Француз, ўзбек ва рус тилларидаги провербиал фразеологизмларнинг семантик-стилистик ва миллий-маданий хусусиятлари

Annotasiya

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати. Жаҳон тилшунослигида фразеологик бирликларга нисбатан тан олинган ягона ва мукаммал караш мавжуд эмаслиги ушбу масаланинг доим баҳс-мунозарага сабаб бўлишига ва уларнинг характерли хусусиятларини ўрганишга ундайди.
Ўзбекистоннинг дунё хамжамиятига интеграциялашуви, фан ва технология ривожи, ёш авлоднинг кўп маданиятли дунёда рақобатбардош бўлиши улардан бир неча тилларни мукаммал билишини ҳамда уларни ўзбек тили билан қиёслаб ўрганишни тақозо этади. «Юксак маънавият - енгилмас куч» номли асарда «...этимологик ва киёсий лугатлар нашр этиш, зарур атама ва иборалар, тушунча ва категорияларни ишлаб чикиш, фарзандларимиз учун чет тиллар, ахборот технологияларини хар томонлама пухта эгаллаш борасида кулай имкониятлар яратиш» каби бир-биридан муҳим вазифалар ҳал этилиши лозимлиги уқтирилган.1 Ўзбекистонда тилларни қиёсий-чоғиштирма тадқиқ этиш юзасидан олиб борилаётган муваффақиятли изланишлар билан бир каторда фразеологизмларни киёсий ўрганиш борасида умумий фразеология назариясининг тўлик ишлаб чикилмаганлиги янада жиддий изланишларни такозо этади.
Фразеологии бирликлар (кейинги ўринларда ФБ) - халқнинг асрлар мобайнида яратган тимсолий ифода ва тасвирий воситалари бўлиб, ана шу воситаларнинг маълум бир қисмини провербиал фразеологизм (кейинги ўринларда ПФ)лар ташкил этади. ПФлар халқ ижодий тафаккурининг ўзига хос маҳсули бўлиб, уларда инсоннинг табиат ва ижтимоий ходисаларга муносабатлари мухтасар хамда мукаммал тарзда ўз ифодасини топади, нуткқа кўркамлик, жозиба ва образлилик бахш этиб, сўзловчи ва тингловчининг кучи хамда вактини тежашга хизмат қилади, ўқувчи-талабаларда коммуникатив компетенциянинг шаклланишига кўмаклашади. Жумладан, француз, ўзбек ва рус тилларидаги ПФлар мазкур халклар маданиятининг миллий-маданий хусусиятларини ифодалаши оркали чет тилни ўрганувчиларда социолингвистик компетенцияни шакллантиради. Олимларнинг фикрича, хар бир инсон ўз тилидаги 800 га яқин мақол, матал ёки афоризм ҳақида тушунчага эга бўлар экан2. Бу жиҳат, айниқса, ёзувчилар ва тилшунослар ижодида (30,7%) намоён бўлиб, кўпроқ қиссадан ҳисса келтириб чиқариш мақсадида ишлатилади. Аристотель ФБларни сўз маъносининг кўчиши сифатида таърифлаб: «Кўчма сўз нарсага хос бўлмаган, жинсдан турга ёки турдан жинсга ёхуд турдан-турга маъноси кўчирилган сўзлар, нарсалардаги ўхшашлик асосида амалга оширилади», деб ёзади.3 Сукрот ўз даврида «proverbe» терминини «қисқа, лўнда ва эсдан чикмайдиган сўзлар бирикмаси», дея таърифлаган.4 ФБлар ва ПФлардан фойдаланиш сўзлашувчилар учун одатий холдек кўринса-да, аслида бу бирликларнинг лингвистик табиати жуда мураккаблиги сабабли уни юзаки ўрганиб бўлмайди. Шу боисдан, ПФларнинг семантик-стилистик ва миллий-маданий хусусиятларини чоғиштирма (контрастив) тадкиқ этиш долзарб муаммолардан бири ҳисобланади. ПФлар ўзбек тилшунослигида ҳам атрофлича ўрганилмаган. Уларнинг назарий қирралари она тилимизнинг лексик фонди материалидан келиб чиқиб белгиланмаган, турли тизимли тиллар доирасида, хусусан, француз ва рус тиллари билан қиёсланган ҳолда тадқиқот объекти бўлмаган. Ана шу актуал ҳолатлар, танланган мавзунинг ижтимоий-илмий заруратини ва тадқикотимиз мазкур йўналишда дастлабки диссертацион иш эканлигини англатади.
Ўзбекистон Республикаси биринчи президентининг 2012 йил 10 декабрдаги ПҚ-1875-сон «Чет тилларни ўрганиш тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги қарори, 2016 йил 13 майдаги «Алишер Навоий номидаги Тошкент давлат ўзбек тили ва адабиёти университетини ташкил этиш тўғрисида»ги ПФ-4797-сон фармони, Вазирлар Маҳкамасининг 2013 йил 8 майдаги «Узлуксиз таълим тизимининг чет тиллар бўйича давлат таълим стандартларини тасдиқлаш тўғрисида»ги 124-сон карори ва мазкур соҳага тегишли бошқа меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишда мазкур диссертацион иш муайян даражада хизмат қилади.
Тадқиқотнинг мақсади француз, ўзбек ва рус тилларидаги ПФларнинг семантик-стилистик ҳамда этномаданий хусусиятларини аниқлаш, улардан ўзбек тилшунослигида фойдаланиш бўйича таклифлар ишлаб чиқишдан иборат.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги куйидагилардан иборат:
француз, ўзбек ва рус тилларидаги фразеологии бирликларнинг, хусусан провербиал фразеологии бирликларнинг семантик хусусиятлари уларнинг фразео-семантик майдонларда жойлашиши ва келиб чикиш тарихи ҳамда манбалари (этимологияси)ни аниқлаш оркали очиб берилган;
учта миллатнинг адабий тили ва жонли сўзлашув нутқидаги фразеологии бирликларнинг хамда уларга киёсан провербиал фразеологии бирликларнинг окказионал ва контаминацион ўзгаришлари, саккиз хил трансформацияланиш усулларидан фойдаланган ҳолда лингвостилистик хусусиятлари ёритилган;
француз, ўзбек ва рус тилларидаги миллийлик ва умумбашарийлик хусусиятлари биринчи марта киёсланган учта тил мисолида провербиал фразсологизмлар иштирокида очиб бсрилган, этномаданий қатламнинг аҳамияти аниқланган;
провербиал фразеологизмларнинг хусусиятлари, белгилари, қўлланилиш миқёси ҳамда уларнинг бошқа турдаги фразеологик бирликлар орасида тутган ўрни очиб берилган, француз, ўзбек ва рус тилларидаги провербиал фразеологизмларга дойр терминларнинг киёсланаётган тиллардаги муқобиллари топилиб, ўзаро мувофиқлаштирилган, биринчи марта провербиал фразеологизм термини ишлатилган;
тадкиқотимизда баён этилган хорижий тилларни, хусусан, француз ва рус тилларини ўрганиш ва ўзлаштиришда лўнда, сиқиқ ва қочиримга бой провербиал фразеологизмлардан фойдаланишга дойр илмий ва амалий тавсиялар ишлаб чиқилган.
ХУЛОСА
Француз, ўзбек ва рус провербиал фразеологизмлари устида олиб борилган кузатишлар куйидаги илмий-назарий хулосаларга келиш имконини берди:
1 .Қиёсий-тарихий, типологик ва чоғиштирма тилшунослик назариясида француз тили фразеологиясини рус тили билан қиёслаб ўрганиш бўйича қатор тадқиқотлар мавжуд бўлса-да, фразеологизмлар таркибида провербиал фразеологизмларнинг учта тилда француз, ўзбек ва рус тилларида семантик-стилистик ва миллий-маданий хусусиятларини киёслаб, хам этимологик, ҳам лисоний, ҳам таржима нуктаи назаридан тўлик ўрганилмаган.
2.Компонентлари ягона ипга тизилган, семантик яхлит, структураси турлича бўлган, мустакил шаклланган, инсон хотирасида тайёр ҳолда мавжуд бўладиган, тўлиқ ва қисман кўчма маънода ишлатиладиган, экспрессив-эмоционал ифодалиликка эта бўлган турғун сўз бирикмалари, қанотли сўзлар, иборалар, маколлар, маталлар, афоризмлар, юмук иборалар ПФлар ҳисобланади. ПФлар аниқ, тугал фикр англатади ва бу фикр қатъий, лўнда хулоса сифатида ифодаланади. Уларда ортиқча сўз, тасвирийлик учрамайди, чунки ихчам фикрнинг ўзи эстетик жиҳатдан катта моҳият касб этади. ПФлар воқеликни ёки ижобий ёки салбий нуқтаи назардан баҳолайди ва кўчма маъно акс эттиради. ПФлар халқ ҳаётининг мавжуд барча соҳаларини бутун зиддиятлари билан акс эттиради. Даврлар ўтиши билан ҳар бир ПФ семантик табиатида ҳайратомуз даражада турли ифодалар юз беришига имкон яратади. Мана шундай ҳолат айрим ПФларни бир неча мавзу доирасида кўллашга йўл очиб беради. ПФларнинг тарбиявий аҳамияти шундаки, улар кишига ғоявий йўналиш беради, ундаги ижобий идеалларнинг шаклланиш, ривожланишига йўл очади ва шахсни ўз идеаллари учун фаол ҳаракат қилишга, керак бўлса, курашишга ундайди.
3.Фразео-семантик майдонларни ўрганиш уларнинг семантик табиатини, ифодалилик, фразеологии маънонинг лексик маъно билан алоқасини аниқлаш имконини беради. Лексик-семантик майдон ва фразео-семантик майдон бир тизим доирасида ўрганилиши лозим. Фразео-семантик майдонда ядро, марказ ва периферия бўлади. Диссертацияда хар учала тилнинг миллий-маданий хусусиятлари тахдил этилганлиги сабабли унта тилда турли хил мавзу доирасида фразео-семантиклар майдони шакллантирилди. Жумладан, француз тилида «amour -мухаббат», «amitie-дўстлик» ва «prudcnce-эҳтиёткорлик» мавзулари француз тилининг мухаббат тили эканлиги, французларда дўстлик юқори бўлиши хамда ҳар бир ишда эҳтиёткор бўлишига кўра, ўзбек тилида эса «кўздан нари - кўнгилдан нари» ибораси халкимизда меҳр туйғусининг баландлиги, каттага хурмат ва кичикка иззатда бўлиш каби миллий кадриятлар асосида, рус тилида эса «на Руси не все караси-есть и ерши» ПФидаги русларга хос миллий характердан келиб чикқан ҳолда «смелость города берет», «у страха глаза велики» антонимик маънодаги ПФлар фразео-семантик майдон ядроси сифатида танланди ва шархданди.
4.ПФларнинг этимологик киёсий тахдили халкларнинг ўтмиши, урф-одат ва анъаналари, ўзига хос сўзларнинг (реалиялар) гоявий мазмунини очиб беради. Француз, ўзбек хамда рус тилларида ПФларнинг учта тилда (15 тадан) тарихи ва манбалари аниқланди. Унда ўзбек тилига рус тилидан ўзлаштирилган ва ушбу ибора рус тилига француз тилидан ўзлаштирилганлиги каби ҳолатлар ҳам маълум бўлди.
5. ПФларни трансформациялаш, уларнинг стилистик хусусиятларини ўрганиш қиёсланаётган тилларнинг умумхалқ провербиал фразеологик бирликларни бадиий матнда қандай окказионал ўзгаришлар содир этиши, бадиий сўз усталарининг бу бирликлардан моҳирона фойдаланиши хамда қандай стилистик мақсадга эришганликлари исботланди.
6. Ўрганилган материаллар асосида фразеологизмлар окказионал трансформацияланиши: 1) фразеологизмлар структурасининг кенгайиши; 2) киритмалар; 3) фразеологик бирликларда контаминация ҳодисаси; 4) синонимик, антонимик ва ситуацион алмашинишлар, неологизмлар; 5) эллипсис ҳодисаси; 6) иккиламчи актуализация; 7)фразеологик конвергенция; 8)аллюзия каби усулларнинг киёсланаётган учала тилга ҳам хослиги аниқланди.
7. ПФлар француз, ўзбек ва рус тилларининг миллий-маданий хусусиятларини ифодаловчи энг муҳим омил эканлиги ўз исботини топди, яъни миллий-маданий хусусиятлар миллатнинг маданияти, дунёкараши, турмуш тарзи, урф-одат ва удумларини ёритувчи, этик ва эстетик меъёрларини, огзаки ва ёзма нуткдаги миллий кўчма маънодаги иборалар иштирокида акс эттирилади. ПФларнинг миллий ўзига хослиги бевосита халкларнинг ижтимоий-сиёсий ва маиший хаётини акс эттириб, уларга хос характер, хислатларнинг ифодалашида, топонимика, флора, фаунанинг иштирокида, миллатга хос урф-одат хамда маросимларнинг мавжудлигида ва шу халкларнинг адабий-бадиий тилида намоён бўлиши аникланди.
Миллий-маданий хусусиятлар билан бир каторда, француз, ўзбек ва рус хамда бошка халклар афористик ижодида мавжуд бўлган умумбашарий фразеологизмлар бир томондан, бевосита шу халқлар ҳаёти, тарақкиёт даражасининг маҳсули сифатида вужудга келган бўлса, иккинчи томондан, ўзга халклар ПФлари бойлиги таъсирида пайдо бўлиши аникланди.
Шу билан бирга ўқувчи ва талабаларга чет тилларни ўргатишда ПФлардан фойдаланиш орқали уларда социолингвистик компетенцияларнинг шаклланишига ҳисса қўшгани маълум бўлди.
8.Француз, ўзбек ва рус тилларидаги ПФларни киёслаш, улардаги миллийлик ва умумбашарийлик хусусиятларини ўрганиш хар бир миллатнинг ўзига хослиги ва умумий томонлари ПФлардаги миллийлик ва умумбашарийлик ҳолатларини ифодалайди. Бу таккослаш бир неча омилларни келтириб чиқарди:
Ҳар учала миллатнинг ўзига яраша ўтмиши, тарихи ва бугуни бир-биридан катта фарк килади. Бу халклар бой меросга, маъпавий, мадапий қарашлар ва ўз манбаларига эга. Тарихга бир назар ташланса, 1750-1800 йилларда Франциянинг Россия маданияти, хаёти ва тилига, 1917-1991 йилларда рус тилининг ўзбек тили ва маданиятига таъсири салмоқли бўлган. Бу ўз-ўзидан хар бир миллатнинг тилидаги сўз, ибора ва ва провербиал фразеологизмларни ўзлаштиришга, яъни бир тилдан иккинчи тилга, ёки бир неча тилга ўтиб ўзлаштирилишига олиб келиб, умумбашарийликни келтириб чикаришга хизмат килади.
Французлар ФБлари таркибида пишлок, вино, бака кабиларнинг номлари билан боғлиқ таомлар, миллий ўзига хос озиқ-овқат махсулотлари номи билан боғлиқ, рус ФБлар таркиби Россиянинг географик жойлашув хусусиятларидан келиб чиқиб гапирадиган бўлсак, ўрмонда ўсадиган ўсимликлар ва хайвонлар номи кўпроқ учраса, ўзбек ФБларда эса француз ПФлари мавзуий таснифланишида кузатилмаган «меҳмон ва меҳмондорчилик» ҳақидаги ПФлар мавжуд бўлиб, улар орқали бу тилларга хос миллий колорит, милий-маданий хусусиятлар акс эттирилади. 
9.Ушбу тадқиқотда ўзбек тилида мақолларнинг француз ва рус тилларига Караганда кўпрок ишлатилиши ҳамда уларнинг бошқа тилга ўтиб ўзлашиши орқали мазкур тилнинг фразеологик фонди тўлиб бориши ўз исботини топди. .

Manba turi: Tezislar
Yildan beri qamrab olingan yillar 1992
inLibrary
Google Scholar
Chiqarish:
Bilim sohasi
CC BY f
1-96
106

Кўчирилди

Кўчирилганлиги хақида маълумот йук.
Ulashish
Насиров, А. (2023). Француз, ўзбек ва рус тилларидаги провербиал фразеологизмларнинг семантик-стилистик ва миллий-маданий хусусиятлари. Avtoreferat Katalogi, 1(1), 1–96. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/autoabstract/article/view/48988
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Annotasiya

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати. Жаҳон тилшунослигида фразеологик бирликларга нисбатан тан олинган ягона ва мукаммал караш мавжуд эмаслиги ушбу масаланинг доим баҳс-мунозарага сабаб бўлишига ва уларнинг характерли хусусиятларини ўрганишга ундайди.
Ўзбекистоннинг дунё хамжамиятига интеграциялашуви, фан ва технология ривожи, ёш авлоднинг кўп маданиятли дунёда рақобатбардош бўлиши улардан бир неча тилларни мукаммал билишини ҳамда уларни ўзбек тили билан қиёслаб ўрганишни тақозо этади. «Юксак маънавият - енгилмас куч» номли асарда «...этимологик ва киёсий лугатлар нашр этиш, зарур атама ва иборалар, тушунча ва категорияларни ишлаб чикиш, фарзандларимиз учун чет тиллар, ахборот технологияларини хар томонлама пухта эгаллаш борасида кулай имкониятлар яратиш» каби бир-биридан муҳим вазифалар ҳал этилиши лозимлиги уқтирилган.1 Ўзбекистонда тилларни қиёсий-чоғиштирма тадқиқ этиш юзасидан олиб борилаётган муваффақиятли изланишлар билан бир каторда фразеологизмларни киёсий ўрганиш борасида умумий фразеология назариясининг тўлик ишлаб чикилмаганлиги янада жиддий изланишларни такозо этади.
Фразеологии бирликлар (кейинги ўринларда ФБ) - халқнинг асрлар мобайнида яратган тимсолий ифода ва тасвирий воситалари бўлиб, ана шу воситаларнинг маълум бир қисмини провербиал фразеологизм (кейинги ўринларда ПФ)лар ташкил этади. ПФлар халқ ижодий тафаккурининг ўзига хос маҳсули бўлиб, уларда инсоннинг табиат ва ижтимоий ходисаларга муносабатлари мухтасар хамда мукаммал тарзда ўз ифодасини топади, нуткқа кўркамлик, жозиба ва образлилик бахш этиб, сўзловчи ва тингловчининг кучи хамда вактини тежашга хизмат қилади, ўқувчи-талабаларда коммуникатив компетенциянинг шаклланишига кўмаклашади. Жумладан, француз, ўзбек ва рус тилларидаги ПФлар мазкур халклар маданиятининг миллий-маданий хусусиятларини ифодалаши оркали чет тилни ўрганувчиларда социолингвистик компетенцияни шакллантиради. Олимларнинг фикрича, хар бир инсон ўз тилидаги 800 га яқин мақол, матал ёки афоризм ҳақида тушунчага эга бўлар экан2. Бу жиҳат, айниқса, ёзувчилар ва тилшунослар ижодида (30,7%) намоён бўлиб, кўпроқ қиссадан ҳисса келтириб чиқариш мақсадида ишлатилади. Аристотель ФБларни сўз маъносининг кўчиши сифатида таърифлаб: «Кўчма сўз нарсага хос бўлмаган, жинсдан турга ёки турдан жинсга ёхуд турдан-турга маъноси кўчирилган сўзлар, нарсалардаги ўхшашлик асосида амалга оширилади», деб ёзади.3 Сукрот ўз даврида «proverbe» терминини «қисқа, лўнда ва эсдан чикмайдиган сўзлар бирикмаси», дея таърифлаган.4 ФБлар ва ПФлардан фойдаланиш сўзлашувчилар учун одатий холдек кўринса-да, аслида бу бирликларнинг лингвистик табиати жуда мураккаблиги сабабли уни юзаки ўрганиб бўлмайди. Шу боисдан, ПФларнинг семантик-стилистик ва миллий-маданий хусусиятларини чоғиштирма (контрастив) тадкиқ этиш долзарб муаммолардан бири ҳисобланади. ПФлар ўзбек тилшунослигида ҳам атрофлича ўрганилмаган. Уларнинг назарий қирралари она тилимизнинг лексик фонди материалидан келиб чиқиб белгиланмаган, турли тизимли тиллар доирасида, хусусан, француз ва рус тиллари билан қиёсланган ҳолда тадқиқот объекти бўлмаган. Ана шу актуал ҳолатлар, танланган мавзунинг ижтимоий-илмий заруратини ва тадқикотимиз мазкур йўналишда дастлабки диссертацион иш эканлигини англатади.
Ўзбекистон Республикаси биринчи президентининг 2012 йил 10 декабрдаги ПҚ-1875-сон «Чет тилларни ўрганиш тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги қарори, 2016 йил 13 майдаги «Алишер Навоий номидаги Тошкент давлат ўзбек тили ва адабиёти университетини ташкил этиш тўғрисида»ги ПФ-4797-сон фармони, Вазирлар Маҳкамасининг 2013 йил 8 майдаги «Узлуксиз таълим тизимининг чет тиллар бўйича давлат таълим стандартларини тасдиқлаш тўғрисида»ги 124-сон карори ва мазкур соҳага тегишли бошқа меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишда мазкур диссертацион иш муайян даражада хизмат қилади.
Тадқиқотнинг мақсади француз, ўзбек ва рус тилларидаги ПФларнинг семантик-стилистик ҳамда этномаданий хусусиятларини аниқлаш, улардан ўзбек тилшунослигида фойдаланиш бўйича таклифлар ишлаб чиқишдан иборат.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги куйидагилардан иборат:
француз, ўзбек ва рус тилларидаги фразеологии бирликларнинг, хусусан провербиал фразеологии бирликларнинг семантик хусусиятлари уларнинг фразео-семантик майдонларда жойлашиши ва келиб чикиш тарихи ҳамда манбалари (этимологияси)ни аниқлаш оркали очиб берилган;
учта миллатнинг адабий тили ва жонли сўзлашув нутқидаги фразеологии бирликларнинг хамда уларга киёсан провербиал фразеологии бирликларнинг окказионал ва контаминацион ўзгаришлари, саккиз хил трансформацияланиш усулларидан фойдаланган ҳолда лингвостилистик хусусиятлари ёритилган;
француз, ўзбек ва рус тилларидаги миллийлик ва умумбашарийлик хусусиятлари биринчи марта киёсланган учта тил мисолида провербиал фразсологизмлар иштирокида очиб бсрилган, этномаданий қатламнинг аҳамияти аниқланган;
провербиал фразеологизмларнинг хусусиятлари, белгилари, қўлланилиш миқёси ҳамда уларнинг бошқа турдаги фразеологик бирликлар орасида тутган ўрни очиб берилган, француз, ўзбек ва рус тилларидаги провербиал фразеологизмларга дойр терминларнинг киёсланаётган тиллардаги муқобиллари топилиб, ўзаро мувофиқлаштирилган, биринчи марта провербиал фразеологизм термини ишлатилган;
тадкиқотимизда баён этилган хорижий тилларни, хусусан, француз ва рус тилларини ўрганиш ва ўзлаштиришда лўнда, сиқиқ ва қочиримга бой провербиал фразеологизмлардан фойдаланишга дойр илмий ва амалий тавсиялар ишлаб чиқилган.
ХУЛОСА
Француз, ўзбек ва рус провербиал фразеологизмлари устида олиб борилган кузатишлар куйидаги илмий-назарий хулосаларга келиш имконини берди:
1 .Қиёсий-тарихий, типологик ва чоғиштирма тилшунослик назариясида француз тили фразеологиясини рус тили билан қиёслаб ўрганиш бўйича қатор тадқиқотлар мавжуд бўлса-да, фразеологизмлар таркибида провербиал фразеологизмларнинг учта тилда француз, ўзбек ва рус тилларида семантик-стилистик ва миллий-маданий хусусиятларини киёслаб, хам этимологик, ҳам лисоний, ҳам таржима нуктаи назаридан тўлик ўрганилмаган.
2.Компонентлари ягона ипга тизилган, семантик яхлит, структураси турлича бўлган, мустакил шаклланган, инсон хотирасида тайёр ҳолда мавжуд бўладиган, тўлиқ ва қисман кўчма маънода ишлатиладиган, экспрессив-эмоционал ифодалиликка эта бўлган турғун сўз бирикмалари, қанотли сўзлар, иборалар, маколлар, маталлар, афоризмлар, юмук иборалар ПФлар ҳисобланади. ПФлар аниқ, тугал фикр англатади ва бу фикр қатъий, лўнда хулоса сифатида ифодаланади. Уларда ортиқча сўз, тасвирийлик учрамайди, чунки ихчам фикрнинг ўзи эстетик жиҳатдан катта моҳият касб этади. ПФлар воқеликни ёки ижобий ёки салбий нуқтаи назардан баҳолайди ва кўчма маъно акс эттиради. ПФлар халқ ҳаётининг мавжуд барча соҳаларини бутун зиддиятлари билан акс эттиради. Даврлар ўтиши билан ҳар бир ПФ семантик табиатида ҳайратомуз даражада турли ифодалар юз беришига имкон яратади. Мана шундай ҳолат айрим ПФларни бир неча мавзу доирасида кўллашга йўл очиб беради. ПФларнинг тарбиявий аҳамияти шундаки, улар кишига ғоявий йўналиш беради, ундаги ижобий идеалларнинг шаклланиш, ривожланишига йўл очади ва шахсни ўз идеаллари учун фаол ҳаракат қилишга, керак бўлса, курашишга ундайди.
3.Фразео-семантик майдонларни ўрганиш уларнинг семантик табиатини, ифодалилик, фразеологии маънонинг лексик маъно билан алоқасини аниқлаш имконини беради. Лексик-семантик майдон ва фразео-семантик майдон бир тизим доирасида ўрганилиши лозим. Фразео-семантик майдонда ядро, марказ ва периферия бўлади. Диссертацияда хар учала тилнинг миллий-маданий хусусиятлари тахдил этилганлиги сабабли унта тилда турли хил мавзу доирасида фразео-семантиклар майдони шакллантирилди. Жумладан, француз тилида «amour -мухаббат», «amitie-дўстлик» ва «prudcnce-эҳтиёткорлик» мавзулари француз тилининг мухаббат тили эканлиги, французларда дўстлик юқори бўлиши хамда ҳар бир ишда эҳтиёткор бўлишига кўра, ўзбек тилида эса «кўздан нари - кўнгилдан нари» ибораси халкимизда меҳр туйғусининг баландлиги, каттага хурмат ва кичикка иззатда бўлиш каби миллий кадриятлар асосида, рус тилида эса «на Руси не все караси-есть и ерши» ПФидаги русларга хос миллий характердан келиб чикқан ҳолда «смелость города берет», «у страха глаза велики» антонимик маънодаги ПФлар фразео-семантик майдон ядроси сифатида танланди ва шархданди.
4.ПФларнинг этимологик киёсий тахдили халкларнинг ўтмиши, урф-одат ва анъаналари, ўзига хос сўзларнинг (реалиялар) гоявий мазмунини очиб беради. Француз, ўзбек хамда рус тилларида ПФларнинг учта тилда (15 тадан) тарихи ва манбалари аниқланди. Унда ўзбек тилига рус тилидан ўзлаштирилган ва ушбу ибора рус тилига француз тилидан ўзлаштирилганлиги каби ҳолатлар ҳам маълум бўлди.
5. ПФларни трансформациялаш, уларнинг стилистик хусусиятларини ўрганиш қиёсланаётган тилларнинг умумхалқ провербиал фразеологик бирликларни бадиий матнда қандай окказионал ўзгаришлар содир этиши, бадиий сўз усталарининг бу бирликлардан моҳирона фойдаланиши хамда қандай стилистик мақсадга эришганликлари исботланди.
6. Ўрганилган материаллар асосида фразеологизмлар окказионал трансформацияланиши: 1) фразеологизмлар структурасининг кенгайиши; 2) киритмалар; 3) фразеологик бирликларда контаминация ҳодисаси; 4) синонимик, антонимик ва ситуацион алмашинишлар, неологизмлар; 5) эллипсис ҳодисаси; 6) иккиламчи актуализация; 7)фразеологик конвергенция; 8)аллюзия каби усулларнинг киёсланаётган учала тилга ҳам хослиги аниқланди.
7. ПФлар француз, ўзбек ва рус тилларининг миллий-маданий хусусиятларини ифодаловчи энг муҳим омил эканлиги ўз исботини топди, яъни миллий-маданий хусусиятлар миллатнинг маданияти, дунёкараши, турмуш тарзи, урф-одат ва удумларини ёритувчи, этик ва эстетик меъёрларини, огзаки ва ёзма нуткдаги миллий кўчма маънодаги иборалар иштирокида акс эттирилади. ПФларнинг миллий ўзига хослиги бевосита халкларнинг ижтимоий-сиёсий ва маиший хаётини акс эттириб, уларга хос характер, хислатларнинг ифодалашида, топонимика, флора, фаунанинг иштирокида, миллатга хос урф-одат хамда маросимларнинг мавжудлигида ва шу халкларнинг адабий-бадиий тилида намоён бўлиши аникланди.
Миллий-маданий хусусиятлар билан бир каторда, француз, ўзбек ва рус хамда бошка халклар афористик ижодида мавжуд бўлган умумбашарий фразеологизмлар бир томондан, бевосита шу халқлар ҳаёти, тарақкиёт даражасининг маҳсули сифатида вужудга келган бўлса, иккинчи томондан, ўзга халклар ПФлари бойлиги таъсирида пайдо бўлиши аникланди.
Шу билан бирга ўқувчи ва талабаларга чет тилларни ўргатишда ПФлардан фойдаланиш орқали уларда социолингвистик компетенцияларнинг шаклланишига ҳисса қўшгани маълум бўлди.
8.Француз, ўзбек ва рус тилларидаги ПФларни киёслаш, улардаги миллийлик ва умумбашарийлик хусусиятларини ўрганиш хар бир миллатнинг ўзига хослиги ва умумий томонлари ПФлардаги миллийлик ва умумбашарийлик ҳолатларини ифодалайди. Бу таккослаш бир неча омилларни келтириб чиқарди:
Ҳар учала миллатнинг ўзига яраша ўтмиши, тарихи ва бугуни бир-биридан катта фарк килади. Бу халклар бой меросга, маъпавий, мадапий қарашлар ва ўз манбаларига эга. Тарихга бир назар ташланса, 1750-1800 йилларда Франциянинг Россия маданияти, хаёти ва тилига, 1917-1991 йилларда рус тилининг ўзбек тили ва маданиятига таъсири салмоқли бўлган. Бу ўз-ўзидан хар бир миллатнинг тилидаги сўз, ибора ва ва провербиал фразеологизмларни ўзлаштиришга, яъни бир тилдан иккинчи тилга, ёки бир неча тилга ўтиб ўзлаштирилишига олиб келиб, умумбашарийликни келтириб чикаришга хизмат килади.
Французлар ФБлари таркибида пишлок, вино, бака кабиларнинг номлари билан боғлиқ таомлар, миллий ўзига хос озиқ-овқат махсулотлари номи билан боғлиқ, рус ФБлар таркиби Россиянинг географик жойлашув хусусиятларидан келиб чиқиб гапирадиган бўлсак, ўрмонда ўсадиган ўсимликлар ва хайвонлар номи кўпроқ учраса, ўзбек ФБларда эса француз ПФлари мавзуий таснифланишида кузатилмаган «меҳмон ва меҳмондорчилик» ҳақидаги ПФлар мавжуд бўлиб, улар орқали бу тилларга хос миллий колорит, милий-маданий хусусиятлар акс эттирилади. 
9.Ушбу тадқиқотда ўзбек тилида мақолларнинг француз ва рус тилларига Караганда кўпрок ишлатилиши ҳамда уларнинг бошқа тилга ўтиб ўзлашиши орқали мазкур тилнинг фразеологик фонди тўлиб бориши ўз исботини топди. .


background image

ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ШАРҚШУНОСЛИК ИНСТИТУТИ, ЎЗБЕКИСТОН
ДАВЛАТ ЖАҲОН ТИЛЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ, ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ
УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ ФАН ДОКТОРИ ИЛМИЙ
ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ 14. 07. 2016. Fil. 09. 01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ
КЕНГАШ

ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ ЖАҲОН ТИЛЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ

НАСИРОВ АБДУРАХИМ АБДИМУТАЛИПОВИЧ

ФРАНЦУЗ, ЎЗБЕК ВА РУС ТИЛЛАРИДАГИ ПРОВЕРБИАЛ
ФРАЗЕОЛОГИЗМЛАРНИНГ СЕМАНТИК-СТИЛИСТИК ВА
МИЛЛИЙ-МАДАНИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ

10.00.06 - Қиѐсий адабиѐтшунослик, чоғиштирма
тилшунослик ва таржимашунослик
(филология фанлари)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ Тошкент – 2016

1

УДК: 4; 415.61; 48; 494.3


background image

Докторлик диссертацияси автореферати мундарижаси

Оглавление автореферата докторской диссертации

Content of the abstract of doctoral dissertation

Насиров Абдурахим Абдимуталипович

Француз, ўзбек ва рус тилларидаги провербиал фразеологизмларнинг

семантик-стилистик ва миллий-маданий
хусусиятлари.......................................5

Насиров Абдурахим Абдимуталипович

Семантико-стилистические и национально-культурные особенности

провербиальных фразеологизмов во французском, узбекском и русском
языках........................................................................................................................
. 33

Nasirov Abdurakhim Abdimutalipovich

Semantic-stylistic and national-cultural peculiarities of proverbial phraseological

units in french, uzbek and russian
languages…........................................................... 63

Эълон қилинган ишлар рўйхати

Список опубликованных работ

List of publications................................................................................................ 92


background image

2

ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ШАРҚШУНОСЛИК ИНСТИТУТИ,
ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ ЖАҲОН ТИЛЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ,
ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ ФАН
ДОКТОРИ ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ 14. 07. 2016. Fil. 09. 01
РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ

ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ ЖАҲОН ТИЛЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ

НАСИРОВ АБДУРАХИМ АБДИМУТАЛИПОВИЧ

ФРАНЦУЗ, ЎЗБЕК ВА РУС ТИЛЛАРИДАГИ ПРОВЕРБИАЛ
ФРАЗЕОЛОГИЗМЛАРНИНГ СЕМАНТИК-СТИЛИСТИК ВА
МИЛЛИЙ-МАДАНИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ


background image

10.00.06 - Қиѐсий адабиѐтшунослик, чоғиштирма
тилшунослик ва таржимашунослик
(филология фанлари)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ Тошкент – 2016

3

Докторлик диссертацияси мавзуси Ўзбекистон Республикаси Вазирлар

Маҳкамаси ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида 20.02.2014/В 2014.3-4.Fil148
рақам билан рўйхатга олинган.

Докторлик диссертацияси Ўзбекистон давлат жаҳон тиллари университетида

бажарилган.

Диссертация автореферати уч тилда (рус, ўзбек, инглиз) илмий кенгаш веб-саҳифаси

http://www.tashgiv.uz/

ва

ZiyoNET

ахборот-таълим

портали

(www.ziyonet.uz)га

жойлаштирилган.

Илмий
маслаҳатчи:

Расмий
оппонентлар:
Маматов Абди Эшонқулович

филология фанлари доктори,
профессор

Мирзаев Ибодулла Камолович

филология фанлари доктори,
профессор

Бакиров Поѐн Уралович

филология фанлари доктори,
профессор

Менглиев Бахтиѐр Ражабович

филология фанлари доктори,
профессор

Етакчи ташкилот: Версаль академияси (Франция)

Диссертация ҳимояси Тошкент давлат шарқшунослик институти, Ўзбекистон давлат

жаҳон

тиллари

университети,

Ўзбекистон

миллий

университети

ҳузуридаги

14.07.2016.Fil.09.01рақамли Илмий кенгашнинг 2016 йил «____» »______________» соат ___
даги мажлисида бўлиб ўтади. (Манзил: 100047, Тошкент, Миробод тумани, Шаҳрисабз


background image

кўчаси, 16-уй. Тел: (99871) 233–45–21; факс: (99871) 233–52–24; e–mail:

sharq_ilmiy@mail.ru

.

Докторлик диссертацияси билан Тошкент давлат шарқшунослик институтининг

Ахборот-ресурс марказида танишиш мумкин (____ рақами билан рўйхатга олинган). Манзил:
100047, Тошкент, Миробод тумани, Шаҳрисабз кўчаси, 16-уй. Тел: (99871) 233–45–21.

Диссертация автореферати 2016 йил «_____» _____________ куни тарқатилди.
(2016 йил «____» _____________ даги ___ рақамли реестр баѐнномаси).

А.М.Маннонов

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш раиси, филол.ф.д.профессор.

Қ.Ш.Омонов

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш котиби, филол.ф.д.доцент.

Г.Ҳ.Боқиева

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш қошидаги илмий семинар раиси,

филол.ф.д., профессор.

