Авторы

  • Najmiddin Usmonaliyev
    O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi “Tergov faoliyati” kafedrasi o'qituvchisi
  • Islom Majidov
    O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi 3-bosqich 326-guruh kursanti

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.zdift.112936

Ключевые слова:

Tergovchi tergov harakatlari eksperiment tergov harakati hodisa sodir bo'lgan joy eksperiment tergov harakati orqali bo'lib o'tgan holatni qaytadan tiklash eksperiment etrgov harakati o'tkaziladigan va o'tkazilmaydigan holatlar.

Аннотация

Ushbu ilmiy asoslangan maqolada tergov eksperimentini o'tkazish tartibi, usullari, o'tkazishdan ko'zlangan asosiy  maqsad hamda ushbu tergov harakatini o'tkazishning jinoyatlarni tergov qilishdagi ahamiyati mavzusida ayrim qarashlarimiz mavjud.


background image

`

4

EKSPERIMINT TERGOV HARAKATINING O’ZIGA XOS XUSUSIYATLARI

Usmonaliyev Najmiddin Qo’shboq o’g’li

O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi

“Tergov faoliyati” kafedrasi o'qituvchisi

Majidov Islom Sherzod o’g’li

O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi

3-bosqich 326-guruh kursanti

https://doi.org/10.5281/zenodo.15718348

Annotatsiya

Ushbu ilmiy asoslangan maqolada tergov eksperimentini o'tkazish tartibi, usullari,

o'tkazishdan ko'zlangan asosiy maqsad hamda ushbu tergov harakatini o'tkazishning
jinoyatlarni tergov qilishdagi ahamiyati mavzusida ayrim qarashlarimiz mavjud.

Kalit so'zlar

Tergovchi, tergov harakatlari, eksperiment tergov harakati, hodisa sodir bo'lgan joy,

eksperiment tergov harakati orqali bo'lib o'tgan holatni qaytadan tiklash, eksperiment etrgov
harakati o'tkaziladigan va o'tkazilmaydigan holatlar.


O'zbek tilining izohli lug'atida eksperiment sinab ko'rish, biror ilmiy maqsadni ko'zlab

o'tkaziladigan tajriba sifatida ta'riflanadi. tajriba esa myaayan sharoitlarda tadqiq etish,
tekshirish maqsadida qandaydir xodisani tiklash, biror yangi narsani yaratishdan iborat

1

.

Eksperiment tergov harakati – tergovchi tomonidan ish bo'yicha ma'lumotlarni

tasdiqlash va aniqlashtirish, ilgari surilgan gipotezalar va versiyalarni tekshirish, shuningdek,
ish bo'yicha dalillarni olish uchun amalga oshiriladigan mustaqil tergov harakati bo'lib, u
tajribaviy harakatlar asosida amalga oshiriladi. Ushbu harakatlar hodisaning yoki voqeaning
sharoitlariga maksimal darajada mos bo'lgan yangi sharoitlarda tiklanishi, rekonstruksiya
qilinishi va modellanishi orqali amalga oshiriladi

2

.

Ilmiy nuqtai nazardan, tajriba – bu bir umumiy ilmiy usuldir. Bilim olish usuli sifatida, u

kuzatilayotgan hodisani, uning boshqa hodisalar va voqealar bilan bog‘lanishini o‘rganish,
atrof-muhitni sun'iy ravishda o‘zgartirish sharoitida amalga oshirishni anglatadi. Jinoyat
ishlarida tajriba usulini konkret qo‘llash shakli — bu Eksperiment tergov harakatidir

3

.

Eksperiment tergov harakati, avvalo, ilmiy eksperiment bo‘lgani uchun, unga umumiy

ilmiy kategoriyalarni qo‘llash kerak. Ya'ni, tergov eksperimentini o‘tkazishda ilmiy metodlar,
masalan, tahlil va sintez ishlatilishi lozim, u bilish xarakteriga ega bo‘lishi, ilmiy tadqiqot
ishining prinsiplari — ketma-ketlik, har tomonlama yondashuv, ishonchlilik va ob'ektivlikka
asoslanishi kerak

4

.

