касаллиги бўлиб, турли муаллифларнинг фикрига кўра, кўриш
қобилиятининг сезиларли пасайиши ёки бутунлай йўқолиши каби
асоратларга олиб келувчи офталмопатологияларнинг 5-30% гача қисмини
ташкил қилади [1]. Сўнгги йилларда олиб борилган илмий тадқиқотлар
увеал трактда яллиғланиш жараёни ривожланишида иммун реакцияларининг
ўрни муҳим эканлигини аниқлади. Маълумки, организмда ҳужайравий
иммунитет фаоллашганда (кечиктирилган юқори сезувчанлик тури бўйича)
нейтрофиллар ва макрофаглар яллиғланиш жойиgа кўчиб ўтади ва уларнинг
фаоллиги
туфайли
бактериал
хусусиятдаги
патологик
жараёнда
патогенларнинг кўпайишини тўхтатишга ҳаракат қилади. Касалликнинг
ўткир даврида организмда иммунитетнинг гуморал компоненти фаоллашуви
содир бўлади ва қон томир экссудатив реакцияси устун бўлган тақдирда, B-
https://biti.uz/konferensiya/konferensiya2025/index.html
21 апреля 2025 г.
425
лимфоцитлар плазма ҳужайраларига айланади, қон томирларининг
ўтказувчанлиги кучаяди, эозинофиллар, нейтрофиллар, плазма миграцияси
кучаяди.
Шунингдек, увеит билан касалланган беморларда организм иммун
тизимининг ҳолати кўп жиҳатдан турли хил кўз касалликларида тизимли ва
маҳаллий
иммун
жавобни
шакллантиришда
иштирок
этадиган
иммунокомпетент ҳужайралар томонидан цитокинларни ишлаб чиқариш
билан белгиланади [5, 6, 8, 11].
Рекомбинант интерферон ёрдамида увеитни даволашнинг истиқболли
натижалари тўғрисидаги адабиёт маълумотларини ҳисобга олган ҳолда [3,
13], унинг таъсир қилиш механизми эндоген интерферонларнинг юқори
титрларини [10, 12] ҳосил бўлишини рағбатлантириш ҳисобига келиб
чиқиши аниқланган. Кўздаги увеит натижасида кечаётган яллиғланиш
жараёнини баҳолашда организм иммун тизимининг ҳужайрали ва гуморал
таркибий қисмларида ўзгаришларнинг йўналиши ва жиддийлиги ўртасида
боғлиқлик мавжудлигини аниқлаш тавсия этилади.
Бундан ташқари, касалликнинг динамикаси ва кечиши бўйича клиник
текширувлардан ташқари беморларда иммунологик тадқиқотлар ўтказиш
бизга ҳар бир бемор кўзидаги яллиғланиш жараёнининг оғирлигини ҳисобга
олган ҳолда, белгиланган этиологик жиҳатдан ва патогенетик коррекция
қилиш имконини беради.
Мақсад.
Увеит касаллиги билан касалланган беморларда ҳужайравий ва
гуморал иммун тизимидаги ўзгаришларни ҳисобга олган ҳолда касаллик
кечиши ва даволаш самарадорлигини баҳолаш.
Материаллар
ва
усуллар.
Ушбу
тадқиқотда
Республика
ихтисослаштирилган кўз микрохирургияси илмий-амалий тиббиёт маркази
Бухоро филиали стационар бўлимида даво муолажаларини қабул қилган 104
нафар увеит билан касалланган беморлар иштирок этди. Тадқиқот давомида
https://biti.uz/konferensiya/konferensiya2025/index.html
21 апреля 2025 г.
426
умумклиник, иммунологик, офтальмологик, лаборатор, проспектив ва
статистик усуллардан фойдаланилди.
Асосий ўрганиладиган гуруҳ сифатида олинган беморларнинг 46
нафари (44,23%) эркаклар бўлиб, 58 нафари (55,77%) аёллар бўлишди.
