4
АНЕМИЯ У БОЛЬНЫХ С РЕВМАТОИДНЫМ АРТРИТОМ: ОСОБЕННОСТИ,
ПРИЧИНЫ И ЛЕЧЕНИЕ
Пулатов Улугбек Сунатович
PhD, доцент
Кобилов Умид Азимович
https://doi.org/10.5281/zenodo.13907822
Аннотация:
Жаҳон соғлиқни сақлаш тизими маълумотларига кўра РА умумий
касалликлар тузилмасида учинчи ўринни эгаллайди. Ҳозирги замонавий қарашларга
кўра, РА ривожланиши негизида ҳужайравий ва гуморал реакциялари ривожланишини
таъминловчи иммунорегулятор механизмларнинг кенг қамровли нуқсони ётади. 2016-
2020 йилларда Самарқанд шаҳар тиббиёт бирлашмаси кардиоревматология бўлимида
ревматоид артрит ташҳиси билан даволанган жами 214 нафар беморлар хамда назорат
гуруҳ 20 нафар нисбатан соғлом кишилар танлаб олинди.
Калит сузлар:
ревматоид артрит (РA), анемия, гаптоглобин, ферритин, артикуляр
синдром, полипатология, сиклик ситрулинланган пептидга антитаналар.
Долзарблиги
. Ревматоид артрит (РА) инсон бўғимларининг энг жиддий
яллиғланиш касалликларидан бири бўлиб, унинг тарқалиши ҳар хил маълумотларга
кўра 1% дан 3% гачани ташкил этади [1,6,8,11]. Жаҳон соғлиқни сақлаш тизими (ЖССТ)
маълумотларига кўра РА умумий касалликлар тузилмасида учинчи ўринни эгаллайди.
РАнинг биринчи белгилари кўпроқ 35-50 ёш оралиғида учрайди, аммо ушбу белгиларни
бошқа ёш гуруҳларида ҳам кўриш мумкин [5,7,10]. Кўп йиллик бўғимларнинг синовиал
мембранасида давом этадиган яллиғланиш жараёни деярли суяк ва периартикуляр
тўқималарнинг структуравий, анатомик шикастланишига ҳамда беморларнинг доимий
ногиронлигига олиб келади [4,6,12]. РА туфайли энг меҳнатга лаёқатли ёшдаги
инсонлар ногиронликга дучор бўладилар. Бу касаллик ҳисобига келиб чиқадиган
иқтисодий йўқотишларни юрак-қон томир касаллиги билан солиштириш мумкин
[3,10,13]. Ҳатто стандарт терапия билан ҳам, касаллик бошланганидан 20 йил ўтгач,
беморларнинг 60-90% меҳнат қобилиятини йўқотади ва уларнинг учдан бир қисми
тўлиқ ногирон бўлиб қолади [6,9,14]. Германияда ревматик қўшма шикастланишлар
туфайли меҳнатга қобилиятсизлик суғурталанганлар умумий сонининг 24% ни ташкил
қилади [9,14,16]. Самарали терапия бўлмаса, РА учун умр кўриш давомийлиги аёлларда
3 йил ва эркакларда 7 йилгача қисқариши кузатилади [1,5,12].
РА яллиғланиш бўғимнинг синовиал қобиғида кузатилиб, синовиал тўқиманинг
гиперплазиясига, бўғим тоғайи ва субхондрал суякларни шикастланишига олиб келади.
Замонавий қарашларга кўра, гуморал ва ҳужайравий иммунитет тизимида эпигенетик
омиллар ва наслий мойиллик ҳисобига бузилишлар кузатилади. Ҳозирги замонавий
қарашларга кўра, РА ривожланиши негизида ҳужайравий ва гуморал реакциялари
ривожланишини таъминловчи иммунорегулятор механизмларнинг кенг қамровли
нуқсони ётади. Бу эса касалликни сурункали тус олишига, яллиғланишни жадаллашиб
боришига, булар эса нафақат бўғимларни, балки бошқа аъзо ва тизимларни
шикастланишига олиб келади [2, 7, 8].