1

Б.Б.Муродов. Жиноят-протсессуал қонун нормаларини эркинлаштириш йўллари // Олий юридик ўқув

юртларида инсон ҳуқуқлари муҳофазасини таъминловчи фанларнинг ўқитишнинг замонавий муаммолари.
Тошкент. Ўзбекистон Миллий университети ҳуқуқшунослик факултети 2009. Б. 66-69.

2

Б.Б.Муродов. Жиноят-протсессуал муносабатларда ҳимоячининг иштироки // “Адвокатлик фаолияти: назария

ва амалиёт масалалари” мавзусидаги илмий-амалий конференция материаллари. ЎзР Президенти ҳузуридаги
Амалдаги қонун ҳужжатлари мониторинги институти. – Тошкент, 2010. Б. 171-175.

3

Б.Б.Муродов. “Жиноятларни тергов қилиш методикаси” фанидан ўқув дастури. Т.: Ўзбекистон Республикаси

ИИВ Академияси, 2012. Б.24

4

Ш.Ш.Суюнов. Гиёҳвандлик воситалари ёки психотроп моддалар билан қонунга хилоф равишда муомала

қилишдан иборат жиноятларни квалификатсия қилишнинг муҳим жиҳатлари. “Талқин ва тадқиқотлар”
Республика илмий-услубий журнали 10сони. 01.10.2022 йил Б. 105-109.


background image

`

5

Eksperiment tergov harakatining asosiy struktural elementlari, boshqa eksperimentlar

kabi, quyidagilardan iborat: hodisani oldindan kuzatish, uni tushuntiruvchi gipoteza ilgari
surish, umumiy voqeaga tegishli versiyalarni ishlab chiqish va alohida voqea shartlarini
tushuntiruvchi versiyalarni ishlab chiqish; bevosita tajriba o‘tkazish (asosan, eksperiment);
natijalarni umumlashtirish. Shu bilan birga, tergov eksperimentining protsessual harakat
sifatida ilmiy eksperimentdan muhim farqlari mavjud. R.S.Belkin

fikriga ko‘ra, bu farqlar

eksperiment bazasi, qo‘llanilish sohalari, muddatlari va sharoitlarida yotadi

5

.

Ko'plab holatlarda olingan dalillarni ob'ektiv ravishda tekshirish va baholash faqat

eksperiment tergov harakatini o'tkazish orqali amalga oshirilishi mumkin, bu tergovchiga
olingan ma'lumotlarning ishonchliligini, o'z gipotezalarini va xulosalarini sinovdan o'tkazish,
shuningdek, sodir bo'lgan voqeani to'liq hajmda, o'zaro bog'lanishlar, turli tafsilotlar va
xususiyatlarni hisobga olib qayta tiklash imkonini beradi. Tergovchining eksperiment tergov
harakatlarini qanday qilib mahorat bilan rejalashtirishi, ko'p jihatdan tergov harakatlarining
muvaffaqiyati bilan bog'liq bo'ladi.

Eksperiment etrgov harakati sub'ektlari haqida keng va tor ma'noda gapirish mumkin.

Tor ma'noda, tergov eksperimentining sub'ekti — bu tergovchi yoki tergov organi, keng
ma'noda esa — barcha ishtirokchilar, jinoyat-protsessual kodeksining normalari bilan
belgilangan shaxslar bo‘ladi

6

.

