Modern innovative methods of teaching psychology

CC BY f
467-469
13
3
Поделиться
Юлдашева, М. (2022). Modern innovative methods of teaching psychology. Современные инновационные исследования актуальные проблемы и развитие тенденции: решения и перспективы, 1(1), 467–469. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/zitdmrt/article/view/5193
Махлиё Юлдашева, Ferghana state university

lecturer of psychology department

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

One of the actual tasks in the methodology of teaching psychology is the transition to an innovative path of development. To implement innovative activities, specialists are needed who have the methods, means and forms of managing innovative processes. This article is devoted to the consideration of innovative technologies in psychology in higher educational institutions.

Похожие статьи


background image

367

3.

Xandamov, Y., & Shodmonqulov, M. (2020). BIR JINSLI PLASTINKANI

SIMMETRIK QIZDIRISH VAQTINI OPTIMALLASHTIRISH MASALASI. Архив
Научных Публикаций JSPI.

4.

Ganiev, E., Shodmonkulov, M., Khandamov, Y., & Eshonqulova, S. H. ECONOMIC

MATHEMATICAL MODELING OF THE REGIONAL SYSTEM OF PROFESSIONAL
EDUCATION IN THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN.

5.

Шодмонкулов, М. Т., & Хандамов, Й. Х. (2020). ВОПРОС ОПТИМИЗАЦИИ

ВРЕМЕНИ СИММЕТРИЧНОГО НАГРЕВАНИЯ ОДНОРОДНОЙ ПЛАСТИНКИ.
International scientific review, (LXX).

6.

Shodmonqulov, M. T. O., & Xandamov, Y. X. O. (2021). Kvazichiziqli issiqlik

otkazuvchanlik tenglamasi uchun qoyilgan boshlangich chegaraviy masalani yechish.
Academic research in educational sciences, 2(3).

7.

Xandamov Y., Shodmonqulov M. BIR JINSLI PLASTINKANI SIMMETRIK

QIZDIRISH VAQTINI OPTIMALLASHTIRISH MASALASI //Архив Научных
Публикаций JSPI. – 2020.

БЎЛАЖАК ЭНЕРГЕТИК МУҲАНДИСЛАРНИ ТАЙЁРЛАШДА МАТЕМАТИКА

ФАНИНИНГ ТУТГАН ЎРНИ

Ҳафизов Эркин Алимбой ўғли

Ўзбекистон Миллий университетининг Жиззах филиали

―Биотехнология‖ кафедраси ассистенти

Аннотация:

Ушбу мақолада

бўлажак энергетикларни тайѐрлаш жараѐнида

математика фанининг

мутаҳассислик фанлар билан интеграцалашуви ҳақида сўз боради

.

Калит сўзлар:

Муҳандис, энергетик, таълим, бўлажак.

Бунунги кунда энергетика мамлакатнинг иқтисодий-ижтимоий ривожланишининг

пойдевори ҳисобланади. Ер юзида аҳоли сонининг ортиб бораѐтганлиги ва энергетик
ресурслар заҳирасини эса камайиб бориши айрим мамлакатларнинг энергия таъминотида
бугунги кундаѐқ муайян муаммолар туғдирмоқда. Инсоният учун зарур бўлган энергия
турлари орасида электр энергияси универсаллиги, истеъмолчиларга юқори тезликда ва
қулай етказиб берилиши, экологик софлиги ва бошқа сифатлари жихатларидан
иқтисодиятнинг барча секторларида, хизмат кўрсатиш соҳаларида ва аҳоли тамонидан
кенг фойдаланиб келинади. Мамлакатимизда энергетиканинг ривожланиши агрегатлар ва
электр станцияларининг биргаликдаги қувватини ошириш, электр узатиш линияларининг
қувватини ошириш йўлида бир қанча салмоқли ишлар олиб борилган [1]. Бу эса кўплаб
электр муаммоларини ҳал қилишнинг янги, илғор усулларини ишлаб чиқишни талаб
қилади. Техника олий таълим муассасаларида таҳсил олаѐтган бўлажак энергетик
муҳандисларни тайѐрлашда фанлараро интеграцияси ўта аҳамиятлидир. Айниқса
математика фани ва мутахассислик фанларнинг узвийлик жиҳатларини мисол тариқасида
айтишимиз мумкин. Масалан: Замонавий электр тизимларини лойиҳалаш ва ишлатишда
эҳтимоллик назарияси ва математик статистика тобора биринчи ўринга чиқмоқда. Кўп
сонли электр станциялари, электр тармоқлари ва шаҳарлараро узатмаларнинг ишлашини
таҳлил қилиш ва баҳолаш эҳтимол ва статистик ѐндашувни талаб қилади. Қоида
тариқасида, тасодифий омилларга боғлиқ бўлган энергия тизимининг ускуналари
элементларининг носозликларини тасодифий ҳодисалар деб ҳисоблаш мумкин. Шу
муносабат билан бу эҳтимоллик математика назариясига асосланган ҳолда қувват
тизимларининг ишончли ишлашини таҳлил қилиши керак. Элементларнинг носозликлари
нафақат тасодифий характерга эга, балки бузилишларнинг оқибатлари ҳам эҳтимоллар
назарияси усулларидан фойдаланиш билан аниқланади. Шунингдек, юқори волтли