Шундай қилиб, РА бўғимларнинг яллиғланиши касалликлари орасида энг кўп
тарқалган касаллик бўлиб, барча ревматологик касалликлар орасида 10% ташкил
5
қилади. Кўпчилик ҳолларда касалликнинг бошланиши меҳнатга лаёқатли ёшда
бошланади ва ногиронликга олиб келади. Шу сабабли, РА нафақат тиббий, балки социал
ва иқтисодий муаммо ҳисобланади. Кейинги йилларда ўтказилган тадқиқотлар унинг
патогенезида цитокинлар ва бошқа яллиғланиш омилларининг фаоллашувини
исботлади. Бу жараёнлар нафақат бўғимларни яллиғланишига, балки бошқа аъзо ва
тизимларнинг шикастланишига олиб келади. Жумладан, РАда ривожланадиган анемия
синдроми ривожланишидир. Анемия синдроми РА беморларда 30% дан 70% гача
кузатилади. РАда анемияни ривожланиши негизида гемопоэз омилларини
етишмаслиги (темир, витамин В12, фолат кислотаси), сурункали яллиғланиш жараёни
(СКА), аутоиммун реакциялар (аутоиммун гемолитик анемия) ва қўлланиладиган дори
воситаларининг токсик таъсири (гипо- ва апластик анемия) ётади. Аммо клиник
амалиётга янги самарали дори воситаларни тадбиқ этилишига қарамасдан уларнинг
самарадорлиги суст, айниқса анемия синдроми кузатилганида. Бу эса РА беморларни,
айниқса анемия синдроми билан кечганида, уни эрта ташҳислаш ва самарали дори
воситаларини амалиётга тадбиқ этишини талаб қилади. Юқорида қайд этилганлар
бизнинг изланишимизни мақсадини белгилади.
Мақсади -
гаптоглобиннинг турли фенотипларига мансуб беморларда анемия
синдромини РА клиник кечиши ва прогнозига таъсирини аниқлаш.
Тадқиқот материаллари ва методлари.
Тадқиқотнинг объекти сифатида 2016-
2020 йилларда Самарқанд шаҳар тиббиёт бирлашмаси кардиоревматология бўлимида
ревматоид артрит ташҳиси билан даволанган жами 214 нафар беморлар хамда назорат
гуруҳ 20 нафар нисбатан соғлом кишилар танлаб олинди.
Тадқиқотда
умумклиник,
тиббий-ижтимоий,
гематологик,
биокимёвий,
иммунологик, инструментал ва статистик тадқиқот усулларидан фойдаланилган.
Натижалар
. Беморларнинг ўртача ёши 49,46±0,80 йилни ташкил қилиб, шулардан
61 нафари (28,5%) эркак ва 153 нафари (71,5%) аёлларни ташкил этди. РА
беморларининг умумий хусусиятлари 1-жадвалда келтирилган.
Жадвал 1.
Беморларни жинси ва ёшига қараб тақсимлаш
Беморлар
Жами
Беморлар ёши:
18 гача
19-44 ёш
45-59 ёш
60-75 ёш
РА
214 (100%)
0 (0%)
54 (29,3%) 105 (57,1%)
25 (13,6%)
Эркак
61 (28,5%)
0
9 (4,9%)
34 (18,5%)
8 (4,3%)
Аёл
153 (71,5%)
0
45 (24,4%)
71 (38,6%)
17 (9,3%)
1-жадвалдан кўриниб турибдики, РА билан касалланганларнинг 153 нафари
(71,5%) аёл беморлар, атиги 61 нафари (28,5%) эса эркак беморлар эканлиги
аниқланган. Беморлар ёши бўйича тақсимланиши ЖССТ тавсияларига кўра ўтказилган.
РА касаллиги 18 ёшгача бўлган беморлар орасида кузатилмаган, 18-44 ёшгача бўлган
беморлар орасида 54 нафарни (29,3%), 45-59 ёшгача – 105 нафарни (57,1%), 60 ёшдан
юқори бўлганлари эса 25 нафарни (13,6%) ташкил қилган. РА беморларининг ўртача
ёши 49,46±0,80 ёшда бўлган. Беморларнинг ижтимоий статусини ўрганиш натижасида
қуйидагилар аниқланган: шулардан 106 нафарида (57,6%) ногиронгик гувоҳномаси
бўлган, жумладан 1чи гуруҳ ногиронлар 3 нафар, иккинчи гуруҳ – 102 нафар ва 1 нафар
беморда учинги гуруҳ бўлган. Аниқланишича, 2 нафар бемор студент, 13 нафари
6
ишлайди, 41 нафари вақтинча ишсиз, 22 нафари нафақаҳўрлардир. Беморларни яшаш
манзилига кўра 19 нафар бемор Самарқанд вилояти туманларидан, 195 таси эса
Самарқанд шахрида истиқомат қилади.