Babi Samba Alhamdu

o'zining fikrida tergoviy eksperimentning taktikasi, xususan, uning

psixologik asoslarini chuqurlashtirish va eksperiment jarayoni hamda natijalarini baholash
metodologiyasini rivojlantirishni o'zining asosiy maqsadi qilib qo'yadi va bu maqsadga
erishish uchun quyidagi asosiy vazifalarni hal qilish lozim:

- Tergoviy eksperimentning psixologik tuzilmasini o‘rganish;
- Eksperiment jarayonida prognozlash va model yaratish masalalarini ko‘rib chiqish;
- Tergoviy eksperimentda vaziyat va sharoitlarni tiklashning psixologik jihatlarini ishlab

chiqish;

- Tergoviy eksperimentni, uning yordamida tekshirilayotgan shaxsning ko‘rsatmalariga

psixologik ta'sir ko‘rsatish vositasi sifatida ko‘rib chiqish;

- Tergoviy eksperimentni tashkil etish va o‘tkazishda yangi yondashuvlarni amalga

oshirish;

- Tergoviy eksperimentni qiymatli va faktologik baholash metodologiyasini ishlab

chiqish

7

.

Tergovchi tomonidan eksperiment etrgov harakatini rejalashtirish bosqichida amalga

oshiriladigan tayyorgarlik tadbirlari kompleksini aniqlash:

-

Jarayonli

( normativ huquqiy hujjatlari talablari asosida tergovga oid faoliyatni tashkil

etish uchun sharoitlar yaratish);

5

Ш.Ш.Суюнов. Ҳодиса содир бўлган жойни кўздан кечириш тергов харакатининг жиноят содир этган

шахсларни аниқлаш хамда уларнинг айбини исботлашдаги ахамияти. “Замонавий дунёда педагогика ва
психология” номли Республика илмий-амалий конференцияси.

6

Ш.Ш.Суюнов. Гиёҳвандлик воситаларини, уларнинг аналогларини ёки психотроп моддаларини сотиш

мақсадисиз ноқонуний ишлаб чиқариш, олиш, сақлаш, жинояти тушунчаси // Жамият ва инновация. – 2025. – В.
6. – Но 1/С. – Б. 267-277.

7

А.Т.Аширбоев. Айбланувчининг қаерда эканлиги номаълум бўлган ҳолларда жиноят ишини тўхтатишнинг

назарий ва амалий жиҳатлари. Жамият ва инновациялар № 1 (2024).– 2024. – 314-320 б.


background image

`

6

-

Psixologik

(tergov eksperimentida ishtirok etuvchilar bilan psixologik aloqa o‘rnatish va

ularga tajriba jarayoniga tayyorlash, ya’ni qulay taktika sharoitlarini yaratish);

-

Taktikaviy-kriminalistik

(tergov eksperimentining kriminalistik maqsadlariga erishish

va tergovning ijobiy natijasini ta’minlash)

8

.

Eksperiment etrgov harakatining psixologik asoslari uning umumiy taktikasini

belgilaydi, ayniqsa, bunday jihatlar kabi: tekshirilayotgan voqea sodir bo'lgan sharoit va
holatga maksimal darajada moslik; tajribalarni bir necha marta takrorlash va ularni
o'zgartirish; tajribalarni bosqichma-bosqich o'tkazish. Bu voqea tekshirilayotganda holatning
maksimal aniq tiklanishini ta'minlash zarurati bilan bog'liq. Har bir kichik detalni hisobga
olish muhim, chunki ular ishtirokchilarning tasavvuriga va tajribaning natijasiga ta'sir qilishi
mumkin. Tajribalarni takrorlash va ularni o'zgartirish mumkin bo'lgan xatolarni bartaraf etish
va natijalarning ishonchliligini oshirish imkonini beradi. Bosqichma-bosqich tajribalar
o'tkazish ham muhimdir, chunki har bir bosqichda jarayonni to'g'rilash va noaniqliklarni
kamaytirish imkonini beradi, bu esa obyektivlikni oshiradi

9

.

Har bir eksperiment o'ziga xos yondashuvni talab qiladi, va taktikani tanlash

eksperimentning maqsadiga hamda ishning xususiyatlariga bog'liqdir.

а) biror bir fakt yoki hodisani sezish, kuzatish imkoniyati;
b) ma'lum sharoitda aniq harakatni amalga oshirish imkoniyati;
v) ma'lum bir fakt yoki hodisaning mavjudligi imkoniyati;
d) aniq bir harakatni bajarish uchun zarur bo'lgan vaqt;
e) hodisa yoki uning ayrim qismlarining mexanizmi

10

.