4

КИРИШ (докторлик диссертацияси аннотацияси)

Диссертация

мавзусининг

долзарблиги

ва

зарурати.

Жаҳон

тилшунослигида фразеологик бирликларга нисбатан тан олинган ягона ва
мукаммал қараш мавжуд эмаслиги ушбу масаланинг доим баҳс-мунозарага
сабаб бўлишига ва уларнинг характерли хусусиятларини ўрганишга ундайди.

Ўзбекистоннинг дунѐ ҳамжамиятига интеграциялашуви, фан ва технология

ривожи, ѐш авлоднинг кўп маданиятли дунѐда рақобатбардош бўлиши улардан
бир неча тилларни мукаммал билишини ҳамда уларни ўзбек тили билан қиѐслаб
ўрганишни тақозо этади. «Юксак маънавият - енгилмас куч» номли асарда
«...этимологик ва қиѐсий луғатлар нашр этиш, зарур атама ва иборалар, тушунча
ва категорияларни ишлаб чиқиш, фарзандларимиз учун чет тиллар, ахборот
технологияларини ҳар томонлама пухта эгаллаш борасида қулай имкониятлар
яратиш» каби бир-биридан муҳим вазифалар ҳал этилиши лозимлиги
уқтирилган.

1

Ўзбекистонда тилларни қиѐсий-чоғиштирма тадқиқ этиш юзасидан олиб
борилаѐтган муваффақиятли изланишлар билан бир қаторда фразеологизмларни
қиѐсий ўрганиш борасида умумий фразеология назариясининг тўлиқ ишлаб
чиқилмаганлиги янада жиддий изланишларни тақозо этади.

Фразеологик бирликлар (кейинги ўринларда ФБ) – халқнинг асрлар

мобайнида яратган тимсолий ифода ва тасвирий воситалари бўлиб, ана шу
воситаларнинг маълум бир қисмини провербиал фразеологизм (кейинги
ўринларда ПФ)лар ташкил этади. ПФлар халқ ижодий тафаккурининг ўзига хос


background image

маҳсули бўлиб, уларда

инсоннинг табиат ва ижтимоий ҳодисаларга

муносабатлари мухтасар ҳамда мукаммал тарзда ўз ифодасини топади, нутққа
кўркамлик, жозиба ва образлилик бахш этиб, сўзловчи ва тингловчининг кучи
ҳамда вақтини тежашга хизмат қилади, ўқувчи-талабаларда коммуникатив
компетенциянинг шаклланишига кўмаклашади. Жумладан, француз, ўзбек ва
рус тилларидаги ПФлар мазкур халқлар маданиятининг миллий-маданий
хусусиятларини ифодалаши орқали чет тилни ўрганувчиларда социолингвистик
компетенцияни шакллантиради. Олимларнинг фикрича, ҳар бир инсон ўз
тилидаги 800 га яқин мақол, матал ѐки афоризм ҳақида тушунчага эга бўлар
экан

2

. Бу жиҳат, айниқса, ѐзувчилар ва тилшунослар ижодида (30,7%) намоѐн

бўлиб, кўпроқ қиссадан ҳисса келтириб чиқариш мақсадида ишлатилади.
Аристотель ФБларни сўз маъносининг кўчиши сифатида таърифлаб: «Кўчма
сўз нарсага хос бўлмаган, жинсдан турга ѐки турдан жинсга ѐхуд турдан-турга
маъноси кўчирилган сўзлар, нарсалардаги

ўхшашлик асосида амалга

оширилади», деб ѐзади.

3

Суқрот ўз даврида «proverbe» терминини «қисқа, лўнда

ва эсдан чиқмайдиган сўзлар бирикмаси», дея таърифлаган.

4

ФБлар ва

ПФлардан фойдаланиш сўзлашувчилар учун одатий ҳолдек кўринса-да, аслида
бу бирликларнинг лингвистик табиати жуда мураккаблиги сабабли уни юзаки
ўрганиб бўлмайди. Шу боисдан, ПФларнинг

семантик-стилистик ва

миллий-маданий хусусиятларини чоғиштирма (контрастив)

1

Каримов И.А. Юксак маънавият – енгилмас куч. -Т.: Маънавият, 2008.– Б. 87–88.

2

Бердияров Х., Расулов Р. Ўзбек тилининг паремиологик луғати. -Т.: Ўқитувчи, 1984. – Б. 3.

3

Аристотель. Поэтика

(Поэзия санъати ҳақида). -Т.: Адабиѐт ва санъат нашриѐти, 1980. – Б.149.

4

Montreynaud F., Pierron A., Suzzoni

F.Dictionnaire des proverbes et dictons. Le Robert –Paris,1989.Préface par A Ray. Р.6.

5

тадқиқ этиш долзарб муаммолардан бири ҳисобланади. ПФлар ўзбек
тилшунослигида ҳам атрофлича ўрганилмаган. Уларнинг назарий қирралари
она тилимизнинг лексик фонди материалидан келиб чиқиб белгиланмаган,
турли тизимли тиллар доирасида, хусусан, француз ва рус тиллари билан
қиѐсланган ҳолда тадқиқот объекти бўлмаган. Ана шу актуал ҳолатлар,
танланган мавзунинг ижтимоий-илмий заруратини ва тадқиқотимиз мазкур
йўналишда дастлабки диссертацион иш эканлигини англатади.

Ўзбекистон Республикаси биринчи президентининг 2012 йил 10 декабрдаги

ПҚ-1875-сон «Чет тилларни ўрганиш тизимини янада такомиллаштириш чора
тадбирлари тўғрисида»ги қарори, 2016 йил 13 майдаги «Алишер Навоий
номидаги Тошкент давлат ўзбек тили ва адабиѐти университетини ташкил этиш
тўғрисида»ги ПФ–4797-сон фармони, Вазирлар Маҳкамасининг 2013 йил 8
майдаги «Узлуксиз таълим тизимининг чет тиллар бўйича давлат таълим
стандартларини тасдиқлаш тўғрисида»ги 124-сон қарори ва мазкур соҳага
тегишли бошқа меъѐрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни
амалга оширишда мазкур диссертацион иш муайян даражада хизмат қилади.

Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланишининг

устувор йўналишларига боғлиқлиги.

Мазкур тадқиқот республика фан ва


background image

технологиялар ривожланишининг I. «Демократик ва ҳуқуқий жамиятни
маънавий-ахлоқий ва маданий ривожлантириш, инновацион иқтисодиѐтни
шакллантириш» устувор йўналишига мувофиқ бажарилган.

Диссертация мавзуси бўйича хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи.

5

Фразеологияни ўрганишга оид илмий изланишлар жаҳоннинг етакчи
марказлари ва олий таълим муассасаларида, жумладан, Сорбонна университети,
Robert нашриѐт уйи (Франция), Манхейм, Грайсфалд, Трир университетлари
(Германия), Верона университети (Италия), Лондон университети (Буюк
Британия), Грац университети (Австрия), Чехия Фанлар академияси (Чехия),
Индиана университети (АҚШ), Сантяго университети (Чили), Сеара
университети (Бразилия), Europhras Европа фразеология ҳамжамияти, Москва,
Санкт-Петербург давлат университетлари, Москва давлат лингвистика
университети, Тилшунослик институти (Россия), Ўзбекистон давлат жаҳон
тиллари, Самарқанд давлат университетлари, Самарқанд давлат чет тиллари
институти (Ўзбекистон)да олиб борилмоқда.

Фразеология соҳасига оид жаҳонда олиб борилган тадқиқотлар натижасида

қатор, жумладан, қуйидаги илмий натижалар олинган: нутқ жараѐнида
қўлланилган фразеологизмлардаги мазмун ва шаклнинг ўзаро диалектик
бирлиги ва коннотатив маъно англатишини илмий асословчи концепция
яратилган (Сорбонна, Франция); фразеологик бирликларнинг моҳияти шаклан
турғунлигида эканлиги исботланган (Москва давлат университети, Россия);
фразеологик бирликлар функционал ва структурал жиҳатдан таснифланган,
этимологияси назарий ва амалий жиҳатдан асосланган (Санкт-Петербург давлат
университети, Россия); германистика ва романистиканинг энг катта ютуғи
сифатида инглизча-русча, немисча-русча,

5

https://fr.wikipedia.org/wiki/Alain_Rey, https://www.amazon.fr/...Sophie-Chantreau/s, www.lerobert.com/...-/dictionnaire

dexpressions-et-locutions.www.europhras2016.uni-trier.de, http://ifp.uwb.edu.pl/dokumenty/2014/IDP_4.pdf, http://msk.phil.
spbu.ru/nauchnye-temy/gruppa-frazeologii-i-paremiologiiуа http://phraseoseminar.slovo-spb.ru/confobzor.htm ,ва б.

6

французча-русча

фразеологик

луғатлар

яратилган

(Россия);

фразеологизмларнинг матндаги стилистик хусусиятлари ѐритилган (Europhras,
Амстердам университети, Нидерландия); «Дунѐнинг лисоний манзараси»
йўналишида фразеологик бирликлар орқали миллийликнинг акс эттирилиши
масаласи ўз ечимини топган (Опола университети, Польша); ўзбек тилида
фразеологизмларнинг шаклланиши ва функционал-прагматик хусусиятлари,
ўзбек фразеологияси ва фразеографияси тамойиллари илмий асосланган
(СамДУ, АнДУ); фразеологик бирликларга антропоцентрик ѐндашув илмий
жиҳатдан асосланган (ЎзДЖТУ, Ўзбекистон).

Бугунги кунда дунѐда фразеологизмлар бўйича қатор, жумладан, қуйидаги

устувор йўналишларда тадқиқотлар олиб борилмоқда: таржима ва изоҳли
фразеологик луғатларнинг замонавий электрон кўринишларини яратиш;
фразеологик бирликларни ўргатишда чет тилини эгаллашнинг умумевропа
компетенциялари талабларига боғлиқлик жиҳатларини тадқиқ этиш; чет тилни
ўрганувчилар учун фразеологик бирликларни ўқитиш методикаларини назарий


background image

ва амалий жиҳатдан такомиллаштириш; ўзбек тилининг фразеологик тизимини
бошқа қардош ва қардош бўлмаган тиллар фразеологияси билан чоғиштириб
ўрганиш.

Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.

Фразеология тилнинг алоҳида

мустақил бирлиги сифатида ХХ асрнинг иккинчи ярмидан бошлаб махсус
ўрганиб келинмоқда. Бу йўналиш швейцариялик олим Ш.Балли номи билан
боғлиқ.

6

Шунингдек, фразеология бўйича илмий-тадқиқот ишларининг

такомилига Европа фразеологларидан Й.Матешеич, F.Stender, А.Левитский,
В.Айтсман, В.Хлебда, хусусан, француз тилшуносларидан Sh.Bally, P.Guiraud,
М.Maloux, F.Montreynaud, A.Pierron, F.Suzzoni, J.Pinot, E.Pradez, M.Rat, A.Ray,
S.Chantreau, C.Duneton

7

, рус олимларидан В.Виноградов, Н.Амосова, Б.Ларин,

С.Ожегов, В.Жуков, А.Кунин, А.Молотков, В.Мокиенко, А.Назарян,
Н.Чернишева,

Н.Шанский,

8

ўзбек

фразеологларидан

Ш.Раҳматуллаев,

М.Умархўжаев, М.Содиқова, Л.Ройзензон, Ю.Авалиани, Е.Малиновский,
А.Бушуй, Э.Бегматов, А.Маматов, Б.Йўлдошев

9

лар муносиб ҳиссасини қўшган.

6

Балли Ш. Француз стилистикаси. Сўзлашув тил ва бетакаллуф нутқ. Француз тилидан И.Мирзаев таржимаси.

Тошкент, 2009. 79 б.

7

Bally Ch. L‟arbitraire du signe // Le français moderne. – Paris, Edition CILF, 1940. 195 p, Stender.F. Lettisches Lexikon,

1789.–773 p. Claude D. La puce à l‟oreille. –Paris, 1990. 509 p, Maloux M. Dictionnaire des proverbes, sentences et
maximes.–Paris, Larousse. 1998. 628 p, Martel M. Petit receuil des proverbes français.–Paris,78 p.Montreynaud F.,Pierron A.,
Suzzoni F. Dictionnaire des proverbes et dictons. – Paris, Le Robert, 1989. Préface par Alain Ray.759р, Rat M.,Dictionnaire
des expressions et locutions traditionnelles –Paris, Larosse – Bordas, 1999. 448 p, Rézeau P., Bernet C. Dictionnaire du
français parlé. Le monde des expressions familières.–Paris, 1989. Rey А. Chantreau S. Dictionnaire des expressions et
locutions. –Paris, Le Robert, 1997, 1085 p.

8

Виноградов В.В. Основные понятия русской фразеологии как лингвистической дисциплины. Избранные труды.

Лексикология и лексикография, – М., 1977. 267 c., Амосова Н.И. Основы английской фразеологии. Л., 1963. –C.227,
Авалиани Ю.Ю. К сближению книжно-литературного языка и разговорной речи. – Самарканд. 1971; Ларин Б.А.
Очерки по фразеологии. – М., Ученые записки. ЛГУ, серия филол.наук, - 1956. № 198; Жуков В.П. Семантика
фразеологических оборотов. М.,1978.–C.160. Кунин А.В. Фразеология современного английского языка. – М., 1972. -
C.288; Мокиенко В.М.Славянская фразеология –М.,1980. –С.207; Назарян А.Г. Фразеология современного
французского языка. –М.,1987, 237; Чернишева Н.И. Фразеология современного немецкого языка. –М; 1970. С.200;
Шанский Н.М., Фразеология современного русского языка. –М, 1969. –С.231; Малиновский Е.А.Формирование
русской фразеологической теории в ХХ веке. Монография. – Самарканд, 2007.

9

Содиқова. М. Қисқача ўзбекча-русча мақол-маталлар луғати. –Т.,1993.–Б.259; Бушуй А.М. Лексикографические

описание фразеологии.–Самарканд, 1982. –С.114. Йўлдошев Б. Ўзбек фразеологияси ва фразеографиясининг
шаклланиши ҳамда тараққиѐти. –СамДУ, 2013. –Б.116. Маматов А.Э. Ўзбек тили фразеологияси шаккланиши

7

Ўзбек фразеологиясига доир дастлабки тадқиқотлар Я.Пинхасов,

А.Шомақсудов, М.Ҳусаиновларнинг номзодлик диссертацияларида ѐритилган.

10

Ғ.Саломов

ўзининг

фраземалар

таржимасига

доир

изланишларида

«фразеологизм» атамасини кенг талқин қилиб, унинг таркибига мақол, матал ва
идиомаларни ҳам киритган.

11

Г.Айназарова қорақалпоқ тилидаги икки

компонентли фразеологизмларнинг фонетик-грамматик, функционал-семантик
хусусиятларини тадқиқ этган

12

, фразеологиянинг фан сифатида шаклланишида

паремиологиянинг роли хусусида Ҳ.Бердиѐров ва Р.Расуловларнинг илмий
изланишлари муҳим аҳамият касб этади.

13

Фольклорнинг мақол, матал, юмуқ иборалар

14

ва бошқа паремиологик

жанрларига хос намуналари ўз мазмунида юқорида тилга олинган учта


background image

этноснинг кўп асрлик миллий-маиший кўникмалари, ахлоқий мезонлари ва
орзу-истакларини ихчам кўринишда ифода этади. Бугунги кунга қадар жаҳон
халқлари

тилшунослиги

ва

фольклоршунослигида

мазкур

паремик

жанрларнинг ўзаро фарқлари ҳамда қоришиқ жиҳатлари кўплаб баҳсларга
сабаб бўлмоқда. А.Назарян мақол ва маталларни ФБлар таркибига киритиб,
уларни «пословичные фразеологизмы» деб номлайди.

15

Худди шу атама

А.Лисс

16

нинг илмий тадқиқотида ҳам кўзга ташланади.

ФБлар ва ПФларнинг замонавий талқини юзасидан Л.Ковшова,

С.Кочноваларнинг

,

фразеологик бирликларнинг қиѐсий-типологик тадқиқи

юзасидан С.Мирзаханова, С.Кравцов, В.Чернощекова, С.Гнедаш ҳамда ўзбек
тадқиқотчиларидан П.Бакиров, Г.Ҳакимова, Ш.Шомуродовалар

17

илмий

изланишлар олиб боришган.

Диссертация мавзусининг диссертация бажарилган олий таълим

муассасаси илмий-тадқиқот ишлари билан боғлиқлиги.

Диссертация

тадқиқоти Ўзбекистон давлат жаҳон тиллари университетининг Франциядаги

масалалари. 10.02.02. Миллий тиллар (ўзбек тили). Фил.фан.док. автореферати.–Т.,1999.–Б.56.Ройзензон Л.И. Лекции
по общей и русской фразеологии. –Самарканд, 1973. –С. 223.

10

Рахматуллаев Ш.У. Основные грамматические особенности образных глагольных фразеологических единиц

современного узбекского языка. АКД. – М.; 1952. –С 16; Пинхасов Я.Д. Фразеологические выражения в языке
произведений Х.Алимджана. АКД. – Т., 1953. –С. 19; Шамаксудов А.Ш. Язык сатиры Мукими (лексика и
фразеология).- Т., –С.18; Хусаинов М. Фразеология прозы писательницы Айдын. АКД–СамДУ, 1959. –С. 18.

11

Саломов Ғ. Таржима назарияси асослари. – Т., Ўқитувчи, 1983. – Б. 118.

12

Айназарова Г.Б. Симметричные двухкомпонентные фразеологизмы в каракаалпакском языке. АКД.–Нукус,2000. – С.

6–22.

13

Бердиѐров Ҳ., Расулов Р. Ўзбек тилининг паремиологик луғати - Т., Ўқитувчи, 1984. – Б.10.

14

Мирзаев Т. Ўзбек фольклори очерклари. – Т., 1988. –Б.65.

15

Назарян А.Г. Фразеология современного французского языка. –М., 1987. –С. 33–39.

16

Лисс А.И. Сопаставительный анализ пословичных фразеологизмов английского, русского и киргизского языков в

научно-лингвистическом и методическом аспекте. –Ош. 1986. –С. 6.

17

Ковшова Л.Н. Семантика и прагматика фразеологизмов (Лингвокультурологический аспект). Автореф. д.ф.н. –М.,

2009. –С.39; Кочнова С.О. Лингвокультурологическая интерпретация русских анималистических фразеологизмов без
зоонима в практике преподавания русского языка как иностранного. Автореф. к.ф.н. –М., 2005; Мирзаханова С.Д.
Фразеологизмы с качественной характеристикой человека в даргинском и английском языках. Диссертация ... к.ф.н.
наук. –Махачкала, 2009., Кравцов С.М. Картина мира в русской и французской фразеологии (на примере концепта
«поведение человека»). Автореф. докт.фил.наук. –Ростов-на-Дону, 2008; Гнедаш С.И. Провербиальные
трансформанты в функциональном стиле прессы и публицистики. На материале немецкоязычной печати ФРГ. Дис.
канд. филол. наук: 10.02.04. –М.,2005. –С. 189, Маматов А.Э. Ўзбек тили фразеологиясининг шаклланиши масалалари.
10.02.02. Миллий тиллар (ўзбек тили). Фил.фан.док.... автореферати. –Т., 2000. –Б. 56; Бакиров П.У.
Номинацентрические пословицы в разносистемных языках (на материале русского, узбекского и казахского языков).
Автор.. докт. фил.наук. –Т., 2008; Ҳакимова Г.Э. Зооним компонентли фразеологик бирликларнинг структуравий ва
семантик хусусиятлари. Фил.фан.ном...автореферати Т.: 2008. 23 б; Шомурадова Ш.Ж. Фразеологическая деривация в
английском языке. Автореф. к.ф.н. –Т., 2011.

8

Версаль Академияси билан ҳамкорликдаги Erasmus + «International Credit
Mobility (ICM)» мавзусидаги илмий-тадқиқот ишлари лойиҳаси доирасида
бажарилди.

Тадқиқотнинг мақсади

француз, ўзбек ва рус тилларидаги ПФларнинг

семантик-стилистик ҳамда этномаданий хусусиятларини аниқлаш, улардан
ўзбек тилшунослигида фойдаланиш бўйича таклифлар ишлаб чиқишдан иборат.

Тадқиқотнинг вазифалари:

ПФлар ҳақида жаҳон тилшунослигида билдирилган назарий қарашларни

умумлаштириш ва ўзбек тили лексикаси материалларига муқобил миллий


background image

ПФлар юзасидан концептуал хулосага келиш;

Қиѐсланаѐтган тилларда ПФларнинг келиб чиқиш тарихи ва манбаларини

ўрганиш;

ўзбек тилидаги ФБлар кўчимлари табиатидан келиб чиққан ҳолда

ПФларнинг дастлабки таснифини амалга ошириш ва ПФларга доир терминлар
аппаратини ишлаб чиқиш;

француз, ўзбек ва рус тилларидаги ПФларнинг қўлланилиш миқѐси ва

уларнинг нутқ жараѐнидаги вазифаларини аниқлаш;

қиѐсланаѐтган тилларда фразео-семантик гуруҳ таркибига кирувчи

ПФларнинг мазмунини очиб бериш ва уларни тегишли тартибда фразео
семантик майдонларга ажратиш;

ПФларнинг стилистик хусусиятларини ѐритиш, уларнинг окказионал

трансформацияланиш усулларини аниқлаш;

ПФлар, идиоматик иборалар, мақолларни чет тилларни ўқитиш мазмунига,

яъни ДТС, ўқув дастурлари ва дарсликларга сингдириш; француз, ўзбек ва рус
адиблари асарлари ҳамда ушбу асарлар таржима матнларининг таркибидаги
фразеологик бирликларни лингвостилистик нуқтаи назардан ѐритиш;

француз, ўзбек ва рус тилларида ПФларни қиѐслаб, уларнинг миллий

жиҳатларини аниқлаш;

француз тилидаги фаол ишлатиладиган ПФларнинг ўзбек ва рус

тилларидаги муқобилларини топиш, уч тиллик провербиал фразеологик луғат
тузиш.

Тадқиқотнинг объекти

сифатида француз, ўзбек ва рус тилларидаги

ПФлар танлаб олинди.

Тадқиқотнинг предмети

қиѐсланаѐтган тилларда ПФларнинг семантик

стилистик ва миллий маданий хусусиятлари таҳлили ҳисобланади.

Тадқиқот

усуллари.

Диссертацияда фразеологик-идентификация, контекстологик,

вариацион, фразеологик аппликация, икки томонлама синхрон қиѐсий таҳлил ва
структур-типологик усуллардан фойдаланилган.

Тадқиқотнинг илмий

янгилиги

қуйидагилардан иборат:

француз, ўзбек ва рус тилларидаги фразеологик бирликларнинг, хусусан

провербиал фразеологик бирликларнинг семантик хусусиятлари уларнинг
фразео-семантик майдонларда жойлашиши ва келиб чиқиш тарихи ҳамда
манбалари (этимологияси)ни аниқлаш орқали очиб берилган;

учта миллатнинг адабий тили ва жонли сўзлашув нутқидаги фразеологик

бирликларнинг ҳамда уларга қиѐсан провербиал фразеологик бирликларнинг

9

окказионал ва контаминацион ўзгаришлари, саккиз хил трансформацияланиш
усулларидан фойдаланган ҳолда лингвостилистик хусусиятлари ѐритилган;
француз, ўзбек ва рус тилларидаги миллийлик ва умумбашарийлик
хусусиятлари биринчи марта қиѐсланган учта тил мисолида провербиал
фразеологизмлар иштирокида очиб берилган, этномаданий қатламнинг
аҳамияти аниқланган;

провербиал фразеологизмларнинг хусусиятлари, белгилари, қўлланилиш

миқѐси ҳамда уларнинг бошқа турдаги фразеологик бирликлар орасида тутган


background image

ўрни очиб берилган, француз, ўзбек ва рус тилларидаги провербиал
фразеологизмларга

доир

терминларнинг

қиѐсланаѐтган

тиллардаги

муқобиллари топилиб, ўзаро мувофиқлаштирилган, биринчи марта провербиал
фразеологизм термини ишлатилган;

тадқиқотимизда баѐн этилган хорижий тилларни, хусусан, француз ва рус

тилларини ўрганиш ва ўзлаштиришда лўнда, сиқиқ ва қочиримга бой
провербиал фразеологизмлардан фойдаланишга доир илмий ва амалий
тавсиялар ишлаб чиқилган.

Тадқиқотнинг амалий натижалари

қуйидагилардан иборат:

фразеологик бирликлар ва провербиал фразеологизмларнинг мазмун

моҳияти филологик талқин этилган;

француз, ўзбек ва рус тилларидаги мақол ва маталлар билан бирга кўчма

маънони ифодоловчи метафорик ибораларни ҳам ПФлар таркибига киритиш
мумкинлиги асосланган, натижада ПФларнинг луғавий қамрови кенгайган;

ПФлар семантик, стилистик ва коммуникатив хусусиятларининг матнда

намоѐн бўлиши ва тарихий-маданий константнинг қайта жонланавериши
туфайли уларни матн таркибида ўрганиш лозимлиги асосланган;

француз тилидаги айрим ПФларнинг келиб чиқиш тарихи ва манбалари

аниқланиб, биринчи марта она тилимизда ѐритилган, рус ва ўзбек тилларидаги
бир қатор ПФлар этимологияси аниқланган;

провербиал фразеологизмларнинг қиѐсий-этимологик таҳлили учала

миллат дунѐқараши, этнопсихикаси, урф-одатларининг маиший мазмунини
ѐритишга,

тил

ўрганувчиларда

социолингвистик

компетенцияни

шакллантиришга хизмат қилиши исботланган;

ПФлар, идиоматик иборалар, мақоллардан фойдаланиш чет тилларни

ўқитишнинг мазмунига, Давлат таълим стандарти, ўқув дастурлари ва
дарсликларга интеграцион тарзда сингдирилган;

француз тилида фаол ишлатилиш нуқтаи назаридан танланган ПФларнинг

ўзбек ва рус тилларидаги муқобиллари топилиб, уч тиллик провербиал
фразеологик луғат тузилган.

Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги

ишда қўлланилган ѐндашув ва

методлар, назарий маълумотларнинг расмий манбалардан, мисолларнинг
француз, ўзбек ва рус тилларидаги луғатлардан ҳамда бадиий адабиѐтлардан
олингани, хулосалар самарадорлигининг фразеологик методлар воситасида

асослангани, хулоса, таклиф ва тавсияларнинг амалиѐтга жорий этилгани,

олинган натижаларнинг ваколатли тузилмалар томонидан тасдиқлангани билан
изоҳланади.

10

Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.

Фразеологияга

оид турли фикр-мулоҳазаларни таҳлил қилиш асосида мавжуд назарий
қарашларга қўшимча муносабат билдирилганлиги, француз, ўзбек ва рус
тилларидаги ПФлар илк бор чоғиштирилиб ўрганилганлиги, француз тили
ФБларининг ўзбек тилидаги илк этимологик талқини амалга оширилганлиги
билан изоҳланади. Диссертация ишининг натижасида олинган илмий хулосалар


background image

фразеология тизимини тадқиқ этишда илмий манба бўлиб хизмат қилади.

Тадқиқот натижаларининг амалий аҳамияти ундаги хулосалардан қиѐсий

тарихий, типологик ва чоғиштирма тилшунослик, лексикология, фразеология,

лингвокультурология йўналишидаги курсларни ўқитишда, шунингдек, француз

тилини назарий ва амалий ўргатиш учун дастурлар, дарслик ва ўқув

қўлланмалари тайѐрлаш, луғатлар тузишда фойдаланиш мумкинлиги билан

изоҳланади. Тадқиқот жараѐнида таҳлил қилинган ПФлар ва уларнинг

муқобиллари таржима жараѐнига ва француз тилини ўргатишга хизмат қилади.

Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши.

Француз, ўзбек ва рус

тилларидаги

ПФларнинг

семантик,

стилистик

ва

миллий-маданий

хусусиятларини тадқиқ қилиш жараѐнида ишлаб чиқилган қиѐсий типологик
таклифлар асосида:

таълим муассасаларида чет тилларни ўрганиш жараѐнида турғун

бирикмалардан фойдаланишга доир таклифлардан Вазирлар Маҳкамасининг
2013 йил 8 майдаги 124-сон «Узлуксиз таълим тизимининг чет тиллар бўйича
давлат таълим стандартларини тасдиқлаш тўғрисида”ги қарорининг 1-иловаси
билан тасдиқланган меъѐрий ҳужжатларни тайѐрлашда фойдаланилган ва
уларнинг мазмунига сингдирилган (Халқ таълими вазирлигининг 2016 йил 12
майдаги 01–02/1–7–150-сон маълумотномаси). Мазкур таклифлар мулоқот
жараѐнида провербиал фразеологик бирликларни умумий лексик бирликлар
билан бир қаторда қўллашнинг ўзига хос жиҳатларини кўрсатиш орқали
иборалар, турғун бирикмалар маъносини таҳлил қила олиш, коса тагидаги
нимкоса гапларнинг маъносини уқиш, англаш, таржима қилиш ва қўллай олиш
стратегия ва босқичларини ѐритиб бера олишга хизмат қилади ҳамда таълим
муассасаларида чет тилларни ягона ѐндашувга биноан ташкил этиш асосида
таълим сифатини оширишга имкон яратади;

француз тили лексик фондидан фаол провербиал фразеологизмларни

танлаш, уларнинг ўзбек ва рус тилларидаги муқобилларини топиш, уларнинг
ўзаро ўхшаш ва ноўхшаш томонларини қиѐслаш ҳамда тадқиқотнинг амалий
қисми сифатида уч тилли провербиал фразеологик луғат яратишда
фойдаланилган (Халқ таълими вазирлигининг 2016 йил 12 майдаги
01–02/1–7–150-сон маълумотномаси). Таклиф этилган материаллар турли
тизимли тилларда провербиал фразеологизмлар иштирок этган матнларни
англаш, уларни француз тилидан ўзбек ва рус тилларига ѐки аксинча ўзбек
тилидан француз ва рус тилларига самарали таржима қилишга ѐрдам беради
ҳамда уларнинг лингвомаданий моҳиятини очишга хизмат қилади;

умумий ўрта таълим мактабларининг 1–4-, 5, 9-синф француз тили дарслик

мажмуаларини яратишда фойдаланилган (Hirondelle–1, 1-синф // Т.: Ўқитувчи,

2015, 2016; Hirondelle–2, 2-синф // Т.:Ўқитувчи, 2014, 2016; Hirondelle–3, 3- синф

// Т.: Ўқитувчи, 2015; Hirondelle–4, 4-синф // Т.: Ўқитувчи, 2016; Bonjour

11

la France. 5-синф. Т.: Ўқитувчи, 2015; D‟un état à l‟autre. 9-синф. Т.: Шарқ,
2013). Умумий ўрта таълим мактабларида ушбу дарсликлардан, хусусан улар
таркибидаги турғун бирикмалардан ўқиш, тинглаб тушуниш, ѐзиш ва уларни


background image

нутқ жараѐнида қўллаган ҳолда гапиришлари орқали ўқувчиларда француз
тилидаги лингвистик компетенцияларни шакллантиришга хизмат қилади.
Ўқувчилар лексик бирликлар билан бирга фразеологик бирликларни ҳам ѐзма
ва оғзаки нутқда қўллай олиш кўникмаларига эга бўладилар.

Тадқиқот натижаларининг апробацияси.

Тадқиқот натижалари 13 та

илмий-амалий анжуманларда, жумладан, «Ҳозирги замон тилшунослигида
лингвомаданиятшунослик ва гендер тилшунослиги йўналишига доир
масалалар» (Тошкент, 2013), Қоғамдиқ ғылымдар серияси, А.Ясауи атындағы
Халықаралық қазақ-турiк университетi хабаршысы (Қозоғистон, 2013), Научная
конференция по лингвистике, «Українська мова і література в школі» (Киев,
2014), VIII Международная научно-практическая конференция (Екатеринбург,
2015), Аксиология иноязычного образования, Using Folk proverbs to develop
English speaking skills (Москва, 2015), L‟image de la nationalité des
phraséologismes proverbiales dans la langue ouzbèke. «Intellectual Archive»
multidisciplinary journal (Canada, 2016), «М.Балақаев оқулары» (Қозоғистон
2016), «Uzluksiz ta‟lim tizimida xorijiy tillarni o„qitishning yangi tendensiyalari real
amaliyot va rivojlanish strategiyalari» (Тошкент, 2016), The role and importance of
proverbial phraseologies in the sphere of national languages phraseologisms.
Linguistic and Education (USA, 2016), «Илмий мунозара: муаммо, ечим ва ютуқ»
(Тошкент, 2016), «Чет тилларни ўқитишда мультимедиа ва ахборот
коммуникация технологияларининг истиқболи» (Тошкент, 2016) мавзуларидаги
республика ва халқаро илмий-амалий конференцияларда маъруза кўринишида
баѐн этилган ҳамда апробациядан ўтказилган.

Тадқиқот натижаларининг эълон қилиниши.

Диссертация мавзуси

бўйича 46 та илмий иш чоп этилган, шулардан 1 та монография, 1 та луғат,
Олий аттестация комиссияси докторлик диссертацияларининг асосий илмий
натижаларини чоп этиш тавсия этилган илмий нашрларда 19 та мақола,
жумладан, 16 таси республика ва 3 таси хорижий журналларда нашр этилган.

Диссертациянинг тузилиши ва ҳажми.

Диссертация таркиби кириш, тўрт

боб, хулоса, фойдаланилган адабиѐтлар рўйхатидан иборат. Ишнинг умумий
ҳажми иловалардан ташқари 248 бетни ташкил этади.

12

ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ


background image

Кириш

қисмида тадқиқот мавзусининг долзарблиги ва зарурати

асосланган, ўрганилганлик даражаси ѐритилган, ишнинг мақсад ва вазифалари,
янгилиги, илмий ва амалий аҳамияти, республика фан ва технологиялар
тараққиѐтининг

устувор йўналишларига мослиги кўрсатилган, олинган

натижаларга асосланган ҳолда назарий ва амалий аҳамияти очиб берилган.
Тадқиқот натижаларининг амалиѐтга жорий қилиниши, ишнинг апробацияси,
эълон қилинган ишлар ва диссертациянинг тузилиши бўйича маълумотлар
келтирилган.

Диссертациянинг «

Провербиал фразеологизмларга доир назарий

қарашлар

» деб номланган биринчи бобида жаҳон ва ўзбек тилшуносларининг

фразеологик бирликлар, хусусан, провербиал фразеологизмларга нисбатан
билдирган муносабатлари ўрганилган ҳамда, улар янги назарий фикрлар билан
бойитилган.

Ҳозирги кунда ФБлар кўплаб тилшуносларнинг тадқиқот объектига

айланаѐтганлиги бежиз эмас. Буни охирги йилларда лингвомаданиятшунослик
масалаларига бўлган эътибор ва қизиқиш ҳам исботлайди. Рус тилшунослигида
илк бор ФБларни уч турга ажратган олим В.Виноградов фразеологик
бирликларнинг моҳияти уларнинг шаклий турғунлигида, деб ҳисоблайди. ФБлар
нутқ жараѐнининг ҳар бир актида алоҳида сўз шаклида пайдо бўлмайди, балки
инсон онгида тайѐр ҳолда инъикос этади, мулоқотда қўлланиладиган камида
иккита
мустақил сўзнинг табиий қотишмага ўхшаб маъно жиҳатидан яхлитланишини
юзага келтиради

18

.

Жаҳон тилшунослигида ФБларнинг назарий таърифига доир ягона ва

мукаммал қараш мавжуд эмас. ФБ ва ПФларнинг асосий белгилари ҳақида ҳам
турлича қарашлар мавжуд. Жумладан, Б.Лариннинг фикрича, асосий белги

сўз

бирикмаларининг маъноси ФБлар маъноларининг таркибида алоҳида ажралиб
кўринмаслигидир

19

. А.Реформатскийнинг мулоҳазасига кўра уларни сўзма-сўз

бошқа тилга таржима қилиб бўлмайди

20

. А.Кунин ФБлардаги турғунлик

белгисини уларнинг луғовий таркибида ишлатилиши, семантикаси, морфологик,
синтактик тузилишида мавжудлиги орқали шарҳлайди

21

. А.Маматовнинг

таърифига кўра фразеологик бирликлардаги асосий белгилар тўлиқ ва қисман
семантик жиҳатдан қайта инъикос этилиши, таркибини ташкил этган лексик
бирликларнинг кўчма маъно намоѐн қилиши ҳисобланади

22

.

«Рroverbe» атамаси илк бор XII аср охирларида Мари дў Франс

23

масалларида

ишлатилган. Ундан кейинги қўлѐзмаларда «рroverbe au villain», «proverbe des

sages», «proverbe communs» номи билан ишлатилган. «Proverbiale» термини

лотин тилидаги «proverbialis» асосида яратилган бўлиб,

18

Виноградов В.В. Основные понятия русской фразеологии как лингвистической дисциплины. Избраннные

труды. Лексикология и лексикография. – М.: 1977. – С.118-139.