Беморларни БФБ бўйича тақсимланиши қуйидагиларни кўрсатди: 0чи даражаси
атиги 3 нафар (1,4%) беморларда кузатилди, Iчи даражаси эса 17 нафар (7,9%), IIчи
даражаси – 90 нафар (42,1%), IIIчи даражаси – 91 нафар (42,5%) ва IVчи даражаси – 13
нафар (6,1%) беморда аниқланди (3.1в расм). Ревматоид тугунчалар 49 нафар (22,9%)
беморларда аниқланди ва касалликни давомли оғир кечишидан далолат беради. Демак,
асасан РА бизнинг тадқиқотимиздаги беморларда РА БФБ бўйича IIчи ва IIIчи
даражалари (84,6%) аниқланди. Функционал бузилишлар доирасида 105 нафар
беморларда (49,1%) HAQ сўровномаси бўйича юқори функционал бузилишлар хос
бўлди, шу билан бир қаторда бўғимлар функционал етишмовчилиги III-IV синф
беморлар сони ҳам юқори бўлиб, 104 нафар беморларни (48,6%) ташкил қилди.
Кузатув гуруҳларидаги беморларда касаллик давомийлиги 1 йилдан 25 йилгачани
ташкил қилиб, ўртача 8,3±0,71 йил бўлди. Тадқиқотдаги РА беморларнинг атиги 74
нафарида (34,6%) касаллик давомийлиги 5 йилгача, 5 йилдан 10 йилгача - 89 (41,6%), ва
10 йилдан ортиғи – 51 (23,8%) нафар беморларда кузатилди (3.1 жадвал). Тизимли
ўзгаришлар бўлган беморлар тадқиқот гуруҳидан чиқарилди, касалликнинг фақатгина
бўғим шакли бўлган беморлар кузатилди. Кузатувдаги беморларда бўғим синдроми
билан бир қаторда умумий ҳолсизлик (88,3%), жахлдорлик, уйқу ва диққат
бузилишлари (36,9%), қўзғалувчанлик (18,7%), қўрқув (6,1%) каби шикоятлар
кузатилди. Бизнинг маълумотларга кўра, анемия РА бўғимдан ташқари етакчи белгиси
бўлди. Анемия кузатувдаги 164 нафар беморларга хос бўлди (76,6%).
Беморлардан йиғилган маълумотларга кўра, касалликнинг белгилари ўртача
34,4±2,11 ёшда пайдо бўлган. Уларни пайдо бўлишидан то якуний ташхис
тасдиқлангунча кўпчилик беморларда узоқ муддат ўтди ва ўртача вақт 12 ойни ташкил
қилган. Бунинг асосий сабаби турли хил шифокорлар назоратида бўлишидир. Бирламчи
мурожатда РА ташҳиси қўйилиши атиги 54 нафар (25,2%) беморларда бўлди. Кўпчилик
беморларга ревматизм, реактив артрит, қиёсланмаган артрит, остеоартроз таҳмин
қилинди.
Тадқиқот гуруҳларда гематологик кўрсаткичларни таҳлил қилиниши 2 жадвалда
келтирилган. Келтирилган маълумотлар РА беморларда гемоглобин, гематокрит ва
эритроцитлар миқдори статистик ишонарли 1,33 (Р<0,001); 1,21 (Р<0,01) ва 1,34
(Р<0,001) марта меъёрий кўрсаткичларга нисбатан пасайиши кузатилди. Агар
солиштирма гуруҳда бу кўрсаткичларни пасайишига мойиллик кузатилган бўлса,
асосий гуруҳда бу ўзгаришлар статистик ишонарли бўлиб, меъёрий кўрсаткичларга
нисбатан 1,39 (Р<0,001); 1,22 (Р<0,01) ва 1,37 (Р<0,001) марта паст бўлди. Шу каби
ўзгаришлар MCV, MCH ва MCHC кўрсаткичларида хам кузатилиб эритроцитларда
морфологик ва гемоглобин билан тўйиниш даражасини пасайишидан далолат беради.