Tekshiruv eksperimenti baholash jarayonini ikkita asosiy baholashga bo'lish kerak: (1)

jarayonni baholash (qiymat baholash) va (2) natijalarni baholash (faktual baholash). Qiymat
baholashning mohiyati — ma'lum bir eksperimenti o'tkazish zarurligini tekshirish, uning
maqsadlarini va tajribalarni to'g'ri belgilash, shuningdek, eksperiment o‘tkazilgan sharoitlarni
tekshirishdir. Faktual baholash esa natijalarining ishonchliligini va huquqiy ahamiyatini
baholashni, natijalarni boshqa dalillar bilan solishtirishni, ularni ushbu jinoiy ishga oid
tizimga kiritishni o'z ichiga oladi

11

.

References:

Используемая литература:

Foydalanilgan adabiyotlar:

8

А.Т.Аширбоев. Cуриштирув ва дастлабки терговни тўхтатиш институти: халқаро тажриба ва ўзбекистон

қонунчилигини такомиллаштириш истиқболлари //Общественные науки в современном мире: теоретические и
практические исследования. – 2024. – Т. 3. – №. 14. – С. 37-42.

9

Н.Қ.Усманалиев. Жиноят ишини юритишни тўхтатиш ва тиклаш муддатлари билан боғлиқ айрим мулоҳазалар

//Теоретические аспекты становления педагогических наук. – 2025. – Т. 4. – №. 6. – С. 40-47.

10

Ш.С.Агоев., Асатуллаев Д. Ахборот технологиялари соҳасидаги ўғирлик жиноятларни тергов қилишнинг

ўзига хос хусусиятлари //Общественные науки в современном мире: теоретические и практические
исследования. – 2024. – Т. 3. – №. 7. – С. 31-35.

11

Н.А Хушвактова. Факторы, препятствующие эффективному использо-ванию общественного участия в

досудебном производстве / Н.А. Хушвактова // Теоретические аспекты юриспруденции и вопросы
правоприменения: сб. ст. по материалам LXV Международной научно-практической конференции
«Теорети¬ческие аспекты юриспруденции и вопросы правоприменения». – № 11(65). – Москва, Изд.
«Интернаука», 2022.


background image

`

7

1.

Ўзбекистон Республикасининг Конституцияси.

2.

Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 25.01.2020 йилдаги

Олий Мажлисга Мурожаатномаси. // [Електрон манба].
3.

Ўзбекистон юридик энциклопедияси. –Т., 2009. – Б. 199.

4.

Ўзбекистон миллий энциклопедияси. Т.4. –Т., 2002. – Б. 47.

5.

Б.Б.Муродов.

Жиноят-протсессуал қонун нормаларини эркинлаштириш йўллари

// Олий юридик ўқув юртларида инсон ҳуқуқлари муҳофазасини таъминловчи
фанларнинг ўқитишнинг замонавий муаммолари. Тошкент. Ўзбекистон Миллий
университети ҳуқуқшунослик факултети 2009. Б. 66-69.
6.

Б.Б.Муродов.

Жиноят-протсессуал муносабатларда ҳимоячининг иштироки //

“Адвокатлик фаолияти: назария ва амалиёт масалалари” мавзусидаги илмий-амалий
конференция материаллари. ЎзР Президенти ҳузуридаги Амалдаги қонун ҳужжатлари
мониторинги институти. – Тошкент, 2010. Б. 171-175.
7.

Б.Б.Муродов.

Хусусий айблов институтини қўллаш самарадорлигини ошириш

йўллари // Хусусий айблов ва ярашув институтларини такомиллаштириш чоралари:
Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. Т:Ўзбекистон Республикаси
ИИВ Академияси, 2015й.Б. 34-40.
8.

Б.Б.Муродов.

“Жиноятларни тергов қилиш методикаси” фанидан ўқув дастури. Т.:

Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2012. Б.24
9.

Ш.Ш.Суюнов.