background image

368

технологиялар билан ишлашда, энергия тизими режимларини, оптималлаштиришни ва
бошқаларни ҳал қилиш учун ҳам математика бўлимларини ўрганиш зарурдир [3].

Табиат ва инсон ҳақидаги билимлар кузатиш, таққослаш ва тажриба орқали

олинади. Кузатиш натижасида олинган маълумотларни маълум бир тизимга айлантириш
ишлари муҳандисдан (талабадан) нафақат талаб қилади касбий маҳорат, балки
тажрибаларни тўғри режалаштириш, уларнинг натижаларини таҳлил қилиш ва илмий
асосланган хулосалар чиқариш қобилияти ҳам энергетик муҳандисда шакилланиши зарур.
Бундай билимлар тизими математик статистика курсида мавжуд. Математик статистика
тадқиқотчиларни статистик таҳлил усуллари билан жиҳозлаш, уларни тирик табиат
ҳодисаларида тасодифий ва зарур бўлган қисм ва бутун ўртасидаги ўзаро алоқани очиб,
статистик фикрлашга ўргатиш учун мўлжалланган [2].

Электр энергияси тизимларини тавсифлашда аналитик бўлмаган қуйидаги

моделлар ҳам қўлланилади: таклифли мантиқ ва предикатлар. Ҳар қандай илмий - техник
моделлаштиришнинг муваффақияти саволни тўғри қўйиш ва уни физик ва математик
характерланишини шакллантириш қобилиятига боғлиқ. Д. Хилбертнинг фикрича, яъни
―Математика жисмоний тафаккур изидан борса ва аксинча, физика томонидан илгари
сурилган муаммолардан энг кучли импулсларни олади‖ деган иборани ўз замонасида
ишлатган [5].

Бугунги кунда техник олий таълим муассасаларида ўрганилаѐтган математика

табиатшунослик билимларининг услубий асосидир, шунинг учун олийгоҳда математик
тайѐргарлик мутахассислик фанларнинг барча жабхаларини ўрганишда математик
билимлардан фойдаланишга қаратилган бўлиши керак. Бироқ, бу назария орқали
энергетик муҳандис математик тайѐргарлигини ўзгартириш зарурати ва унинг ҳақиқий
ҳолати ўртасида зиддиятга дуч келиши мумкин. Профессор-ўқитувчилар ва бўлажак
энергетиклар билан суҳбатлар шуни кўрсатадики, жуда кўплаб бўлажак энергетиклар,
ҳатто математик билимларнинг этарли заҳирасига эга бўлса ҳам, уларни амалда ишлата
олмайдилар. Аниқланган камчиликлар, математик аппаратни шакллантиришда ва уни
бўлажак энергетикнинг касбий фаолиятида ундан фойдаланишга этарлича эътибор
қаратилмаганлиги билан боғлиқ. Машҳур кема қурувчиси А.Н Крилов шундай деган:
―Математикани ўргатишда аниқ мантиқий таҳминлар биринчи ўринга чиқа бошлайди,
масаланинг равшанлиги ва амалий томонига ўтказиш ғайритабиийдир‖ [4].

Фанлараро алоқаларни амалга ошириш мақсадга эришиш учун зарур бўлган барча

шарт-шароитларни аниқлаш керак бўлган ўқишга компетентли ѐндашувнинг асосий
тамойилларидан биридир. Бўлажак энергетик мутахассислиги бўйича ўз усулига эга
бўлиши керак.

Шундай қилиб, биз бўлажак энергетиклар учун олийгоҳ шароитида

ўзлаштирилиши керак бўлган билимларнинг интеграциялашувига ҳисса қўшадиган
профессионал математик компетентлик негизида мутахассилик фанларнинг тизимли ва
мантиқий фанлараро алоқалари узвий бўлиши керак, деб ҳисоблаймиз.

Фойдаланилган адабиѐтлар рўйхати:

1.

Turakulov O.Kh., Axmedov Z.R., Hamzayev K.K. Active Model of Ruling Education

//Eastern European Scientific Journal. – 2017. – №. 6.