2 жадвал
РА беморларнинг гематологик кўрсаткичлари, M±m
Кўрсаткичлар
Соғлом гуруҳ,
n=20
Барча РА
беморлар,
n=214
Солиштирма
гуруҳ, n=50
Асосий гуруҳ,
n=164
7
Гемоглобин, г/л
124,3±5,8
93,28+1,13
а
117,45+1,09
а
89,73+0,99
а,б
Гематокрит, %
42,3±5,8
35,11+0,25
38,70+0,32
34,67+0,26
а,б
Эритроцит, 10
12
/л
4,5±0,7
3,35+0,03
а
3,89+0,07
а
3,28+0,03
а,б
Ранг кўрсатгич
0,92±0,09
0,81+0,002
0,81+0,005
0,81+0,002
MCV, e fL
91,2±8,4
78,81+0,48
а
84,59+0,79
75,87+0,48
а,б
MCH, e pg
29,6±2,7
23,61+0,21
а
28,61+0,39
23,06+0,18
а,б
MCHC, пг/ эритр.
340,8±17,3
279,21+1,69
а
306,85+2,61
а
275,84+1,69
а,б
Лейкоцитлар,
10
9
/л
6,8±0,72
6,04+0,06
6,17+0,23
6,03+0,06
ЭЧТ, мм/соат
9,4±0,9
32,52+1,19
а
19,25+1,94
а
34,14+1,26
а,б
Эслатма: а – соғломлар гуруҳи кўрсаткичларига нисбатан ишонарли, б –
солиштирма гуруҳ кўрсаткичларига нисбатан ишонарли.
Лейкоцитлар сони кўпам ўзгармади ва барча гуруҳларни меъёрий кўрсаткичларда
сақланиб қолди. Аммо ЭЧТ барча гуруҳларда статистик ишонарли ортиши кузатилди.
Жумладан, агар барча РА беморларда бу кўрсаткич статистик ишонарли 3,46 (Р<0,001)
марта меъёрий кўрсаткичларга нисбатан кўтарилган бўлса, анемия кузатилмаган
беморларда атиги 2,05 (Р<0,001) марта ортди. Лекин анемияси мавжуд РА беморларда
биз бу кўрсаткични меъёрий кўрсаткичларга нисбатан 3,63 (Р<0,001) ва анемия
кузатилмаган беморларга нисбатан 1,77 (Р<0,001) марта юқори бўлди. Демак, олинган
натижалар РА беморларда анемия бўғимларда яллиғланиш жараёнларини юқори
даражада кечишига олиб келар экан.
Шундай қилиб, ўтказилган тадқиқотлар РА беморларда анемия кузатилиб, у
касалликни оғир кечишига олиб келади. Айниқса бу яққол ревматоид артритнинг
сурункали касалликлар анемиясида ва уларни темир танқислиги анемияси билан
биргаликда кечишида кузатилди.
Хулоса
. РА беморларда феррокинетик ўзгаришлар кузатилиб, қон зардобида эркин
темир миқдорини камайиши, трансферрин ва ферритинни ортиши билан тавсифланиб,
уларнинг ўзгариш даражаси РА касаллигини оғирлигига, ўткир фаза оқсилларини
миқдорига боғлиқлиги аниқланди.
Анемияни РА касаллигида ривожланиши гаптоглобин фенотипига боғлиқдир. СКА
ва уни оғир кечиши Hp 2-2 ва Hp 2-1 бўлган беморларда юқори бўлди ҳамда Hp 1-1
фенотипида анемия ТТА турига хослиги аниқланди.
References:
1.
Attar, E., et al. "Management of anemia in rheumatoid arthritis." *European Journal of
Rheumatology* (2020). [Link](
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7783440/
2.
Baillet A, Gossec L, Carmona L, et al. Points to consider for reporting, screening for and
preventing selected comorbidities in chronic inflammatory rheumatic diseases in daily
practice: a EULAR initiative. Ann Rheum Dis 2016;75:965–73. doi:10,1136/annrheumdis-
2016-209233.