Гиёҳвандлик воситалари ёки психотроп моддалар билан қонунга

хилоф равишда муомала қилишдан иборат жиноятларни квалификатсия қилишнинг
муҳим жиҳатлари. “Талқин ва тадқиқотлар” Республика илмий-услубий журнали
10сони. 01.10.2022 йил Б. 105-109.

10.

Ш.Ш.Суюнов.

Компютер техника воситалари орқали содир этилган фирибгарлик

жинояти турлари. “Замонавий дунёда педагогика ва психология” номли Республика
илмий-амалий конференцияси. 9.06.2023 йил
11.

Ш.Ш.Суюнов.

Ҳодиса содир бўлган жойни кўздан кечириш тергов харакатининг

жиноят содир этган шахсларни аниқлаш хамда уларнинг айбини исботлашдаги
ахамияти. “Замонавий дунёда педагогика ва психология” номли Республика илмий-
амалий конференцияси.
12.

Ш.Ш.Суюнов.

Гиёҳвандлик воситаларини, уларнинг аналогларини ёки психотроп

моддаларини сотиш мақсадисиз ноқонуний ишлаб чиқариш, олиш, сақлаш, жинояти
тушунчаси // Жамият ва инновация. – 2025. – В. 6. – Но 1/С. – Б. 267-277.
13.

А.Т.Аширбоев.

Айбланувчининг қаерда эканлиги номаълум бўлган ҳолларда

жиноят ишини тўхтатишнинг назарий ва амалий жиҳатлари. Жамият ва инновациялар
№ 1 (2024).– 2024. – 314-320 б.
14.

А.Т.Аширбоев.

Жиноят

ишини

тўхтатиш

тушунчаси

ва

аҳамияти.

Эксмерткриминалистик фаолият: истиқболлар ва инновациялар мавзусидаги халқаро
конференция материллари тўплами. Т., Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар
вазирлиги Академияси, 2023. – Б. 381-388.
15.

А.Т.Аширбоев.

Айбланувчининг иштирокини таъминлаш имкони бўлмаган

тақдирда дастлабки терговни тўхтатиш: Назария ва амалиёт. Ўзбекистон Республикаси
Фанлар Академияси Қорақалпоғистон бўлимининг Ахборотномаси № 1 (2024).– 2024.


background image

`

8

95-98 б.
16.

А.Т.Аширбоев

. Cуриштирув ва дастлабки терговни тўхтатиш институти: халқаро

тажриба

ва

ўзбекистон

қонунчилигини

такомиллаштириш

истиқболлари

//Общественные науки в современном мире: теоретические и практические
исследования. – 2024. – Т. 3. – №. 14. – С. 37-42.
17.

Н.Қ.Усманалиев.

“Оқилона муддат” тамоийилини жорий этиш назарий ва амалий

жиҳатлари //Наука и инновации в системе образования. – 2025. – Т. 4. – №. 3. – С. 44-50.
18.

Н.Қ.Усманалиев.

Жиноят ишини юритишни тўхтатиш ва тиклаш муддатлари

билан боғлиқ айрим мулоҳазалар //Теоретические аспекты становления
педагогических наук. – 2025. – Т. 4. – №. 6. – С. 40-47.
19.

Н.Қ.Усманалиев.

Протсессуал

муддатларнинг

ҳисоблашда

қўлланилувчи

меъзонларнинг айрим жиҳатлари //проблемс анд солутионс оф сcиентифиc анд
инновативе ресеарч. – 2024. – Т. 1. – №. 3. – С. 25-30.
20.

Н.Қ.Усманалиев. Байназов Ж

. Ўғирлик жинояти бўйича ҳодиса содир бўлган жойни

кўздан кечириш тергов ҳаракатининг янги усуллари //Наука и инновации в системе
образования. – 2024. – Т. 3. – №. 8. – С. 69-74.
21.

Ш.С.Агоев., Шакирова С

. Қийнаш жиноятини тергов қилиш: назария ва амалиёт

//Развитие и инновации в науке. –2024. – Т. 3. – №. 6. – С. 75-81.
22.