19

Ларин Б.А. Очерки по фразеологии. – Уч.зап. ЛГУ.Серия филол.наук. Л.:1956, № 24, –С. 202-224.

20

Реформатский А.А. Введение в языкознание. –М.:1967. 127 с.


background image

21

Кунин А.В. Фразеология современного английского языка. –М.:-1972. –С.7-9.

22

Маматов А.Э. Очерки по французской фразеологической стилистике –Т.: 1989. 118 с.

23

Marie de France, poètesse française (1159-1184) auteur de Fables et Lais.

13

XIVасрда кичик комедиялар орқали қисқа, лўнда иборалар кўринишида халқ
тилига кириб борган

24

.

«Рroverbe» «proverbiale» терминлари XVIII-XIX асрларда П.Китар,

Ж.Лоффе, Д.Мозен ва бошқа бир қатор тилшунослар томонидан кенг
қўлланилган.

Фюретиернинг луғатида (1690) берилишича, «рroverbiale»

термини кенг маънода ишлатилиб, ўша даврда унинг таркибига қадимий,
машҳур ва маъжозий ифода эга бўлган иборалар киритилган

25

. Провербиал

фразеологизмлар хусусида таҳлиллар

С.И.Гнедаш ва П.Бакировларнинг

диссертацияларида ҳам учрайди

26

. Рус тилшуноси В.О. Черношчекованинг

фикрича, рroverbial термини кенг маъноли бўлиб, мақол, матал ва юмуқ
ибораларни

мувофиқлаштирибгина қолмай, балки

миллий-маданий

хусусиятлар акс этган алоҳида лексемаларни ҳам ўз луғавий доирасига қамраб
олади

27

.

Француз тилилидаги «рroverbe» атамаси лотин тилидан (

рroverbium)

олинган бўлиб

28

, донишмандларнинг ҳаѐтий тажриба ва ибратомуз

хулосаларидан келиб чиққан ва умумхалқ тилига кириб кетган ихчам
фикрларни ифодалайди. Ўзбек тилидаги «мақол» термини арабча «қавлун»
(айтмоқ) сўзидан олинган бўлиб, кейинчалик у халқ донолигининг намунаси
бўлмиш афористик жанрлардан бирининг атамасига айланган ва бугунги кунда
«маъқул айтилган сўз», «гап» ѐки «ибора» маъноларини англатади. Рус
тилидаги “пословица”, афоризм ва қанотли сўзлардан анонимлик хусусияти
билан, яъни муаллифи йўқлиги, жамоавий қонуниятларига мос келиши билан
фарқланади.

Дунѐ халқлари тилларидаги фразеологик фонднинг маълум бир қисмини

ПФлар ташкил этади. ПФларнинг асосий белгилари турғунлик, кўчма
маънолилик, нутқ жараѐнида тайѐр ҳолда қўлланилиши, семантик туташлилик,
экспрессив-эмоционаллик, ифодалилик бўлиб, улар миллий лексиканинг ўзига
хослигини ѐрқин акс эттиради. Провербиал фразеологизмлар нутқ жараѐнида
тайѐр ҳолда намоѐн бўладиган, тўлиқ ѐки қисман кўчма маънода
ишлатиладиган, структураси гапга тенг, семантик яхлит, контекст таркибида
мустақил маъно англата оладиган, киноя-қочиримли, насиҳатомуз фикрни
ифодаловчи мақол, матал, ҳикматли сўз, афоризм, нақл, ўгит, юмуқ иборалардан
таркиб топган турғун бирикмалар ҳисобланади.

ПФлар тафаккурнинг бадиий-мантиқий шакли эканлиги, муайян

миллатнинг хос белгиларини сақлаши, миллий фольклорнинг энг кичик жанри,
ўзига хос грамматик шаклга эга эканлиги ва умумлаштирувчи, дидактик
фикрнинг мавжудлиги каби категориал белгиларга эга.

24

Dauzat.A. Dubois.J. Mitterand.H. Nouveau dictionnaire étimologique.

Paris, Larousse. 1999. -P 611, 810 р.

25

Montreynaud F.,Pierron A, Suzzoni F. Dictionnaire des proverbes et dictons. – Paris, Le Robert.1989. Préface par


background image

A.Ray, Р.6-10.

26

Гнедаш С.И. Провербиальные трансформанты в функциональном стиле прессы и публицистики. На материале

немецкоязычной печати ФРГ. Дис.канд.филол.наук:10.02.04: –М.:2005 189 c.; Бакиров П.У. Номинацентрические
пословицы в разносистемных языках (на материале русского, узбекского и казахского языков). Автореф.дисс.
докт. филол. наук. – Т., 2007. –54 с.

27

Чернощекова В.О. Лингвокультурный аспект пословиц. УДК 811.111‟37. Язык и культура. 2009.

cyberleninka.ru.C.83.

28

Le petit Larousse, – Paris, -1999. -Р.832. ўша манба. -Р.340.

14

1-жадвал

Провербиал фразеологизмлар

т/р

Француз тилида Ўзбек тилида Рус тилида

1

Рroverbe

Chat échaudé craint

l’eau froidе.

Chose défenduе, chose désirée.

Мақол

Оғзи куйган қатиқни

ҳам пуфлаб ичади.

Аяган кўзга чўп тушар.

Пословица

Обжѐгшись на молоке,

будешь дуть и на воду.

Запретный плод сладок.

2

Dicton

En avril on ne découvre

pas d’un fil. Quand le coq

chante avant la nuit, signe

de pluie.

Матал

Ёзда ѐпинчиғингни

ташлама, қишда ўзинг

биласан.

Қулоғи тишлаб қўйилган.

Поговорка

Собака на сене. Дай

бог нашему теляти

волка

съесть. И рыбку съесть

и хвост не намочить.

3

Apophtègme

Qui creuse unе fossе sous

le pied d’un autre, y

tombe le premier.

Il faut être maître de soi,

pour être maître du monde.

(Карл V)

Ҳикматли сўзлар

Ҳар киши ким бировга

қозғай чоҳ, тушгай ул чоҳ

узра ўзи ногоҳ. (

А.Навоий).

Оз демак ҳикматга боис,

оз емак сиҳатга боис.
(

А.Навоий)

Афоризмы

Кто другому роет яму

наперед, в нее же

первый сам и упадет.

Нет слаще покоя,

покупаемого трудом.

(

А.П.Чехов)

4

Adage

Noblesse oblige.

User, ne pas abuser.

Ривоят, ҳадис

Нафсинг ва қалбинг

хотиржам бўлган нарса

эзгуликдир.

ичингни ғаш қилиб,

кўнглингга ўрнашмаган

нарса гуноҳдир.

Притча

Все познается в

сравнении. Дело не в

том, кто во что одет...

а в том, что в

жизни, со сменой

одежды. (

Притчи

Саломона

)

5

Précepte

Aimez-vous les uns les autres.

Ўгит, васият

Билимга ва меҳнатга

чанқоқлик инсонни

шахсга айлантиради.

(

Фаробий)

Изречение

Счастье в воздухе не

вьется – трудом дается.
(

Рудакий).

6

Sentence

Plus de corps est faible, plus

il commande, plus il est fort,

plus il obéit. (

Ж.Ж.Руссо).

Нақл

Арслон қариса, сичқон

инини пойлар (III,279),

Сув

кўрмагунча, этик ечма.

(III,431).

(М.Қошғарий).

Мудрые слова,

изречения

Люди

сажают деревья для

потомков.

(Китайкое изречение).


background image

7

Maxime

Les Fables de

La Fontaine sont riches

en

maximes: ―La raison du

plus fort est toujours la

meilleureǁ est une de ces

maximes.

Ҳикматлар

―Бердиǁсини айтгунча

уриб ўлдиради.

(Б.Машраб).

Максим, пословица

научного характера

Печь хлеб дают пекарю.

8

Еxpression, locution

Chaсun sent son mal.

Les murs ont des oreilles.

Ибора, юмуқ ибора

Ҳар ким ўзидан ўтганини

ўзи билади.

Мошхўрдага қатиқ

бўлма. Кўзини шира

боғлабди.

Выражение,

крылатые выражения

Каждый знает сам что

у него болит.

Береженного бог бережет.

Барчасининг кўчма маъно англатувчи шакллари

ПРОВЕРБИАЛ ФРАЗЕОЛОГИЗМЛАРДИР


15

Фразеологизмларни экспрессив-стилистик қатламига кўра аниқ чегаралаш

қийин. Жумладан, В.Гак таҳрири остида чоп этилган «Новый большой
французско-русский фразеологический словарь»да ҳамма ФБларга ҳам ҳавола
белгиси қўйилмаган

29

. Бошқа француз тили луғатларидаги ФБлар билан

солиштирилганда, уларни сўзлашув-маиший ѐки оддий сўзлашув нутққа
тааллуқли бўлган ФБлар таркибига киритиш турлича намоѐн бўлади.
Ш.Раҳматуллаевнинг

«Ўзбек

тилининг

фразеологик

луғати»

ва

М.Содиқованинг фразеологик луғатларидаги ФБларга қўйилган ҳавола
белгилари орасида ҳам фарқлар мавжуд.

Диссертацияда ПФларнинг бошқа турдаги ФБлар орасида тутган ўрнини

аниқлаш мақсадида юқорида қайд этилган В.Гак таҳрири остида чоп этилган
луғат ўрганилди ва ундан нутқда фаоллик тамойили асосида 4541 та
фразеологик бирлик танлаб олинди, уларнинг ўзбек ва рус тилларидаги
муқобиллари топилди. Таҳлилга тортилган 4541 та ФБлардан 1100 таси (24,4%)
ПФлар, 2040 таси (45,2 %) нейтрал ФБлар, 888 таси (18,6%) сўзлашув-маиший
ФБлар ,288 таси (6,4%) сўзлашув ФБлар, 238 таси (5,3%) арготик ва 37 таси
(0,82%) китобий ФБлар эканлиги аниқланди.

ФБлар ва ПФларнинг халқ орасида ишлатилишини аниқлаш юзасидан

ўтказилган аноним сўровномага 179 нафар шахс (француз тили орқали 24
нафар, ўзбек тилида 127, рус тилида 28 нафар) жавоб берди. Улардан ФБни
кўпроқ тушуниши бўйича юқори натижа 57,1% рус тилида сўзловчиларда,
француз тили орқали 54,2%, ПФларни эса кўпроқ тушуниши 33,3% кўрсаткич
билан француз тилини биладиганларда, 21,0% кўрсаткич билан рус тилида
жавоб берганлар бўлди, ўзбек тилида жавоб берганлар эса проверб термини
нотанишлиги боис 15,9% натижани кўрсатди. Ўз нутқида ПФларни энг кўп
ишлатиш ҳолати русларда (32,1%), иккинчи ўринда ўзбекларда (27,6%)
эканлиги аниқланди. Соҳа вакилларининг ПФ ва ФБларни ишлатиши таҳлил


background image

қилинганда тилшунос, шоир ва ѐзувчилар 30,7%дан юқори кўрсаткични, косиб
ва деҳқонлар 21,8% ибораларни ўз нутқида ибораларни ишлатишади. Ёшга кўра
таҳлил қилинганда 45-60 ѐшдагилар (22,9%) ПФларни бошқа ѐшдагиларга
қараганда кўпроқ ўз нутқида ишлатар экан.

Диссертациянинг

«

Провербиал

фразеологизмларнинг

семантик

хусусиятлари

» деб номланган иккинчи бобида ПФлар миллий тил ва шу тил

ижодкори бўлган халқнинг ўчмас тафаккури маҳсули ҳисоблангани боис
диалектиканинг шакл ва мазмун категорияси билан бевосита боғлиқдир.
ПФларда шакл ва мазмуннинг ўзаро муносабати турғун иборалар англатган
мазмун табиатидан келиб чиқиш ҳақида сўз боради.

ПФларнинг лексик таркибидаги компонентларга хос маъноларнинг оддий

йиғиндисигина бўлмай, улар устига қурилган янги бир маъно ифодаланиши
сабабли гўѐ ифода ва мазмун плани ўртасида қандайдир узилиш мавжуддек
тасаввур уйғотади. ПФлардаги хусусий маънолар умумий маънони тўғридан
тўғри изоҳлаб бермайди, шу сабабли ибораларда ифода ва мазмун плани
орасидаги боғланиш шартли бўлади. Бу ерда биттадан ортиқ компонент

29

Гак В.Г. Новый большой французско-русский фразеологический словарь. –М.; 2005.

1625 с.

16

яхлитлигича маълум бир образ асосида, кўчириш ѐки татбиқ этиш йўли билан
семантик тараққиѐтни бошидан кечиради. Маълум бир образ асосида юзага
келган ана шундай кўчма маъно фразеологик маъно ҳисобланади.

Мулоҳаза юритилаѐтган масаланинг моҳияти аниқлик киртииш учун ҳар

учала тилда фразеологик маъно акс эттирилган қуйидаги мисолларни
келтирамиз:

Il n'y a point de feu sans fumée

. Ўзбек тилидаги муқобиллари:

Шамол бўлмаса, дарахтнинг учи қимирламайди; Касални яширсанг, иситмаси
ошкор қилади; Бир балоси бўлмаса, шудгорда қуйруқ на қилур,

рус тилидаги

муқобили

Где огонь, там и дым; Шила в мешке не утаишь

. Юқорида

таъкидланганидек, ПФларда кўчма маъно, ифода ва тасвирийлик белгилари
кучли эканлиги мисоллардан кўриниб турибди. Шунинг учун турғун
бирикмаларда фразеологик маъно доимо бирламчи эканлигини ҳисобга олиш
даркор.

Tandis que le loup muse, le brebis entre au bois

. Сўзма-сўз таржима

қилинса, «Бўри увиллаб бўлгунича қўзи ўрмонга кириб кетади» маъносини
англатади. Ўзбек тилида

Темирни қизиғида бос

, рус тилида

Добыча ловца не

ждет

муқобиллари билан берилган ушбу ПФда ҳам фразеологик кўчма

маънонинг устунлиги, юқоридаги сўзма-сўз таржимага таъсирчанликнинг
ошганлиги кузатилади, яъни образли тасаввурлар орқали айрим сўзларнинг
маъноси иккинчи ўринга ўтиб, бирикмадан яхлит янги маъно кашф этилганлиги
кузатилади.

ПФлар семантикаси уларнинг тилдаги дидактик-прескриптив функциясини

бажариши орқали аниқланиб, сўз бирикмаларининг ситуатив кенгайиши
натижасида юзага келади. Уларнинг характерли ҳусусиятларидан яна бири
шуки, бир хил ситуацияларга тегишли, яъни улар доим бир маъноли бўлади.
Ҳар бир ПФ маълум бир маънони кўзлаган ва ўша маъно кўчма, эмоционал
шаклда яширинган бўлади. Уларни сезиб, «коса тагидаги нимкоса» борлиги ҳис


background image

қилингандагина асл маъноларини англаш мумкин. Масалан:

Tel maître - tel valet

– Мол эгасига ўхшамаса, ҳаром ўлади – Каков хозяин – таков и слуга; Un maleur
ne vient jamais seul; Serrer la pince à quelqu’un каби

мисолларда юқоридаги

фикрнинг исботи кузатилмоқда.

Бизнинг тадқиқотимиз ПФлар семантик майдонининг қуйидаги

хусусиятлари билан тавсифланишини кўрсатади: таркибий қисмлар орасидаги
семантик муносабатнинг мавжудлиги; шу муносабатнинг тизимли характерга
эгалиги; лексик бирликларнинг ўзаро боғлиқлиги ва алоҳидалиги;
майдонларнинг нисбий мустақиллиги; ПФ компонентлари семантик сатҳи

белгиларининг узвийлиги.

Ҳар қандай мавзу ўзига алоқадор предмет ѐки ҳодисани ифодаловчи сўз,

сўз бирикмаси ѐки ПФларни бириктириб, майдон ҳосил қила олади. Шунинг
учун айтиш мумкинки, ПФлар танланган мавзу (ядро)дан келиб чиқиб, ядро,
марказ ѐки марказдан узоқроқда яъни периферияда жойлашиши мумкин.
Уларнинг ўрни ўзгариб туриши ҳам шу сабаб билан амалга ошади. Лексик
бирликлар учун семантик майдон ҳисобланса, фразеологик бирликлар учун эса
фразео-семантик майдон ҳисобланади.

Ҳар қандай фразео-семантик майдонга кирувчи ПФлар тузилиши ва лексик

грамматик жиҳатидан турли гуруҳларга ажратилиши мумкин, аммо улар маъно

17

жиҳатидан бир фразео-семантик майдонга бирлашади. Масалан,

L’amour pénètre

dans l’homme par les yeux et dans la femme par les oreilles

ва

Coeur pensif ne sait

où il va

ПФлари ўзида «

yeux

»

, «oreille

»

, «coeur

» компонентларини

мужассамлаштирган. Уларни вазифасига кўра соматизмларга ѐки

L'amour

apprend aux ânes à danser

ПФда

«ânes

» компонентининг мавжудлиги туфайли

зоонимларга киритилиши мумкин, лекин уларнинг барчаси маъно
хусусиятларига кўра, бир фразео-семантик майдонда ишлатилади.

Биз қараб чиққан қарийб мингга яқин ПФ таркибида уяли сўзлар ҳамда

турғун бирикма компонентларининг грамматик жиҳатдан қайси сўз туркумига
мансублиги ўрганилганда, энг катта кўрсаткич номинатив 47,5%, женский
роддаги отлардан бошланадиган ПФлар 35,4% ни ташкил этди. Шулардан от
сўз туркумига тегишли бўлган 270 та ПФлардан 14 та турда 37 таси (3,7%)
соматизмга тегишли, 92 таси (9,2 %) зоонимик, 23 таси (2,3%) касбга доир
ПФлар 19 тур (3%), озиқ-овқатларга доир ПФлар 11 тур (2.8%), ўсимликлар
дунѐсига доир ПФлар 12 тур (2,3 %), қариндошлик компонентли ПФлар 8 тур
(3.%), кийим-кечак компононтли ПФлар 4 та тур (0,8%), исмлар иштирок этган
ПФлар 4 та тур (0,7%), инсон характерига хос ПФлар 8 та тур (1%) ни ва
инсоннинг ташқи қиѐфасига тегишли ПФлар 5 та турни (0,7%) ташкил этди.

Семантик майдон тушунчасини фразеологизмлар билан боғлаб ўрганишда

иккита йўналиш мавжуд. Биринчи йўналиш тарафдорлари (В.П.Губарев,
Л.М.Золотова, Е.М.Ножин, М.И.Семко) фразеосемантик майдон тушунчасини
умумий лексик-семантик майдоннинг бир қисми сифатида қарайди. Иккинчи
йўналиш тарафдорлари (Л.А.Бутарева, В.Л.Дашевская, З.Ф.Скнар, В.Смирнова)
фразео-семантик майдон(ФСМ)га алоҳида тизим сифатида қарашади.


background image

Биз биринчи йўналиш тарафдорлари фикрига қўшилган ҳолда лексик

семантик майдон ва фразео-семантик майдон бир-биридан узоқ бўлмаган ҳамда
бир тизим доирасида ўрганилиши лозим деб ҳисоблаймиз. А.И.Ройзензон ва
Ю.Ю.Авалианиларнинг таърифига кўра «Фразеологик майдон мантиқий ва
психологик муҳитнинг умумийлиги, маиший муҳитга тенг фразеологик
ҳодисалар доирасида ўзига маънодош бўлган, турлича ўзгаришлардан иборат
ибораларни тўпловчи майдондир»

30

.

Майдон

атамаси атрофида бир қатор илмий қарашлар мавжуд. Жумладан,

М.Умархўжаев ўз хулосасида марказ ва периферияни ажратишнинг асосий
мезони фразеологик бирликлар компонентларининг интеграциялашиш даражаси
билан боғлиқ деб ҳисоблайди

31

. Н.Кириллова фразеологизмларни семасиологик

ва ономасиологик планда ўрганиб, «фразео-семантик», «лексик-фразеологик»
ва «фразео-лексик майдон»ларга ажратади. Фразео-семантик майдон деганда
«Маълум бир тушунчани ифодалаган муҳитга тегишли ва ўзаро тизимли
алоқада бўладиган фразеологик бирликлар мажмуи», масалан «ақлий фаолият»,
«жисмоний

соғломлик», «моддий таъминланганлик» каби маънолардаги

фразеологик майдонлар тушунилади– деб ѐзади

32

.

30

Авалиани Ю.Ю. К сближению книжно-литературного языка и разговорной речи. – Самарканд, 1971. – С.51.

31

Умарходжаев М.И. Основы фразеографии. –Т.: Фан, 1983. – С. 21-24.

32

Кириллова Н.Н. Компонент фразеологической единицы и слово. (на материале соматических фразеологизмов

современного французского языка. Автореф.кан.филол.наук. – Л., 1975. –20 с.

18

Тадқиқот жараѐнида юқоридаги таҳлиллар асосида ФБ ва ПФларда

семантик майдон ҳосил қилиш учун уларнинг маълум бир структураси бўлиши
лозим, деб ҳисоблаган ҳолда, қуйидаги фикрларни баѐн этамиз. Семантик
майдон – ядро, марказ ва перифериядан ташкил топган бўлиб улар ўзаро
поғонали алоқада жойлашади. Ядро ўзида бирмунча умумлашган семантик
мазмунни мужассамлаштирса, марказ аниқ, конкрет маъноли бирикмалардан
ташкил топган ва периферия ушбу майдонга кириши шарт бўлмаган ѐки бошқа
семантик майдонга ҳам тааллуқли бўлаверадиган, кўп маъноли ПФларни ўз
ичига олади.
Маълум бир майдонга нисбатан
«ядро» ҳисобланган ПФ бошқа бир
майдонда «марказ» ѐки
«периферия» вазифасини
бажариши мумкин.
Тадқиқотларимиз ядродаги ФБлар
фақат кўчма маънода, марказда
эса, асосан, кўчма маънода, баъзан
ўз маъносида, перифериядаги

иборалар асосан ўз маъносида,
баъзан кўчма маънода
қўлланилиши мумкинлигини
кўрсатади.

Периферия

Марказ

Ядро


background image

Фикримиз исботи учун француз ПФларидаги «аmour»

(

севги,муҳаббат)

маъносини англатувчи семантик майдон таҳлилга тортилди.

Бу кузатишда,

биринчидан,

француз тилида «аmour» семантик майдонига

маъно жиҳатдан мос келадиган 50 та ПФ турли луғатлардан танлаб олинди ва
таҳлил қилинди,

иккинчидан,

улар 14 та семантик майдончага ажратилди.

«Amour» семантик майдонидаги ПФлар 2-жадвал

1.AMOUR севги,

муҳаббат (умумий

маънода)

2.AMOUR chez l‟homme et

la femme - эркак ва аѐл

муҳаббати

3.AMOUR

(les amoureux) севишганлар

4.AMOUR (premier)-

биринчи муҳаббат

5.AMOUR

(déclaration d‟amour)-

севги изҳори

6.AMOUR

(coup de foudre)

бир кўришда севиб қолмоқ

7.AMOUR

(faire la cour) кўнгил овлаш

AMOUR

8.AMOUR (rivalité)-

рақиблик

9. AMOUR (lettre

d‟amour)- севгинома

10.AMOUR et

FIDELITE севги ва

вафо

11.AMOUR et

INFIDELITE севги ва

бевафолик

12.AMOUR et AMITIE

севги ва дўстлик

13.AMOUR et ARGENT

севги ва пул

14.AMOUR et

JALOUSIE севги ва

рашк


Учинчидан,

ҳар бир семантик майдончага тааллуқли бўлган мақоллар

кичик гуруҳларда таржимасиз жойлаштирилди,

тўртинчидан

, «аmour» мавзуси

бўйича семантик майдон ва майдончаларнинг умумлашма формуласи ишлаб
чиқилди.

ФСМ = (М(Я,М,П) - М-чалар(Я,М,П)

(майдон (ядро, марказ,

периферия) – майдончалар – (ядро, марказ, периферия).

Ҳар бир семантик

майдончага тааллуқли бўлган ПФлар кичик гуруҳларга тақсимланди.

Бешинчидан,

француз тилидаги

On ne badine pas avec amour

ибораси ФСМнинг

ядроси сифатида танланди. Ядро майдонда битта бўлади. Ядро сифатида

19

танланган ПФ асосий мазмуннинг энг юқори нуқтасига мос келиши зарур.
Мазкур маънодан узоқлашилса марказ ҳосил қилинади. Бунда иборанинг
мазмунига нисбатан танланаѐтган ПФнинг яқин маънодалиги инобатга олинди,
фразео-семантик майдондаги иборалар синчиклаб ўрганилди ва таснифланди.


background image

1-расм.

On ne badine pas avec amour

ПФ мисолида ишлаб чиқилган

фразео-семантик майдон чизмаси

Демак, бир фразео-семантик майдонга бирлашган ибораларнинг тузилиши

турли-туман лексик, грамматик ўзгаришлар туфайли бири иккинчисидан “ўсиб”
чиққан, барчаси бир манбага, бир асосга бирлашгани, замирида бир образ
ѐтиши билан характерланади. Лекин улар бир-бирига нисбатан кучли ва кучсиз,
нутқий ва услубий жиҳатдан бир-биридан фарқланиши мумкин.

Ўзбек халқида меҳр-оқибатлилик юқорилигини ҳисобга олган ҳолда

«Кўздан нари – кўнгилдан нари», русларнинг миллий характерига яқин: I.
«

Смелость города берет», II. «У страха глаза велики» антонимик иборалари

танланди ва улар таркибидаги ҳар бир ФСМ, ўз навбатида, ядро(Я), марказ(М)
ва периферия(П)ларга ажратилди.

Шундай қилиб, провербиал фразеологизмлар англатган фразеосемантик

майдон француз, ўзбек ва рус тилларида назарий жиҳатдан умумий хоссаларга
эга бўлиб, миллий жиҳатдан ўзига хос маъно товланишлари ва образлар
тизимига эгадир.

Ш.Балли «Тилни ўрганиш, маълум маънода, онгсиз ҳолда бўлса ҳам, уни

тарихий ўрганиш ҳисобланади», - деган эди

33

. ПФлар этимологияси, яратилиш

тарихи ва манбаларини аниқлаш мақсадида ҳар учала тилда 15тадан ПФ
танланди, ўрганилди, тарихи ва манбалари аниқланиб, шарҳланди. Шундан
айримларини келтирамиз.

L’argent appelle l’argent. Пул пулни топар

ибораси

халқ оғзаки ижодида кўп ишлатилади. Францияда Вангрин исмли бир

33

Балли Ш. Француз стилистикаси. Сўзлашув тил ва бетакаллуф нутқ. Француз тилидан И.Мирзаев таржимаси.

Тошкент, 2009. 79 б.

20

деҳқоннинг ери кучсиз бўлгани сабабли ҳосилнинг чўғи бўлмас экан. Мўл
ҳосил олиш учун кўп пул сарфлаб, ерга ўғит солиш кераклигини анча вақт


background image

ўтгач уққан деҳқон ушбу иборани ишлатган экан.

Флориде Белинжен ўзининг «Француз мақоллари этимологияси» номли

китобида

Qui m’aime aime mon chien, Мени севган итимни ҳам севади

иборасини

шундай шарҳлайди. Ибора Генри IV нинг гапидан келиб чиққан. У бир жойга
меҳмонга борганда унинг Фанас исмли итига эътиборсиз қарайдилар. Бу ҳам
етмагандай, қутуриш касаллигига қарши эмлаш учун уни бошқа хонага олиб
кетишади. Шунда жаҳли чиққан қирол ушбу иборани ишлатган.

Le jeu n’en vaut pas la chandelle –Ўйин шамга арзимайди –Игра не стоит

свечи

ПФнинг келиб чиқиши шам ѐруғлигида карта ўйналган даврларга тўғри

келади. Ўша даврда шам жуда қиммат турар экан, шунинг учун уйнинг эгасига
қиморбозлар шам учун пул ажратишар эканлар. Агар шамнинг тагига камроқ
пул қўйилса ѐки қўйилган маблағ ишлатилган шамнинг пулига тўғри келмаса,

Le jeu n’en vaut pas la chandelle

деб айтишган. Шундан ушбу ибора дунѐга

келган. Ҳозирда ҳам карта ўйналганда «чўтал» бериш одати мавжуд. Балки, бу
одатнинг тарихи ҳам шундайдир

34

.

А.Вамбери бундан бир ярим аср муқаддам ўлкамизга қилган сафаридан

қайтгач, шундай ѐзади: «...Шарқ қадимдан шеърият, туйғулар ўлкаси бўлиб
келган. Шунинг учун ҳам ўтовда истиқомат қилувчи кишиларда шеъриятга
бўлган иштиѐқ Париж ѐки Лондондаги маълумотли жамият аъзоларидагига
қараганда кучлироқ эканлигига ҳеч ким ажабланмаслиги керак. Мақолларни
ѐзма тилда ҳам, жонли тилда ҳам учратиш, юрт шоҳон-шоҳларининг саройида
ҳам, кўчманчининг ўтовида ҳам эшитиш мумкин. Саҳро ўғлони бундай «оталар
сўзи»ни доимо жиддий тусга кирган ҳолда тинглайди

35

.

Англашилади-ки, ўзбек тилида ПФлар тарихи узоқ ўтмишларга бориб

тақалади.

Юзта «сиз-биз

»

дан битта «жиз-биз

»

яхши

ибораси уйга келган

меҳмонга қуруқ мулозаматларсиз тўғри эътибор қилиш маъносида ҳам,

кўп

насиядан оз бўлса ҳам нақд яхши

маъносида ҳам қўлланилади

36

. Француз тилида

ушбу мақолга мазмунан

Cela ne lui rend pas la jambe bien faite

ибораси тўғри

келади.

Ўзбек тилида

кўрпангга қараб оѐқ узат

ибораси ҳам ўтмишда бир золим

подшонинг нотўғри ҳаракатлари орқали халққа етказилган азоб-уқубат
натижасида юзага келган.

Аксарият мақол ва маталлар кундалик мулоқот жараѐнига шунчалик

сингиб кетганки, улар ўзининнг асл маъносини аллақачон йўқотиб, ПФларга
айланиб бўлган. Шунинг учун улар инсонлар онгида фақат интуитив тарзда
тушунилади. Масалан,

Без труда не вытащишь и рыбку из пруда

ПФи ҳақида

гапирилганда, балиқ ҳақида ҳам кўл ҳақида ҳам ўйланмасдан, меҳнатсиз яхши
натижаларга эришиб бўлмаслиги барчага тушунарлидир.

Куда Макар телят не

гонял

ибораси орқали жуда узоқ, одам оѐғи етмаган жойлар назарда тутилади.

34

Назарян А.Г. Почему так говорят по-французски. – М; 1968. 352 с.

35

Вамбери Г. Очерки Средней Азии. – М; 1868. С.323-324.

36

Шомақсудов Ш, Шарахмедов Ш., Маънолар маҳзани. – Т; 2001. 447 б.

21

Ибора Макар исмли бузоқбоқар билан боғлиқ афсона орқали шарҳланади.


background image

Макар камбағал, ерсиз деҳқон бўлиб, ўзининг бузоқларини узоқда, ташландиқ
жойларда боқишга мажбур бўлган бир шахс. Макарнинг бузоқлари уйдирма
бўлиб, ушбу иборада ҳам

Где раки зимуют, Когда рак на горе свиснет

ибораларидаги каби юмор яширинган.

Как Мамай прошѐл

иборасининг

маъноси тартибсиз, остин-устин бўлиб ѐтган ҳолат тўғрисида. Мамай босиб
олган ҳудудларда ҳеч нарсани қолдирмасдан бузган, ѐққан, қирган, кейин ўша
жойларда, ҳаттоки ҳеч нарса ўсмай ҳам қолган. Ибора 1380 йилдаги Куликов
майдонидаги жанг билан боғлиқ.

ПФларнинг қиѐсий тарихи ва манбалари тадқиқотимиз объекти бўлган

қиѐсланаѐтган уч тилга оид материаллар асосида этимологик шарҳлаш орқали
француз, ўзбек ѐки рус тилларида айрим ПФларнинг она тили ѐки бошқа
тиллардан ўзлаштирилганлиги масаласига аниқлик киритилди, рус тилидан
ўзбек тилига ва, ўз навбатида, ушбу иборанинг француз тилидан рус тилига
ўзлаштирилганлиги аниқланди.

Фразео-семантик майдон деганда маълум бир тушунчани ифодоловчи

муҳитга тегишли ва ўзаро тизимли алоқада бўлган фразеологик бирликлар
мажмуи тушунилади. Фразео-семантик майдонда ядро, марказ ва периферия
бўлиши кузатилади. ПФлар этимологиясини ўрганиш уларнинг маъносини
чуқурроқ англашга ва энг асосийси, ПФларни нутқ жараѐнида тўғри қўллашга
ўргатишга хизмат қилади.

Учинчи

боб

«

Провербиал

фразеологизмларнинг

стилистик

хусусиятлари

» деб номланиб, унда ПФларда окказионал трансформация

ҳодисалари тадқиқ этилди. «Эски мақолларни янги шароитга мослаштириш–
провербиал трансформация ҳодисасидир», -деб ѐзади С.И.Гнедаш

37

. Натижада

мақолнинг мазмуни сақлаб қолиниб, шакли қисман ўзгаради ва мақоллар
замонга мос равишда янгиланади. «Фразеологизмлар тузилишининг ўзгариши
деформация, яъни форма бузилиши ҳодисаси сифатида қаралса, ички, яъни
маъно ўзгариши модификация ҳодисасидир», деб ѐзади А.Э.Маматов

38

.

Структурал ўзгаришлар орқали индивидуал–муаллиф иборалари вужудга
келади. Бу иборалар нутқда кенг қўлланилиб, адабий тилдан мустаҳкам ўрин
эгаллайди. Шу тарзда тил фразеологик бирликлар билан бойиб боради ва тилда
янги-янги ФБлар пайдо бўлади.

Тил унсурлари эллиптик ва плеонастик қўлланиш хусусиятларига эга.

Эллиптик ҳодиса ПФ таркибидан бирор компонентнинг тушиб қолиши бўлса,
плеонастик жараѐнда маълум элементларнинг қўшилиши туфайли уларнинг
кўлами кенгаяди. Нутқда ФБлар кўп ҳолатларда плеонастик тарзда қўлланилади.
Адабий тилда таркибан ўзгармас ҳолатга келган ибораларнинг тузилишини
кенгайтириш, ибора компонентлари орасига сўз ѐки сўз бирикмаларини
киритиш, компонентлардан бирини алмаштириб ишлатиш каби стилистик
ўзгаришларда
тил элементларининг керагидан ортиқ қўлланганлигини кўриш мумкин.
А.Г.Назарян ўзтадқиқотларида окказионал трансформацияларнинг 16 хилини

37

Гнедаш С.И. Провербиальные трансформанты в функциональном стиле прессы и публицистики. На материале

немецкоязычной печати ФРГ. Дис. канд. филол. наук: 10.02.04: – М; 2005. -189 c.

38

Маматов А.Э. Очерки по

французской фразеологической стилистике. –Т; 1989. –С 38-39.


background image

22

кўрсатиб ўтган. Абдимурод Маматов француз тилидаги фразеологик
бирликлардаги окказионал трансформацияланишнинг 12 турини аниқлаган
бўлса, Абдуғофир Маматов ўзбек тилидаги уларнинг стилистик мақсадда
индивидуал ўзгаришга учраган 10 турини қайд этади

39

. Қиѐсланаѐтган француз,

ўзбек ва рус тилларидаги турли фразеологик ва провербиал фразеологик
бирликларнинг муаллифлар томонидан нисбий ўзгартиришларига доир фактик
материалларни таҳлил қилган ҳолда қуйидаги окказионал трансформация
ҳодисалари келтирилди.

1.Муаллиф томонидан ПФлар таркиби маълум компонентлардан олдин,

кейин ѐки фразеологизм таркибининг ўртада компонентлари қўшилиши орқали

кенгайтирилгани

кузатилади. Фразеологизм структурасининг кенгайиши,

фақатгина механик тарзда эмас, балки унинг ифода планини ҳам, маъно
планини ҳам кенгайишга олиб келади. 1328 йилда Франция қироли Филипп VI
томонидан аскарларга қарата ишлатилган

Qui m’aime me suive

иборасига

Ф.Раблэ ўзгача тус бериб, ўзининг «Gargantua et Pantagruel» асарида

40

руҳоний

Jean тилидан,

Et frère Jean s’ecria: Je me donne au diable, si les ennemis ne sont

pas dans notre clos. Ecoutez messieurs! vous qui aimez le vin suivez–moi!

шаклида

ишлатган.Ушбу парчада

Qui m’aime me suivе

иборасига «le vin» компоненти

қўшилиши ѐрдамида ПФ структураси кенгайган ва бойиган.

Оноре де Бальзакнинг «Горио ота» романидаги қуйидаги мисолда

Мénager

la chèvre et le chou

ибораси моҳирлик билан ўзгартирилган.

Les filles, qui aimaient peut être toujours leur père ont voulu ménager la chèvre

et le chou

,

le père et le mari: elles ont reçu le Goriot, quand elles n’avaient personne.

Отасини ҳали ҳам яхши кўрувчи қизлари Сих ҳам куймасин, кабоб ҳам,

отаси ҳам, эрлари ҳам қабилида иш қиладилар. Яъни уйда ҳеч ким бўлмаган
пайтда отаси Гориони уйларига киритадилар.

Дочери, ещѐ любившие, пожалуй, отца, хотели угодить и волкам,и овцам, и

отцу и мужям: они принимали папашу Горио, когда были одни.

Мазкур

мисолларда 3 та тилда ҳам Горионинг қизлари отасига ҳам, эрларига ҳам бир
хил муносабатда бўлган ва бу ўзига хос миллийлик ифодаланиб, уларда
окказионал трансформация, яъни структура кенгайиш ҳолати кузатилган.

2.ПФлар таркибига маъно яхлитлигини бузмасдан, сўз ва сўз бирикмаларининг

киритилиш ҳолатини В.Кунин

киритмалар

деб атайди. Киритмалар турли хил

лексик, грамматик ва структурал ўзгаришлар билан мураккаблашуви мумкин.

Фразеологизм маъносини кучайтирувчи компонентлар асосан окказионал

характерга эга бўлади. Ги де Мопассан «Азизим» романининг ўзбек тилига

таржима қилинган парчасида муаллиф томонидан ажойиб контаминация,

киритма ва трансформация усуллари қўлланилган.

Унинг ич-этини ғашлик

кемириб борар, назарида қандайдир одат тусига кириб кетган, ғайриқонуний,

шубҳали ишлар бўлаѐтганга ўхшар,

39

Маматов А.Э. Ўзбек тили фразеологиясини шаккланиши масалалари. 10.02.02 Миллий тиллар (ўзбек тили).

Фил.фан.док.илмий даражасини олиш учун ѐзилган диссертация автореферати -Т.: 1999.56 б.

40

Rabelais François.

Gargantua et Pantagruel. Рaris,1952. -P. 29-40.


background image

23

қўлнинг кирини қўл ювади зайлида, сиздан угина, биздан бугина қилишиб, бир

бирларининг чўнтакларини тўлдиришиб юришгандир деган хаѐлга борар,
буларнинг баридан қуруқ қолаѐтган каби ўртанарди

(И.Ғафуров таржимаси).

Ушбу гапда

ич-этини кемирмоқ

иборасида ғашлик маъносини ифодоловчи

компонент киритма сифатида қўшилган,

қўл қўлни қўл ювади

ибораси эса

қўлнинг кирини қўл ювади

шаклида ишлатилган, бунда «кирини» сўзи киритма

сифатида қўшилган. Шунингдек гапга

Сиздан угина, биздан бугина

мақоли

қўшилиши орқали у стилистик нуқтаи назардан янада актуаллашган. Лекин
ушбу парчанинг француз ѐки рус тилидаги вариантларида бу каби окказионал
ўзгаришлар кузатилмайди.

3.Фразеологик бирликларда

контаминация

ўзаро ўхшаш икки сўз ѐки

иборани бирлаштириш йўли билан янги иборанинг ҳосил бўлишидир. Унда
муаллиф икки фразеологизм ѐки уларнинг қисмларини бирлаштирган ҳолда бир
матн доирасида қўллайди ва шу тарзда маънонинг таъсирчанлиги ошган ва
стилистик имкониятлари янада кенгайган бўлади. Туташ фразеологизмлар
маъноси оддий фразеологизм маъносига нисбатан кучлироқ, образлироқ,
бўѐқдорроқ, маҳсулдорроқ бўлади. Масалан, М.Эменинг «Виувра» асаридан
олинган қуйидаги парчада .....

je donnerais ma langue à couper que le cadavre du

bouquiniste lorsque l’Assassin a quitté les lieux, était recouvert par la cape modиle
Simoni perdre sa langue

(тилдан қолмоқ) ва

donner sa tête à couper

(бошини

кундага

қўймоқ)

2

та

алоҳида

иборалар

муаллиф

томонидан

контаминацияланган.

Иккита фразеологизм структураси бузмаган ҳолда бир матн доирасида

ишлатиши кузатилди:

.

Масалан

: Султон... кулоҳини олиб қўйиб тақир бошини

силади.

«

Кичик калит катта эшик очибди. Ширин-ширин сўзла, урсанг эти

қотади, сўксанг бети қотади

»

, дерлар. Зора, мажнунлиқ феълини ташласа. Не

қилиб бўлса-да, Қутбиддинни дарбадарлик биѐбонидан оғдириб, саройда олиб
қолмоқ керак (С.Сиѐев)

.

4.Синонимик, антонимик алмашиниши ва неологик ПФларга бағишланган

фаслда фразеологизмларнинг лексик компонентларидан бирининг ўрнига
бошқасининг қўлланиш ҳодисаси бўйича фикр юритилган. Шунингдек, ишда
тилга жамият тараққиѐти таъсирида янгидан кириб келадиган сўзлар, ПФлар
мавжудлиги аниқланди. Масалан, рус тилида

Кто рано встает – тот далеко

от работы живет

мақоли «

Кто рано встает, тому бог даѐт

» мақоли шаклида

ўзгарган.

Hе имей сто процентов, а имей сто клиентов

мақоли

Не имей сто

рублей, а имей сто друзей

мақолидан,

Семь раз об дверь, один раз –

об рельс

мақоли

Семь раз отмер, один раз отрежь

мақолидан,

Взялся за грудь

скажи что-нибудь

мақоли

Взялся за гужь, не говори что дюжь

» мақолидан,

Сколько мусорное ведро ни утрамбовывай –выносить все равно придется

асосида ѐки

Ссор из избы не выносять

мақоли образи асосида пайдо бўлган.

На

бога надейся, сам не воплошай

ибораси негизида

На дедмороза надейся, а сам

не воплошай

кўринишдаги ибора пайдо бўлган. Шу каби мақоллар бир вақтнинг

ўзида рус халқ оғзаки ижодида, окказионал трансформацияланиб, бир қатор


background image

компонентлари синонимик алмашинишларга учраб, ўзгартирилган шаклда
ишлатилган.

24

Шунингдек, бугунги кунда ахборот коммуникацон технологиялари (АКТ),

компьютер, интернет билан боғлиқ жуда кўп янги терминлар кириб келди ва
улар ҳам мақол ва маталларда ўз ифодасини топмоқда. Қуйида ѐшлар орасида
кенг тарқалаѐтган замонавий, янги кўринишдаги

неологик провербиал

фразеологизм

ларни келтирамиз. Улар ҳам мавжуд мақолларнинг маълум

компонентлари алмашиши ҳисобига яратилган. Жумладан: Қиѐсланг;
Бей своих, чтобы чужие боялись

Бань своих, чтоб чужие боялись Пришла

беда, отворяй ворота

Пришел эмо-глист, отворяй бан-лист Волков боится, в

лес не ходить

Срача бояться, в комменты не ходить Без меня меня женили

Без меня меня залогинили Рыбак рыбака видит издалека

Тысячник

тысячника видит издалека У семи нянек дитя без глаз

У семи админов

флудер без бана На людях ангель, дома черт

В юзер-инфо пан, а на людях

болван Словами сыт не будешь

Пингами сыт не будешь Любов зла,

полюбишь и козла

Накрутка зла, зафрендишь и козла

Француз тилидаги

Le tchat parti, les souris ne cliquent plus

мақоли

Le chat

parti, les sourits dansent (Сулаймон ўлди, девлар қутулди)

мақолидан ѐки

Au

royaume des dindes, les poules sont reines

мақоли

Au pays des aveugles les borgnes

sont rois (Булбул йўқ жойда қарқуноқ – булбул)

мақолидан компонентлари

алмашган ҳолатда ишлатилиши, провербиал фразеологизмлар замонавийлашиб
бораѐтганининг белгисидир. Ўзбек тилида

Мен қиламан ўттиз, тангрим келади

тўққиз

мақоли «Маънолар маҳзани» луғатида

Мен қиламан ўттиз, хотиним

қилади тўс-тўс

кўринишда янгича шаклда берилган

41

.

5.

Эллипсис ҳодисасида

нутқ элементлари тушиб қолади ва шу билан

контекстуал ва семантик таҳлил асосида қайта тикланувчи ѐки матндан
англашилиб турувчи стилистик ўзгаришлар юзага келади. Тушириб
қолдирилган элемент нутқ вазиятига кўра ѐки маълум контекстуал қуршов
асосида тезда қайта тикланиши билан характерланади. Масалан: қуйидаги

ушбу

парчада

Il dirait que l’Aurélie était maleureuse, que son homme l’avait tué de

travail: Des bêtises; pas même pour fouetter un chat

. (Тўлиқ шакли

Il n’ya pas de

quoi fouetter un chat, М.Эмэ)

. Ёки

Tous les métiers sont honorables

мақолининг

Ҳар ишни қилма орзу....бордир тошу тарозу

кўринишдаги ўзбекча муқобилида

эллипсис ҳодисаси кузатилади. Ёки рус тилидаги

Это не стоит и выеданного

яйца

яъни

Арзимайди ғалваси, куйдиради шогирдонаси

га тўғри келади. Ўзбек

тилида ҳам, кўпинча,

Арзимайди ғалваси

кўринишида ишлатилади. Ёки

Санжар

ўртанди, ѐнди. Алхазар,дея ўкинди, бу дунѐнинг иморатини вафо устунлари
тутиб турар эрмиш, вале томи хиѐнатдан ѐпилмиш. Начора қўйни ҳам ўз
оѐғидан осарлар.

Қиѐсланг:

Қўйни ҳам, эчкини ҳам ўз оѐғидан осарлар

(С.Сиѐев).

Тил элементларининг тушириб қолдирилиши маъно кўламига путур
етказмайди, балки маълум стилистик бўѐқдорликка эришилади. Рус тилидаги

собака на сене

ибораси ҳам кўпинча эллипсис ҳолатда ишлатилиши сабабли,


background image

41

Шомақсудов Ш, Шарахмедов Ш., Маънолар маҳзани, -Т; -2001.447 б.

25

унинг тўлиқ шаклини кўпчилик билмайди. У қуйидаги кўринишга эга

Собака

на сене лежит, сама не ест и скотине не дает.

6.Тилда

сўз

ўйини

ясашнинг

самарали

турларидан

бири

фразеологизмларни

иккиламчи актуаллаштириш

дир. Чунки бу услуб

ўзининг сатирик ва комик маҳсулдорлиги билан бошқаларидан ажралиб туради.
Тилшуносликда каламбур, яъни сўз ўйини фразеологизмларни актуаллаштириш
ҳодисаси остида ўрганилади. Тадқиқотчилар, одатда, халқнинг жонли сўзлашув
нутқида минг йиллардан буѐн қўлланилиб, ўз даври учун бирламчи даражада
актуал бўлган турғун ибораларни бугунги кун одамлари руҳиятига мос ҳолда
қайта ўзлаштириш ва ўзгартиришни «иккиламчи актуаллаштириш» деб
таърифлайдилар.

Фразеологизмларни актуаллаштириш тил сатҳида эмас, балки нутқ сатҳида

юз беради. Масалан:

Quand Paris se sent morveux, c’est la France tout entière qui

se mouche

(

Когда у Парижа насморк, вся Франция сморкается

). Француз

тилидаги

Qui se sent morveux se mouche

ибораси актуаллаштирилган. Рус тилида

Знает кошка, чьѐ мясо съела

ѐки

У вора шапка горит

иборалари ўзбек тилида

Ўғри мушукнинг думи қийшиқ бўлади

иборасига тўғри келади.

Рус комик ѐзувчилари И.Ильф ва Е.Петровларнинг асарларида каламбур

ҳодисалари кўп учрайди. Қуйидаги мисол орқали ФБлар актуаллашмоқда.

Надо

решительно отказаться от такого рода мерок в литературе - на голову выше,
на голову ниже, на полкорпуса впереди, идут ноздря в ноздрю. Это товарищи,
беговые жеребьячи термины и они неприемлемы к исскуству

. Ушбу гапда

на

голову выше,

яъни

бир калла юқори

иборасига

на голову ниже, на пол корпуса

впереди

сўз бирикмалари қўшилиб, актуаллашиш ҳодисаси кузатилган.

–Э-ҳа, даврадаги кекса усталардан бири ҳафсаласи пир бўлгандай қўл

силтади, Туянинг думи ерга текканда тайѐр бўлар эканда, а? - Причем здесь
туянинг думи? – дўриллади Еременко соддалик билан. – Ҳа, и…е. Туянинг думи
шунақаям причемки. – Тароқлаш машинасига суянган жиккакина оқсоқол уста
қизишиб кетиб дастгоҳни шапатилади

(И.Ильф, Е.Петров). Кўринадики,

умумтилдаги

туянинг думи ерга текканда

ибораси персонаж Еременко

томонидан эркин бирикма сифатида тушунилади. Бу ҳолат эса устани
ғазаблантиради ва унинг жавобида ўз аксини топади:

туянинг думи шунақаям

причемки

. Бу эса персонажлар томонидан нутққа комик бўѐқдорлик

бағишлайди.

7.

Фразеологик конвергенция

бир матнда икки ѐки ундан ортиқ

фразеологик услубларни бирлаштириш асосида юзага келадиган услубдир.

Бой

бойга боқар, сув сойга оқар

мақолининг

Бой бойга, сув сойга оқар

шаклида

қўлланилиши ҳосил бўлиши конвергенцияга мисолдир. Ги де Мопассаннинг
Азизим романида қаҳромон Форестье Дюруанинг кўнглини овлаш мақсадида
«Француз ҳаѐти» журналида ишлаѐтганлар

Tous les hommes sont bêtes commes


background image

des oies et ignorants commes des carpes

, деб айтади.

Одамларнинг ҳаммаси – ғирт

оми ва аҳмоқ, ҳеч бирининг тўнкадан фарқи йўқ.

Бу ибора XIX асрда Бальзак,

XX асрда Р.Ролан ва б. асарларида ишлатилган. Ушбу ПФлар француз тилидаги

carpe

, яъни кўзлари думалоқ ва ўткир, оғзи эса доим очиқ балиққа қиѐслаб

яратилган фразеологизм. Муаллиф ушбу ҳолатда иккита

bêtes commes des oies

ғоздек аҳмоқ,

ignorants commes des carpes –

«карпдек оми» ФБни

26

битта гапда усталик билан ишлатиб, контаминация ҳолатини ва фразеологик

конвергенция усулини қўллаган.

8.

Аллюзия

фразеологизмларнинг бир бўлаги шаклида ишлатилиб,

умумхалқ тилидаги анъанавий фразеологизм руҳини англатишидир. Нутқда
баъзи фразеологизмларнинг тўлиқ шакли эмас, балки,

худди

метонимиядаги

сингари, маълум қисмигина ишлатилади. Масалан, «аcheter le chat dans un sac»
деган ФБни олайлик. У кўп ҳолатда «le chat dans un sac» шаклида ишлатилади
ва «acheter» қисмисиз умумфразеологик бирликнинг маъносини англатади. Яна
қиѐсланг: Ушбу мисолда

Султоннинг ўпкаси тўлди. Гуриллаб самога ўрлаѐтган

гулханни аста-секин кавлар экан, кўксидан совуқ фарѐд отилиб чиқди: Воҳ,
номард бола-я, номардгина бола! Матал борким, хашаки отни емга ўргатсанг,
тўрбонинг тагини тешар эмиш. Тўрботешар, сен бўлдинг, нонкўр! У дунѐ, бу
дунѐ берган тузимга рози эмасман...

. (С.Сиѐев)

Ўзбек ѐзувчилари асарларида аллюзия персонаж нутқида ҳам ишлатилади:

Хўрликда ош егандан кўра, муштлаб қон ютган ҳам маъқулми, деб қўйдим-да,
деди Намозбой отахонга эътироз билдириб

.(Х.Тўхтабоев) Бу матнда ҳам

персонаж ўз нутқида маъно ва структура жиҳатидан деярли тенг бўлган эркин
бирикмани ишлатиши билан тилдаги

эгилиб яшагандан кўра, тик туриб ўлган

яхши

мақолининг образи ѐтганини кўриш мумкин. Диссертацияда ҳар бир

ҳодиса бўйича 3 та тилдаги тўлиқ мисоллар келтирилган.

Диссертациянинг тўртинчи боби «

Француз, ўзбек ва рус провербиал

фразеологизмларида миллий-маданий хусусиятлар

» деб номланган бўлиб,

унинг кириш қисмида лингвомаданиятшунослик тўғрисида фикр юритилади.
Кейинги йилларда фразеология соҳасида лингвомаданиятшунослик, миллий
маданий хусусиятлар фаол тадқиқ қилинмоқда. «Алоҳида олинган тилнинг ички
тузилиши ва ўзига хослиги миллат руҳининг ўзига хослигини тўлиқ кўра олиш
қобилияти билан бевосита боғлиқ ҳодисадир», -деб ѐзади В.Ҳумболт

42

. Бу фан

когнитив лингвистика билан узвий боғлиқ бўлиб, унда тил – инсон – маданият
учлиги, маданият ва тилнинг ўзаро таъсири масалалари ўрганилади. Маданият
ҳеч қачон қотиб қолган ҳодиса сифатида талқин қилинмаслиги лозим, чунки у
тараққий қилиб боради, бир ҳолатдан иккинчисига ўтади, бошқа маданиятлар
билан қоришиб боради

43

.

Тил бирликлари ичида миллий-маданий хусусиятларни энг равон, аниқ,

ихчам қилиб ифодалайдиган тил бирлиги ҳам, халқ тилининг кўзгуси ҳам бу
ПФлардир. Бадиий адабиѐт, халқ оғзаки ижоди уларнинг иштирокисиз ширасиз
ҳисобланади, нутқнинг гўзаллиги, мазмуннинг сержилолиги, тил бойлиги,
кўпроқ, ПФларда намоѐн бўлади. ПФларда миллийлик уларнинг таркибида


background image

яъни компонентларида француз, ўзбек ѐки русларга хос бўлган белгиларнинг
миллий урф-одатлар, эртак, тарихий афоризм, кийим-кечак ва жой номлари
орқали кўпроқ намоѐн бўлади.

Француз тили ПФларида

миллий-маданий хусусиятлар шу миллат

вакилларининг феъл-атвори, ташқи қиѐфаси, яшаш тарзи ва ҳайвонлар

42

Гумбольдт В. фон. Избранные труды по языкознанию. - М; 1984. 400 с.

43

Сафаров Ш. Когнитив тилшунослик. -Жиззах. 2006. - Б.63.

27

характерига қиѐсан очиб берилади. Бир мисол билан чегараланамиз

.

Le français

dort comme un lion, a une faim de loup, а un oeil de lynx, а une vie de chien. Pour
être toujours prêt à se faire aussi gros qu‟un boeuf ou à passer par un trou de souris, il
lui faut être rusé comme un renard. Quoique l‟amour, dont il fait souvent son cheval
de bataille, le rendre gai comme un pinson et léger comme une plume, il n‟aime pas
faire le pied de grue et rester comme l‟oiseau sur la branche. Si donc on lui pose trop
de lapins, surtout par un froid de canard, il aura vite la puce à l‟oreille et –(...)
n‟hesitera pas à prendre le taureau par les cornes (...). Il en tombera peut être malade
comme un chien, au points d‟en avoir une fièvre de cheval, mais il saura rester, sur
ses mésaventures, muer comme une carpe car, s‟il est parfois bavard comme une pie,
il sait aussi mettre un boeuf sur sa langue, avouer que c‟est un drôle de zèbre

44

.

(Французлар шер сингари ухлайди, бўридай оч юради, ўткир кўзлари билан
ўзгалар фикрини ўқий олади, итдек тиним билмай ишлайди, ҳар доим ҳўкиздек
катта бўлишга ва сичқоннинг инидан ўтишга тайѐр бўлади, улар тулкидек айѐр,
севги бобида доим от чоптиришади, ҳамма вақт мулойим, қуш патидек енгил.
Улар кўзлари тўрт бўлиб кута олмайди, бекорчиликдан дарахт шохига чиқиб
ўтиришни ѐқтиришмайди. Агар кимдир уларни итни ўлдирар даражадаги
совуқда доғда қолдирмоқчи бўлса, ҳеч иккиланмасдан, сузағон ҳўкизнинг
шохидан тутишга ҳам тайѐр туришади. Улар хушторлик саргузаштлари билан
балиқдек жим юришади, мабодо вино таъсирида булбулдек сайраб қолишса ҳам
зебра ҳазилини қилгандек сўзларига эгалик қилишни билишади

. Т

аржима

бизники -А.Н).

Француз тили ибораларида миллий-маданий хусусиятлар ўзига хос

йўналишларда намоѐн бўлиши қуйидаги мисоллар орқали кузатилди:

Avec un

«

si

»

on mettrait Paris en bouteille

мақолида миллийлик «Париж» компоненти

орқали ифодаланган. Маъноси, «si» сўзи ѐрдамида Парижни шишага солиш
мумкин». Шунингдек,

Paris n’est pas fait en un jour

мақолида Париж

компоненти, "

Noѐl" au balcon - "Pâques" au tison

мақолида Noѐl ва Pâques

француз байрамлари

, On ne fait pas d’omelette sans casser des oeufs

Тухумни

синдирмасдан омлет тайѐрлаб бўлмас

иборасида омлет компоненти орқали

миллийлик акс эттирилган.

Элзасликларда

La maladie arrive sur un cheval et s’en va sur un escargot

(Касаллик отда келиб, шиллиқ қуртда кетади) ибораси ишлатилади. Аслида

La

mаladie vient à cheval et s’en retourne à pied

– яъни

Касаллик отда келиб, пиѐда

кетади

шаклидадир. Элзас вилояти «escargot» компонентига алмаштирилиб,


background image

миллийлик янада бўрттирилган.

Миллий ПФларнинг ўзига хослиги бевосита

ўзбек халқининг

ижтимоий,

иқтисодий, маданий ва маиший ҳаѐтини кўрсатиб бериш, топономика,
ўсимликлар дунѐси, ҳайвонлар дунѐси иштирок этишда, ўзбек халқига хос
характер, хислатларнинг ифодаланишида, урф-одат ва маросимларнинг
мавжудлигида ҳамда адабий-бадиий тилда акс этади. Ўзбек тилида қуйидаги
йўналишларда ПФларда миллийлик акс эттирилиши кузатилди. Миллий
кийимлар орқали:

бош омон бўлса, дўппи топилади; бош ѐрилса дўппи ичида

44

Pierre Daninos, Le Jacassin. Hachette. 1962.

28

қўл синса-енг ичида; бўзчи белбоққа ѐлчимас; тўнини тескари киймоқ; о

зиқ

овқат, таомлар номлари орқали:

ошинг ҳалол бўлса, кўчада ич; камбағалнинг

оғзи ошга етганда бурни қонайди; миннатли ошдан беминнат мушт яхши;
дошқозонда пишган ош хом бўлмас; шавла кетса кетсин-у, обрў кетмасин;
ў

збекча исм компонентлар орқали:

ақл Ҳасандир, одоб Ҳусандир; Али десанг,

Вали дейди; Алиѐр овга чиқди, кетидан ғовға чиқди; Бояги-бояги - Бойхўжанинг
таѐғи; ишни қилади Эшмат, лофни қилади Тошмат

каби мақоллар шулар

жумласидандир. Урф-одатлар орқали:

ошиқ ўйнаган озар, тўпиқ ўйнаган тўзар,

ҳаммадан ҳам қўй боқиб, қуйруқ еган ўзар; ўтганнинг ўроғини – кетганнинг
кетмонини олар; меҳмон келар эшикдан, ризқи келар тешикдан; ж

ой номлари

иштирокида:

Тошкентнинг тариғини еган чумчуқ Маккадан қайтиб келади;

тентакка Тўйтепа йўлми; гап десанг қоп-қоп, иш десанг Самарқанддан топ;
Хонқалининг бойини, Хивалининг камбағалини билиб бўлмайди;

атроф-муҳит

хусусиятлари, чорвачилик, деҳқончилик, бозор-ўчар орқали

: лойдан ясаб

офтобда қотирмоқ; от тепкисини от кўтаради; арава бузилса ўтин бўлар, қиз
бузилса хотин; шошмаган арава қуѐндан ўзибди; бир киши ариқ қазир, минг
киши сув ичар; ит итга, ит қуйруғига буюрибди

каби ибораларда ҳам миллий

маданий хусусиятлар сезиларли даражада акс этган.

Всяк Еремей про себя разумей; Далеко кулику до Петрова дня; У чѐрта на

куличках; Не всѐ коту масленица, будет и великий пост; Хоть мошна пуста, да
душа чиста; Каково погода в чистый четверток, таково и в вознесенье; У кого
к чистому понедельнику скоромь в зубах навязнеть тот чертей во снег
видит; В одном кармане сочельник, в другом чистый понедельник

каби иборалар

орқали

рус миллатига

хос байрамлар, урф-одатлар орқали,

Чистый

понедельник –катта пост

пайтидаги биринчи душанба ва

чистый четверг

эса

Пасха байрамидан олдинги энг охирги (муборак) пайшанба кунлари билан
боғлиқ тарзда юзага келган мақоллар орқали русларга хос миллий-маданий
хусусиятлар намоѐн бўлиши кузатилди. Шунингдек, рус фразеологизмлари
ўрмон, дала, одамларнинг хуторда яшаш тарзи, қалин қордаги ов, рус қиш
ҳавоси билан боғлиқ ПФлар орқали ҳам миллий-маданий хусусиятлар намоѐн
бўлади. Масалан,

болото без черта не бывает, растут как грибы после дождя,

заблудиться в трех соснах, одного поля ягода, горький как полынь, глядит
словно кот на сало, как сыр в масле, дым коромыслом, липнут как мухи на мед,
куда ворон костей не заносил, как сельди в бочке

каби.


background image

Умумбашарий провербиал фразеологизмлар

француз, ўзбек ва рус ҳамда

бошқа халқлар ижодида бир-бирига маъно жиҳатидан мос бўлган ПФлардир.
Ушбу қатламга мансуб иборалар ўзида умуминсоний фазилатларни улуғлаш ва
ибрат қилиб кўрсатиш каби хусусиятлари билан миллий провербиал
фразеологизмларга сингиб кетган. Ушбу халқлар мақоллари доирасидаги бу
қатлам, бир томондан, бевосита шу халқлар ҳаѐти, тараққиѐт даражаси маҳсули
сифатида вужудга келган бўлса, иккинчи томондан, ўзга халқлар мақоллари
таъсирида пайдо бўлган. Ушбу тарздаги ПФларни умумбашарий ПФлар деб
атаймиз. Жумладан,

Au besoin on connaît l’ami=Друзья познаються в беде=Дўст

оғир кунда синалади; Qui creuse la fosse à un autre, y tombe lui même=Не рой
другому яму – сам в нее попадѐш =Бировга чоҳ қазисанг ўзинг йиқиласан; Qui

29

langue а, à Rome = Сўраб-сўраб Маккани топибди. Язык доведѐт до Киева

мақолида Европада илм ўчоғи Рим, Қадим Русда Киев ва мусулмонларнинг энг
улуғ, муқаддас жойи Макка шаҳри ҳисоблангани учун ҳам, ҳар бир тилдаги ПФ
шу тил, миллат учун миллий асосдаги ПФ ҳисобланади, учаласи бир маънони
англатгани учун умумбашарий ПФлар ҳисобланади.

Ўзбек тилидаги

Икки қўчқорнинг боши бир қозонда қайнамас

мақоли

русларда

Два медведя в одной берлоге не уживутся ѐки Два меча в одних

ножнах не уместятся

шаклида ишлатилса, унга муқобил сифатида француз

тилида

Deux chiens à un os ne s’accordent раs

ѐки

Deux moineaux sur un épi ne

sont pas longtemps amis

вариантлари тўғри келади ва учта тил ўртасида

умумбашарий ПФларга мисол бўлади.

Турли тилларда бир хил маънони англатувчи ПФлар мавжуд бўлиб, улар

ҳам шаклан, ҳам мазмунан бир хил бўлганликлари туфайли биз уларни
умумбашарий ПФлар деб атаймиз.

ХУЛОСА

Француз, ўзбек ва рус провербиал фразеологизмлари устида олиб борилган

кузатишлар қуйидаги илмий-назарий хулосаларга келиш имконини берди:
1.Қиѐсий-тарихий, типологик ва чоғиштирма тилшунослик назариясида
француз тили фразеологиясини рус тили билан қиѐслаб ўрганиш бўйича қатор
тадқиқотлар мавжуд бўлса-да, фразеологизмлар таркибида провербиал
фразеологизмларнинг учта тилда француз, ўзбек ва рус тилларида семантик
стилистик ва миллий-маданий хусусиятларини қиѐслаб, ҳам этимологик, ҳам
лисоний, ҳам таржима нуқтаи назаридан тўлиқ ўрганилмаган.

2.Компонентлари ягона ипга тизилган, семантик яхлит, структураси

турлича бўлган, мустақил шаклланган, инсон хотирасида тайѐр ҳолда мавжуд
бўладиган, тўлиқ ва қисман кўчма маънода ишлатиладиган, экспрессив
эмоционал ифодалиликка эга бўлган турғун сўз бирикмалари, қанотли сўзлар,
иборалар, мақоллар, маталлар, афоризмлар, юмуқ иборалар ПФлар
ҳисобланади. ПФлар аниқ, тугал фикр англатади ва бу фикр қатъий, лўнда
хулоса сифатида ифодаланади. Уларда ортиқча сўз, тасвирийлик учрамайди,
чунки ихчам фикрнинг ўзи эстетик жиҳатдан катта моҳият касб этади. ПФлар


background image

воқеликни ѐки ижобий ѐки салбий нуқтаи назардан баҳолайди ва кўчма маъно
акс эттиради. ПФлар халқ ҳаѐтининг мавжуд барча соҳаларини бутун
зиддиятлари билан акс эттиради. Даврлар ўтиши билан ҳар бир ПФ семантик
табиатида ҳайратомуз даражада турли ифодалар юз беришига имкон яратади.
Мана шундай ҳолат айрим ПФларни бир неча мавзу доирасида қўллашга йўл
очиб беради. ПФларнинг тарбиявий аҳамияти шундаки, улар кишига ғоявий
йўналиш беради, ундаги ижобий идеалларнинг шаклланиш, ривожланишига
йўл очади ва шахсни ўз идеаллари учун фаол ҳаракат қилишга, керак бўлса,
курашишга ундайди.

3.Фразео-семантик майдонларни ўрганиш уларнинг семантик табиатини,

ифодалилик, фразеологик маънонинг лексик маъно билан алоқасини аниқлаш
имконини беради. Лексик-семантик майдон ва фразео-семантик майдон бир
тизим доирасида ўрганилиши лозим. Фразео-семантик майдонда ядро, марказ

30

ва периферия бўлади. Диссертацияда ҳар учала тилнинг миллий-маданий
хусусиятлари таҳлил этилганлиги сабабли учта тилда турли хил мавзу
доирасида фразео-семантиклар майдони шакллантирилди. Жумладан, француз
тилида «аmour -муҳаббат», «аmitié–дўстлик» ва «рrudence–эҳтиѐткорлик»
мавзулари француз тилининг муҳаббат тили эканлиги, французларда дўстлик
юқори бўлиши ҳамда ҳар бир ишда эҳтиѐткор бўлишига кўра, ўзбек тилида эса
«кўздан нари – кўнгилдан нари» ибораси халқимизда меҳр туйғусининг
баландлиги, каттага ҳурмат ва кичикка иззатда бўлиш каби миллий қадриятлар
асосида, рус тилида эса «на Руси не все караси-есть и ерши» ПФидаги русларга
хос миллий характердан келиб чиққан ҳолда «смелость города берет», «у страха
глаза велики» антонимик маънодаги ПФлар фразео-семантик майдон ядроси
сифатида танланди ва шарҳланди.

4.ПФларнинг этимологик қиѐсий таҳлили халқларнинг ўтмиши, урф-одат ва

анъаналари, ўзига хос сўзларнинг (реалиялар) ғоявий мазмунини очиб беради.
Француз, ўзбек ҳамда рус тилларида ПФларнинг учта тилда (15 тадан) тарихи
ва манбалари аниқланди. Унда ўзбек тилига рус тилидан ўзлаштирилган ва
ушбу ибора рус тилига француз тилидан ўзлаштирилганлиги каби ҳолатлар ҳам
маълум бўлди.

5.ПФларни трансформациялаш, уларнинг стилистик хусусиятларини

ўрганиш қиѐсланаѐтган тилларнинг умумхалқ провербиал фразеологик
бирликларни бадиий матнда қандай окказионал ўзгаришлар содир этиши,
бадиий сўз усталарининг бу бирликлардан моҳирона фойдаланиши ҳамда
қандай стилистик мақсадга эришганликлари исботланди.

6.Ўрганилган

материаллар

асосида

фразеологизмлар

окказионал

трансформацияланиши: 1) фразеологизмлар структурасининг кенгайиши; 2)
киритмалар; 3) фразеологик бирликларда контаминация ҳодисаси; 4)
синонимик, антонимик ва ситуацион алмашинишлар, неологизмлар; 5)
эллипсис ҳодисаси; 6) иккиламчи актуализация; 7)фразеологик конвергенция;
8)аллюзия каби усулларнинг қиѐсланаѐтган учала тилга ҳам хослиги аниқланди.

7.ПФлар француз, ўзбек ва рус тилларининг миллий-маданий


background image

хусусиятларини ифодаловчи энг муҳим омил эканлиги ўз исботини топди, яъни
миллий-маданий хусусиятлар миллатнинг маданияти, дунѐқараши, турмуш
тарзи, урф-одат ва удумларини ѐритувчи, этик ва эстетик меъѐрларини, оғзаки ва
ѐзма нутқдаги миллий кўчма маънодаги иборалар иштирокида акс эттирилади.
ПФларнинг миллий ўзига хослиги бевосита халқларнинг ижтимоий-сиѐсий ва
маиший ҳаѐтини акс эттириб, уларга хос характер, хислатларнинг ифодалашида,
топонимика, флора, фаунанинг иштирокида, миллатга хос урф-одат ҳамда
маросимларнинг мавжудлигида ва шу халқларнинг адабий-бадиий тилида
намоѐн бўлиши аниқланди.

Миллий-маданий хусусиятлар билан бир қаторда, француз, ўзбек ва рус

ҳамда бошқа халқлар афористик ижодида мавжуд бўлган умумбашарий
фразеологизмлар бир томондан, бевосита шу халқлар ҳаѐти, тараққиѐт
даражасининг маҳсули сифатида вужудга келган бўлса, иккинчи томондан, ўзга
халқлар ПФлари бойлиги таъсирида пайдо бўлиши аниқланди.

31

Шу билан бирга ўқувчи ва талабаларга чет тилларни ўргатишда ПФлардан

фойдаланиш орқали уларда социолингвистик компетенцияларнинг
шаклланишига ҳисса қўшгани маълум бўлди.

8.Француз, ўзбек ва рус тилларидаги ПФларни қиѐслаш, улардаги

миллийлик ва умумбашарийлик хусусиятларини ўрганиш ҳар бир миллатнинг
ўзига

хослиги

ва

умумий

томонлари

ПФлардаги

миллийлик

ва

умумбашарийлик ҳолатларини ифодалайди. Бу таққослаш бир неча омилларни
келтириб чиқарди:

Ҳар учала миллатнинг ўзига яраша ўтмиши, тарихи ва бугуни бир-биридан

катта фарқ қилади. Бу халқлар бой меросга, маънавий, маданий қарашлар ва ўз
манбаларига эга. Тарихга бир назар ташланса, 1750–1800 йилларда
Франциянинг Россия маданияти, ҳаѐти ва тилига, 1917 –1991 йилларда рус
тилининг ўзбек тили
ва маданиятига таъсири салмоқли бўлган. Бу ўз-ўзидан ҳар бир миллатнинг
тилидаги сўз, ибора ва ва провербиал фразеологизмларни ўзлаштиришга, яъни
бир тилдан иккинчи тилга, ѐки бир неча тилга ўтиб ўзлаштирилишига олиб
келиб, умумбашарийликни келтириб чиқаришга хизмат қилади.

Французлар ФБлари таркибида пишлоқ, вино, бақа кабиларнинг номлари

билан боғлиқ таомлар, миллий ўзига хос озиқ-овқат маҳсулотлари номи билан
боғлиқ, рус ФБлар таркиби Россиянинг географик жойлашув хусусиятларидан
келиб чиқиб гапирадиган бўлсак, ўрмонда ўсадиган ўсимлик

лар

ва ҳайвонлар

номи кўпроқ учраса

,

ўзбек ФБларда эса француз ПФлари мавзуий

тасниф

лан

ишида кузатилмаган

«

меҳмон ва меҳмондорчилик» ҳақидаги ПФлар

мавжуд бўлиб, улар орқали бу тилларга хос миллий колорит, милий-маданий
хусусиятлар акс эттирилади.

9.Ушбу тадқиқотда ўзбек тилида мақолларнинг француз ва рус тилларига

қараганда кўпроқ ишлатилиши ҳамда уларнинг бошқа тилга ўтиб ўзлашиши
орқали мазкур тилнинг фразеологик фонди тўлиб бориши ўз исботини топди. .


background image

32

НАУЧНЫЙ СОВЕТ ПО ПРИСУЖДЕНИЮ УЧЕНОЙ СТЕПЕНИ

ДОКТОРА НАУК № 14. 07. 2016. Fil. 09. 01 ПРИ ТАШКЕНТСКОМ

ГОСУДАРСТВЕННОМ ИНСТИТУТЕ ВОСТОКОВЕДЕНИЯ,

УЗБЕКСКОМ ГОСУДАРСТВЕННОМ УНИВЕРСИТЕТЕ МИРОВЫХ

ЯЗЫКОВ, НАЦИОНАЛЬНОМ УНИВЕРСИТЕТЕ УЗБЕКИСТАНА

УЗБЕКСКИЙ ГОСУДАРСТВЕННЫЙ УНИВЕРСИТЕТ

МИРОВЫХ ЯЗЫКОВ

НАСИРОВ АБДУРАХИМ АБДИМУТАЛИПОВИЧ

СЕМАНТИКО-СТИЛИСТИЧЕСКИЕ И НАЦИОНАЛЬНО

КУЛЬТУРНЫЕ ОСОБЕННОСТИ ПРОВЕРБИАЛЬНЫХ

ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ ВО ФРАНЦУЗСКОМ, УЗБЕКСКОМ И РУССКОМ

ЯЗЫКАХ


background image

10. 00.06 – Сравнительное литературоведение,

сопоставительное языкознание и переводоведение

(филологические науки)

АВТОРЕФЕРАТ ДОКТОРСКОЙ ДИССЕРТАЦИИ

Ташкент – 2016

33

Тема докторской диссертации зарегистрирована в Высшей аттестационной

комиссии при Кабинете Министров Республики Узбекистан № 20.02.2014
/В2014.3-4.Fil148

Докторская диссертация выполнена в Узбекском государственном университете

мировых языков.

Автореферат диссертации на трех языках (узбекский, русский и английский) размещен

на веб-странице научного совета http://www.tashgiv.uz/ и информационно-образовательном
портале ZiyoNET (www.ziyonet.uz).

Научный консультант: Маматов Абди Эшонкулович

доктор

филологических наук, профессор

Официальные оппоненты: Мирзаев Ибодулла Камолович

доктор

филологических наук, профессор

Бакиров Поѐн Уралович

доктор филологических наук, профессор

Менглиев Бахтиѐр Ражабович

доктор филологических наук, профессор

Ведущая организация

: Версальская академия (Франция)


Защита диссертации состоится «____» _________ 2016 г. в ____ часов в зале заседаний
Научного совета по присуждению ученой степени доктора наук 14.07.2016.fil.09.01 при


background image

Ташкентском государственном институте востоковедения, Узбекском государственном
университете мировых языков, Узбекском национальном университете по адресу: 100047,
Ташкент, Мирабадский район, улица Шахрисабз, д.16. Тел: (99871) 233-45-21; факс: (99871)
233-52-24; e-mail: sharq_ilmiy@mail.ru
С докторской диссертацией можно ознакомиться в Информационно-ресурсном центре
Ташкентского государственного института востоковедения (зарегистрированной под №___).
Адрес:100047, Ташкент, Мирабадский район, улица Шахрисабз, д.16. Тел: (99871) 233-45-21.
Автореферат диссертации разослан «_____» ________ 2016 г.
(Протокол реестра № ___ от «____» _______ 2016 г.)

Маннанов А.М.,

Председатель Научного совета по присуждению

ученой степени доктора наук, д.ф.н., профессор

Омонов К.Ш.,

Секретарь Научного совета по присуждению

ученой степени доктора наук, д.ф.н., доцент.

Бокиева Г.Х.,

Председатель научного семинара при Научном совете

по присуждению ученой степени доктора наук, д.ф.н.,профессор

34

Введение (Аннотация докторской диссертации)

Актуальность и востребованность темы диссертации

. По причине

отсутствия единого и совершенного видения фразеологических единиц в
мировой лингвистике, проблема сущности фразеологии считается всегда
спорной, что побудило нас исследовать их характерные свойства.

Интеграция Узбекистана в мировое сообщество, развитие науки,

технологий

и

конкурентоспособность

подрастающего

поколения

в

мультикультурном мире требуют знания нескольких языков в совершенстве и
их сопоставления с узбекским языком является актуальной задачей
сегодняшнего дня. В книге «Высокая духовность – непобедимая сила»
отмечается необходимость решения важнейших задач по «изданию
этимологических и сопоставительных словарей, разработке необходимых
терминов и оборотов речи, понятий и категорий, ...созданию благоприятных
условий для наших детей по овладению ими иностранными языками и
информационными технологиями в совершенстве»

45

. Несмотря ведущиеся в

республике успешные работы в области сравнительно-сопоставительных
исследований,

необходимо

отметить

наличие

проблем,

требующих

последовательных исследований в области сравнительного изучения
фразеологии из-за сложности фразеологического материала и неполной
разработки общей теории фразеологии.

Фразеологические единицы (далее ФЕ) являются образными выражениями


background image

и изобразительными средствами, созданными народами в течении несколько
веков, и провербиальный фразеологизм (далее ПФ) составляет отдельную часть
этих средств. ФЕ являются своеобразным продуктом творческой мысли народа
и в них находят свое короткое и совершенное отражение отношения человека к
природе и общественным явлениям; они делают речь красивой,
привлекательной, образной и служат для экономии силы и времени как
говорящего, так и слушающего, помогают формированию коммуникативной
компетенции. ПФ французского, узбекского и русского языков внесут свой
вклад в формирование социолингвистической компетенции путѐм выражения
ниационально-культурных особенностей этих народов. По утверждению
учѐных, каждый из нас имеет представление об около 800 пословицах,
поговорках и афоризмах

46

на своем языке. Это (30,7%) представлено в

творчестве писателей и языковедов и используется как мораль, вытекающая из
сказанного. Аристотель характеризовал ФЕ как метафору: “Метафора –
перенесение слова с измененным значением из рода в вид, или из вида в род,
или из вида в вид, или по аналогии»

47

. В свое время Сократ описал термин

«proverbe» как «краткое, лаконичное и запоминающееся словосочетание»

48

.

Несмотря на то что использование ФЕ и ПФ пользователями языка

45

Каримов И.А. Юксак маънавият – енгилмас куч. -Т.: Маънавият, 2008.– Б. 87–88.

45

Бердияров Х., Расулов Р. Ўзбек тилининг паремиологик луғати. -Т.: Ўқитувчи, 1984. – Б. 3.

45

Аристотель. Поэтика

(Поэзия санъати ҳақида). -Т.: Адабиѐт ва санъат нашриѐти, 1980. – Б.149.

45

Montreynaud F., Pierron A., Suzzoni

F.Dictionnaire des proverbes et dictons. Le Robert –Paris,1989.Préface par A Ray. Р.6

35

рассматривается как обычное явление, их лингвистический характер
достаточно сложен и не допускает поверхностного изучения. Сопоставительное
(контрастное) исследование семантико-стилистических и национально
культурных особенностей ПФ определяет актуальность темы настоящей
диссертации. В узбекском языкознании проблема ПФ еще не исследована
должным образом, не определены теоретические грани на основе материала
лексического фонда нашего родного языка, они не были объектом исследования
путем сопоставления с разными систематическими, в частности французским и
русским, языками. По этой причине данная научная работа является первым
диссертационным исследованием в этом направлении и

усугубляет

востребованность избранной темы.

Настоящее диссертационное исследование в определенной степени служит

осуществлению задач, обозначенных в Постановлении № 1875 Президента
Республики Узбекистан от 10 декабря 2012 г. «О мерах по дальнейшему
усовершенствованию системы изучения иностранных языков», в Указе
Президента № 4797 «О создании Ташкентского государственного университета
узбекского языка и литературы имени Алишера Навои» от 13 мая 2016 года, в
Постановлении №124 Кабинета Министров Республики Узбекистан от 8 мая
2013 г. «Об утверждении государственных образовательных стандартов по
иностранным языкам системы непрерывного образования» и других


background image

нормативно-правовых документах, относящихся к этой отрасли.

Соответствие исследования с приоритетными направлениями

развития науки и технологий республики

. Данное исследование выполнено в

соответствии с приоритетным направлением развития науки и технологий
республики I. «Духовно-нравственное и культурное развитие демократического
и правового общества, формирование инновационной экономики».

Обзор зарубежных научных исследований по теме диссертации.

Научные исследования по изучению фразеологии ведутся в таких ведущих
научных центрах и высших учебных заведениях, как Сорбонна, Издательский
дом Robert (Франция), Мангейм, Грайфсвальд и Трир (Германия), Веронский
университет (Италия), Лондонский университет (Великобритания), Грацкий
университет (Австрия), Академия наук Чехии (Чехия), Университет Индианы
(США), Университет Сантьяго (Чили), Университет Сеары (Бразилия),
Europhras Европейское сообщество фразеологии, Московский, Санкт
Петербургский университеты, Московский государственный лингвистический
университет, Институт языкознания (Россия), Узбекский государственный
университет мировых языков, Самаркандский государственный университет,
Самаркандский государственный институт иностранных языков

Ряд следующих научных результатов получен в результате исследований в

мире в области фразеологии: создана концепция, научно обосновывающая
взаимное диалектическое единство и коннотативный смысл содержания и
формы фразеологизмов, употребляемых в процессе речи (Sorbonne, Франция);
доказано, что формально сущностью фразеологических единиц является их
устойчивость

(Московский

государственный

университет,

Россия);

функциональная и структурная классификация и этимология фразеологических

36

единиц обоснованы теоретически и практически (Санкт-Петербургский

университет, Россия); созданы англо-русский, немецко-русский, французско
русский фразеологический словари как крупнейшее достижение романистики и
германистики

(Россия);

усовершенствована

работа

по

освещению

стилистических свойств фразеологизмов в тексте (Europhras, Амстердамский
университет, Нидерланды); вопрос отображения национального через
фразеологические единицы в направлении «Языковая картина мира» нашел
свое решение (Опольский унитверситет, Польша); формирование и
функционально-прагматические свойства фразеологизмов, принципы узбекской
фразеологии

и фразеографии научно обоснованы (СамГУ, АнГУ);

антропоцентрический научно обоснован подход к фразеологическим единицам
(УзГУМЯ, Узбекистан).

Сегодня в мире проводятся исследования по следующему ряду

приоритетных

направлений

фразеологизмов,

в

частности

создание

современных электронных версий переводческих и толковых фразеологических
словарей; исследование аспектов зависимости от требований общеевропейских
компетенций

владения

иностранными

языками

при

обучении

фразеологическим единицам; теоретическое и практическое совершенствование


background image

методов обучения фразеологическим единицам лиц, изучающих иностранные
языки; сопоставление фразеологической системы узбекского языка с
фразеологией других родственных и неродственных языков.

Степень изученности проблемы.

Исследования по фразеологии, как

отдельной независимой единицы языка, проводятся со второй половины ХХ
века. Это направление неразрывно связано с именем швейцарского ученого
Ш.Балли

49

.

Также

европейские

фразеологи

Й.Матешеич,

F.Stender,

А.Левитский, В.Айтсман, В.Хлебда, в частности, французские языковеды
Sh.Bally, P.Guiraud, М.Maloux, F.Montreynaud, A.Pierron, F.Suzzoni, J.Pinot
E.Pradez, М.Rat, A.Ray, S.Chantreau, C.Duneton

50

, русские ученые В.Виноградов,

Н.Амосова, Б.Ларин, С.Ожегов, В.Жуков А.Кунин, А.Молотков, В.Мокиенко,
А.Назарян, Н.Чернишева, Н.Шанский

51

; узбекские фразеологи Ш.Рахматуллаев,

М.Умархужаева, М.Содикова, Л.Ройзензон, Ю.Авалиани Е.Малиновский,

49

Балли Ш. Француз стилистикаси. Сўзлашув тил ва бетакаллуф нутқ. Француз тилидан И.Мирзаев таржимаси.

Тошкент, 2009. 79 б.

50

Bally Ch. L‟arbitraire du signe // Le français moderne. – Paris, Edition CILF, 1940. 195 p, Stender.F. Lettisches Lexikon,

1789.–773 p. Claude D. La puce à l‟oreille. –Paris, 1990. 509 p, Maloux M. Dictionnaire des proverbes, sentences et
maximes.–Paris, Larousse. 1998. 628 p, Martel M. Petit receuil des proverbes français.–Paris,78 p.Montreynaud F.,Pierron A.,
Suzzoni F. Dictionnaire des proverbes et dictons. – Paris, Le Robert, 1989. Préface par Alain Ray.759р, Rat M.,Dictionnaire
des expressions et locutions traditionnelles –Paris, Larosse – Bordas, 1999. 448 p, Rézeau P., Bernet C. Dictionnaire du
français parlé. Le monde des expressions familières.–Paris, 1989. Rey А. Chantreau S. Dictionnaire des expressions et
locutions. –Paris, Le Robert, 1997, 1085 p.

51

Виноградов В.В. Основные понятия русской фразеологии как лингвистической дисциплины. Избранные труды.

Лексикология и лексикография, – М., 1977. 267 c., Амосова Н.И. Основы английской фразеологии. Л., 1963. –C.227,
Авалиани Ю.Ю. К сближению книжно-литературного языка и разговорной речи. – Самарканд. 1971; Ларин Б.А.
Очерки по фразеологии. – М., Ученые записки. ЛГУ, серия филол.наук, - 1956. № 198; Жуков В.П. Семантика
фразеологических оборотов. М.,1978.–C.160. Кунин А.В. Фразеология современного английского языка. – М., 1972. -
C.288; Мокиенко В.М.Славянская фразеология –М.,1980.–С.207; Назарян А.Г. Фразеология современного
французского языка. –М.,1987, 237; Чернишева Н.И. Фразеология современного немецкого языка. –М; 1970. С.200;
Шанский Н.М., Фразеология современного русского языка. –М, 1969. –С.231; Малиновский Е.А.Формирование
русской фразеологической теории в ХХ веке. Монография. – Самарканд, 2007.

37

А.Бушуй, Э.Бегматов, А.Маматов, Б.Йулдошев

52

внесли достойный вклад в

совершенствование научно-исследовательских трудов по фразеологии. Первые
исследования по фразеологии узбекского языка были проведены в кандидатских
диссертациях Я.Пинхасова, А.Шомаксудова и М.Хусаинова

53

. Термин

«фразеологизм» был широко трактован Г.Саломовым в его исследованиях по
переводу фразем, и он вносил в его состав пословицы, поговорки и идиомы

54

.

Г.Айназарова исследовала фонетико-грамматические,
функционально-семантические свойства двухкомпонентных фразеологизмов
каракалпакского языка

55

, Х.Бердиѐров и Р.Расулов внесли неоценимый вклад в

роль паремиологии в формировании фразеологии как отдельной науки

56

.

Образцы фольклора, относящиеся к пословицам, поговоркам, лаконичным
фразам

57

и другим паремиологическим жанрам отражают многовековые

национально-бытовые навыки, этические нормы и мечты вышеназванных трех
этносов в сжатой и лаконичной форме. Следует особо отметить, что споры о
взаимной разнице и диффузионных аспектах этих паремических жанров в


background image

лингвистике народов мира и фольклороведении все еще продолжаются,
поскольку по своему лингвистическому охвату ПФ содержат пословицы,
поговорки и лаконичные фразы. А.Назарян относит пословицы и поговорки к
ФЕ и называет их «пословичными фразеологизмами»

58

. Тот же самый термин

был использован в научном исследовании А.Лисс

59

.

Современной интерпретации ФЕ и ПФ посвящены диссертации

Л.Ковшовой и С.Кочновой, а диссертации С.Мирзахановой, С.Кравцова,
В.Чернощекова, С.Гнедаш и узбекских исследователей П.Бакировой,
Г.Хакимовой, Ш.Шомуродовой

60

- сравнительно - типологическому

52

Содиқова. М. Қисқача ўзбекча-русча мақол-маталлар луғати. –Т.,1993.–Б.259; Бушуй А.М. Лексикографические

описание фразеологии.–Самарканд, 1982. –С.114. Йўлдошев Б. Ўзбек фразеологияси ва фразеографиясининг
шаклланиши ҳамда тараққиѐти. –СамДУ, 2013. –Б.116. Маматов А.Э. Ўзбек тили фразеологияси шаккланиши
масалалари. 10.02.02. Миллий тиллар (ўзбек тили). Фил.фан.док. автореферати.–Т.,1999.–Б.56.Ройзензон Л.И. Лекции
по общей и русской фразеологии. –Самарканд, 1973. –С. 223.

53

Рахматуллаев Ш.У. Основные грамматические особенности образных глагольных фразеологических единиц

современного узбекского языка. АКД. – М.; 1952. –С 16; Пинхасов Я.Д. Фразеологические выражения в языке
произведений Х.Алимджана. АКД. – Т., 1953. –С. 19; Шамаксудов А.Ш. Язык сатиры Мукими (лексика и
фразеология).- Т., –С.18; Хусаинов М. Фразеология прозы писательницы Айдын. АКД–СамДУ, 1959. –С. 18.

54

Саломов Ғ. Таржима назарияси асослари. – Т., Ўқитувчи, 1983. – Б. 118.

55

Айназарова Г.Б. Симметричные двухкомпонентные фразеологизмы в каракаалпакском языке. АКД.–Нукус,2000. –

С. 6–22.

56

Бердиѐров Ҳ., Расулов Р. Ўзбек тилининг паремиологик луғати - Т., Ўқитувчи, 1984. – Б.10.

57

Мирзаев Т. Ўзбек фольклори очерклари. – Т., 1988. –Б.65.

58

Назарян А.Г. Фразеология современного французского языка. –М., 1987. –С. 33–39.

59

Лисс А.И. Сопаставительный анализ пословичных фразеологизмов английского, русского и киргизского языков в

научно-лингвистическом и методическом аспекте. –Ош. 1986. –С. 6.

60

Ковшова Л.Н. Семантика и прагматика фразеологизмов (Лингвокультурологический аспект). Автореф. д.ф.н. –М.,

2009. –С.39; Кочнова С.О. Лингвокультурологическая интерпретация русских анималистических фразеологизмов без
зоонима в практике преподавания русского языка как иностранного. Автореф. к.ф.н. –М., 2005; Мирзаханова С.Д.
Фразеологизмы с качественной характеристикой человека в даргинском и английском языках. Диссертация ... к.ф.н.
наук. –Махачкала, 2009., Кравцов С.М. Картина мира в русской и французской фразеологии (на примере концепта
«поведение человека»). Автореф. докт.фил.наук. –Ростов-на-Дону, 2008; Гнедаш С.И. Провербиальные
трансформанты в функциональном стиле прессы и публицистики. На материале немецкоязычной печати ФРГ. Дис.
канд. филол. наук: 10.02.04. –М.,2005. –С. 189, Маматов А.Э. Ўзбек тили фразеологиясининг шаклланиши масалалари.
10.02.02. Миллий тиллар (ўзбек тили). Фил.фан.док.... автореферати. –Т., 2000. –Б. 56; Бакиров П.У.
Номинацентрические пословицы в разносистемных языках (на материале русского, узбекского и казахского языков).
Автор.. докт. фил.наук. –Т., 2008; Ҳакимова Г.Э. Зооним компонентли фразеологик бирликларнинг структуравий ва
семантик хусусиятлари. Фил.фан.ном...автореферати Т.: 2008. 23 б; Шомурадова Ш.Ж. Фразеологическая деривация в
английском языке. Автореф. к.ф.н. –Т., 2011.

38

исследованию фразеологических единиц.

Связанность

темы

диссертации с научно-исследовательскими

работами университета, где она была выполнена.

Диссертационное

исследование выполнено в Узбекском государственном университете мировых
языков в сотрудничестве с Версальской академией Франции в рамках проекта
научно-исследовательских работ «International Credit Mobility (ICM)»

Целью диссертации

является определение семантико-стилистических и

этнокультурных свойств ПФ во французском, узбекском и русском языках,
выработка предложений по их использованию в узбекском языкознании.

Задачи

исследования

:

обобщить теоретические видения о ПФ в мировом языкознании и прийти к

концептуальному выводу о национальных ПФ, соответствующих лексическим
материалам узбекского языка;


background image

изучить историю происхождения и источники ПФ в сопоставляемых

языках;

осуществить предварительную классификацию ПФ, исходя из характера

метафор в ФЕ в узбекском языке, и выработать аппарат понятийных терминов,
относящихся к ПФ;

выявить масштаб применения ПФ во французской, русской и узбекской

лексикологии и их задачи в процессе речи;

раскрыть семантику ПФ, входящих в фразео-семантическую группу

сопоставляемых языков, разместить их в соответствующем порядке во фразео
семантические поля;

осветить стилистические особенности ПФ, выявить случаи их

окказиональной трансформации в сопоставляемых языках;

внедрить устойчивые сочетания в содержание преподавания иностранных

языков, то есть в государственные образовательные стандарты, учебные
программы и учебники;

проанализировать

фразеологические

единицы

в

произведениях

французских, узбекских и русских писателей и их переводах с
лингвостилистической точки зрения;

сравнить ПФ во всех трех языках и определить их национальные

особенности;

выявить эквиваленты ПФ в узбекском и русском языках, отобранных с

точки зрения активного их применения во французском языке, составить
трѐхъязычный провербиальный фразеологический словарь.

Объектом исследования

являются провербиальные фразеологизмы во

французском, узбекском и русском языках.

Предметом исследования

является анализ семантико-стилистических и

национально-культурных особенностей ПФ во французском, узбекском и
русском языках.

Методы исследования.

В диссертации использованы фразеологическо

идентификационный, контекстологический, вариативный методы; методы
фразеологической аппликации, двухстороннего синхронно-сравнительного
анализа и структурно-типологический.

39

Научная новизна исследования

состоит в следующем:

семантические особенности фразеологических единиц, в частности,

провербиальных фразеологических единиц во французском, узбекском и
русском языках раскрыты путем определения их расположения во фразео

семантических полях, истории и источников (этимологии);

путѐм использования восьми видов методов трансформации раскрыты

лингвостилистические свойства окказиональных изменений провербиальных
фразеологических единиц в сравнении с общими фразеологическими
единицами, используемыми в литературном языке и активной разговорной речи
трех народов;

национальные и интернациональные особенности во французском,


background image

узбекском и русском языках раскрыты на примере впервые сопоставляемых
трех языков и определено значение этнокультурного слоя;

показаны особенности, признаки, масштаб использования провербиальных

фразеологизмов, а также их место среди фразеологических единиц других
типов,

найдены

эквиваленты

понятийных

терминов,

касающихся

провербильных фразеологизмов в сопоставляемых французском, узбекском и
русском языках, они взаимно соотнесены и впервые использован термин

провербиальный фразеологизм

;

разработаны научные и практические рекомендации, изложенные в

диссертации по поводу использования провербиальных фразеологизмов,
являющихся лаконичными, сжатыми и богатыми намѐками при изучении и
усвоении иностранных, в частности, французского и русского языков.

Практические результаты исследования:

истолкованы сущность и содержание “фразеологических единиц” и

“провербиальных фразеологизмов” с точки зрения филологии; обоснована
возможность отнести пословицы и поговорки вместе с другими
метафорическими выражениями во французском, узбекском и русском языках к
провербиальным фразеологизмам, в результате чего расширен словарный охват
ПФ.

освещена необходимость изучения историко-культурной константы в

контексте, поскольку семантические, стилистические и коммуникативные
особенности ПФ проявляются и заново оживают непосредственно в тексте;

выявлены и впервые даны на родном языке история происхождения и

источники некоторых ПФ на французском языке, определена этимология ряда
ПФ на русском и узбекском языках;

доказана роль сравнительно-этимологического анализа ПФ в раскрытии

мировоззрения, этнопсихики и сущности быта трех народов и в формировании
социолингвистической компетенции обучающихся языку;

использование ПФ, идиоматических выражений, пословиц в интеграцион ном

виде внедрено в содержание обучения иностранным языкам, включены в

государственные образовательные стандарты, учебные программы и учебники;

найдены эквиваленты ПФ в узбекском и русском языках, отобранные с

точки зрения их активного использования во французском языке, создан
трѐхъязычный провербиальный словарь.

40

Достоверность результатов исследования

объясняется тем, что

примененные подходы и методы, теоретическая информация получены из
официальных источников, а примеры – из словарей и художественной
литературы во французском, узбекском и русском языках; эффективность
заключений

обоснована

фразеологическими

методами;

заключения,

предложения и рекомендации внедрены в практику, полученные результаты
утверждены полномочными структурами.

Научно-практическое значение результатов исследования

заключается


background image

в выражении дополнительного отношения к существующим теоретическим
взглядам на основе анализа различных суждений, касающихся фразеологии, как
лингвистического явления, впервые проведено сопоставительное изучение ПФ
во французском, узбекском и русском языках, впервые ПФ французского языка
интерпретированы на узбекском языке. Научные выводы, полученные в
результате диссертации, служат ценным источником в исследовании
фразеологической системы французского, узбекского и русского языков.

Результаты диссертационного исследования можно использовать в

преподавании курсов сравнительно-исторического, типологического и
сопоставительного языкознания, лексикологии, фразеологии, лингвокульту
рологии, а также в подготовке учебных программ, учебников и учебных
пособий и составлении словарей. Провербиальные фразеологизмы и их
эквиваленты, проанализированные в данной работе, помогут в процессе
перевода и в преподавании французского языка.

Внедрение результатов исследования

. На основе сравнительно

типологических предложений, выработанных при исследовании семантических,
стилистических и национально-культурных свойств провербиальных
фразеологизмов во французском, узбекском и русском языках:

предложения по использованию устойчивых сочетаний в процессе

изучения

иностранных языков в образовательных учреждениях были

использованы во время подготовки нормативных документов, утвержденных
Приложением №1 Постановления №124 Кабинета Министров от 8 мая 2013 г.
“Об утверждении

государственных образовательных стандартов по

иностранным языкам системы непрерывного образования» и внедрены в их
суть (Информационный бюллетень Министерства народного образования №
01–02/1–7–150 от 12 мая 2016 г.). Эти предложения служат для анализа смысла
фраз и устойчивых сочетаний путем раскрытия специфики использования
провербиальных фразеологических единиц вместе с общими лексическими
единицами и раскрытия стратегий и этапов понимания, перевода и применения
скрытых смыслов; создали условия для повышения качества образования в
организации обучения иностранных языков в образовательных учреждениях на
основе единого подхода;

они были использованы в ходе выбора активных провербиальных

фразеологизмов из лексического фонда французского языка, нахождения их
эквивалентов в узбекском и русском языках, сопоставления их схожих и
несхожих черт и создания трехъязычного провербиально-фразеологического
словаря как практическая часть исследования (Информационный бюллетень
Министерства народного образования № 01–02/1–7–150 от 12 мая 2016 г.).

41

Предложенные материалы помогают в понимании текстов с провербиальными

фразеологизмами в различных систематических языках, в их переводе из
французского в узбекский и русский или, наоборот, из узбекского во
французский или русский, и раскрытию их лингво-культурной сущности;

использованы для создания комплекса учебников французского языка для


background image

1-4-, 5-, 9-го классов средних общеобразовательных школ. (Hirondelle–1, 1-синф
// Т.: Ўқитувчи, 2015, 2016; Hirondelle–2, 2-синф // Т.:Ўқитувчи, 2014, 2016;
Hirondelle–3, 3-синф // Т.: Ўқитувчи, 2015; Hirondelle–4, 4-синф // Т.: Ўқитувчи,
2016; Bonjour la France. 5-синф. Т.: Ўқитувчи, 2015; D‟un état à l‟autre. 9-синф.
Т.: Шарқ, 2013). В частности, использование этих учебников в общих средне
специальных школах для чтения и написания устойчивых сочетаний в их
составе, разговора с их применением в процессе речи служит формированию у
учеников лингвистических компетенций во французском языке. Ученики будут
иметь навыки по применению фразеологических единиц вместе с лексическими
единицами как в письменой так и разговорной речи.

Апробация результатов исследования

. Результаты исследования были

представлены на 13 научно-практических конференциях и доклады следующей
тематики были представлены и апробированы на республиканских и
международных научно-практических конференциях: Вопросы лингвокультуро
логии и гендерной лингвистики в современном языкознании: (Ташкент, 2013);
Қоғамдиқ ғылымдар серияси, А.Ясауи атындағы Халықаралық қазақ-турiк
университетi хабаршысы (Казахстан, 2013); Научная конференция по лингвисте,
«Українська мова і література в школі» (Киев, 2014); VIII Международная
научно
практичечкая конференция (Екатеринбург, 2015); Аксиология иноязычного
образования, Using Folk proverbs to develop English speaking skills (Москва

,

2015); L‟image de la nationalité des phraséologismes proverbiales dans la langue
ouzbèke.

«Intellectual Archive» multidisciplinary journal (Canada, 2016);

«М.Балақаев оқулары» (Қозоғистон 2016), «Uzluksiz ta‟lim tizimida xorijiy
tillarni o„qitishning yangi tendensiyalari real amaliyot va rivojlanish strategiyalari»
(Ташкент, 2016), The role and importance of proverbial phraseologies in the sphere
of national languages phraseologisms. Linguistic and Education (USA, 2016);
«Илмий мунозара: муаммо, ечим ва ютуқ» (Тошкент, 2016), «Чет тилларни
ўқитишда мультимедиа ва ахборот

коммуникация технологияларининг

истиқболи» (Ташкент, 2016).

Публикации результатов исследования

. По результатам исследования

было опубликовано 46 научных трудов, из них – 1 монография, 1 словарь; 19
статей, из них 16 были опубликованы в республиканских научных изданиях,
рекомендуемых Высшей аттестационной комиссией для публикации основных
научных результатов докторских диссертаций, а остальные 3 – в иностранных
журналах.

Структура и объем диссертации

: Диссертация состоит из введения, 4-х

глав и заключения. Ее объем составляет 248 страницы за исключением списка
использованной литературы и приложений.

42

ОСНОВНОЕ СОДЕРЖАНИЕ ДИССЕРТАЦИИ


background image

В части

«Введение

в диссертацию» обоснованы актуальность и

востребованность темы, освещена степень ее изученности, изложены цели и
задачи, новизна, научное и практическое значение и соответствие исследования
с приоритетными направлениями прогресса науки и технологий республики.
Достоверность полученных результатов обоснована и раскрыты их
теоретическое и

практичекое значение. Предоставлена информация о

внедрении в практику результатов исследования, апробации работы, структуре
диссертации и опубликованных статьях.

В первой главе

Теоретические взгляды на провербиальные

фразеологизмы

исследовано отношение мировых и узбекских языковедов к

фразеологически единицам, в частности к провербиальным фразеологизмам, и
она обогащена новыми теоретическими рассуждениями.

В настоящее время фразеологические единицы становятся объектом

исследования многих лингвистов. Об этом говорит возрастающий в последние
годы интерес к вопросам лингвокультуры. Ученый В.В.Виноградов, кто первым
в

русской лингвистике начал исследовать фразеологию и разделил

фразеологические единицы (ФЕ) на три типа, считал, что сущностью ФЕ
является их формальная устойчивость. ФЕ не проявляются в каждом акте
процесса речи отдельной формой слова, а отображаются в сознании человека в
готовом и устойчивом виде, приводит к смысловому слиянию, подобно
естественному сплаву, по меньшей мере, двух независимых слов, используемых
во время общения

61

.

В мировой лингвистике отсутствует единая и совершенная точка зрения на

теоретическое определение ФЕ. Существуют различные взгляды на основные
признаки ФЕ и ПФ. Например, по мнению Б.Ларина, их основным признаком
является невидимость отдельного смысла слов перед составным смыслом
словосочетаний

62

. Согласно утверждению А.Реформатского, они не могут быть

переведены на другие языки дословно

63

А.Кунин считает, что «признак

устойчивости во ФЕ проявляется в использовании фразеологических единиц в
лексическом составе, их семантике, морфологической и синтаксической
структуре»

64

.

По

определению

А.Маматова,

«Основным

признаком

фразеологических единиц является их повторное полное или частичное
отображение с точки зрения семантики, образование переносного смысла
лексических единиц, составляющих их»

65

.

Термин «proverbe» был впервые использован в баснях Мари де Франса

66

в

конце XII века. Последующие рукописи были названы «рroverbe au villain»,
«proverbe des sages», «proverbe communs». Термин «proverbiale» был создан на

61

Виноградов В.В. Основные понятия русской фразеологии как лингвистической дисциплины. Избраннные

труды. Лексикология и лексикография. – М.: 1977. – С.118-139.

62

Ларин Б.А. Очерки по фразеологии. – Уч.зап. ЛГУ.Серия филол.наук. – Л.:1956, № 24, –С. 202-224.

63

Реформатский А.А. Введение в языкознание. –М.:1967. 127 с.

64

Кунин А.В. Фразеология современного английского языка. –М.:-1972. –С.7-9.

65

Маматов А.Э. Очерки по французской фразеологической стилистике –Т.: 1989. 118 с.


background image

66

Marie de France, poètesse française (1159-1184) auteur de Fables et Lais.

43

основе латинского «proverbialis» и вошѐл в обиход в виде кратких и лаконичных
мыслей посредством маленьких комедий XIV века

67

. В XVIII-XIX вв. термин

«proverbe» – «proverbiale» был широко использован П.Китаром, Ж.Лоффе,
Д.Мозеном и другими фразеологами. Как свидетельствует словарь Антуана
Фюретьера (1690), термин «Proverbiale» был использован в широком смысле, и
охватывал идиомы с древними, известными и метафорическими
выражениями

68

. Анализ провербиальных фразеологизмов встречается в

диссертациях С.Гнедаша и П.Бакирова

69

о словах русского языковеда

В.Чернощековой, термин «рroverbial» имея широкое семантическое значение,
не только корреллирует пословицы, поговорки и лаконичные фразы, но и
охватывает отдельные лексемы, отображающие национально-культурные
особенности, в свой словарный состав

70

.

Термин «рroverbe» во французской лингвистике заимствован

71

из

латинского языка (

рroverbium)

и выражает лаконичные мысли, произошедшие

из жизненного опыта и поучительных выводов мудрецов и вошедшие в
широкий оборот. Термин «мақол» в узбекском языке взят от слова «қавлун»
(сказать) и стал названием одного из афористических жанров, являющегося
образцом народной мудрости и означающего уместное слово, предложение или
идиому. Пословицы в русском языке отличаются от афоризмов и крылатых
выражений анонимностью, то есть отсутствием авторства, и соответствием не
индивидуальной мудрости, а коллективным и народным эстетическим
закономерностям.

ПФ составляют определенную часть фразеологического фонда языков

народов мира. Основными атрибутами ПФ являются устойчивость,
метафоричность, воспроизводимость, семантическая слитность, экспрессивная
эмоциональность и выразительность и они ярко отражают специфику
национальной лексики. Провербиальные фразеологизмы воспроизводится в
готовом виде и используются в переносном смысле полностью или частично,
являются эквивалентными предложению по структуре и целыми по семантике,
выражают независимый смысл в составе контекста. Они, как устойчивые
сочетания, означают пословицу, поговорку, изречение, афоризм, предание,
наставление, критатую выражению, притчу и замкнутый оборот.

ПФ имеют следующие категориальные признаки: являются художественно

логической формой мысли, самым маленьким жанром национального
фольклора, специфической грамматической формой; содержат атрибуты
определенного этноса и имеют дидактический смысл.

67

Dauzat.A. Dubois.J. Mitterand.H. Nouveau dictionnaire étimologique. –Paris, Larousse. 1999, -P 611,810 р.

68

Montreynaud F., Pierron A, Suzzoni F. Dictionnaire des proverbes et dictons. –Paris, Le Robert. 1989. Préface par

Alain Ray, Р.6-10, 759 р.

69

Гнедаш С.И. Провербиальные трансформанты в функциональном стиле прессы и публицистики. На материале


background image

немецкоязычной печати ФРГ. Дис. канд. филол. наук: 10.02.04: –М.: 2005. 189 c. Бакиров П.У.
Номинацентрические пословицы в разносистемных языках (на материале русского, узбекского и казахского
языков). Автореф.дис. докт. филол. наук. – Т.,2007. 54 с.

70

Чернощекова В.О. Лингвокультурный аспект пословиц. УДК 811.111‟37. Язык и культура. 2009. cyberleninka.ru.

– C.83.

71

Le petit Larousse, – Paris, 1999. -Р.832. ўша манба. – Р.340.

44

Таблица 1

Провербиальные фразеологизмы

№ Французский Узбекский Русский

1

Рroverbe

Chat échaudé craint l’eau

froidе. Chose défenduе, chose

désirée.

Мақол

Оғзи куйган қатиқни

ҳам пуфлаб ичади.

Аяган кўзга чўп тушар.

Пословица

Обжѐгшись на молоке,

будешь дуть и на воду.

Запретный плод сладок.

2

Dicton

En avril on ne découvre pas

d’un fil. Quand le coq chante

avant la nuit, signe de pluie.

Матал

Ёзда ѐпинчиғингни

ташлама, қишда ўзинг

биласан.

Қулоғи тишлаб қўйилган.

Поговорка

Собака на сене. Дай

бог нашему теляти

волка

съесть. И рыбку съесть

и хвост не намочить.

3

Apophtègme

Qui creuse unе fossе sous le

pied d’un autre, y tombe le

premier. Il faut être maître de

soi, pour être maître du monde.

(Карл V)

Ҳикматли сўзлар

Ҳар киши ким бировга

қозғай чоҳ, тушгай ул чоҳ

узра ўзи ногоҳ. (

А.Навоий).

Оз демак ҳикматга боис,

оз емак сиҳатга боис.
(

А.Навоий)

Афоризмы

Кто другому роет яму

наперед, в нее же

первый сам и упадет.

Нет слаще покоя,

покупаемого трудом.

(

А.П.Чехов)

4

Adage

Noblesse oblige.

User, ne pas abuser.

Ривоят, ҳадис

Нафсинг ва қалбинг

хотиржам бўлган нарса

эзгуликдир.

ичингни ғаш қилиб,

кўнглингга ўрнашмаган

нарса гуноҳдир.

Притча

Все познается в

сравнении. Дело не в

том, кто во что одет...

а в том, что в

жизни, со сменой

одежды. (

Притчи

Саломона

)

5

Précepte

Aimez-vous les uns les autres.

Ўгит, васият

Билимга ва меҳнатга

чанқоқлик инсонни

шахсга айлантиради.

(

Фаробий)

Изречение

Счастье в воздухе не

вьется – трудом дается.
(

Рудакий).

6

Sentence

Plus de corps est faible, plus il

commande, plus il est fort,

plus il obéit. (

Ж.Ж.Руссо).

Нақл

Арслон қариса, сичқон

инини пойлар (III,279),

Сув

кўрмагунча, этик ечма.

(III,431).

(М.Қошғарий).

Мудрые слова,

изречения

Люди

сажают деревья для

потомков.

(Китайкое изречение).


background image

7

Maxime

Les Fables de La

Fontaine sont riches en

maximes: ―La raison du plus

fort est

toujours la meilleureǁ est une

de ces maximes.

Ҳикматлар

―Бердиǁсини айтгунча

уриб ўлдиради.

(Б.Машраб).

Максим, пословица

научного характера

Печь хлеб дают пекарю.

8

Еxpression, locution

Chaсun sent son mal.

Les murs ont des oreilles.

Ибора, юмуқ ибора

Ҳар ким ўзидан ўтганини

ўзи билади.

Мошхўрдага қатиқ

бўлма. Кўзини шира

боғлабди.

Выражение,

крылатые выражения

Каждый знает сам что

у него болит.

Береженного бог бережет.

Все формы, использующиеся в переносном смысле,

являются ПРОВЕРБИАЛЬНЫМИ ФРАЗЕОЛОГИЗМАМИ


45

Трудно установить четкую границу между экспрессивно-стилистическими

слоями фразеологизмов. Например, в «Новом большом французско-русском
фразеологическом словаре», изданном под редакцией В.Гака, не все ФЕ имеют
знаки ссылки

72

. При их сопоставлении с ФЕ в других словарях во французском

выявлено, что их включение в состав ФЕ, относящихся к разговорно-бытовой
или обычной разговорной речи, проявляется по-разному. Имеются также
различия между знаками ссылки на ФЕ во «Фразеологическом словаре
узбекского языка» Ш.Рахматуллаева и фразеологическом словаре М.Содиковой.

С целью определения места ПФ среди ФЕ другого типа в диссертации, был

изучен названный словарь под редакцией В.Гака, и по принципу активности в
речи отобрана 4541 фразеологическая единица, найдены их эквиваленты в
узбекском и русском языках. Было установлено, что из 4541 ФЕ, охваченной
для анализа, 1100 (24,4%) являются ПФ, 2040 (45,2 %) – нейтральными ФЕ, 888
(18,6%) – разговорно-бытовыми ФЕ, 288 (6,4%) – простыми разговорными ФЕ,
238 (5,3%) – арготическими, а 37 (0,82%) – ФЕ книжного характера.

На анонимный опрос, проведенный для определения использования ФЕ и

ПФ в народе, ответили 179 человек (во французском языке – 24 человека, в
узбекском – 127 человек и в русском – 28 человек). Высокий результат по
лучшему пониманию ФЕ показали опрошенные в русском (57,1%) и
французском (54,2%), а по пониманию ПФ опрошенные во французском языке
показали результат в 33,3%, а в русском – в 21,0%. Из опрошенных в узбекском
15,9% ответили, что не знакомы с термином «проверб». Оказалось, что 32,1%
русскоязычные используют ПФ в своей речи, по этому показателю (27,6%)
узбекоязычные респонденты заняли второе место. Когда показатели
использованию ПФ и ФЕ проанализированы в разрезе специальностей, то
обнаружилось, что показатели лингвистов, поэтов и писателей равны 30,7%,
тогда как только 21,8% ремесленников и дехкан используют фразеологизмы.


background image

Когда результаты опроса были проанализированы в возрастном разрезе, то
обнаружилось, что люди в возрасте 45-60 лет чаще других (22,9%) используют
ПФ.

Во второй глава

диссертации рассматривается семантические свойства

провербиальных фразеологизмов. Поскольку ПФ являются продуктом языка и
неугасаемой мысли народа, являющегося его создателем, они неразрывно
связаны с категорией формы и содержания диалектики. Взаимоотношение
формы и содержания в ПФ возникает из характера содержания, обозначаемого
устойчивыми сочетаниями.

В связи с тем, что компоненты в лексическом составе ПФ не могут быть

простой суммой специфических смыслов, а являются новым смыслом,
созданным над ними, складывается впечатление о существовании мнимого
разрыва между планом выражения и планом содержания. Частные смыслы в
ПФ не раскрывают общего смысла напрямую, поэтому связь между планом
выражения и планом содержания во фразах условна. Здесь компоненты, как

72

Гак В.Г. Новый большой французско-русский фразеологический словарь, – М.; 2005, – 1625 с.

46

целое, достигают семантического прогресса на основе определенного образа
путем переноса или внедрения. Переносный смысл, возникший на основе
определенного образа, называется фразеологическим смыслом.

Для наиболее точной передачи сути обсуждаемого вопроса приведем

следующие примеры, отражающие фразеологический смысл в трех языках:

Il

n'y a point de feu sans fumée

имеет в узбекском языке следующие эквиваленты:

Шамол бўлмаса, дарахтнинг учи қимирламайди, Касални яширсанг, иситмаси
ошкор қилади, Бир балоси бўлмаса, шудгорда қуйруқ на қилур;

а в русском –

Где

огонь, там и дым, Шила в мешке не утаишь

. Как отмечалось выше, в ПФ ярко

выражены признаки переносного смысла, образности и изобразительности.
Следовательно, как видно из примеров, при использовании компонентов ПФ по
отдельности нельзя добиться целостного общего смысла, поэтому не следует
забывать о первичности фразеологического смысла в устойчивых сочетаниях.

Tandis que le loup muse, le brebis entre au bois

дословно переводится на

узбекский язык как

Бўри увиллаб бўлгунича қўзи ўрмонга кириб кетади (Пока

волк закончит свой вой, ягненок убежит в лес)

. В этом ПФ, эквиваленты

которого даются в узбекском как

Темирни қизиғида бос

, а в русском как

Добыча

ловца не ждет

, наблюдается превосходство переносного смысла фразеологизма

и усиливается образность выражения по сравнению с приведенным выше
дословным переводом. Это значит, что через образные представления смысл
некоторых слов отходит на второй план, и сочетание, как целое, создает новый
смысл.

Семантика ПФ определяется посредством выполнения ими дидактико

прескриптивной функции в языке, и возникает в результате мысленного
ситуативного расширения словосочетаний. Еще одним характерным свойством
ПФ является их принадлежность к однотипным ситуациям, то есть, они всегда
являются односмысловыми. Каждый ПФ подразумевает под собой


background image

определѐнный смысл, который зачастую скрывается в переносной,
эмоциональной форме. Нельзя понять истинного смысла ПФ, не почувствовав
иносказания, скрытого от глаз смысла. Например, ПФ типа

Tel maître-tel valet –

Мол эгасига ўхшамаса, ҳаром ўлади – Каков хозяин – таков и слуга; Un maleur

ne vient jamais seul, Serrer la pince à quelqu’un

означая единый, переносный и

общесемантический смысл, подтверждают достоверность сказанного выше.

Наши исследование показывает что, семантическое поле в ПФ

характеризуется следующими свойствами: наличием семантической
взаимосвязи между словами, составляющими ПФ; систематическим характером
этой взаимосвязи; взаимозависимостью и обособленностью лексических
единиц; относительной независимостью полей; последовательностью признаков
семантической поверхности компонентов ПФ.

Любая тема объединяет слово, словосочетание или ПФ, которые выражают

предмет или явление, имеющее отношение к себе. Поэтому можно сказать, что
исходя из выбранной темы (ядра), ПФ могут располагаться в ядре, центре или
периферии. Именно этим и объясняется постоянное изменение их
месторасположения. Для лексических групп эта семантическое поле, а для
фразеологии – фразео-семантическое поле.

47

Любые ПФ, входящие во фразео-семантическое поле, могут быть

включены в различные группы по структуре и лексико-грамматическим
свойствам, но по смыслу объединяются в одно фразео-семантическое поле.
Например, ПФ

L’amour pénètre dans l’homme par les yeux et dans la femme par les

oreilles

и

Coeur pensif ne sait où il va

содержащие в составе компоненты «

yeux

»

,

«oreille

»,

«coeur

», и относящиеся к ряду «соматизмов» по функции

употребления или

L'amour apprend aux ânes à danser

из-за наличия компонента

«ânes

» может быть включен в «зоонимический» ряд, но по причине

выражаемого смысла – семантических свойств все они используются в одном
фразео-семантическом поле.

При изучении принадлежности однокоренных слов и компонентов

устойчивых сочетаний в составе около 1000 ПФ, проанализированных нами в
диссертации, по соотнесенности к той или иной части речи с точки зрения
грамматики, номинативные ПФ составили 47,5%, а ПФ, начинающиеся с имен
существительных женского рода – 35,4%. 37 ПФ (3,7%) из 270 составили 14
видов и принадлежат к соматизмам; 92 (9.2 %) – к зоонимам; 23 (2,3%) ПФ,
относящиеся к профессиям, составляют 19 видов (3%); ПФ, относящиеся к
продуктам питания –11 видов (2,8%); ПФ, относящиеся к флоре–12 видов
(2,3%); ПФ, имеющие родственные компоненты – 8 видов (3%); ПФ с
компонентами одежды – 4 вида (0,8%), ПФ с собственными именами – 8 видов
(1%); и ПФ, относящиеся к внешнему виду человека – 5 видов (0,7%).

Имеются два направления в изучении понятия «семантическое поле» в

связи с фразеологизмами. Сторонники первого направления (В.П.Губарев,
Л.М.Золотова, Е.М.Ножин, М.И.Семко) рассматривают понятие «фразео
семантическое поле» как часть общего лексико-семантического поля.


background image

Сторонники второго направления (Л.А.Бутарева, В.Л.Дашевская, З.Ф.Скнар,
В.Смирнова) как отдельную, независимую систему.

Мы, придерживаясь мнения сторонников первого направления, считаем,

что лексико-семантическое и фразео-семантическое поля должны исследоваться
при условии, их нахождения недалеко друг от друга, в рамках одной системы.
А.И.Ройзензон и Ю.Ю.Авалиани характеризуют фразеологическое поле как
«поле для сбора синонимичных фраз, состоящих из различных изменений в
рамках фразеологических явлений, в которых общность логической и
психологической среды равны бытовой»

73

.

Термин «поле» исследован в нескольких научных трудах. Например,

М.Умархужаев считает, что основный критерий разделения центра и периферии
зависит от степени интегрированности компонентов фразеологических
единиц

74

. Н.Кириллова комментирует фразеологизмы в семасиологическом и

ономасиологическом плане и разделяет их на «фразео
семантическое», «лексико-фразеологическое» и «фразео-лексическое поле».
Под

«фразео-семантическим

полем»

подразумевается

комплекс

фразеологических единиц, относящихся к среде с определенным понятием и

73

Авалиани Ю.К сближению книжно-литературного языка и разговорной речи.

Самарканд, 1971. -С.51.

74

Умарходжаев М.И. Основы фразеографии.

Ташкент,1983.

С.21-24.

48

находящихся между собой в известной конкретной системной связи, например,
фразеологические поля в значении «умственная деятельность», «физическое
здоровье» и «материальная обеспеченность»

75

.

Опираясь на указанный анализ и учитывая, что для создания

семантического поля во ФЕ и ПФ они должны обладать определенной
структурой, мы высказали следующие мнения. Составляющие семантического
поля - ядро, центр и периферия - располагаются в иерархической взаимосвязи.
Если ядро совмещает в себе несколько обобщенный семантический смысл, то
центр состоит из сочетаний с конкретным смыслом, а периферия содержит
многосмысловые ПФ, которым нет необходимости входить в это поле или те,
которые могут принадлежать и к другому семантическому полю.

ПФ, считающийся ядром по отношению к

определенному полю, может
выполнять задачу «центра» или
«периферии» на другом поле. Это
явление, связанное с обращением
центра внимания темы в ту или
иную сторону.
Наши исследовании показывает,
что, фразеологические единицы,
находящиеся в ядре, используются
только в переносном смысле, а в

центре – в основном, в переносном,
реже – в прямых смыслах, а
фразеологизмы, расположенные на
периферии, употребляются, в
большинстве случаев в прямом и
реже – в переносном смыслах.

Периферия

Центр

Ядро


background image

В качестве доказательства, мы решили проанализировать семантическое

поле, означающее «аmour» (любовь) во французских провербиальных
фразеологизмах. В ходе анализа,

во-первых,

были отобраны из разных словарей

и проанализированы 50 ПФ, соответствующих по смыслу семантическому
полю «аmour» (любовь) во французском языке;

во-вторых

, они распределены

по 14 семантическим площадкам:

Таблиц №2

ПФ расположенные в семантической поле «Amour»

1.AMOUR

Любовь в общем смысле

2.AMOUR (chez l‟homme

et la femme)

Любовь

между мужчиной и

женщиной

3.AMOUR

(Les amoureux)

Влюбленные

4.AMOUR (premier)

Первая любовь

5.AMOUR (déclaration

d‟amour)

Признание в любви

6.AMOUR (coup de

foudre)

Любовь с

первого взгляда

7.AMOUR

(faire la cour)

Ухаживание

AMOUR

8.AMOUR (rivalité)

Соперничество

9. AMOUR

(lettre d‟amour)

Любовные письма

10.AMOUR et

FIDELITE

Любовь и

верность

11.AMOUR et

INFIDELITE

Любовь и

неверность

12.AMOUR et AMITIE

Любовь и дружба

13.AMOUR et

ARGENT

Любовь и

деньги

14.AMOUR et

JALOUSIE

Любовь и

ревность


75

Кириллова Н.Н. Компонент фразеологической единицы и слово. (на материале соматических фразеологизмов

современного французского языка. Автореф. канд.филол.наук. -Л.,-1975, 20 с.

49

В-третьих

, пословицы, принадлежащие к каждой семантической

площадке, без перевода заняли места в списках подгрупп;

в-четвѐртых

,

разработана обобщѐнная формула

фразео-семантического поля: ФСП = (П

(Я, Ц, П) – площадки (Я, Ц, П).

(поле (ядро, центр, периферия) – площадки –

(ядро,центр, периферия)

и площадок по теме «аmour» (любовь) и ПФ,

относящиеся к каждой семантической площадке, были распределены по
подгруппам.

В-пятых,

идиома

On ne badine pas avec amour

во французском

языке отобран как ядро ФСП. Поле может иметь только одно ядро. Отдаляясь от


background image

этого поля, мы создали центр. При этом нами учтен тот факт, что отобранный
ПФ по содержанию близок смыслу сочетания в ядре. С этой целью изучены и
классифицированы сочетания на фразео-семантическом поле.

Рисунок 1. Фразео-семантическое поле в

примере ПФ “On ne badine pas avec amour”

Следовательно, структура фразеологизмов, объединенных в одно фразео

семантическое поле, выросла одна другого благодаря лексическим и
семантическим изменениям, все они объединены в одну основу и
характеризуются тем, что в их основе лежит один образ. Но они как сильны, так
и слабы по отношению к друг другу и могут различаться друг от друга
стилистически.

Отобраны идиомы

Кўздан нари – кўнгилдан нари

(Подальше от глаз –

подальше от души) (учитывая милосердность узбекского народа) и I.

Смелость

города берет

, II.

У страха глаза велики

(отражающие русский национальный

характер) и, в свою очередь, ФСП в рамках этих идиом разделены на ядро (Я),


background image

центр (Ц) и периферию (П).

Таким

образом,

фразео-семантическое

поле,

выраженное

провербиальными фразеологизмами, с теоретической точки зрения имеет
общие свойства во французском, узбекском и русском языках, особые
национальные смысловые оттенки и систему образов.

50

Ш.Балли утверждал, что «изучение языка, в каком-то смысле, пусть даже в

неосознанном виде, является его историческим изучением

»

76

. С целью

выявления этимологии, истории создания и источников провербиальных
фразеологизмов нами было отобрано, исследовано и прокомментировано по 15
ПФ из каждого языка. В качестве примера приведем некоторые из них. Идиома

L’argent appelle l’argent (Деньги идут к деньгам)

часто используется в

фольклоре. Крестьянин по имени Вангрин из Франции не имел доходов от
сельского хозяйства из-за неплодородной земли и со временем понял, что для
повышения плодородия земли нужно вложить деньги, т.е. обработать землю
купленными за деньги удобрениями. Так была создана идиома. В своей книге
«Этимология французских пословиц» Флориде Белинжен даѐт шутливое
толкование идиомы

Qui m’aime aime mon chien (Тот, кто любит меня, должен

любить и мою собаку).

Она впервые прозвучала из уст Генри IV. Однажды он

пошел в гости, хозяева оставили его собаку по кличке Фанас без должного
внимания и завели в другую комнату для прививки от бешенства. Тогда
рассерженный король использовал эту идиому:

Le jeu n’en vaut pas la chandelle

(Игра не стоит свеч).

Происхождение этого ПФ совпадает с тем периодом,

когда играли в карты при свете свечей. Тогда свеча считалась роскошью и
стоила очень дорого. Поэтому игроки в карты выделяли деньги на свечи хозяину
дома. Если клали меньше денег под свечи, или же отложенные средства не
соответствовали стоимости использованных свечей, говорили

Le jeu n’en vaut

pas la chandelle

. Так произошла эта идиома, сохранившиеся до наших дней в

виде «

чутал»

(

магарыч с выигрыша в азартных играх),

по всей вероятности,

данная привычка тоже связана с этой этимологией

77

.

После своей поездки в наши края полтори века тому назад знаменитый

ученый-востоковед А.Вамбери

78

написал следующее: «…Восток издревле

считался родиной поэзии и чувств. Никто не должен удивляться тому, что у
людей, живущих в юрте, интерес к поэзии выше, чем у членов высшего
общества в Париже или Лондоне. Пословицы можно встретить как в
письменной, так и в устной речи, их можно услышать, как во дворцах царей,
так и в юрте кочевников. Сын степей всегда слушает «слова отцов», придав
лицу серьезный вид». Подобная характеристика лишный раз доказывает, что
ПФ в узбекском языке имеют давнюю историю. Идиома

Юзта «сиз–биз

»

дан

битта «жиз–биз

»

яхши

используется как в смысле необходимости обращения

гостю в доме должным образом, так и в смысле «лучше мелкими да


background image

наличными, чем что-то многое в долг»

79

. Идиома

Cela ne lui rend pas la jambe

bien faite (Ему от этого не легче)

во французском языке соответствует ей

семантически.

Узбекская идиома

Кўрпангга қараб оѐқ узат (Протягивай ноги в

соответствии со своим одеялом)

возникла в давние времена вследствие

необдуманных поступков падишаха, из-за которых народу пришлось терпеть
много страданий.

Большинство пословиц и поговорок проникло в процесс повседневнего

общения так глубоко, что давно потеряли свой истинный смысл и превратились

76

Балли Ш. Француз стилистикаси. Сўзлашув тил ва бетакаллуф нутқ. Француз тилидан И.Мирзаев таржимаси.

Тошкент, 2009. 79 б.

77

Назарян А.Г. Почему так говорят по-французски. -М.:-1966.352 с.

78

Вамбери. Г. Очерки Средней Азии. – М. 1868. – С.323-324.

79

Шомақсудов Ш, Шарахмедов Ш. Маънолар маҳзани, – Т-2001, 447 б.

51

в ПФ и люди понимают их интуитивно. Например, когда речь идет о ПФ

Без

труда не вытащишь и рыбки из пруда,

никто не думает ни о рыбе и ни о пруде,

а понимает, что без труда нельзя достичь каких-то результатов. Под идиомой

Куда Макар телят не гонял

подразумеваются отдаленные места, куда еще не

дошли ноги человека. В ее основе лежит легенда о телячьем пастухе Макаре.
Макар был бедным безземельным крестьянином и был вынужден пасти своих
телят на заброшенных и никому ненужных землях. Телята Макара являются не
более чем выдумкой. В этой идиоме, как и в

где раки зимуют

и

когда рак на

горе свиснет

присутствует скрытый юмор. Идиома

Как Мамай прошѐл

говорит

о беспорядочной, перевернутой вверх дном ситуации. Когда хан Мамай
завоѐвывал новые земли, он всѐ разрушал, сжигал, истреблял, и после него на
них ничего не росло. История происхождения идиомы связана с битвой на
Куликовом поле в 1380 г.

Опираясь на материалы о сравнительной истории и источниках ПФ в

сопоставляемых трех языках, путем этимологического анализа и интерпретации
внесена научная ясность в вопрос о заимствовании некоторых ПФ во
французском, узбекском и русском языках из родного или других языков,
определены история и источники отобранных ПФ. В процессе исследования
выявлены случаи заимствования идиом из русского языка в узбекский, и, в
свою очередь, из французского в русский.

Под фразео-семантическим полем понимается комплекс фразеологических

единиц, принадлежащих среде с определенным понятием и имееющих точную
систематическую взаимосвязь. Во фразео-семантическом поле наблюдается
присутствие ядра, центра и периферии. Этимология ПФ способствует более
глубокому пониманию их смысла и, самое главное, служит правильному
применению ПФ в процессе речи.

Третья глава называется

Стилистические особенности провербиальных

фразеологизмов,

и

в

ней

исследованы

явления

окказиональной


background image

трансформации. С.И.Гнедаш

80

утверждает, что «провербиальная трансформация

– это адаптация старых пословиц к новым условиям». В результате содержание
пословицы сохраняется, тогда, как ее форма частично меняется, и пословицы
обновляются в соответствии со временем. Как пишет А.Э.Маматов

81

, «если

рассматривать структурное изменение фразеологизмов как демормацию, то
есть, как явление деформации формы, то внутреннее изменение, изменение
смысла, – это явление модификации». В результате структурных изменений
возникают индивидуально-авторские идиомы. Эти

идиомы широко

используются в речи и занимают прочное место в литературном языке. Таким
образом, язык обогащается фразеологическими единицами, и в нем появляются
неологические ФЕ.

В языкознании существует явление эллиптического и плеонастического

использования языковых элементов, то есть, если эллиптический процесс
означает пропуск одного из элементов в составе ПФ, то при плеонастическом
явлении наблюдается добавление некоторых элементов и расширение масштаба
ПФ. В большинстве случаев ФЕ применяются в речи в плеонастическом виде. В

80

Гнедаш С.И. Провербиальные трансформанты в функциональном стиле прессы и публицистики: На материале

немецкоязычной печати ФРГ. Дис. канд. филол. наук: 10.02.04:

М.:2005 189 c.

81

Маматов А.Э. Очерки по французской фразеологической стилистике.

Ташкент, 1989, С. 38-39. 118 с.

52

литературном языке наблюдаются случаи стилистических изменений в виде
расширения структурного состава идиом, пришедших в неизменное структурное
состояние, вставки слов или словосочетаний в состав компонентов идиом,
использования одного из компонентов вместо другого, применения языковых
элементов больше необходимого. В своих исследованиях А.Г.Назарян привѐл 16
видов окказиональных трансформаций. Если Абдимурод Маматов определил 12
видов окказиональных трансформаций фразеологических единиц во
французском языке, то Абдугофир Маматов

82

приводит 10 видов стилистически

видоизменѐнных фразеологизмов в узбекском языке. Проанализировав
фактический материал об относительно видоизмененных авторами разных
фразеологических

и

провербиально-фразеологических

единицах

в

сопоставляемых французском, узбекском и русском языках, приведем
следующие явления окказиональных трансформаций.

1.Наблюдается

расширение

состава провербиальных фразеологизмов

путем добавления автором компонентов в препозиции, постпозиции или
интерпозиции состава фразеологизма. Расширение структуры фразеологизма
приводит не только к механическому расширению, но и расширению плана его
выражения и плана содержания. Придав идиоме

Qui m’aime me suive,

с которой

в 1328 г. король Франции Филипп VI обратился к своим военнослужащим,
иную окраску, Франсуа Рабле в романе «Gargantua et Pantagruel»

83

от имени

священнослужителя

Jean

использовал ее в следующей форме:

Et frère Jean

s’ecria: Je me donne au diable, si les ennemis ne sont pas dans notre clos. Ecoutez
messieurs! vous qui aimez le vin suivez–moi!

В этом отрывке структура ПФ

расширилась и обогатилась за счѐт добавления компонента «

le vin

» в идиому


background image

Qui m’aime me suive

.

В следующем примере из романа Оноре де Бальзака «Отец Горио» видно,

что идиома

Мénager la chèvre et le chou

была успешно видоизменена автором:

Les filles, qui aimaient peut être toujours leur père ont voulu ménager la chèvre et le
chou, le père et le mari: elles ont reçu le Goriot, quand elles n’avaient personne.

Отасини ҳали ҳам яхши кўрувчи қизлари Сих ҳам куймасин, кабоб ҳам, отаси

ҳам, эрлари ҳам қабилида иш қиладилар. Яъни уйда ҳеч ким бўлмаган пайтда
отаси Гориони уйларига киритадилар. Дочери, ещѐ любившие, пожалуй, отца,
хотели угодить и волкам, и овцам, и отцу и мужьям: они принимали папашу
Горио, когда были одни.

В этих примерах в трех языках в идиоме,

использованной в качестве попытки сохранения одинакового отношения
дочерей отца Горио, как к своему отцу, так и к мужьям, выражая своеобразный
национальный колорит в каждом из этих языков, наблюдается окказиональная
трансформация, то есть состояние расширения структуры.

2.Случаи вставки слов и словосочетаний между компонентами

фразеологизмов, без нарушения смысловой целостности ПФ называется
«

вклинивание

»(В.Кунин). Вклинивание могут быть осложнены различными

лексическими, грамматическими и структурными изменениями. Компоненты,

82

Маматов А.Э. Ўзбек тили фразеологиясини шаккланиши масалалари. 10.02.02. Миллий тиллар (ўзбек тили).

Фил.фан.док. илмий даражасини олиш учун ѐзилган диссертация автореферати. – Тошкент, 1999.56 б.

83

Rabelais

François. Gargantua et Pantagruel. – Рaris.1952. P. 29-40.

53

усиливающие смысл фразеологизма, в основном, имеют окказиональный
характер. В отрывке романа Ги де Мопассана «Милый друг», переведенного на
узбекский язык, автором использованы интересная контаминация, вставка и
способы трансформации.

Унинг ич-этини ғашлик кемириб борар, назарида

қандайдир одат

тусига кириб кетган, ғайриқонуний, шубҳали ишлар

бўлаѐтганга ўхшар, қўлнинг кирини қўл ювади зайлида, сиздан угина, биздан
бугина қилишиб, бир-бирларининг чўнтакларини тўлдиришиб, юришгандир
деган хаѐлга борар, буларнинг баридан қуруқ қолаѐтган каби ўртанарди

(перевод И.Гафурова).

В идиоме этого предложения

«ич-этини кемирмоқ»

компонент

«ғашлик»

добавляется как вклинивание, а идиома

қўл қўлни ювади

употребляется как

қўлнинг кирини қўл ювади

и слово

кирини

добавляется в качестве вставки, а с

добавлением пословицы

Сиздан – угина, биздан – бугина (Какой привет – такой

ответ)

предложение стало стилистически более актуализированным. Но во

французском или русском вариантах этого фрагмента не наблюдаются подобные
окказиональные изменения.

3.Создание во фразеологических единицах новой идиомы путем

объединения

двух взаимосвязанных слов или идиом, называется

контаминацией.

В ней автор использует два фразеологизма или их части в

объединѐнном виде в рамках одного

контекста. При этом растет

экспрессивность содержания и повышаются его стилистические возможности.
Содержание состыкованных фразеологизмов бывает сильнее, образнее и
стилистически продуктивнее по сравнению с

содержанием простых


background image

фразеологизмов. Например, в следующем отрывке из произведения «Виувра»
М.Эме во французском языке: .....

je donnerais ma langue à couper que le cadavre

du bouquiniste lorsque l’Assassin a quitté les lieux, était recouvert par la cape
modиle Simoni

автором контаминированы 2 отдельные идиомы

perdre sa langue

(лишиться языка)

и

donner sa tête à couper (положить голову на плаху).

Два

фразеологизма могут быть использованы в рамках одного контекста в
целостном виде, не нарушая их структуры. Например,

Султон кулоҳини олиб

қўйиб тақир бошини силади. Кичик калит катта эшик очибди. Ширин-ширин
сўзла, урсанг эти қотади, сўксанг бети қотади, дерлар. Зора мажнунлиқ
феълини ташласа. Не қилиб бўлса-да, Қутбиддинни дарбадарлик биѐбонидан
оғдириб, саройда олиб қолмоқ керак (С.Сиѐев)

.

4.В разделе, посвященном синонимическим, антонимическим заменам и

неологическим ПФ, говорится о случаях использования одного из лексических
компонентов фразеологизмов вместо другого. Выявлены неологизмы и ПФ,
вошедшие в язык под влиянием общественного прогресса. Например, пословица

Кто рано встает – тот далеко от работы живет

является видоизмененным

вариантом пословицы

Кто рано встает, тому бог даѐт

. Пословица

Hе имей

сто процентов, а имей сто клиентов

произошла от пословицы

Не имей сто

рублей, а имей сто друзей, Семь раз об дверь, один раз – об рельс –

от

Семь раз

отмерь, один раз отрежь

,

Взялся за грудь – скажи что-нибудь–

от

Взялся за

гуж, не

говори что дюж

. Пословица

Сколько мусорное ведро ни

утрамбовывай– выносить все равно придется

появилась на основе

Сор из избы

не выносят

или же на основе еѐ образа. На основе идиомы

На бога надейся

,

а

сам не плошай

54

появилась другая идиома в виде

На Деда Мороза надейся, а сам не плошай

.

Подобные пословицы одновременно используются в русском народном
фольклоре

в

несколько

видоизменной

форме,

окказионально

трансформировавшись и столкнувшись с заменой ряда их компонентов
синонимичными.

Кроме того, в настоящее время множество терминов вошло в обиход

благодаря возможностям ИКТ, компьютера и Интернет, и они, в свою очередь,
нашли отражение в пословицах и поговорках. Далее проследим

неологические

провербиальные

фразеологизмы

на

современный

лад,

широко

распространяющиеся среди молодежи. Они тоже созданы за счет замены
определенных компонентов существующих пословиц. Сравните,

Бей своих, чтобы чужие боялись

Бань своих, чтоб чужие боялись Пришла

беда, отворяй ворота

Пришел эмо-глист, отворяй бан-лист Волков боится, в

лес не ходить

Срача бояться, в комменты не ходить Без меня меня женили

Без меня меня залогинили Рыбак рыбака видит издалека

Тысячник

тысячника видит издалека У семи нянек дитя без глаз

У семи админов

флудер без бана На людях ангель, дома черт

В юзер-инфо пан, а на людях

болван Словами сыт не будешь

Пингами сыт не будешь Любов зла,

полюбишь и козла

Накрутка зла, зафрендишь и козла


background image

Французская пословица «

Le tchat parti, les souris ne cliquent plus

»

произошла от

Le chat parti, les sourits dansent (Без кота мышам раздолье)

, а

Au

royaume des dindes, les poules sont reines

– от

Au pays des aveugles les borgnes

sont roi

» (

В стране слепых и король – слепой

). Здесь компоненты пословиц

заменены другими, что является признаком осовременивания провербиальных
фразеологизмов. Узбекская пословица

Мен қиламан ўттиз, тангрим килади

тўққиз

дается в словаре «Маънолар махзани» в обновлѐнной форме:

Мен

қиламан ўттиз, хотиним қилади тўс-тўс

84

(Я зарабатываю много денег, а моя

жена сорит ими как попало).

5. В явлении

эллипсиса

элементы речи пропускаются и таким образом

происходят стилистические изменения, восстанавливающиеся на основе
контекстуального или семантического анализа и подразумевающиеся в тексте.
Пропущенный элемент характеризуется быстрым восстановлением вследствие
речевой ситуации или на основе определенного контекстуального окружения.
Ярким примером может быть следующий отрывок:

Il dirait que l’Aurélie était

maleureuse, que son homme l’avait tué de travail: Des bêtises; pas même pour
fouetter un chat

» (полный вариант –

Il n’ya pas de quoi fouetter un chat – М.Эмэ)

или в эквиваленте французского ПФ

Tous les métiers sont honorable-Ҳар ишни

қилма орзу ... бордир тошу тарозу,

наблюдается явление эллипсиса. Идиома

Это не стоит и выеденного яйца

в русском языке по смыслу совпадает с

Арзимайди ғалваси, куйдиради шогирдонаси

в узбекском. В большинстве

случаев данная идиома используется в узбекском языке в форме

Арзимайди

ғалваси.

Или приведѐм

84

Шомақсудов Ш., Шарахмедов Ш.,Маънолар махзани, – Т.,-2001,447 б.

55

другой пример:

Санжар ўртанди ѐнди. Алҳазар, – дея ўкинди, – бу дунѐнинг

иморатини вафо устунлари тутиб турар эрмиш, вале томи хиѐнатдан
ѐпилмиш. Начора қўйни ҳам ўз оѐғидан осарлар (С.Сиѐев).

Сравните:

Қўйни ҳам,

эчкини ҳам ўз оѐғидан осарлар (Барана вешают за баранью ногу, козла – за
козлиную

). Пропуск языковых элементов не искажает смыслового плана, а

наоборот, способс

твует достижению определенного стилистического результата. Придает тексту
эмоциональность, экспрессивность. Немногие знают полную форму идиомы

собака на сене -

с

обака на сене лежит, сама не ест и скотине не дает

.

6.Одним из видов создания словесных игр в языке является

двойная

актуализация

фразеологизмов, так как этот стиль отличается от других

сатирической и комической эффективностью. В языкознании каламбур – игра
слов - исследуется под термином «актуализация фразеологизмов». Двойная

актуализаци, как утверждают исследователи,- это повторное заимствование и

изменение устойчивых идиом, использованных в течение тысячи лет в живой
разговорной речи народа и бывших актуальными для своего времени, в
соответствии с психологией человека сегодняшнего дня.


background image

Актуализация фразеологизмов происходит не в масштабе языка, а в

масштабе речи. Возьмѐм, к примеру,

Quand Paris se sent morveux, c’est la France

tout entière qui se mouche (Когда у Парижа насморк, вся Франция сморкается).

Здесь актуализируется идиома

Qui se sent morveux se mouche

. Идиомы

Знает

кошка, чьѐ мясо съела

или На

воре шапка горит

в русском языке соответствует

идиоме

Ўғри мушукнинг думи қийшиқ бўлади в узбекском.

Произведения русских мастеров сатиры И.Ильфа и Е.Петрова изобилуют

каламбурами. В следующих примерах мы можем наблюдать актуализацию ФЕ:

Надо решительно отказаться от такого рода мерок в литературе – на голову
выше

,

на голову ниже, на полкорпуса впереди, идут ноздря в ноздрю

.

Это

товарищи, беговые жеребячьи термины и они неприемлемы к искусству

. В

данном предложении словосочетание

на голову ниже, на полкорпуса впереди

добавляется к идиоме

на голову выше

и в результате очевиден процесс

актуализации.

Э-ҳа, – даврадаги кекса усталардан бири ҳафсаласи пир бўлгандай қўл

силтади, – Туянинг думи ерга текканда тайѐр бўлар эканда, а? - Причем здесь
туянинг думи? – дўриллади Еременко соддалик билан. – Ҳа, и…е. Туянинг думи
шунақаям причемки, – тароқлаш машинасига суянган жиккакина оқсоқол уста
қизишиб кетиб дастгоҳни шапатилади

(И.Ильф, Е.Петров). Как видим, идиома

туянинг думи ерга текканда

понимается персонажем Еременко как свободное

сочетание. Это обстоятельство вызывает возмущение мастера, что выражается в
его ответе:

туянинг думи шунақаям причемки

, передаѐтся через речь

персонажей и придает диалогу между ними комический оттенок.

7.

Фразеологическая конвергенция

возникает в результате объединения

двух или более фразеологических стилей в рамках одного контекста.
Происхождение формы

Бой – бойга, сув сойга оқар

от идиомы

Бой бойга боқар,

сув сойга оқар

(дословно

Богач тянется к богачу, вода стекает к саю

,

смысловый перевод –

Рука руку моет

) считается явлением

конвергенции. В

произведении Ги де Мопассана «Милый друг» сотрудники журнала «Жизнь
Франции» в Париже, чтобы поднять настроение героя романа Форестье Дюруа,

56

говорят:

Tous les hommes sont bêtes commes des oies et ignorants commes des

carpes

(

Все люди — круглые невежды и глупы как бревна).

Данная идиома,

имеющая национальный колорит, была использована в XIX веке Оноре де
Бальзаком, а в ХХ веке – Р.Ролланом. Фразеологизм в указанном примере
создан по аналогии с рыбой carpe (во французском), глаза которой круглые,
острые, а рот всегда открытый. В этом случае автор мастерски использует 2 ФЕ

bêtes commes des oie, тупой как гус)

и

ignorants commes des carpe (невежда как

карп)

в одном предложении, применяя случай контаминации и приѐм

фразеологической конвергенции.

8.Аллюзия

.

Разъяснение духа традиционных фразеологизмов в

общенародном языке, используя фразеологизмы в форме «кусок», называется
аллюзией. В речи используется не полная форма фразеологизмов, а их
определенная часть – как в метонимии.


background image

Например, возьмем ФЕ

acheter le chat dans un sac

. В большинстве случаев

она используется в форме

le chat dans un sac

и без

acheter

означает смысл

общефразеологической единицы. Аллюзия используется в речи персонажей
произведений узбекских писателей:

Султоннинг ўпкаси тўлди. Гуриллаб самога

ўрлаѐтган гулханни аста-секин кавлар экан, кўксидан совуқ фарѐд отилиб
чиқди: Воҳ, номард бола-я, номардгина бола! Матал борким, хашаки отни емга
ўргатсанг, тўрбонинг тагини тешар эмиш. Тўрботешар, сен бўлдинг, нонкўр! У
дунѐ, бу дунѐ берган тузимга рози эмасман...

(С.Сиѐев)

.

В творчестве узбекских

писателей аллюзия используется даже в речи персонажа:

Хўрликда ош егандан

кўра, муштлаб қон ютган ҳам маъқулми, деб қўйдим-да, деди Намозбой
отахонга эътироз билдириб

(Х.Тўхтабоев). В этом контексте персонаж

использует в речи вольное с точки зрения смысла и структуры сочетание:

Эгилиб яшагандан кўра, тик туриб ўлган яхши (Лучше умереть стоя, чем
жить с согнутой головой

). В диссертации приведены полные примеры по

каждому явлению в трѐх языках.

Четвертая часть диссертации называется

«Национально-культурные

свойства во французских, узбекских и русских провербиальных
фразеологизмах»

и в еѐ вводной части говорится о лингвокультуроведении. В

последние годы в области фразеологии активно исследуются лингвокультуро
ведение и национально-культурные свойства. Как отмечает В. фон Гумбольдт

85

,

внутренняя структура и своеобразие отдельно взятого языка – это явление,
неразрывно связанное со способностью полного видения своеобразия
национального духа. Лингвокультуроведение органично связано с когнитивной
лингвистикой и в ней изучаются вопросы взаимовлияния культуры и языка,
триады «язык –человек – культура». Среди языковых единиц ПФ являются и
самой плавно, точно и лаконично выражающей национально-культурные
свойства языковой единицей, и зеркалом народного языка. Без них и
художественная литература, и фольклор были бы тусклыми; красота речи,
яркость содержания и

богатство языка больше проявляются в ПФ.

Национальный характер ПФ проявляется в большей степени в их составе,
точнее в их компонентах: признаках, характерных французам, узбекам и
русским – в их национальных обычаях, сказках, исторических афоризмах,
одежде и географических названиях.

85

Гумбольдт В. фон. Избранные труды по языкознанию. -М.: 1984. 400 с.

57

Национально-культурные свойства в

ПФ во французском языке

передаются посредством поведения, внешнего вида, образа жизни
представителей данной национальности, через образы животных, создаваемых
ими в ПФ. В качестве примера приведем следующий текст:

Le français

dort

comme un lion, a une faim de loup, а un oeil de lynx, а une vie de chien.

Pour être

toujours prêt

à se faire aussi gros qu‟un boeuf

ou

à passer par un trou de souris,

il lui

faut

être rusé comme un renard.

Quoique l’amour, dont

il fait souvent son cheval de

bataille, le rendre gai comme un pinson et léger comme une plume,

il n’aime pas


background image

faire le pied de grue et rester comme l‟oiseau sur la branche.

Si donc on lui

pose trop

de lapins, surtout par un froid de canard, il aura vite la puce à l‟oreille et –(...)

n’hesitera pas à

prendre le taureau par les cornes (...).

Il en

tombera

peut être

malade

comme un chien,

au points d’en avoir une fièvre de cheval, mais il saura rester,

sur

ses mésaventures, muer comme une carpe car, s‟il est parfois bavard comme une pie,
il sait aussi mettre un boeuf sur sa langue, avouer que c‟est un drôle de zèbre

86

.

(Французы спят как львы, ходят голодными как волки, умеют читать мысли
других зоркими глазами, не знают покоя и работают как собаки, всегда хотят
быть крупными как быки, и готовы пролезть через нору как мыши, они хитры
как лисы, в любви не любят поражения, всегда вежливы и легки как перья
птицы. Они не могут ждать долго и не хотят сидеть на ветке дерева без дела.
Если кто-то вздумает оставить их на улице в собачий холод, они, без колебания,
готовы взять бодливого быка за рога. Они немы как рыбы, и молчат о своих
любовных приключениях, даже если запоют как соловьи, знают, как отвечать за
свои слова шуткой зебры. Перевод А.Н.).

Своеобразные проявления национально-культурных свойств идиом во

французском языке наглядно видны из следующих примеров: в пословице

Avec

un

«

si

»

on mettrait Paris en bouteille

национальное выражается через компонент

«Париж», не имеющий эквивалентов в других языках. Она означает

Можно

поместить Париж в бутылку с помощью слова «si»

. Также в пословице

Paris

n’est pas fait en un jour

компонент «Париж», в пословице

Noѐl au balcon – Pâques

au tison

французские праздники Noѐl (Рождество) и Pâques (Пасха), а в идиоме

On ne fait pas d’omelette sans casser des oeufs

(

Нельзя приготовить омлет, не

разбив яиц

компонент «

омлет

» выражает национальное.

Эльзасцы используют идиому

La maladie arrive sur un cheval et s’en va sur

un escargot (Болезнь приезжает на лошади, но уезжает на улитке),

настоящая

форма которой немного другая:

La mаladie vient à cheval et s’en retourne à pied

(

Болезнь приезжает на лощади, но уходит пешком

). В провинции Эльзас

компонент «

à pied»

смещѐн формой «

escargot»,

тем самым национальное еще

более утрировано.

Национальное своеобразие фразеологизмов, принадлежащих

слою

национальных ПФ, отражается в непосредственном изображении социальной,
экономической,

культурной

и

бытовой жизни

узбекского народа

,

представителей мира флоры и фауны, топонимики, в выражении характерных
особенностей узбекского народа, в существовании обычаев и обрядов, а также в
литературно
художественном языке.

86

Pierre Daninos, Le Jacassin, Hachette, 1962.

58

В узбекском языке отражение национального духа в ПФ наблюдается в

следующих направлениях: через национальную одежду:

бош омон бўлса дўппи

топилади; бош ѐрилса дўппи ичида, қўл синса-енг ичида; бўзчи белбоққа


background image

ѐлчимас; тўнини тескари киймоқ;

через продукты питания и названия блюд:

ошинг ҳалол бўлса кўчада ич; камбағалнинг оғзи ошга етганда бурни қонайди;
миннатли ошдан беминнат мушт яхши; дошқозонда пишган ош хом бўлмас;
шавла кетса кетсин-ку, обрў кетмасин;

через компоненты узбекских имен:

ақл

Ҳасандир, одоб Ҳусандир; Али десанг, Вали дейди; Алиѐр овга чиқди, кетидан
ғовға чиқди; Бояги

бояги бойхўжанинг таѐғи; ишни қилади Эшмат, лофни қилади Тошмат;

Ҳалимники халтада; омон бўлсак кўрамиз Ҳалиманинг ҳолини;

через обычаи:

ошиқ ўйнаган озар, тўпиқ ўйнаган тўзар; ҳаммадан ҳам қўй боқиб, қуйруқ еган
ўзар; ўтганнинг ўроғини – кетганнинг кетмонини олар; меҳмон келар эшикдан,
ризқи келар тешикдан;

с участием географических названий:

Тошкентнинг

тариғини еган чумчуқ Маккадан қайтиб келади; аҳмоққа Тўйтепа йўлми; гап
десанг қоп

қоп, иш десанг Самарқанддан топ; Хонқалининг бойини, Хивалининг
камбағалини билиб бўлмайди;

в плане особенностей окружающей среды,

животноводства, земледелия и покупок:

лойдан ясаб офтобда қотирмоқ; от

тепкисини от кўтаради; арава бузилса ўтин бўлар, қиз бузилса – хотин;
шошмаган арава қуѐндан ўзибди; бир киши ариқ қазир, минг киши сув ичар; ит
итга, ит қуйруғига буюрибди.

Как видим, национально-культурные свойства в

ощутимой степени отражены в вышеприведенных идиомах и пословицах.

Всяк Еремей про себя разумей; Далеко кулику до Петрова дня; У чѐрта на

куличках; Не всѐ коту масленица, будет и великий пост; Хоть мошна пуста, да
душа чиста; Какова погода в чистый четверток, таково и в вознесенье; У кого
к чистому понедельнику скоромь в зубах навязнет, тот чертей во сне видит; В
одном кармане сочельник, в другом чистый понедельник.

Эти идиомы и

пословицы отражают национально-культурные особенности

русского народа

путем упоминания праздников и обычаев, присущих только им. Например,
«чистый понедельник» – от первого понедельника во время большого поста, а
«чистый четверг» – от последнего четверга перед праздником Пасхи. Также
национально-культурные свойства русского народа проявляются в ПФ,
связанных с лесом, полем, укладом жизни людей в деревнях, хуторах, охотой по
глубокому снегу, воздухом русской зимы. Например,

болото без черта не

бывает; растут как грибы после дождя; заблудиться в трех соснах; одного
поля ягоды; горький как полынь; ни в лес, ни по дрова; не картошка, зиму
зимовать; ни коня, ни воза; сколько лет, сколько зим; дела как сажа бела;
глядит словно кот на сало; как сыр в масле; дым коромыслом; липнут как мухи
на мед; куда ворон костей не заносил; как сельди в бочке

.

Интернациональные провербиальные фразеологизмы –

это близкие

друг другу по содержанию ПФ в афористическом творчестве французов,
узбеков,

русских и других народов. Национальные провербиальные

фразеологизмы впитали в себя идиомы, принадлежащие этому слою и
прославляющие, ставящие в пример общечеловеческие ценности. Данный слой
в рамках пословиц этих народов появился непосредственно как продукт их
жизни и уровня прогресса с одной стороны, возник под влиянием богатства
пословиц других народов, с

другой стороны. Такие ПФ называются


background image

общечеловеческими. Например:

59

Au besoin on connaît l’ami.=Друзья познаются в беде.=Дўст оғир кунда

синалади.

Qui creuse la fosse à un autre, y tombe lui même.=Не рой другому яму – сам в

неѐ попадѐшь.= Бировга чоҳ қазисанг, ўзинг йиқиласан.

В идиомах

Qui langue, а, à Rome va. = Сўраб-сўраб, Маккани топибди. =

Язык до Киева доведѐт.

Рим, Киев и Мекка используются соответственно как

очаг знаний Европы, как столица Древней Руси и как святыня для всех
мусульман. Эти ПФ в каждом языке считаются провербиальными
фразеологизмами, основанными на национальном духе этого языка, нации, и
поскольку все три обозначают один смысл, являются интернациональными ПФ.

Если узбекская пословица

Икки қўчқорнинг боши бир қозонда қайнамас

в

русском используется в форме

Два медведя в одной берлоге не уживутся

или

Два

меча в одних ножнах не уместятся

, то в качестве их эквивалентов во

французском языке можно привести следующие пословицы:

Deux chiens à un os

ne s’accordent раs

,

Deux moineaux sur un épi ne sont pas longtemps amis

. И эти

примеры в трех языках могут считаться интернациональными ПФ.

ПФ, означающие в разных языках один и тот же смысл и, являющиеся

идентичными как по содержанию, так и по форме, называются
интернациональными.

ЗАКЛЮЧЕНИЕ

Наблюдения над провербиальными фразеологизмами во французском,

узбекском и русском языках позволили сделать следующие выводы: 1.Несмотря
на наличие теории сравнительно-исторического, типологического и
сравнительного языкознания ряда исследований по изучению фразеологии
французского языка в сопоставлении с русским, национально-культурные и
семантико-стилистические свойства провер биальных фразеологизмов в трех
языках – французском, узбекском и русском – в составе фразеологизмов
исследованы недостаточно полно с этимологической, лингвистической и
переводческой точек зрения.

2. Устойчивые словосочетания, крылатые выражения, идиомы, пословицы,

поговорки, афоризмы, лаконичные фразы, изречение, притчи и замкнутые
обороты компоненты которых нанизаны на единую нитку, семантически
цельные, со структурой равен к предложению, независимо сформированные,
воспроизводимые в готовом виде, полностью или частично использующиеся в
переносном смысле, обладающие экспрессивно-эмоциональной вырази
тельностью, считаются ПФ. ПФ означают точную и законченную мысль, и эта
мысль выражается как строгий и лаконичный вывод. В них нет ни лишнего
слова, ни описания, так как лаконичная мысль сама по себе с эстетической
точки зрения имеет огромное значение. ПФ оценивают действительность как с
положительной, так и с отрицательной точки зрения и выражают переносный


background image

смысл. ПФ отражают все аспекты жизни народа со всеми ее противоречиями. С
течением времени в семантической природе каждого ПФ создается
возможность появления множества разных выражений. Такое положение дел
открывает путь для применения некоторых ПФ в рамках нескольких тем.
Воспитательное значение ПФ заключается в том, что они дают человеку
идейное направление,

60

способствуют формированию и развитию положительных идеалов, побуждает
человека к активному действию ради достижения своих идеалов. 3.В ПФ
фразео-семантические поля позволяют определить их семантическую природу,
взаимосвязь выразительности и фразеологического смысла с лексическим
значением. Лексико-семантическое и фразео семантическое поля должны
исследоваться в рамках одной системы. Фразео семантического поля содержит
ядро, центр и периферию. В связи с тем, что национально-культурные свойства
каждого из этих трех языков проанализированы, сформировано
фразео-семантическое поле в трех языках в рамках различной тематики.
Например, темы

аmour – любовь, аmitié - дружба

и

Prudence-осторожность

во

французском означают, что он является языком любви, французы ценят
верность друзьям, и подходят ко всему с осторожностью; идиома

Кўздан нари –

кўнгилдан нари

(

Подальше от глаз – подальше от души

)

означает, что узбекский

народ, опираясь на национальные ценности, дорожит чувством любви и внимания,
человеческим достоинством, почитает старших и уважает младших; в русском
языке ПФ

«

На Руси не все караси – есть и ерши

», ПФ антонимического

характера

Смелость города берет, У страха глаза велики

созданы исходя из

национального характера этого народа

.

Все вышеуказанные ПФ отобраны и

прокомментированы в качестве ядра фразео-семантического поля.

4.Этимологический и сравнительный анализ ПФ во французском,

узбекском и русском языках способствует раскрытию идейного содержания
вековой жизни, обычаев, традиций и своеобразных реалий народов.
Определены история и источники ПФ в трех – французском, узбекском и
русском – языках (по 15 примеров) и выявлено. Выявлены случаи
заимствования некоторых идиом из русского языка в узбекский, и, в свою
очередь, из французского в русский.

5.Определены

способы

трансформирования

провербиальных

фразеологизмов, изучены их стилистические особенности, выявлены случаи
окказиональных изменений в художественном тексте общенародными
провербиальными фразеологическими единицами сопоставляемых языков,
доказано умелое использование этих единиц мастерами художественного слова,
успешное достижение ПФ стилистических целей.

6.На

основе

изученных

материалов

было

установлено,

что

окказиональному трансформированию фразеологизмов свойственны: 1)
расширение структуры фразеологизмов; 2) вклинивание; 3) явление
контаминации

во

фразеологических

единицах;

4)

синонимические,


background image

антонимические и ситуативные замены, неологизмы; 5) явление эллипсиса; 6)
вторичная актуализация; 7) фразеологическая конвергенция; 8) метод аллюзии
и эти методы свойственны всем трем сопоставляемым языкам.

7. В процессе изучения доказано, что провербальные фразеологизмы являются

важнейшим фактором, выражающим национально-культурные свойства

французского, узбекского и русского языков, то есть, национально культурные

особенности представлены идиомами, отражающими культуру, обряды, уклад

жизни, мировоззрение, этические и эстетические нормы нации, и выражениями

в устной и письменной речи людей, используюшимися в переносном смысле.

Установлено, что национальное своеобразие

61

провербиальных фразеологизмов проявляется в непосредственном отображении
социально-политической и бытовой жизни этих народов, выражении их
характера и качеств, участии топонимики, флоры и фауны, наличии
национальных обычаев и обрядов, их отражении в литературно
художественном языке этих народов.

Доказано, что общечеловеческие фразеологизмы в афористическом

творчестве французов, узбеков, русских и других народов наряду с
национально-культурными особенностями, с одной стороны, появились на свет
непосредственно как продукт жизни и уровня цивилизации этих народов, с
другой стороны, возникли под влиянием богатства ПФ других народов.

Вместе с тем, стало очевидным, что использование ПФ в процессе

обучения учеников и студентов иностранным языкам помогает формированию
социолингвистических компетенций у них.

8. Сравнение и изучение национальных и общечеловеческих особенностей

в ПФ во французском, узбекском и русском языках показывает, что
национальные особенности и общие черты каждой нации олицетворяют в ПФ
как национальное, так и общечеловеческое. В результате такого сопоставления
выявлено несколько факторов:

с

воеобразное прошлое, история и сегодняшний

день каждой из трех наций в корне отличаются друг от друга. Эти народы
имеют богатое наследие, духовно-культурное мировоззрение и источники.
Оглядываясь назад на историю, можно увидеть, что влияние Франции на
культуру, жизнь и язык России было велико, также в 1917-1991 гг., влияние
русского языка на узбекский было огромным. Разумеется, это приводит к тому,
что слова, фразеологизмы и провербиальные фразеологизмы в языке каждой
нации заимствуются из одного языка в другой или несколько языков и служат
основанием для возникновения общечеловеческих ценностей. У французов
часто встречаются ПФ, связанные со своеобразными национальными блюдами
как сыр, вино и лягушка

,

а у русских, исходя из свойств географического

расположения их страны – ФБ, имеющие отношение к растениям, животным,
растущих и живущих в лесу

,

а в узбекском языке существуют ПФ, связанные с

гостем и гостеприимством

,

чего нет в тематической классификации

французских ПФ. Эти ПФ отражают национальный колорит и национально
культурные особенности узбекского народа.


background image

9. В узбекском языке пословицы используются на порядок больше, чем во

французском и русском языках и за счѐт заимствования ПФ из одного языка в
другой пополняется фразеологический фонд этого языка.

62

SCIENTIFIC COUNCIL FOR THE AWARD OF THE DEGREE OF DOCTOR

OF SCIENCE № 14.07.2016 PHIL.09.01 DOCTOR OF SCIENCE AFTER

TASHKENT STATE INSTITUTE OF ORIENTAL STUDIES, UZBEKISTAN

STATE WORLD LANGUAGES UNIVERSITY, UZBEKISTAN NATIONAL

UNIVERSITY

UZBEKISTAN STATE WORLD LANGUAGES UNIVERSITY

NASIROV ABDURAKHIM ABDIMUTALIPOVICH

SEMANTIC-STYLISTIC AND NATIONAL-CULTURAL PECULIARITIES

OF PROVERBIAL PHRASEOLOGICAL UNITS IN FRENCH, UZBEK AND

RUSSIAN LANGUAGES

10. 00.06 – Comparative study of literature, comparative linguistics

аnd translatology

(Philolojical sciences)


background image

ABSTRACT OF DOCTORAL DISSERTATION

Tashkent – 2016

63

The subject of doctoral dissertation is registered by Supreme Attestation Commission

at the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan in number 20.02.2014/В
2014.3-4.Fil148

Doctoral dissertation was carried out at the Uzbekistan State University of World Languages.

Abstract of the dissertation in three languages (Uzbek, Russian, and English) is placed on

the web page http://www.tashgiv.uz/ and information-educational portal «ZiyoNet» to the address

www.ziyonet.uz

Scientific consultant: Mamatov Abdi Eshonkulovich

Doctor of Philological Sciences, Professor

Official opponents: Mirzаyev Ibodullа Kamolovich

Doctor of Philological Sciences, Professor

Bakirov Poyon Urаlovich

Doctor of Philological Sciences, Professor

Mengliev Bakhtiyоr Rajabovich

Doctor of Philological Sciences, Professor

Leading organization: Versaille academy (France)


The defense of dissertation will take place on "____" "_________" 2016__ at ____. at a meeting of

the Scientific Council 14.07.2016.Fil.09.01 at the Tashkent State Institute of Oriental Studies,
Uzbekistan State World Languages University, National University of Uzbekistan (address: 100047,
Tashkent, Shahrisabz str., 16. Tel: (99871) 233-45-21; Fax: (99871) 233-52-24; e-mail:
sharq_ilmiy@mail.ru).
The doctoral dissertation could be reviewed in the information-resource center of Tashkent State
Institute of Oriental Studies (registration number____). Address: 16, Shahrisabz str., Tashkent,


background image

100047. Tel: (99871) 233-45-21.
The abstract of dissertation is distributed on: "_____" "_____________" 2016.
(Protocol at the register № ___ on "____" "_____________" 2016.)

A.M. Mannonov

Chairman of the Scientific Council for the award

of the degree of Doctor of Science, Doctor of

Philological Sciences, Professor

Q.Sh.Omonov

Scientific Secretary to award the degree of

Doctor of Science, Doctor of Philological

Sciences

,

d

osent

G.H. Bakiyeva

Chairman of the Scientific Seminar of the

Scientific Council for the Degree of Doctor of

Philological Sciences, Professor

64

INTRODUCTION (Abstract of Doctoral Dissertation)

Topicality and relevance of the dissertation.

As there is not a unique and

complete theory for the phraseological units in the sphere of world linguistics the
issue of the essence of the phraseology is always disputable and their peculiarities
should be studied thoroughly.

The integration of Uzbekistan to the world community, the development of

science and technologies, and becoming competitiveness in multicultural world
require from the youth learing several foreign languages by comparison with the
Uzbek language. Even in the book «High Spirituality is an Undefeatable Power»
there are a number of essential tasks such as «…publishing etymological and
comparative dictionaries, working out important terms and phrases, concepts and
categories, …creating all the necessary conveniences to our younger generation in
order they could learn information communication technologies and foreign
languages effectively» are pointed out which are to be solved in the nearest future

87

.

There are a number of issues to be investigated more thoroughly such as complexity
of phraseological materials and partial existence of general phraseological theory in
the study of phraseological units in spite of successful comparative and contrastive
investigations of languages in Uzbekistan.

Phraseological units (hereinafter as PhU) are the symbolic expressions and

descriptive means of a nation created within centuries and proverbial phraseological
units (hereinafter as PPhU) are a certain part of phraseological fund. PPhUs are the
result of a nation‟s creative thinking and they consist of brief and definite attitude of a
human being towards the nature and social events, so they serve to strengthen one‟s
speech providing beauty, effectiveness and figurativeness, and will develop
communicative competence in learners. Particularly, PPhUs in French, Uzbek and


background image

Russian languages will contribute to the development of sociolinguistic competence
in learners of foreign languages by expressing the intercultural peculiarities of these
nations. According to some scientists, every person understands about 800 proverbs,
sayings and aphorisms in a language

88

, and most of them are included in the works by

writers and linguists (30,7%) used in order to express the moral. Aristotle, decribed
PhUs as a figurative sense of a word and said the followings “A figurative word does
not belong to anything, its meaning is transferred from one gender to another or from
one type into another and it is carried out according to the similarities of the
objects”

89

. Socrates described the term «proverbe

»

as a compact, brief and

unforgettable word combination

90

. Even though using PhUs and PPhUs might seem as

daily and simple case for a speaker, actually, their linguistic nature are so complicated
that they require a thorough research. That is why, сontrastive analysis of semantic,
stylistic and cultural peculiarities of PPhUs points out the topicality of the current
dissertation. The issue of the PPhUs has not been thoroughly investigated in the
Uzbek linguistics, their theoretical peculiarities have not been identified according to

87

Каримов И.А. Юксак маънавият – енгилмас куч. -Т.: Маънавият, 2008.– Б. 87–88.

88

Бердияров Х., Расулов Р. Ўзбек тилининг паремиологик луғати. -Т.: Ўқитувчи, 1984. – Б. 3.

89

Аристотель. Поэтика

(Поэзия санъати ҳақида). -Т.: Адабиѐт ва санъат нашриѐти, 1980. – Б.149.

90

Montreynaud F., Pierron A., Suzzoni

F.Dictionnaire des proverbes et dictons. Le Robert –Paris,1989.Préface par A Ray. Р.6

65

the lexical fund of the Uzbek language, there was not any research subject in
comparison with various structured languages, particularly, with French and Russian.
So, the present research is the first one in this sphere of linguistics.

So, the topical issues point out the necessity of the research, besides this is the

first scientific dissertation dedicated to this sphere of linguistics.

The present dissertation can serve to implement some tasks indicated in

Presidential Decree №1875 ‹‹On Further Measures on Improvement Foreign
Languages Teaching System›› by the President of the Republic of Uzbekistan as of
December 10, 2012, the Presidential Decree № PD4797 ‹‹On Instituting the Tashkent
State Uzbek Language and Literature University named after A.Navoiy›› by the
President of the Republic of Uzbekistan as of May 13, 2016, and Resolution №124
“On Approval Educational Standards in Foreign Languages of Contrunuous
Educational System” by the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan as of
May 8, 2013 and other related normative documents.

Correlation of the research with the development of science and

technologies in the republic.

The dissertation was compiled in accordance with prior

directions of ‹‹Spiritual-behavoral and cultural development and formation of
innovative economy of the democratic and legal society›› of science and technologies
development in the republic.

Interpretation of foreign scientific researches in the theme of the

dissertation.

Scientific researches in phraseological units are being carried out at the

leading scientific centers and higher educational establishments of the world such as
University of Sorbonne, Robert Publishing House (France), Manheim, Graysfald,
Trier Universities (Germany), University of Verona (Italy), University of London


background image

(Great Britain), University of Graz (Austria), Academy of Sciences of Czech
Republic (Czech), Indiana University (USA) Santyago University (Chile), Ceará
University (Brazil), European Phraseology Society Europhras, Moscow State
University, St. Petersburg State University, Moscow State Linguistics University,
Linguistics Institute of Russian Academy of Sciences (Russia), Uzbekistan State
World Languages University, Samarkand State University, Samarkand State Institute
of Foreign Languages (Uzbekistan).

The following scientific outcomes were revealed based on the researches in

phraseology all over the world: a scientific concept revealing the connotative meaning
and dialectic unity of sense and form of the phraseological units used during the flow
of speech was created (Sorbonne, France); it was proven that the essence of
phraseological units is their set forms (Moscow State University, Russia); the
functional and structural classification of phraseological units and their etymology
were theoretically and practically proven (St. Petersburg State University, Russia).As
the highest achievement of

Germanic studies and Romance studies was

systematization of English-Russian, German Russian, French-Russian phraseological
dictionaries publishing (Russia); Highlighting the

stylistic peculiarities of

phraseological units in a context was improved (Europhras, Amsterdam University,
the Netherlands); The issue of reflecting the national colour through phraseological
units in the field of «Linguistic Picture of the World» was solved (Opola Univeristy,
Poland); Formation of phraseological units in the Uzbek language and their
functional-pragmatic peculiarities, Uzbek Phraseology and Phraseography Basis

66

were scientifically proven (Samarkand and Andijan State Universitys);
anthropocentric approach towards phraseological units was scientifically proven
(UzSWLU). Nowadays in world researches in phraseological units are being carried
out in the following prior spheres: creation of modern electronic versions
monolingual and bilingual phraseological dictionaries; investigation the relation of
teaching phraseological units with Common European Framework of Reference;
theoretical and practical development of methods of teaching phraseological units to
the foreign language learners; comparative analysis of Uzbek phraseological units
with the phraseology of kin and unrelated languages.

The degree of study of the issue.

Phraseology has been investigated as a

separate and independent unit of linguistics since the second part of the XX century.
This sphere was started by Swiss scientist Sh.Bally

91

. besides, a number of European

scholars such as Y. Matesheich, Stender F., А.Levitskiy, V.Itsman, V.Hlebda
particularly, French linguists Sh.Bally, P.Guiraud, М.Maloux, F.Montreynaud,
A.Pierron, F.Suzzoni, J.Pinot E.Pradez, M.Rat, A.Ray, S.Chantreau, C.Duneton

92

,

Russian scholars such as V.Vinogradov, N.Amosova, B.Larin, S.Ojegov, V.Jukov,
А.Kunin, А.Molotkov, V.Mokienko, А.Nazaryan, N.Chernisheva, N.Shanskiy,

93

;

Uzbek scholars such as Sh.Rahmatullayev, М.Umarkhojayev, М.Sodikova,
L.Royzenzon, Yu.Avaliani, Ye.Malinovskiy, А.Bushuy, E.Begmatov, А.Mamatov, B.
Yuldoshev

94

and others greatly contribueted to the development of phraseology

studies.


background image

First researches concerning the Uzbek phraseology were highlighted in the

Candidate's dissertations by Ya.Pinhasov, A.Shomaksudov, M.Husainov

95

.

G.Salomov interpreted the term ‹‹phraseologism›› thoroughly in his researches
dedicated to the translation of phrases in Uzbek Linguistics, and he included
proverbs, sayings and idioms into its content

96

. G.Aynazarova studied phonetic-

91

Балли Ш. Француз стилистикаси. Сўзлашув тил ва бетакаллуф нутқ. Француз тилидан И.Мирзаев таржимаси.

Тошкент, 2009. 79 б.

92

Bally Ch. L‟arbitraire du signe // Le français moderne. – Paris, Edition CILF, 1940. 195 p, Stender.F. Lettisches Lexikon,

1789.–773 p. Claude D. La puce à l‟oreille. –Paris, 1990. 509 p, Maloux M. Dictionnaire des proverbes, sentences et
maximes.–Paris, Larousse. 1998. 628 p, Martel M. Petit receuil des proverbes français.–Paris,78 p.Montreynaud F.,Pierron A.,
Suzzoni F. Dictionnaire des proverbes et dictons. – Paris, Le Robert, 1989. Préface par Alain Ray.759р, Rat M.,Dictionnaire
des expressions et locutions traditionnelles –Paris, Larosse – Bordas, 1999. 448 p, Rézeau P., Bernet C. Dictionnaire du
français parlé. Le monde des expressions familières.–Paris, 1989. Rey А. Chantreau S. Dictionnaire des expressions et
locutions. –Paris, Le Robert, 1997, 1085 p.

93

Виноградов В.В. Основные понятия русской фразеологии как лингвистической дисциплины. Избранные труды.

Лексикология и лексикография, – М., 1977. 267 c., Амосова Н.И. Основы английской фразеологии. Л., 1963. –C.227,
Авалиани Ю.Ю. К сближению книжно-литературного языка и разговорной речи. – Самарканд. 1971; Ларин Б.А.
Очерки по фразеологии. – М., Ученые записки. ЛГУ, серия филол.наук, - 1956. № 198; Жуков В.П. Семантика
фразеологических оборотов. М.,1978.–C.160. Кунин А.В. Фразеология современного английского языка. – М., 1972. -
C.288; Мокиенко В.М.Славянская фразеология –М.,1980.–С.207; Назарян А.Г. Фразеология современного
французского языка. –М.,1987, 237; Чернишева Н.И. Фразеология современного немецкого языка. –М; 1970. С.200;
Шанский Н.М., Фразеология современного русского языка. –М, 1969. –С.231; Малиновский Е.А.Формирование
русской фразеологической теории в ХХ веке. Монография. – Самарканд, 2007.

94

Содиқова. М. Қисқача ўзбекча-русча мақол-маталлар луғати. –Т.,1993.–Б.259; Бушуй А.М. Лексикографические

описание фразеологии.–Самарканд, 1982.–С.114. Йўлдошев Б. Ўзбек фразеологияси ва фразеографиясининг
шаклланиши ҳамда тараққиѐти. –СамДУ, 2013. –Б.116. Маматов А.Э. Ўзбек тили фразеологияси шаккланиши
масалалари. 10.02.02. Миллий тиллар (ўзбек тили). Фил.фан.док. автореферати.–Т.,1999.–Б.56.Ройзензон Л.И. Лекции
по общей и русской фразеологии. –Самарканд, 1973. –С. 223.

95

Рахматуллаев Ш.У. Основные грамматические особенности образных глагольных фразеологических единиц

современного узбекского языка. АКД. – М.; 1952. –С 16; Пинхасов Я.Д. Фразеологические выражения в языке
произведений Х.Алимджана. АКД. – Т., 1953. –С. 19; Шамаксудов А.Ш. Язык сатиры Мукими (лексика и
фразеология).- Т., –С.18; Хусаинов М. Фразеология прозы писательницы Айдын. АКД–СамДУ, 1959. –С. 18.

96

Саломов Ғ. Таржима назарияси асослари. – Т., Ўқитувчи, 1983. – Б. 118.

67

grammatical, functional-semantic peculiarities of two component karakalpak
phraseological units

97

, H.Berdiyorov and R.Rasulov investigated the role of

paremiology and greatly contributed to the development of phraseology as a separate
science

98

.

Proverbs, sayings and flickering expressions and other papemilogical genres

which belong to folklore express national, everyday skills, behavioral norms and
wills of the above mentioned three ethnos briefly and clearly. As long as PPhUs
include Proverbs, sayings and flickering expression

99

according to their linguistic

sense it must be pointed out that the disputes on the differences and diffusion
peculiarities of these paremic genres in the world linguistics and folklore studies are
still going on. А.G.Nazaryan included proverbs and sayings into PhUs and called
them «пословичные фразеологизмы» (word phrases)

100

. And this very term was

used in the research by A.I. Liss

101

too.

Dissertations by L.N. Kovshova and S.O.Kochnova were dedicated to the

modern interpretation of PhUs and PPhUs; S.D. Mirzakhanova, S.M.Kravtsov,
S.I.Gnedash and Uzbek scholars such as А.E.Mamatov, P.U.Bakirov, G.E.Hakimova
and Sh.J.Shomurodova

102

dealt with the comparative typological investigation of the


background image

phraseological units.

Correlation of the theme with other scientific researches at the University

where the dissertation completion process was carried out.

The dissertation

completion process was carried out in the framework of scientific project between
Uzbekistan State University of World Languages and Versailles Academy in France
entitled

«International Credit Mobility (ICM)» sponsored by Erasmus+

.