Тадқиқотга жалб қилинган беморларнинг ўртача ёши 48,35±1,69 (n=104) ни
ташкил қилди. Ёш категорияси бўйича кўрганимизда беморларнинг асосий
қисмини мос равишда 31-40 (17,31±3,71%), 51-60 (25,00±4,25) ва 61-70
(20,19±3,94%) ёш гуруҳлари ташкил қилган.
Беморларда касаллик кечишида кўздаги яллиғланиш жараёнининг
локализациясига кўра олдинги увеитлар катта қисмни ташкил қилган
(47,2±4,19%). Кейинги ўринларда мос равишда панувеитлар (33,1±3,02%),
орқа увеитлар (14,2±2,61%), ўрта увеитлар (2,4±0,96%) ташкил этди.
Барча беморлар стандарт офталмологик текширув протоколи, жумладан
визометрия,
биомикроскопия,
авторефрактометрия,
тонометриява,
офталмоскопия, эхобиометрия ва оптик когерент томография ёрдамида
текширилди. Кейинги босқичда барча беморлардан периферик қон олинди ва
лаборатор ва иммунологик текширувлар ўтказилди.
Беморларда ҳужайравий гуморал иммунитет (IgA, IgM, IgG, IgE),
цитокин статуси (IL-1β, IL-10) ва прокальцитонин кўрсаткичлари аниқланди.
Барча иммунологик тадқиқотлар анъанавий иммунологик усуллар ёрдамида
бажарилди. Беморларда гуморал иммунитет компонентларини аниқлаш
мақсадида қон зардобидаги иммуноглобулинлар концентрасияси ИФА
ёрдамида аниқланди. Бунда «Вектор Бест» (Новосибирск, РФ) тест-
тўпламларидан фойдаланилди. Бунда тест-тизимларидаги инструксия
асосида текширишлар амалга оширилди.
Беморларда Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлигининг
2021 йил 30 ноябрдаги 273-сонли буйруғининг 1-иловаси “Кўз
касалликларининг клиник баённомалари, ташхислаш ва даволаш
стандартлари тўғрисида”ги буйруғига асосланган ҳолда стандарт асосида
https://biti.uz/konferensiya/konferensiya2025/index.html
21 апреля 2025 г.
427
даволаш муолажалари ўтказилди. Беморлардаги даволаш маҳсулдорлигини
аниқлаш учун даволаш клиник самарадорлиги, касалликнинг даволашдан
кейин ривожланишининг асосий патогенетик механизмлари ҳолатининг
солиштирма таҳлили ўтказилди. Шу асосида сурункали увеитнинг фаол ва
ремиссия давридаги беморларда ҳамда соғлом кишиларда клиник-
иммунологик кўрсаткичлар ўрганилиб, таҳлил қилиб чиқилди.
Олинган материалларни статистик қайта ишлаш анъанавий вариацион
статистика усуллари ёрдамида амалга оширилди, бунда “Excel” дастуридан
фойдаланилди. Статистик таҳлил “Intel Pentium” процессори асосидаги
персонал компютерда тиббий-биологик тадқиқотлар учун дастурий
таъминот
тўпламидан
фойдаланилган
ҳолда
амалга
оширилди.
Тадқиқотларни ташкил этиш ва ўтказишда далилларга асосланган тиббиёт
тамойилларидан фойдаланилди.
Олинган натижалар ва уларнинг муҳокамаси.
Олинган натижалар
шуни кўрсатдики, соғлом кишиларда IgA миқдори 135,3±1,58 МЕ/мл ни,
сурункали увеитнинг актив давридаги 1-гуруҳдаги беморларда бу кўрсаткич
225,3±1,69 МЕ/мл, даво муолажаларидан сўнг эса 184,1±1,44 МЕ/мл ни
ташкил қилди. Кўриниб турибдики, солиштирилаёган гуруҳлар орасида
амалий жиҳатдан ишонарли фарқ мавжуд (Р>0,01). Сурункали увеитнинг
ремиссия давридаги 2-гуруҳдаги беморларда эса бу кўрсаткич 226,9±1,28
МЕ/мл, даво муолажаларидан сўнг эса 177,3±1,15 МЕ/мл ни ташкил қилди.