2.

Turakulov O.Kh., Tavboev S.A., Savurboev A.в, Isroilov I.N., Architecture of digital

image processing system by means of fuzzy set theory. Journal ―Scientist of the XXI century‖.
Russia. 2016 №2 (15), p. 10-13

3.

Turakulov O.K., Halimov U.H. TENDENCIES FOR THE DEVELOPMENT OF

TECHNICAL EDUCATION FOR FUTURE ENGINEERS // Mental Enlightenment Scientific-
Methodological Journal. – 2022. – Т. 2022. – №. 2. – С. 307-316

.

4.

Halimov O. et al. TEXNIK MUHANDISLAR VA BO‗LAJAK MUHANDIS

TALABALARNING MATEMATIK KOMPETENTLIK DARAJASI //Oriental renaissance:
Innovative, educational, natural and social sciences. – 2021. – Т. 1. – №. 5. – С. 725-732.


background image

369

5.

Mamatov J. et al. Matematika fanini oʻqitishda shaxsga yoʻnaltirish va kasbiy

faoliyatga yoʻnaltirishning pedagogik shartlari // Журнал математики и информатики. – 2020.
– №. 1.

6.

O.Turakulov, Z.Ismoilova, Sh.Samiyeva,

Uzbekistan D.S. Technology, Content, Form

And Methods Of Independent Work Of Students In Modern Conditions // Technology. – 2020. –
Т. 29. – №. 07. – С. 3344-3348.

7.

O.Turakulov,

U.Jabbarov,

B.Eshonqulov,

Е.Hafizov.

FORMATION

OF

INFORMATIONAL EDUCATIONAL ENVIRONMENT// Ilkogretim Online - Elementary
Education Online, Year; Vol 20 (Issue 4): pp. 1938-1944 http://ilkogretim-online.org doi:
10.17051/ilkonline.2021.04.217.

ШТУРМ –ЛИУВИЛЛ ОПЕРАТОРИ УЧУН ТЕСКАРИ МАСАЛАНИ СОНЛИ

УСУЛДА ЕЧИШ МУАММОЛАРИ

Абдуназаров Рабимқул

Ўзбекистон Миллий униерситетининг Жиззах филиали

―Амалий математика‖ кафедраси катта ўқитувчиси


Аннотация:

Ушбу мақолада

аниқликда берилган

ва

хос

қийматлар кетма-кетлиги ѐрдамида Штурм- Лиувилл оператори учун тескари масалани

аниқликда ечиш, самарали ҳисоблашлар алгоритмини қуриш масаласи муҳокама

қилинади.

Калит сўзлар:

Штурм-Лиувилл оператори, хос қиймат, хос функция, ҳисоблаш

аниқлиги, алгоритм, Гельфанд-Левитан интеграл тенгламаси, Фредгольм тенгламаси,
Тескари масала.

Бизга қуйидаги

(2)

(3)

чегаравий масалалар берилган бўлсин[1].

Агар (1)-(2) ва (1)-(3) чегаравий масалаларга мос келувчи

,

,

,

,

ва

хос қийматлар серияси берилган бўлса, (1)-(2) тенгламаларда

қатнашаѐтган

h, H, q(x)

параметрлар

ва

y

хос функцияни тўлиқ аниқлаш мумкин [1]. Бунда

тескари масала

кўринишидаги Гельфанд-Левитан интеграл тенгламасини ечишга келтирилади. Бу ерда

Библиографические ссылки

Borisova N. V. Educational technologies as an object of pedagogical choice. - M: Research center for quality problems of training specialists, 2000. - 145 p.

Komarov Yu. S. Multimedia lesson. The problem of efficiency //Innovative educational technologies. - Mn.: Miu.- № 3-2007. - 121-124 p.

Kosincts A. N. Innovative education - the main resource of competitive economy of the state / A. N. Kosincts // soviet belarus. - № 205. - October 30, 2007. -lip.

Pavlova L. P. Innovative training technologies as a factor in creating a unified educational standard // Innovative educational technologies. - Mn.: Miu. - № 1-2008. - 12-16 p.

Yuldasheva M.B. Using a multimedia technologies of teaching psychology in higher education. “Роль мультимедийных технологий в обучении иностранным языкам” материалы республиканской научно-практической конференции. ТУИТ, Ташкент. 9-10 март 2021 год. 120-122 стр.

Yuldashcv F., Yuldasheva М. Prospects of the educational system in Uzbekistan. Сборник по итогам IX Международной научно-практической конференции «Перспективы, организационные формы и эффективность развития сотрудничества российских и зарубежных вузов», г. Королев, Московская область, 8-9 апреля 2021 г. 309-312 стр.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов