YOSH OLIMLAR
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/yo
68
JINOYAT PROTSESSIDA ISHTIROK ETIUVCHI SUBYEKTLAR
Agoyev Shukrullo Safarboyevich
O'zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi
“Tergov faoliyati” kafedrasi o'qituvchisi
Mardonov Javlonbek Muqimjon og‘li
O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi
3-bosqich 325-guruh kursanti
https://doi.org/10.5281/zenodo.15691022
Annotatsiya
Jinoyat protsessida ishtirok etuvchi subyektlar jinoyat ishlarini ko‘rib chiqish va
adolatni ta'minlashda muhim o‘rin tutadi. Ushbu mavzu jinoyat-protsessual huquqning asosiy
tamoyillari va subyektlarning funksional rollarini o‘rganishga qaratilgan. Asosiy e'tibor sud,
prokuratura, advokatlar va boshqa tomonlarning jinoyat protsessidagi ishtirokini huquqiy
mezonlar asosida ko‘rib chiqishga qaratiladi. Shuningdek, bu subyektlarning o‘zaro
munosabatlari va ularning huquqiy mas'uliyati o‘rganiladi.
Kalit so‘zlar
Jinoyat protsessi, subyektlar, sud, prokuratura, advokat, guvohlar, jabrlanuvchi,
ayblanuvchi, isbot, huquq.
Abstract
Participants in the criminal process play a crucial role in reviewing criminal cases and
ensuring justice. This topic focuses on the fundamental principles of criminal procedural law
and the functional roles of the involved parties. The main emphasis is on the legal framework
governing the participation of the court, prosecution, defense lawyers, and other entities in
the criminal process. Additionally, the study explores the interactions among these
participants and their legal responsibilities.
Keywords:
Criminal process, subjects, court, prosecution, defense, witnesses, victim,
defendant, evidence, law.
Jinoyat protsessi - bu adolatni qaror toptirish uchun mo‘ljallangan muhim huquqiy
tizimdir. Ushbu protsessda turli subyektlar, jumladan sud, prokuratura, ayblanuvchi, advokat
va guvohlar, birgalikda ishlaydi. Ularning har biri o‘ziga xos vazifalarni bajarib, umumiy
huquqiy jarayonning muvaffaqiyatli amalga oshirilishiga hissa qo‘shadi. Mazkur mavzu
jinoyat protsessidagi ishtirokchilar rolini, ularning huquqiy maqomi va javobgarligini har
tomonlama o‘rganishni nazarda tutadi
1
.
Jinoyat protsessida ishtirok etuvchi subyektlar quyidagi asosiy guruhlarga bo'linadi
2
:
Jinoyatchilar: Jinoyatni sodir etgan shaxslar. Ular jinoyat protsessining asosiy
subyektlari hisoblanadi.
Zararlanuvchilar: Jinoyatdan zarar ko'rgan shaxslar yoki jamoatchilik. Ular jinoyat
jarayonida o'z huquqlarini himoya qilish imkoniyatiga ega.
1
Б.Б.Муродов. Жиноят-протсессуал қонун нормаларини эркинлаштириш йўллари // Олий юридик ўқув
юртларида инсон ҳуқуқлари муҳофазасини таъминловчи фанларнинг ўқитишнинг замонавий муаммолари.
Тошкент. Ўзбекистон Миллий университети ҳуқуқшунослик факултети 2009. Б. 66-69.
2
Б.Б.Муродов. Жиноят-протсессуал муносабатларда ҳимоячининг иштироки // “Адвокатлик фаолияти: назария
ва амалиёт масалалари” мавзусидаги илмий-амалий конференция материаллари. ЎзР Президенти ҳузуридаги
Амалдаги қонун ҳужжатлари мониторинги институти. – Тошкент, 2010. Б. 171-175.
YOSH OLIMLAR
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/yo
69
Tergov organlari: Jinoyatni tergov qilish va jinoyatchilarni aniqlash bilan
shug'ullanadigan davlat organlari, masalan, politsiya va boshqa tergov idoralari.
Prokuratura: Jinoyat ishlarini sudga taqdim etish va davlatning manfaatlarini himoya
qilish bilan shug'ullanadigan organ. Prokurorlar jinoyat ishlarida davlat tarafidan ishtirok
etadilar
3
.
Sud: Jinoyat ishlarini ko'rib chiqadigan va hukm chiqaradigan organ. Sudlar
jinoyatchilarni jazolash, zararlanuvchilarni himoya qilish va qonun ustuvorligini ta'minlashda
muhim rol o'ynaydi.