IgA нинг қон зардобидаги концентрацияси увеит касаллигида референс
параметрларга нисбатан ошиши увеитда организм иммун тизимидаги ўзIgA
хос хусусиятлар билан тавсифланди.
Шунга яқин ўзгаришлар тенденцияси IgG бўйича ҳам аниқланди.
Соғлом кишиларда IgG миқдори 134,6±1,58 МЕ/мл ни, сурункали увеитнинг
актив давридаги 1-гуруҳдаги беморларда бу кўрсаткич 18,57±0,32 г/л, даво
муолажаларидан сўнг эса 15,73±0,48 г/л ни ташкил қилди. Сурункали
увеитнинг ремиссия давридаги 2-гуруҳдаги беморларда эса бу кўрсаткич
https://biti.uz/konferensiya/konferensiya2025/index.html
21 апреля 2025 г.
428
19,48±0,51 г/л, даво муолажаларидан сўнг эса 14,80±0,62 г/л ни ташкил
қилди.
Олдинги тахлил қилинган имуноглобулинлардан фарқли равишда IgM
соғлом кишиларга нисбатан кам бўлса хам ишонарли даражада ошгани
кузатилди. Соғлом кишиларда, 1- ва 2- гуруҳларда мос равишда қуйидаги
матижалар олинди: 1,48±0,22 г/л, 2,61±0,14 г/л, 1,87±0,10 г/л (П<0,02). Даво
муолажаларидан сўнг эса сурункали увеитнинг актив ва ремиссия давридаги
беморларда мос равишда 1,59±0,15 г/л ва 1,39±0,16 г/л ни ташкил қилган.
Шунга ўхшаш натижани IgE бўйича хам кузатдик. Соғлом кишиларда,
1- ва 2- гуруҳларда мос равишда қуйидаги матижалар олинди: 77,34±2.65
нг/мл, 242,28±3,04 нг/мл, 257,02±2,61 нг/мл (Р<0,05). Даво муолажаларидан
сўнг эса сурункали увеитнинг актив ва ремиссия давридаги беморларда мос
равишда 245,93±2,15 нг/мл ва 246,26±2,87 нг/мл ни ташкил қилган (1-
жадвал).
1-жадвал.
Сурункали увеит билан касалланган беморлар қон зардобидаги
асосий иммуноглобулинлар миқдорий кўрсаткичлари
Кўрсаткичла
р
Соғлом
шахслар
n=10
Сурункали увеит
1-гуруҳ, n=51
Сурункали увеит
2-гуруҳ, n=53
Даводан
олдин
Даводан
кейин
Даводан
олдин
Даводан
кейин
IgA, (МЕ/мл)
135,3±1,5
8
225,3±1,6
9
184,1±1,4
4
226,9±1,2
8
177,3±1,1
5
IgG, (г/л)
9,48±0,25
18,57±0,3
2
15,73±0,4
8
19,48±0,5
1
14,80±0,6
2
IgM, (г/л)
1,48±0,22 2,61±0,14
1,59±0,15
1,87±0,10
1,39±0,16
IgE, (нг/мл)
77,34±2.6
5
242,28±3,
04
245,93±2,
15
257,02±2,
61
246,26±2,
87
Шундай қилиб, соғлом ва сурункали увеит билан касалланган беморлар
қон зардобидаги асосий иммуноглобинлар миқдори кўрсаткичларини
ўрганиш шуни кўрсатдики, соғлом ва даво муолажаларидан олдинги
https://biti.uz/konferensiya/konferensiya2025/index.html
21 апреля 2025 г.
429
сурункали увеит беморлар гурухлари орасида барча кўрсаткичларда (IgA,
IgG, IgM, IgE) тафовут аниқланди (Р>0,05). Лекин ҳар иккала сурункали
увеит гуруҳидаги беморларда қон зардобидаги А, G ва Е гуруҳидаги
иммуноглобулинлар кўрсаткичлари катта тафовут қилмади. Фақатгина IgM
кўрсаткичлари сурункали увеитнинг актив давридаги 1-гуруҳдаги
беморларда сурункали увеитнинг ремиссия давридаги 2-гуруҳдаги
беморларга нисбатан 1,4 мартага юқорилиги ушбу кўрсаткични касаллик
кечишида аҳамияти катта эканлигини кўрсатади.
Цитокинларнинг
иммун
тизими
фаолияти,
иммунокомпонент
ҳужайралар орасидаги муносабат, яллиғланиш жараёнинин қўллаш ва ўз
вақтида унга қарши курашни таъминлашни ҳисобга олиб, цитокин статусини
қиёсий ўрганишни мақсадга мувофиқ ҳисобланди. Бунинг учун 100 дан
ортиқ цитокинлар орасида муҳим аҳамият касб этувчи яллиғланишни
қўлловчи (IL-1β) ва яллиғланишга қарши (IL-10) цитокинлар аниқланди (2-
жадвал).
2-жадвал.
Сурункали увеит билан касалланган беморлар цитокин
статусининг асосий кўрсаткичлари
Кўрсаткичла
р
Соғлом
шахслар
n=10
Сурункали увеит
1-гуруҳ, n=51
Сурункали увеит
2-гуруҳ, n=53
Даводан
олдин
Даводан
кейин
Даводан
олдин
Даводан
кейин
IL-1β
, (пг/мл)
6,32±0,15
133,97±5,81
89,96±3,29
123,35±3,75
86,36±3,93
IL
-10, (пг/мл)
14,06±0,86
68,23±2,64
115,33±2,21 122,36±3,86
90,03±2,97
Тадқиқотда IL-1β нинг қон зардобидаги концентрацияси турлича бўлди,
агар соғлом кишиларда улар миқдори 6,32±0,15 пг/мл ни ташкил этган
бўлса, сурункали увеитнинг актив давридаги 1-гуруҳдаги беморларда бу
кўрсаткич 133,97±5,81 пг/мл, даво муолажаларидан сўнг эса 89,96±3,29
пг/мл ни ташкил қилди. (Р˂0,02). Сурункали увеитнинг ремиссия давридаги
2-гуруҳдаги беморларда эса бу кўрсаткич 123,35±3,75 пг/мл, даво
https://biti.uz/konferensiya/konferensiya2025/index.html
21 апреля 2025 г.
430
муолажаларидан сўнг эса 86,36±3,93 пг/мл ни ташкил қилди. Ушбу
цитокиннинг асосий гуруҳларда ишонарли даражада ошиши увеит билан
касалланган беморлар организмидаги ривожланган патологик жараён
эканлиги курсатиб берилди. IL-1β нинг ошиши иммунокомпонент
ҳужайралар фаоллашганини кўрсатди.
Ўтказилган тадқиқотда IL-10 нинг қон зардобидаги концентрацияси
бўйича соғлом ва беморлар орасида ишонарли равишдаги фарқ кузатилди.
соғлом кишиларда улар миқдори 14,06±0,86 пг/мл ни ташкил этган бўлса, 1-
гуруҳдаги беморларда бу кўрсаткич 68,23±2,64 пг/мл, даво муолажаларидан
сўнг эса 115,33±2,21 пг/мл ни ташкил қилди. (Р˂0,02). Сурункали увеитнинг
ремиссия давридаги 2-гуруҳдаги беморларда эса бу кўрсаткич 122,36±3,86
пг/мл, даво муолажаларидан сўнг эса 90,03±2,97 пг/мл ни ташкил қилди
(Р˂0,05). Ушбу цитокиннинг ошиши организмда яллиғланиш жараёни тўла
ўтмаганидан далолат.
Хулосалар.
1.
Даво муолажаларидан кейинги даврда кўздаги яллиғланиш
жараёнининг чекланганлиги, касаллик чуқур ремиссияга ўтганлиги ва
касалликни мониторинг қилишда эса IgA, IgG ва IgM типидаги
иммуноглобулин кўрсаткичларини инобатга олиш мақсадга мувофиқ бўлади.
2.
Соғлом ва сурункали увеит беморлар қон зардобидаги аниқланган 2 та
цитокин ҳам беморларда соғлом кишиларга нисбатан ишонарли даражада
юқори бўлган (Р˂0,05-Р˂0,001). Барча ҳолатларда цитокин статусида
ўзгаришлар статистик жиҳатдан аҳамиятли даражадаги тафовут борлиги, бу
эса яллиғланишни қўлловчи (IL-1β) ва яллиғланишга қарши (IL-10)
цитокинларда бир хилда намоён бўлганини кўрсатди.
3.
Цитокинларнинг қон зардобидаги миқдорий ошиши эса ўз навбатида
иммунокомпетент ҳужайралар стимуляцияси кучайиши, иммун тизимида
зўриқиш
бўлиши
ва
кўздаги
яллиғланиш
жараёнининг
фаол
кечаётганлигидан далолатдир. Цитокин статусидаги бундай аниқ тафовутлар
https://biti.uz/konferensiya/konferensiya2025/index.html
21 апреля 2025 г.
431
уларни сурункали увеит кечишини мониторинг қилиш, яллиғланишга боғлиқ
бўлган патология олди ҳолатларини аниқлаш бўйича қўшимча диагностик
ҳамда прогностик мезонлар сифатида фойдаланишга имкон яратади.
Фойдаланилган адабиётлар
1.
Foster C., Vitale A. Diagnosis and Treatment of Uveitis. 2nd Edition
.
New
Delhi: Jaypee Brothers Medical Publishers; 2020:863-64.
2.
Konovalova N.V., Shaibi Abderrahim. Cellular and humoral immunity in
patients with varying clinical course localization uveitis.
Journal of
Ophthalmology.
2015; 2:39-43.
https://doi.org/10.31288/oftalmolzh201523943
3.
Horai R., Rachel R.C. Cytokines in Autoimmune Uveitis.
Journal of
Interferon & Cytokine Research.
2021; 36(10):733-744.
http://doi.org/10.1089/jir.2011.0042
4.
Tsirouki T., Dastiridou A., Symeonidis C., Tounakaki O., Brazitikou I.,
Kalogeropoulos C., Androudi S. A Focus on the Epidemiology of Uveitis.
Ocular
immunology and inflammation
. 2018;26(1):2–16.
https://doi.org/10.1080/09273948.2016.1196713
5.
Miserocchi E., Fogliato G., Modorati G., Bandello F. Review on the
worldwide epidemiology of uveitis.
European journal of ophthalmology.
2013;23
https://doi.org/10.5301/ejo.5000278
6.
Seve P., El Jammal T., Gerfaud-Valentin M., Kodjikian L., Jamilloux Y.,
Jacquot R. Management of Non-Infectious Uveitis, a Selection of Topical Items
Updating.
Journal
of
clinical
medicine
.
2022;
11
(19):5558.
https://doi.org/10.3390/jcm11195558
7.
Jacquot R., Seve P., Jackson T.L., Wang T., Duclos A., Stanescu-Segall D.
Diagnosis, classification and assessment of the underlying etiology of uveitis by
artificial intelligence: A Systematic Review.
Journal of Clinical Medicine
.
2023;12(11):37-46.
https://doi.org/10.3390/jcm12113746
8.
Nussenblatt R.B. Whitcup S.M. Uveitis: fundamental and clinical practice. 4-
th Edition. Elsevier Inc.; 2010:39-71.
9.
Foster C., Vitale A. Diagnosis and Treatment of Uveitis. 2nd Edition
.
New
Delhi: Jaypee Brothers Medical Publishers; 2013:863-64.
10.
Weinstein J.E., Pepple K.L. Cytokines in uveitis.
Current opinion in
ophthalmology
.
2018;29(3):267–274.
https://doi.org/10.1097/ICU.0000000000000466