Ш.С.Агоев., Абдухамидов А

. Гувохлантириш тергов харакатини ўтказишнинг

ахамияти //Общественные науки в современном мире: теоретические и практические
исследования. – 2024. – Т. 3. – №. 7. – С. 49-51.
23.

Ш.С.Агоев., Асатуллаев Д

. Ахборот технологиялари соҳасидаги ўғирлик

жиноятларни тергов қилишнинг ўзига хос хусусиятлари //Общественные науки в
современном мире: теоретические и практические исследования. – 2024. – Т. 3. – №. 7. –
С. 31-35.
24.

Ш.С.Агоев., Ташев У

. Экспертиза фаолиятининг арманистон республикаси жиноят-

протсессуал қонунчилигидаги ҳуқуқий асослари //Развитие и инновации в науке. –
2024. – Т. 3. – №. 6. – С. 48-56.
25.

Н.А Хушвактова

. Факторы, препятствующие эффективному использо-ванию

общественного участия в досудебном производстве / Н.А. Хушвактова //
Теоретические аспекты юриспруденции и вопросы правоприменения: сб. ст. по
материалам LXV Международной научно-практической конференции «Теорети¬ческие
аспекты юриспруденции и вопросы правоприменения». – № 11(65). – Москва, Изд.
«Интернаука», 2022.

Библиографические ссылки

Ўзбекистон Республикасининг Конституцияси.

Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 25.01.2020 йилдаги Олий Мажлисга Мурожаатномаси. // [Електрон манба].

Ўзбекистон юридик энциклопедияси. –Т., 2009. – Б. 199.

Ўзбекистон миллий энциклопедияси. Т.4. –Т., 2002. – Б. 47.

Б.Б.Муродов. Жиноят-протсессуал қонун нормаларини эркинлаштириш йўллари // Олий юридик ўқув юртларида инсон ҳуқуқлари муҳофазасини таъминловчи фанларнинг ўқитишнинг замонавий муаммолари. Тошкент. Ўзбекистон Миллий университети ҳуқуқшунослик факултети 2009. Б. 66-69.

Б.Б.Муродов. Жиноят-протсессуал муносабатларда ҳимоячининг иштироки // “Адвокатлик фаолияти: назария ва амалиёт масалалари” мавзусидаги илмий-амалий конференция материаллари. ЎзР Президенти ҳузуридаги Амалдаги қонун ҳужжатлари мониторинги институти. – Тошкент, 2010. Б. 171-175.

Б.Б.Муродов. Хусусий айблов институтини қўллаш самарадорлигини ошириш йўллари // Хусусий айблов ва ярашув институтларини такомиллаштириш чоралари: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. Т:Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2015й.Б. 34-40.

Б.Б.Муродов. “Жиноятларни тергов қилиш методикаси” фанидан ўқув дастури. Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2012. Б.24

Ш.Ш.Суюнов. Гиёҳвандлик воситалари ёки психотроп моддалар билан қонунга хилоф равишда муомала қилишдан иборат жиноятларни квалификатсия қилишнинг муҳим жиҳатлари. “Талқин ва тадқиқотлар” Республика илмий-услубий журнали 10сони. 01.10.2022 йил Б. 105-109.

Ш.Ш.Суюнов. Компютер техника воситалари орқали содир этилган фирибгарлик жинояти турлари. “Замонавий дунёда педагогика ва психология” номли Республика илмий-амалий конференцияси. 9.06.2023 йил

Ш.Ш.Суюнов. Ҳодиса содир бўлган жойни кўздан кечириш тергов харакатининг жиноят содир этган шахсларни аниқлаш хамда уларнинг айбини исботлашдаги ахамияти. “Замонавий дунёда педагогика ва психология” номли Республика илмий-амалий конференцияси.

Ш.Ш.Суюнов. Гиёҳвандлик воситаларини, уларнинг аналогларини ёки психотроп моддаларини сотиш мақсадисиз ноқонуний ишлаб чиқариш, олиш, сақлаш, жинояти тушунчаси // Жамият ва инновация. – 2025. – В. 6. – Но 1/С. – Б. 267-277.

А.Т.Аширбоев. Айбланувчининг қаерда эканлиги номаълум бўлган ҳолларда жиноят ишини тўхтатишнинг назарий ва амалий жиҳатлари. Жамият ва инновациялар № 1 (2024).– 2024. – 314-320 б.

А.Т.Аширбоев. Жиноят ишини тўхтатиш тушунчаси ва аҳамияти. Эксмерткриминалистик фаолият: истиқболлар ва инновациялар мавзусидаги халқаро конференция материллари тўплами. Т., Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академияси, 2023. – Б. 381-388.

А.Т.Аширбоев. Айбланувчининг иштирокини таъминлаш имкони бўлмаган тақдирда дастлабки терговни тўхтатиш: Назария ва амалиёт. Ўзбекистон Республикаси Фанлар Академияси Қорақалпоғистон бўлимининг Ахборотномаси № 1 (2024).– 2024. 95-98 б.

А.Т.Аширбоев. Cуриштирув ва дастлабки терговни тўхтатиш институти: халқаро тажриба ва ўзбекистон қонунчилигини такомиллаштириш истиқболлари //Общественные науки в современном мире: теоретические и практические исследования. – 2024. – Т. 3. – №. 14. – С. 37-42.

Н.Қ.Усманалиев. “Оқилона муддат” тамоийилини жорий этиш назарий ва амалий жиҳатлари //Наука и инновации в системе образования. – 2025. – Т. 4. – №. 3. – С. 44-50.

Н.Қ.Усманалиев. Жиноят ишини юритишни тўхтатиш ва тиклаш муддатлари билан боғлиқ айрим мулоҳазалар //Теоретические аспекты становления педагогических наук. – 2025. – Т. 4. – №. 6. – С. 40-47.

Н.Қ.Усманалиев. Протсессуал муддатларнинг ҳисоблашда қўлланилувчи меъзонларнинг айрим жиҳатлари //проблемс анд солутионс оф сcиентифиc анд инновативе ресеарч. – 2024. – Т. 1. – №. 3. – С. 25-30.

Н.Қ.Усманалиев. Байназов Ж. Ўғирлик жинояти бўйича ҳодиса содир бўлган жойни кўздан кечириш тергов ҳаракатининг янги усуллари //Наука и инновации в системе образования. – 2024. – Т. 3. – №. 8. – С. 69-74.

Ш.С.Агоев., Шакирова С. Қийнаш жиноятини тергов қилиш: назария ва амалиёт //Развитие и инновации в науке. –2024. – Т. 3. – №. 6. – С. 75-81.

Ш.С.Агоев., Абдухамидов А. Гувохлантириш тергов харакатини ўтказишнинг ахамияти //Общественные науки в современном мире: теоретические и практические исследования. – 2024. – Т. 3. – №. 7. – С. 49-51.

Ш.С.Агоев., Асатуллаев Д. Ахборот технологиялари соҳасидаги ўғирлик жиноятларни тергов қилишнинг ўзига хос хусусиятлари //Общественные науки в современном мире: теоретические и практические исследования. – 2024. – Т. 3. – №. 7. – С. 31-35.

Ш.С.Агоев., Ташев У. Экспертиза фаолиятининг арманистон республикаси жиноят-протсессуал қонунчилигидаги ҳуқуқий асослари //Развитие и инновации в науке. – 2024. – Т. 3. – №. 6. – С. 48-56.

Н.А Хушвактова. Факторы, препятствующие эффективному использо-ванию общественного участия в досудебном производстве / Н.А. Хушвактова // Теоретические аспекты юриспруденции и вопросы правоприменения: сб. ст. по материалам LXV Международной научно-практической конференции «Теорети¬ческие аспекты юриспруденции и вопросы правоприменения». – № 11(65). – Москва, Изд. «Интернаука», 2022.