Himoya tomoni: Jinoyatchining huquqlarini himoya qiluvchi advokatlar yoki
huquqshunoslar. Ular sud jarayonida jinoyatchi manfaatlarini himoya qilishga mas'uldirlar
4
.
Ekspertlar va guvohlar: Jinoyat ishida zarur bo'lgan malakali ekspertlar (masalan,
tibbiyot ekspertlari) va guvohlar (jinoyat sodir bo'lgan joyda yoki voqealarga guvoh bo'lgan
shaxslar) ham ishtirok etishi mumkin
5
.
Har bir subyektning o'ziga xos roli va vazifalari bor, va ularning hamkorligi jinoyat
protsessining samarali o'tishini ta'minlaydi. Ishda ishtirok etishiga monelik qiladigan holatlar
– jinoyat protsessi ishtirokchilarining xolisligi, beg‘arazligiga va ish bo‘yicha qonuniy hamda
adolatli qaror qabul qilish yoxud protsessual harakatlarni amalga oshirishiga nisbatan shubha
tug‘diradigan Jinoyat-protsessual kodeksida nazarda tutilgan obyektiv va subyektiv holatlar.
Demak, dastlab jinoyat ishi yurituvi uchun mas’ul bo‘lgan mansabdor shaxslarning barchasiga
taalluqli bo‘lgan ishda ishtirok etishiga monelik qiladigan uch umumiy holatni ko‘rib chiqish
maqsadga muvofiq.
Jinoyat protsessi adolatni qaror toptirish vositasi sifatida. Qonuniylik va huquqiy davlat
tamoyillari asosida ish yuritish.
Jinoyat protsessining subyektlari haqida umumiy tushuncha
Subyekt tushunchasi va ularning protsessual roli. Subyektlarning protsessdagi faolligi va
huquqlari.
Amaldagi qonunchilikda subyektlarning o‘rniga. Zamonaviy yondashuvlar va xalqaro
tajribalari
6
.
Sudya, shuningdek xalq maslahatchisi, prokuror, tergovchi, surishtiruvchi, tergovga
qadar tekshiruvni amalga oshiruvchi organ mansabdor shaxsining, sud majlisi kotibining
xolisligiga va beg‘arazligiga shubha tug‘diradigan boshqa holatlar mavjud bo‘lsa ham ular
jinoyat ishini yuritishda ishtirok etishga haqli emas va uni rad qilish lozim. Sud-tergov
amaliyotida bunday holatlar sifatida jinoyat ishi yurituvi uchun mas’ul shaxslarning jinoyat
protsessi ishtirokchilari bilan yaqin do‘st ekanligi yoxud aksincha bir-biri bilan xusumat
munosabatlarida ekanligi, birgalikda hordiq chiqarishi, dam olishi, ularning bir-biridan
qarzdor ekanligi, xizmat yuzasidan qaramligi, hisobdorligi, nazorat ostida ekanligi yoki
3
Ш.Ш.Суюнов. Ҳодиса содир бўлган жойни кўздан кечириш тергов харакатининг жиноят содир этган
шахсларни аниқлаш хамда уларнинг айбини исботлашдаги ахамияти. “Замонавий дунёда педагогика ва
психология” номли Республика илмий-амалий конференцияси.
4
Ш.С.Агоев., Асатуллаев Д. Ахборот технологиялари соҳасидаги ўғирлик жиноятларни тергов қилишнинг
ўзига хос хусусиятлари //Общественные науки в современном мире: теоретические и практические
исследования. – 2024. – Т. 3. – №. 7. – С. 31-35.
5
Ш.Ш.Суюнов. Гиёҳвандлик воситалари ёки психотроп моддалар билан қонунга хилоф равишда муомала
қилишдан иборат жиноятларни квалификатсия қилишнинг муҳим жиҳатлари. “Талқин ва тадқиқотлар”
Республика илмий-услубий журнали 10сони. 01.10.2022 йил Б. 105-109.
6
А.Т.Аширбоев. Айбланувчининг қаерда эканлиги номаълум бўлган ҳолларда жиноят ишини тўхтатишнинг
назарий ва амалий жиҳатлари. Жамият ва инновациялар № 1 (2024).– 2024. – 314-320 б.
YOSH OLIMLAR
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/yo
70
boshqa mazkur shaxslarning xolisligi va beg‘arazligini shubha ostiga qo‘yadigan holatlar tan
olinadi
7
.