3.
Edwards CJ, Fautrel B, Schulze-Koops H, Huizinga TW, Kruger K. Dosing down with
biologic therapies: a systematic review and clinicians perspective. Rheumatology (Oxford)
2017 Feb 16. doi: 10,1093/rheumatology/kew464.
8
4.
Harter, L., et al. "Anemia of chronic disease: mechanisms and implications." *Current
Opinion
in
Hematology*
(2015).
[Link](
hematology/Abstract/2015/11000/Anemia_of_chronic_disease__mechanisms_and.5.aspx
5.
Padjen I., Ohler L., Studenic P., Woodworth T., Smolen J., Aletaha D. Clinical meaning and
implications of serum hemoglobin levels in patients with rheumatoid arthritis. Semin. Arthritis
Rheum. 2017; 47(2):193-198.
https://doi.org/10.1016/j.semarthrit.2017.03.001
6.
Pulatov U., Hamdullaev M. LUS THERAPY IN PREGNANT WOMEN WITH CHRONIC
RHINOSINUSITIS //Естественные науки в современном мире: теоретические и
практические исследования. – 2022. – Т. 1. – №. 18. – С. 37-40.
7.
Pulatov U., Nematullayev J. MODERN VIEWS ON CHRONIC DISEASES OF THE UPPER
RESPIRATORY TRACT IN PREGNANT WOMEN //Евразийский журнал медицинских и
естественных наук. – 2024. – Т. 4. – №. 3. – С. 116-119.
8.
Shodikulova G. Z. et al. The Correlation among Osteoporosis, Calcium-Phosphore
Metabolism and Clinical Symptoms of Main Disease in Patients with Rheumatoid Arthritis
//Annals of the Romanian Society for Cell Biology. – 2021. – С. 4185-4190.
9.
Zautra, A. J., et al. "Chronic pain and fatigue in rheumatoid arthritis: implications for the
treatment of pain." *Rheumatic Disease Clinics of North America* (2010).
[Link](https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2920546/)
10.
Александрова E.H. Иммунопатология ревматоидного артрита // Александрова E.H.,
Насонов Е.Л. // В кн. Авдеева A.C. (и др.): под ред. Насонова Е.Л. - М.: Изд. группа «ИМА-
ПРЕСС», 2013. - 549с.
11.
Бабаева А.Р., Калинина Е.В., Каратеев Д.Е. Опыт применения тофацитиниба в
лечении резистентного ревматоидного артрита // Современная ревматология, 2015, 2:
28-32.
12.
Ватутин Н.Т., Калинкина Н.В., Смирнова А.С. Анемия при ревматоидном артрите //
Вестник Харьковского национального университета имени В.Н. Каразина. Серия
«Медицина» 2010 №898 стр 76-82
13.
Галушко Е.А., Эрдес Ш.Д., Амирджанова B.Н. Особенности диагностики
ревматоидного артрита в реальной клинической практике // Научно-практическая
ревматология, 2011. - №1. - С.21-26.
14.
Иголкина Е.В. (и др.) Возможность применения лефлуномида при ревматических
заболеваниях // Современная ревматология, 2011. - №1. - С.54-57.
15.
Каратеев Д.Е. Острые вопросы стратегии лечения ревматоидного артрита //
Современная ревматология, 2015, 1: 84-92.
16.
Пулатов У., Нематуллаев Ж., Шопулотова З. ОСТРЫЕ РЕСПИРАТОРНЫЕ ВИРУСНЫЕ
ИНФЕКЦИИ: СИМПТОМЫ, ЛЕЧЕНИЕ И ПРОФИЛАКТИКА //Евразийский журнал
медицинских и естественных наук. – 2024. – Т. 4. – №. 5. – С. 269-273.
17.
Шодикулова Г. З. и др. СОВРЕМЕННЫЙ ВЗГЛЯД НА ПРОБЛЕМУ АРТЕРИАЛЬНОЙ
ГИПЕРТЕНЗИИ У БОЛЬНЫХ С ПОДАГРОЙ И БЕССИМПТОМНОЙ ГИПЕРУРИКЕМИЕЙ
//Journal of cardiorespiratory research. – 2023. – Т. 1. – №. 1. – С. 28-33.