Jinoyat protsessida subyektlarning ahamiyati Har bir subyektning ishonchli huquqiy
tizimda o‘rni. Jinoyat protsessida ishtirok etish huquqlari va majburiyatlari har bir
mamlakatda farq qilishi mumkin, shuning uchun mahalliy qonunlarga murojaat qilish
muhimd. Subyektlar o‘rtasidagi hamkorlikni mustahkamlash bo‘yicha takliflar. Qonunchilikka
tegishli o‘zgartirishlar kiritish zaruriyati. Jinoyat ishi bo‘yicha qonuniy, adolatli va asoslangan
qaror qabul qilishning eng muhim sharti bu jinoyat ishining qonuniy tarkibdagi sudlar
tomonidan ko‘rib chiqilishidir. Bu esa, jinoyat ishida sudya va xalq maslahatchilari ishtirok
etishiga monelik qiladigan, ularning aniq jinoyat ishini ko‘rib chiqish va hal qilishida xolislik
va beg‘arazligini shubha ostiga qo‘yadigan holatlar bo‘lmasligini ham talab qiladi
8
.
References:
Используемая литература:
Foydalanilgan adabiyotlar:
1.
Ўзбекистон Республикасининг Конституцияси.
2.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 25.01.2020 йилдаги
Олий Мажлисга Мурожаатномаси. // [Електрон манба].
3.
Ўзбекистон юридик энциклопедияси. –Т., 2009. – Б. 199.
4.
Ўзбекистон миллий энциклопедияси. Т.4. –Т., 2002. – Б. 47.
5.
Б.Б.Муродов.
Жиноят-протсессуал қонун нормаларини эркинлаштириш йўллари
// Олий юридик ўқув юртларида инсон ҳуқуқлари муҳофазасини таъминловчи
фанларнинг ўқитишнинг замонавий муаммолари. Тошкент. Ўзбекистон Миллий
университети ҳуқуқшунослик факултети 2009. Б. 66-69.
6.
Б.Б.Муродов.
Жиноят-протсессуал муносабатларда ҳимоячининг иштироки //
“Адвокатлик фаолияти: назария ва амалиёт масалалари” мавзусидаги илмий-амалий
конференция материаллари. ЎзР Президенти ҳузуридаги Амалдаги қонун ҳужжатлари
мониторинги институти. – Тошкент, 2010. Б. 171-175.
7.
Б.Б.Муродов.
Хусусий айблов институтини қўллаш самарадорлигини ошириш
йўллари // Хусусий айблов ва ярашув институтларини такомиллаштириш чоралари:
Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. Т:Ўзбекистон Республикаси
ИИВ Академияси, 2015й.Б. 34-40.
8.
Б.Б.Муродов.
“Жиноятларни тергов қилиш методикаси” фанидан ўқув дастури. Т.:
Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2012. Б.24
9.
Ш.Ш.Суюнов.
Гиёҳвандлик воситалари ёки психотроп моддалар билан қонунга
хилоф равишда муомала қилишдан иборат жиноятларни квалификатсия қилишнинг
муҳим жиҳатлари. “Талқин ва тадқиқотлар” Республика илмий-услубий журнали
10сони. 01.10.2022 йил Б. 105-109.
7
Хушвактова Н.А. Факторы, препятствующие эффективному использо-ванию общественного участия в
досудебном производстве / Н.А. Хушвактова // Теоретические аспекты юриспруденции и вопросы
правоприменения: сб. ст. по материалам LXV Международной научно-практической конференции
«Теорети¬ческие аспекты юриспруденции и вопросы правоприменения». – № 11(65). – Москва, Изд.
«Интернаука», 2022. DOI:10.32743/25419889.2022.11.65.346588
8
Н.Қ.Усманалиев. Протсессуал муддатларнинг ҳисоблашда қўлланилувчи меъзонларнинг айрим жиҳатлари
//проблемс анд солутионс оф сcиентифиc анд инновативе ресеарч. – 2024. – Т. 1. – №. 3. – С. 25-30.
YOSH OLIMLAR
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/yo
71
10.
Ш.Ш.Суюнов.
Компютер техника воситалари орқали содир этилган фирибгарлик
жинояти турлари. “Замонавий дунёда педагогика ва психология” номли Республика
илмий-амалий конференцияси. 9.06.2023 йил
11.
Ш.Ш.Суюнов.
Ҳодиса содир бўлган жойни кўздан кечириш тергов харакатининг
жиноят содир этган шахсларни аниқлаш хамда уларнинг айбини исботлашдаги
ахамияти. “Замонавий дунёда педагогика ва психология” номли Республика илмий-
амалий конференцияси.
12.
Ш.Ш.Суюнов.
Гиёҳвандлик воситаларини, уларнинг аналогларини ёки психотроп
моддаларини сотиш мақсадисиз ноқонуний ишлаб чиқариш, олиш, сақлаш, жинояти
тушунчаси // Жамият ва инновация. – 2025. – В. 6. – Но 1/С. – Б. 267-277.
13.
А.Т.Аширбоев.
Айбланувчининг қаерда эканлиги номаълум бўлган ҳолларда
жиноят ишини тўхтатишнинг назарий ва амалий жиҳатлари. Жамият ва инновациялар
№ 1 (2024).– 2024. – 314-320 б.
14.
А.Т.Аширбоев.
Жиноят
ишини
тўхтатиш
тушунчаси
ва
аҳамияти.
Эксмерткриминалистик фаолият: истиқболлар ва инновациялар мавзусидаги халқаро
конференция материллари тўплами. Т., Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар
вазирлиги Академияси, 2023. – Б. 381-388.
15.
А.Т.Аширбоев.
Айбланувчининг иштирокини таъминлаш имкони бўлмаган
тақдирда дастлабки терговни тўхтатиш: Назария ва амалиёт. Ўзбекистон Республикаси
Фанлар Академияси Қорақалпоғистон бўлимининг Ахборотномаси № 1 (2024).– 2024.
95-98 б.
16.
А.Т.Аширбоев
. Cуриштирув ва дастлабки терговни тўхтатиш институти: халқаро
тажриба
ва
ўзбекистон
қонунчилигини
такомиллаштириш
истиқболлари
//Общественные науки в современном мире: теоретические и практические
исследования. – 2024. – Т. 3. – №. 14. – С. 37-42.
17.
Н.Қ.Усманалиев.
“Оқилона муддат” тамоийилини жорий этиш назарий ва амалий
жиҳатлари //Наука и инновации в системе образования. – 2025. – Т. 4. – №. 3. – С. 44-50.
18.
Н.Қ.Усманалиев.
Жиноят ишини юритишни тўхтатиш ва тиклаш муддатлари
билан боғлиқ айрим мулоҳазалар //Теоретические аспекты становления
педагогических наук. – 2025. – Т. 4. – №. 6. – С. 40-47.
19.
Н.Қ.Усманалиев.
Протсессуал
муддатларнинг
ҳисоблашда
қўлланилувчи
меъзонларнинг айрим жиҳатлари //проблемс анд солутионс оф сcиентифиc анд
инновативе ресеарч. – 2024. – Т. 1. – №. 3. – С. 25-30.
20.
Н.Қ.Усманалиев. Байназов Ж
. Ўғирлик жинояти бўйича ҳодиса содир бўлган жойни
кўздан кечириш тергов ҳаракатининг янги усуллари //Наука и инновации в системе
образования. – 2024. – Т. 3. – №. 8. – С. 69-74.
21.
Ш.С.Агоев., Шакирова С
. Қийнаш жиноятини тергов қилиш: назария ва амалиёт
//Развитие и инновации в науке. –2024. – Т. 3. – №. 6. – С. 75-81.
22.
Ш.С.Агоев., Абдухамидов А
. Гувохлантириш тергов харакатини ўтказишнинг
ахамияти //Общественные науки в современном мире: теоретические и практические
исследования. – 2024. – Т. 3. – №. 7. – С. 49-51.
23.
Ш.С.Агоев., Асатуллаев Д
. Ахборот технологиялари соҳасидаги ўғирлик
жиноятларни тергов қилишнинг ўзига хос хусусиятлари //Общественные науки в
современном мире: теоретические и практические исследования. – 2024. – Т. 3. – №. 7. –
С. 31-35.
YOSH OLIMLAR
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/yo
72
24.
Ш.С.Агоев., Ташев У
. Экспертиза фаолиятининг арманистон республикаси жиноят-
протсессуал қонунчилигидаги ҳуқуқий асослари //Развитие и инновации в науке. –
2024. – Т. 3. – №. 6. – С. 48-56.
25.
Хушвактова Н.А
. Факторы, препятствующие эффективному использо-ванию
общественного участия в досудебном производстве / Н.А. Хушвактова //
Теоретические аспекты юриспруденции и вопросы правоприменения: сб. ст. по
материалам LXV Международной научно-практической конференции «Теорети¬ческие
аспекты юриспруденции и вопросы правоприменения». – № 11(65). – Москва, Изд.
«Интернаука», 2022. DOI:10.32743/25419889.2022.11.65.346588
26.
Хушвактова Н.А
. Коррупцияга оид жиноятларни фош қилиш ва тергов қилишда
жамоатчилик ёрдамидан фойдаланиш // «Давлат бошқаруви соҳасида коррупциявий
хавф-хатарларни бартараф этиш механизмларини такомиллаштириш масалалари»:
республика илмий-амалий конференцияси тўплами – Тошкент давлат юридик
университетининг ихтисослаштирилган филиали, Т: 2022. Б.78-83.