The aim of the research is

to investigate the semantic-stylistic and ethnocultural

peculiarities of PPhUs in French, Uzbek and Russian and to work out
recommendations for using the outcomes in the Uzbek linguistics.

The tasks of the research:

To generalize the theoretical ideas on PPhUs in the

world linguistics and to make a conceptual conclusion on national PPhUs available in
the vocabulary of the Uzbek language;

Tо study the sources and etymology of PPhUs in the compared

languages;

97

Айназарова Г.Б. Симметричные двухкомпонентные фразеологизмы в каракаалпакском языке. АКД.–Нукус,2000. –

С. 6–22.

98

Мирзаев Т. Ўзбек фольклори очерклари. – Т., 1988. –Б.65.

99

Бердиѐров Ҳ., Расулов Р. Ўзбек тилининг паремиологик луғати - Т., Ўқитувчи, 1984. – Б.10.

100

Назарян А.Г. Фразеология современного французского языка. –М., 1987. –С. 33–39.

101

Лисс А.И. Сопаставительный анализ пословичных фразеологизмов английского, русского и киргизского языков в

научно-лингвистическом и методическом аспекте. –Ош. 1986. –С. 6.

102

Ковшова Л.Н. Семантика и прагматика фразеологизмов (Лингвокультурологический аспект). Автореф. д.ф.н. –М.,

2009. –С.39; Кочнова С.О. Лингвокультурологическая интерпретация русских анималистических фразеологизмов без
зоонима в практике преподавания русского языка как иностранного. Автореф. к.ф.н. –М., 2005; Мирзаханова С.Д.
Фразеологизмы с качественной характеристикой человека в даргинском и английском языках. Диссертация ... к.ф.н.
наук. –Махачкала, 2009., Кравцов С.М. Картина мира в русской и французской фразеологии (на примере концепта
«поведение человека»). Автореф. докт.фил.наук. –Ростов-на-Дону, 2008; Гнедаш С.И. Провербиальные
трансформанты в функциональном стиле прессы и публицистики. На материале немецкоязычной печати ФРГ. Дис.
канд. филол. наук: 10.02.04. –М.,2005. –С. 189, Маматов А.Э. Ўзбек тили фразеологиясининг шаклланиши масалалари.
10.02.02. Миллий тиллар (ўзбек тили). Фил.фан.док.... автореферати. –Т., 2000. –Б. 56; Бакиров П.У.
Номинацентрические пословицы в разносистемных языках (на материале русского, узбекского и казахского языков).
Автор.. докт. фил.наук. –Т., 2008; Ҳакимова Г.Э. Зооним компонентли фразеологик бирликларнинг структуравий ва
семантик хусусиятлари. Фил.фан.ном...автореферати Т.: 2008. 23 б; Шомурадова Ш.Ж. Фразеологическая деривация в
английском языке. Автореф. к.ф.н. –Т., 2011.

68

To carry out the first classification of PPhUs based on the features of figurative

sense of Uzbek PhUs and to work out terminology apparatus related to PPhUs; To
identify the application scope of PPhUs and their tasks in the speech in the lexicology
of French, Russian and Uzbek languages;

To classify the semantics of PPhUs belonging to the phrase-semantic group of

compared languages and to classify them into appropriate phraseo-semantic areas; To
study and analyze the stylistic peculiarities of PPhUS and to investigate their
occasional transformations in the compared languages;

To introduce the set phrases to content of foreign languages teaching at

educational establishments that is the State Educational Standards, curricula and
textbooks; To highlight the phraseological units in the works and translations by
French, Uzbek and Russian writers by the lingvostylistic point of view; To identify
the national colors of PPhUs in three languages by the method of comparison;

To identify the alternatives of frequently used French PphUs in Uzbek and

Russian languages and to develop three languaged proverbial phraseological


background image

dictionary.

The object of the research is

PPhUs in French, Uzbek and Russian

languages.

Subject of the research is analyses

semantic-stylistic and

national-cultural peculiarities of PPhUs in French, Uzbek and Russian languages.

Methods of investigation.

Phraseological identification, contextual, variational,

phraseological application methods, two-sided simultaneous comparative analysis,
structural typological methods were used in the dissertation.

The scientific novelty of the research

are as follows:

Semantic peculiarities of phraseological units, especially, proverbial

phraseological units, in French, Uzbek and Russian, their allocation in phraseo
semantic fields and their etymology have been revealed;

General phraseological units existing in the literary languages and authentic

speech of these three nations and the comparison of the occassional and
comtamination changes in the proverbial phraseological units and their lingvostylistic
peculiarities have been highlighted using eight types of transformational methods;

National and universal peculiarities of French, Uzbek and Russian languages

have been investigated with the participation of proverbial phraseological units
exisiting in three compared languages for the first time and the importance of
ethnocultural layer have been revealed;

Peculiarities, signs, scope of usage and the role of proverbial phraseological

units among other types of phraseological units have been investigated; the
alternatives of comceptual terms related the proverbial phraseological units in French,
Uzbek and Russian languages have been found and adjusted and the term, proverbial
phraseological units, has been used for the first time.

The scientific and practical suggestions related to the usage of brief, figurative

and colourful proverbial phraseological units in learning foreign languages and
particularly, the French and Russian languages can also point out the scientific
novelty of our research.

69

Practical outcomes of the research

are as follows:

The essence of «phraseological units» and «proverbial phraseological units» has

been philologically interpreted;

The research has proven that metaphoric phrases with figurative sense could

also be included into the PPhUs together with proverbs and sayings in French, Uzbek
and Russian languages and as a result, the lexical range of PPhUs has widened;

It has been revealed that PPhUs must be studied in the context, because their

semantic, stylistic and communicative peculiarities can be observed in a text and their
historical and cultural constant revives in various contexts;

The history and etymology of some PPhUs in the French language have been

identified and they have been highlighted in the Uzbek language for the first time, the
etymology of a number of PPhUs in Uzbek and Russian languages has been studied;

It has been proven that comparative and etymological analysis of proverbial

phraseological units serves to highlight the outlook, ethnopsychology, traditions and


background image

customs of these three nations and to develop the sociolinguistic competence in
language learners;

The use of PPhUs, idiomatic expressions and proverbs has been integrated to the

textbooks, curricula, State Educational Standards and the content of foreign language
teaching for the first time.

The Uzbek and Russian alternatives of the active French PPhUs have been found

and a trilingual proverbial dictionary has been compiled..

Authenticity of the research outcomes

can be explained by the implemented

approaches and methods, the data taken from official sources, the examples derived
from dictionaries and literary works in French, Uzbek and Russian languages, the
efficiency of the conclusions proven by phraseological methods, the implemented
conclusions, suggestions and recommendations, the approval of the outcomes of the
research by authorized organizations.

Practical and scientific importance of the research.

Practical and scientific

importance of the research can be explained by the additional ideas to the existing
theoretical views based on the analysis of different ideas belonging to the
phraseology, the comparative study of the PPhUs in French, Uzbek and Russian
languages for the first time, the fisrt etymological interpretation of PPhUs in French
and Uzbek languages. The scientific results identified in the dissertation can serve as a
scientific resource for the study of phraseological systems in French, Uzbek and
Russian.

The practical value of the research outcomes is the fact that the outcomes of this

research can be used in teaching comparative historical, typological and contrastive
linguistics, lexicology, phraseology, lingvoculturology, as well as can be used in
preparation of curriculum, textbooks and manuals and in creating dictionaries. The
PphUs and their equivalents, analised during the research will serve to improve the
translation and teaching process of the French language.

Implementation of the research outcomes.

On the basis of typological

suggestions worked out during the research process of semantic, stylistic and
intercultural peculiarities of proverbial phraseological units in French, Uzbek and
Russian languages:

70

The suggestions related to the use of set phrases in teaching foreign languages

were used in working out the normative documents approved by the attachment #1 of
the Resolution #124 “On Approval the State Educational Standards in Foreign
Languages of the Continuous Educational System” by the Cabinet of Ministers as of
8, 2013 and they were introduced into their content. (The reference #01-02/1-7-150 as
of May 12, 2016 by the Ministry of Public Education). The implementation of the
SES requirements will provide unique approach to the educational process at all the
educational establishments of the system;

The suggestions related to the use of set phrases in teaching foreign languages

were used in working out the normative documents approved by the attachment #1 of
the Resolution #124 “On Approval the State Educational Standards in Foreign
Languages of the Continuous Educational System” by the Cabinet of Ministers as of


background image

8, 2013 and they were introduced into their content. (The reference #01-02/1-7-150 as
of May 12, 2016 by the Ministry of Public Education). The implementation of the
SES requirements will provide unique approach to the educational process at all the
educational establishments of the system; These above mentioned suggestions serve
to develop abilities such as to analyze the meanings of set phrases and expressions by
pointing out the specific peculiarities of using the proverbial phraseological units
together with general lexical units in the process of communication, to understand the
figurative sense of those units and to develop the strategies such as translation and use
of those units. Besides, they create an opportunity to improve the quality of education
based on single approach towards the foreign languages at educational institutions;

They were used in the selection procedure of frequently used proverbial

phraseological units existing in the vocabulary of the French language and finding
their equivalents in Uzbek and Russian languages, comparing their similarities and
differences, analyzing and creating trilingual proverbial phraseological dictionary
(The reference #01-02/1-7-150 as of May 12, 2016 by the Ministry of Public
Education).

The suggested materials can render an assistance to understand the texts with

proverbial phraseological units in various language structures and can be very helpful
to translate the texts from Uzbek into French and vice versa. They serve to reveal the
linguocultural essence

;

They were used in creation of textbooks in the French language for the 1–4-, 5,

9

th

forms of secondary general schools. (Hirondelle–1, 1-form // Т.: Uqituvch, 2015,

2016; Hirondelle–2, 2-form // Т.:Uqituvchi, 2014, 2016; Hirondelle–3, 3-form // Т.:
Uqituvchi, 2015; Hirondelle–4, 4-form // Т.: Uqituvchi, 2016; Bonjour la France. 5-
form. Т.: Uqituvchi, 2015; D‟un état à l‟autre. 9-form. Т.: Sharq, 2013). The use of
these textbooks, especially, the set phrases in them, in the process of writing, reading,
listening and speaking will develop the linguistic competence of the French language
in learners. The learners will be able to use phraseological units together with lexical
ones both in written and verbal communication.

Approbation of research outcomes.

The Research outcomes were approbated

in 13 scientific practical conferences as well as The Issues of Gender Linguistics and
Lingvoculturology in Modern Linguistics.–(Tashkent

,

2013), Kazakh-Turkish

International University named after А.Yasaui Conference (Kazakhstan-2013),
Scientific Conference in Linguistics, “Українська мова і література в школі”

71

(Kiev-2014), VIII International Scientific-Practical Conference (Yekaterinburg,

2015), Axiology of Foreign Language Education, Using Folk Proverbs to Develop
English Speaking Skills (Moscow

-

2015), L‟image de la nationalité des

phraséologismes proverbiales dans la langue ouzbèke. «Intellectual Archive»
multidisciplinary journal (Canada, 2016), «М.Балақаев оқулары» (Kazakhstan
2016), «New Tendencies of Teaching Foreign Languages in Continuous Educational
System: Real Practice and Development Strategies » (Tashkent, 2016), The Role and
Importance of Proverbial Phraseologies in the Sphere of National Languages
Phraseologisms. Linguistic and Education (USA, 2016), «Scientific Discussion:


background image

Issues, Solutions and Achievements» (Tashkent, 2016), «The Future of Multimedia
and Information Communication Technologies in Teaching Foreign Languages»
(Tashkent, 2016)

Publication of Research Outcomes.

46 scientific work related to the theme of

the dissertation has been published. They are as follows: 1 monograph, 1 dictionary,
19 scientific articles in the publications suggested by the Higher Certification
Commission, 16 articles in republican publications and 3 articles in foreign
publications.

The structure and volume of the dissertation:

the present dissertation consists

of an introduction, four chapters, a conclusion, and a bibliography. Its total volume,
except the appendix, is 248 pages.

72

MAIN CONTENT OF THE DISSERTATION

The

introduction

part of the dissertation explains the topicality and necessity of

the research, the level of study is highlighted, the tasks and aims, novelty and
practical significance are pointed out. The compliance of the research with the prior
spheres of science and technology development and its novelty and practical
outcomes are pointed out. The authenticity of the outcomes are proven and their
theoretical and practical significance are revealed. The data concerning the


background image

implementation of research outcomes, its approbation, outcomes, published articles
and the structure of the dissertation have been stated.

The first chapter entitled

«Theoretical Views of Proverbial Phraseological

Units»

investigates the ideas of world and Uzbek linguists on proverbal

phraseological units and they were enriched with new theoretical ideas.

Nowadays phraseological units have become the object of lots of linguists. And

it can also be proven by the interest and attention to the lingvoculturology issues.
Sh.Balli, the Swiss scholar, was one of the first researchers who investigated the
phraseological units. For the very first time a Russian scholar V.V.Vinogradov
identified the aim of the phraseological units and classified them into three categories
and he considered that the essence of the PhUs was the stability of their structures.
Phraseological units do not apprear in the speech as an separate word, they remain in
the human brain as a readymade and set units so they have at least two independent
words which form phrases during the process of communication

103

.

There is not a unique and perfect theory of PhUs in the world linguistics. And

there are different ideas about the main signs of PhUs and PPhUs. Particularly,,
according to B.A. Larin, the main sign is the invisibility of separate meanings of the
words combining the word combination

104

. And according to А.А.Reformatskiy they

cannot be translated into another language with word for word translation method

105

.

А.V.Kunin points out that the existence of stability signs in PhUs can be explained by
the use of phraseological units in lexical structures, semantic, morphological and
syntactic components

106

. А.E.Mamatov says, «the main sign of phraseological units

are complete and partial semantic reflection, the figurative meaning of their
components»

107

.

The term «Рroverbe» was first used at the end of XII century in the issues of

Mary de France

108

. Then in other manuscripts it was used like «рroverbe au villain»,

«proverbe des sages», «proverbe communs». The term «Proverbiale» was created
based on the Latin word «proverbialis» it was introduced to the people through the
short comedies in the XIV century in the shape of clear ideas

109

.

The terms «Рroverbe» and «proverbiale» were used by a lot of scholars such as

103

Виноградов В.В. Основные понятия русской фразеологии как лингвистической дисциплины. Избраннные

труды. Лексикология и лексикография. – М.: 1977. – С.118-139.

104

Ларин Б.А. Очерки по фразеологии. – Уч.зап. ЛГУ.Серия филол.наук. Л.:1956, № 24, –С. 202-224.

105

Реформатский А.А. Введение в языкознание. –М.:1967. 127 с.

106

Кунин А.В. Фразеология современного английского языка. –М.:-1972. –С.7-9.

107

Маматов А.Э. Очерки по французской фразеологической стилистике –Т.: 1989. 118 с.

.

108

Marie de France, poètesse française (1159-1184) auteur de Fables et Lais.

109

Dauzat.A. Dubois.J. Mitterand.H. Nouveau dictionnaire étimologique. –Paris, Larousse. 1999,P 611,810 р

73

P.Kitar, J.Loffe, D.Mozen and others in the XVIII-XIX centuries. According to
Fyuretier dictionary (1690), the term «Proverbiale» was used widely and it included
historical, famous, metaphoric expressions

110

. The analysis on proverbial

phraseological units can be found in the dissertations by S.I.Gnedash and
P.Bakirov

111

. According to Russian linguist V.O. Chernoshekova the term proverbial


background image

has a wide semantic meaning and it does not only correlates the proverbs, sayings and
flickering expression but also includes the special lexemes reflecting the cultural
peculiarities

112

.

The term «рroverbe» in the

French

linguistics was derived from the Latin

language (

рroverbium)

113

and it expresses the practices and decisions of wise people

which then started to be used by ordinary people. The term «мақол»(proverb) in the
Uzbek language was derived from Arabic «qavlun» (to say) and it means a word, a
sentence or an expression which belonged to one of the genres of people‟s wisdom.
In the Russian language “пословицы” (proverbs) differ from aphorisms and high
flown words according to their anonymous feature, that is, the absence of the author
and they are not a private wisdom but collective one.

PPhUs make up a certain part of phraseological fund of the nations all over the

world. The main peculiarities of the PPhUs are their stability, figurative sense,
ready-made forms in speech, semantic relativeness, expressive-emotiveness and
expressiveness and they are considered to be the method of expressing the
peculiarities of national vocabulary. Proverbial phraseological units are ready-made
units used in complete or partial figurative sense. Their structure equals to a
sentence. They can express independent meaning in a context and they are
semantically solid. Besides, the PPhUs are considered to be set phrases which
include various proverbs, sayings, aphorisms, legends, myths, and other phrases and
idioms.

PPhUs have the following categorical signs: thoughts are the literary and logical

shape; preservation of attributes of a certain ethnos; the smallest genre of a national
folklore; special grammatical shape; existence of generalizing and didactic idea.

It is too difficult to limit the phraseological units based on an expressive stylistic

layer. For instance, there is not any symbol with PPhUs in the dictionary «Новый
большой французско-русский фразеологический словарь» by V.G.Gak

114

. While

comparing them with other PPhUs in French dictionaries it turns out to be different to
include them into a certain group of PPhUs. There are also differences between the
signs used in «Phraseological Dictionary of the Uzbek language» by
Sh.Rahmatullayev and М. Sodikova‟s phraseological dictionaries.

110

Montreynaud F., Pierron A, Suzzoni F. Dictionnaire des proverbes et dictons. Le Robert –Paris. 1989. Préface par

Alain Ray, Р.6-10, 759 р

111

Гнедаш С.И. Провербиальные трансформанты в функциональном стиле прессы и публицистики. ФРГ. Дис.

канд. филол. наук:10.02.04: М.:2005 189 c; Бакиров П.У. Номинацентрические пословицы в разносистемных
языках (на материале русского, узбекского и казахского языков).Автореф.д ис. докт. филол. наук –Т.,2007.54 с.

112

Чернощекова В.О. Лингвокультурный аспект пословиц. УДК 811.111‟37. Язык и культура. 2009.

cyberleninka.ru.C.83

113

Le petit Larousse, -Paris, -1999. -Р.832. ўша манба. -Р.340.

114

Гак В.Г. Новый большой французско-русский фразеологический словарь, –М.: 2005, 1625 с

74

Table 1

Proverbial phraseological units


background image

№ French Uzbek Russian

1

Рroverbe

Chat échaudé craint l’eau

froidе. Chose défenduе, chose

désirée.

Мақол

Оғзи куйган қатиқни

ҳам пуфлаб ичади.

Аяган кўзга чўп тушар.

Пословица

Обжѐгшись на молоке,

будешь дуть и на воду.

Запретный плод сладок.

2

Dicton

En avril on ne découvre pas

d’un fil. Quand le coq chante

avant la nuit, signe de pluie.

Матал

Ёзда ѐпинчиғингни

ташлама, қишда ўзинг

биласан.

Қулоғи тишлаб қўйилган.

Поговорка

Собака на сене. Дай

бог нашему теляти

волка

съесть. И рыбку съесть

и хвост не намочить.

3

Apophtègme

Qui creuse unе fossе sous le

pied d’un autre, y tombe le

premier. Il faut être maître de

soi, pour être maître du

monde.

(Карл V)

Ҳикматли сўзлар

Ҳар киши ким бировга

қозғай чоҳ, тушгай ул чоҳ

узра ўзи ногоҳ. (

А.Навоий).

Оз демак ҳикматга боис,

оз емак сиҳатга боис.
(

А.Навоий)

Афоризмы

Кто другому роет яму

наперед, в нее же

первый сам и упадет.

Нет слаще покоя,

покупаемого трудом.

(

А.П.Чехов)

4

Adage

Noblesse oblige.

User, ne pas abuser.

Ривоят, ҳадис

Нафсинг ва қалбинг

хотиржам бўлган нарса

эзгуликдир.

ичингни ғаш қилиб,

кўнглингга ўрнашмаган

нарса гуноҳдир.

Притча

Все познается в

сравнении. Дело не в

том, кто во что одет...

а в том, что в

жизни, со сменой

одежды. (

Притчи

Саломона

)

5

Précepte

Aimez-vous les uns les autres.

Ўгит, васият

Билимга ва меҳнатга

чанқоқлик инсонни

шахсга айлантиради.

(

Фаробий)

Изречение

Счастье в воздухе не

вьется – трудом дается.
(

Рудакий).

6

Sentence

Plus de corps est faible, plus il

commande, plus il est fort, plus

il obéit. (

Ж.Ж.Руссо).

Нақл

Арслон қариса, сичқон

инини пойлар (III,279),

Сув

кўрмагунча, этик ечма.

(III,431).

(М.Қошғарий).

Мудрые слова,

изречения

Люди

сажают деревья для

потомков.

(Китайкое изречение).

7

Maxime

Les Fables de La

Fontaine sont riches en

maximes: ―La raison du plus

fort est

toujours la meilleureǁ est une

de ces maximes.

Ҳикматлар

―Бердиǁсини айтгунча

уриб ўлдиради.

(Б.Машраб).

Максим, пословица

научного характера

Печь хлеб дают пекарю.


background image

8

Еxpression, locution

Chaсun sent son mal.

Les murs ont des oreilles.

Ибора, юмуқ ибора

Ҳар ким ўзидан ўтганини

ўзи билади.

Мошхўрдага қатиқ

бўлма. Кўзини шира

боғлабди.

Выражение,

крылатые выражения

Каждый знает сам что

у него болит.

Береженного бог бережет.

The ones which have got figurative sense are

PROVERBIAL PHRASEOLOGICAL UNITS


75

In order to identify the role of PPhUs among other PhUs the above mentioned

dictionary by V.G.Gak was installed and 4541 phraseological units were chosen based
on the frequency of use, and their equivalents in Uzbek and Russian were found.

1100 (24.4%) of PhUs out of the total amount of 4541 are PPhUs, 2040 (45.2%)

of them are neutral PhUs, 888 (18.6%) of them are everyday spoken PhUs, 288
(6,4%) of them are simple spoken PhUs, 238 (5,3%)of them are argotic and 37
(0,82%) of them are bookish PhUs.

179 people participated in the anonymous survey for the identification of usage

the PhUs and PPhUs among people and 24 of them replied in French, 127 replied in
Uzbek, 28 of them answered in Russian. The highest amount in understanding the
PhUs was in the Russian speakers 57.1%, then comes the French language which is
54.2%, 33.3% belongs to the French language, 21.0% was in Russian, the lowest
percentage was in the Uzbek language (15,9%). The Russians use the PPhUs more
frequently in their speech (32.1% ), then comes the Uzbeks with 27.6%. and when we
analyzed the use of PhUs and PPhUs among some professions the highest percentage
was shown by linguists, poets and writers (more than 30.7%), then 21.8%

shoemakers and peasants use phrases in their speeches. And when we analyzed the

use of phrases based on people‟s age 74.6% belonged to the people from 45-60.

The

second chapter of the dissertation is

entitled «Semantic Peculiarities of PPhUs». As

PPhUs are considered to be the everlasting thoughts of the native language and nation
which created them they are interconnected with the sense and form category of
dialectics. The interrelation between form and sense in PPhUs can be defined by the
nature of the meaning of set phrases.

The absence of simple collection of meanings in the components of the PPhUs,

as there is always a new meaning it seems that there is a kind of independence
between the expression and the meaning. The separate meanings in PPhUs cannot
explain the general meaning directly, that‟s why the interrelation between expression
and meaning is always relative. Here more than one component based on a certain
single shape, by the methods of transference or implementation carries out a semantic
development. This type of figurative meaning based on a certain shape is called
phraseological meaning.

In order to be more clear we would like to give examples with phraseological

meaning in all three above mentioned languages:

Il n'y a point de feu sans fumée

its

Uzbek equivalents are:

Шамол бўлмаса, дарахтнинг учи қимирламайди, Касални


background image

яширсанг, иситмаси ошкор қилади, Бир балоси бўлмаса, шудгорда қуйруқ на
қилур,

in Russian language

Где огонь, там и дым,Шила в мешке не утаишь

. As it

was mentioned above, the figurative meaning, expressiveness and color in PphUs are
powerful. Therefore, when their components are used separately it is obvious from

the examples that there will not be any single and general meaning. That is why one
should take into account that phraseological meaning in set phrases plays an
important role.

«Tandis que le loup muse, le brebis entre au bois

», word for word:

«Бўри увиллаб бўлгунича қўзи ўрмонга кириб кетади». In Uzbek language

«Темирни қизиғида бос

», in Russian language

«Добыча ловца не ждет

» as is

known from the example and its equivalents the phraseological meaning is stronger
than the above mentioned word for word translation. That means through the

76

figurative imaginations the basic meaning of some words became secondary and they
formed another new meaning together.

The semantics of PPhUs defines their didactic and prescriptive (descriptive)

functions and will be shaped as a result of situational widening of the word
combinations. One more characterized features of them is their relativeness to one
type situations which means they have got only one single meaning and they cannot
have any other meanings. Each PPhUs expresses a certain meaning and that

figurative meaning will be hidden in the emotional shape. And one can understand
their hidden meaning only if he can feel them, otherwise, it is difficult to understand
the meanings of PPhUs. For example: «Tel maître-tel valet»

–«Мол эгасига

ўхшамаса, ҳаром ўлади

»

- «Каков хозяин - таков и слуга

»

;«Un maleur ne vient

jamais seul

»

,

«

Serrer la pince à quelqu’un

» PPhU proves the above mentioned idea

as it means only one single semantic figurative meaning.

The semantic field in PPhUs can be characterized by the following peculiarities:

the presence of semantic relation among the words; systematic character of this
relations; interconnection and singularity of the lexical units; relative independence
of the fields; organic connection of semantic signs of the PPhUs components.

Any theme includes a word, word combination or PPhUs expressing some

related subject or situation. That is why it can be said that PPhUs can be allocated in
the area of a certain nucleus, center or periphery based on the required nucleus theme.
And interchange of their places will occur because of this reason.

All PPhUs belonging to any phraseosemantic field can be classified into different

groups according to their structure and lexico-grammatical features, but they will
unite in one phraseosemantic field based on their meanings. For instance, PPhUs
such as

«L’amour pénètre dans l’homme par les yeux et dans la femme par les

oreilles

»and

«Coeur pensif ne sait où il va

» include the components such «

yeux

»

,

«oreille

»

, «coeur

»and they can be classified into “somatisms” according to their

usage or because of the component

« ânes

» in«

L'amour apprend aux ânes à danser

»

it can be inserted into “zoomynic” group, but according to their meanings and
semantic peculiarities they are all used in one phraseosemantic field.

During the analysis of about one thousand PPhUs we studied the components of

paronymous words and set phrases in order to identify the parts of speech the largest


background image

group was nominative 47,5%, PPhUs starting with feminine gender were 35,4%. And
37 (3,7%) out of 270 PPhUs belonging to noun in 14 types were related to somatism,
92 (9.2 %) of them were zoonymic, 23 (2,3%), PPhUs related to professions were in
19 types (3%), related to food were 11 types (2.8%), PphUs related to the world of
plants were 12 types (2.3 %), PPhUs with affinity components were in 8 types (3.%),
with the components of clothes were in 4 types (0,8%), PPhUs with names were in 4
types (0,7%), PPhUs with the components of human character were in 8 types (1%)
and with the components of human appearance were in 5 types (0,7%).

There are two ways in studying the semantic field concept with phrseaological units.

The supporters of the first way (V.P.Gubarev, L.M.Zolotova, Ye.M.Nojin,

М.I.Semko) consider the phraseosemantic field as a part of the general lexical sematic

field. The supporters of the second way (L.А.Butareva, V.L.Dashevskaya,

77

Z.F.Sknar, V.Smirnova) consider the phraseosemantic field (PSF) as a separate
independent system.

We agree with the supporters of the first way and think that lexical semantic and

phraseosemantic field must be investigated together. According to А.I.Roysenzon vad
Yu.Yu. Avalianiy “Phraseological field is a gathering field of phrases containing
generality of logical and psychological spirit, synonyms of phraseological situations
of everyday life, and other different changes”»

115

.

There are a number of scientific researches in the term field. Particularly,

M.Umarkhojayev makes a conclusion that the main criteria for the differentiation of
center and peripheries is interconnected with the integration level of phraseological
units

components

116

. N.N.Kirillova interpreted the phraseological units in

semasiological and

onomasiological background and divided them into

“phraseosemantic”,

“lexicophraseological”

and

“phraseolexical”

field.

Phraseosemantic field is the complex of phraseological units in a certain systematic
relation and related to a situation which has a certain meaning, for instance, the
phraseological field in the concepts such as «mental activity», «physical health»,
«financial prosperity»

117.

Based on the above analysis, we would like to point out the following ideas

considering that in order to create a semantic field in PhUs and PPhUs they have to
have a certain structure. Semantic field consists of a nucleus, a center and a periphery
and they will be allocated in hierarchic order. While the nucleus consists of a
relatively generalized semantic meaning, the center has a certain, clear and specific
meaningful units and the periphery deals with the polysemantic PPhUs which are not
supposed to belong to this
field or can be in any other semantic
fields as well. A proverbial
phraseological unit which is
considered to be “nucleus” for a field
at the same time can be “center” or
“periphery” for other fields. The

PhUs in the nucleus are used in
figurative sense only, and in the
center they can be mostly in
figurative sense, sometimes they can
be in their actual meanings. The
expressions located in the periphery


background image

are mostly used in their actual
meanings and sometimes, in
figurative sense.

PeripheryCenter

Nucleus

In order to prove it we decided to choose the analysis of the semantic field

«Amour»

(

love) in the French proverbial phraseological units. Taking into account

that the French language is considered to be the language of love by all the nations of
the world «Amour»

(

love) was chosen as an active semantic field.

Firstly,

50 PPhUs relevant to the semantic field «Amour» (love) in the French

language were selected and analyzed from various dictionaries;

secondly

they were

divided into 14 small semantic field;

115

Авалиани Ю.Ю. К сближению книжно-литературного языка и разговорной речи. Вопросы фразеологии IV.- –

Самарканд,1971.-С.51

116

Умарходжаев.М.И. Основы фразеографии. –Т.,Фан,1983, 133 с, С21-24

117

Кириллова Н.Н. Компонент фразеологической единицы и слово. (на материале соматических фразеологизмов

современного французского языка. к.ф.н.Автореферат. –Л.,-1975, 20 с.

78

Table 2

Proverbial phraseological units in the semantic field «Amour»

1.AMOUR

(Love, in general meaning)

2.AMOUR chez l‟homme et

la femme. (love of Men and

women)

3.AMOUR

(Les amoureux). (beloved)

4.AMOUR (premier).

(first love)

5.AMOUR

(déclaration d‟amour).

(make a declaration of love)

6.AMOUR

(coup de foudre)

(love at first sight)

7.AMOUR

(faire la cour).

(take off a sympathy)

AMOUR

8.AMOUR (rivalité)

(rivalry)

9. AMOUR (lettre

d‟amour). (letter of love)

10.AMOUR et

FIDELITE (love and

loyalty)

11.AMOUR et

INFIDELITE

(love and disloyalty)

12.AMOUR et AMITIE

(love and friendship)

13.AMOUR et

ARGENT (love and

money)

14.AMOUR et

JALOUSIE. (love and

jealousy)


thirdly

the proverbs related to each small semantic field were placed in the


background image

groups without any translation;

fourthly

generalized formula of semantic fields.

The

Phraseosemantic Field Formula has been created: PhSF =( F(N,C,P)-small F
(N,C,P)

(Field (nucleus, center, periphery) – small fields – (nucleus, center,

periphery). Ex: on the topic «Amour» (love) was created. We divided the PphUs
related to every

small semantic field

into small groups.

Fifthly,

the PPhU

On ne badine pas avec amour (Севги билан ҳазиллашиб бўлмас)

in the French language was selected as a nucleus of the semantic field. There is only
one nucleus in the field. The PPhUs selected as a nucleus must be appropriate to the
culmination point of the meaning. Getting away from this meaning we created the
center and PPhUs were divided into peripheries.PPhUs selected as the nucleus should
suit the peak point of the main content.

Picture 1. The draft of the phraseosemantic field in the example of PPhU

“On ne badine pas avec amour”

79


background image

Thus, the structures of the phraseological units belonging to one

phraseosemantic field can be characterized by the uniqueness of sources and basis
with the unique character because of lexical and grammatical changes. But they can
differ from each other based on the strong and weak, stylistic and expressive points.

Taking into consideration the kindhearted features of the Uzbek nation the

antonymous phrases such as «Кўздан нари-кўнгилдан нари», the antonymous
phrases such as I. «Смелость города берет», II. «У страха глаза велики» which are
close to the character of the Russians were selected and every Phraseosemantic Field
(PhSF) was divided into nucleus (N), center (C) and periphery (P). As a conclusion it
should be pointed out that the phraseosemantic field in French, Uzbek and Russian
expressed by proverbial phraseological units have common features by the theoretical
point of view and they have got specific meanings by the national point of view.

Sh.Bally, the founder of phraseology, emphasized «Studying a language is

studying its history as well, although one does not understand it»

118

. In order to

identify the etymology, origination history and sources 15 PPhUs were chosen from
all three compared languages, they were studied and their history and sources were
interpreted. Here are some of them.

L’argent appelle l’argent,. Пул пулни топар

is

frequently used in folklore. Once upon a time there was a peasant by name Vangrin in
France. he could not get a good harvest because of his weak land, the peasant
understood that he was supposed to fertilize his land spending some money on the
fertilizer after a long time of thinking and then he said this phrase. Floride Belingen
interpreted the phrase

Qui m’aime aime mon chien, Ким мени севса, менинг

кучугимни ҳам севсин

with an irony in her book entitled «The Etymology of French

Proverbs». The phrase actually origined by the words said by Henry IV. When he
went to somediv‟s house as a guest the host did not pay enough attention to his dog
Fanas and took it to another room to treat its rabies and he used this phrase then for
the very first time.

Le jeu n’en vaut pas la chandelle.

«Ўйин шамга арзимайди»;

Игра не стоит свеч. The etymology of this phrase goes back to the tiems when cards
were played in the light of candles. Candles cost very expensive then. That why the
players used to pay some money to the host for the candles. And if there was too little
money for the candle or the amount of bet was lower than the price of the candle
players would use this phrase

Le jeu n’en vaut pas la chandelle

. So, this phrase

appeared. Even now there is tradition so called paying “celebration” money in card
games and perhaps, this tradition also connected with this etymology.

A.Vambery

119

, famous orientalist, wrote the followings after his journey to our

country half a century ago: «...East» has been the land of poetry and feelings for
centuries. That is why no one should be surprised that the talent and interest in the
poetry of a man living in jurt is stronger than the members of educated societies in
Paris and London. Proverbs can be heard both in written and verbal forms in the
palaces and the jurts equally. The man of desert listens to these proverbs with a
serious face». Based on these description we can understand that the history of
PPhUs in the Uzbek language goes back to the ancient times. The Phrase

Юзта

118

Балли Ш. Француз стилистикаси. Сўзлашув тил ва бетакаллуф нутқ. Француз тилидан И.Мирзаев таржимаси.

Тошкент, 2009. 79 б.


background image

119

Вамбери. Г.Очерки Средней Азии. –М.: 1868, С.323-324.

80

Bibliografik manbalar

Насиров А.А. Провербиал фразеология масалалари. Монография. -Тошкент, Шарк НМАК, 2016. -160 б.

Носиров А.А.Французча-ўзбекча-русча провербиал фразеологик лугат. -Тошкент, Тафаккур, 2012.-184 б.

Насиров А.А. Умумий ўрта таълим мактабларида француз тилини ўкитишда провербиал фразеологизмлардан фойдаланиш // Тил ва адабиёт таълими. -Тошкент. 2000. -№ 6. -Б 83-85. (10.00.00. № 9)

Насиров А.А. Провербиал фразеологизмлар тестлар таркибида (француз тили мисолида) // Тил ва адабиёт таълими.-Тошкент, 2002. -№ 3. -Б.88-91. (10.00.00. №9)

Насиров А.А. Француз тилини ўқитишда провербиал фразеологизмлардан фойдаланиш.//Тил ва адабиёт таълими.-Тошкент, 2010. -№ 1. -Б.79-87 (10.00.00. № 9).

Насиров А.А.Национальное и интернациональное в пословицах разносистемных языков // Преподование языка и летературы. -Ташкент,2012. №1,-С.31-38 (10.00.00. №9).

Насиров А.А. Тил ўрганишда провербиал фразеологизмларнинг тахлили // Тил ва адабиёт таълими. -Тошкент, 2012, № 11. - Б.22-29 (10.00.00. № 9).

Насиров А.А. Провербиал фразеологизмларнинг таснифи.// Тил ва адабиёт таълими. -Тошкент, 2014. №2. -Б.39-42 (10.00.00. № 9).

Насиров А.А. Француз, ўзбек ва рус тилларидаги провербиал фразеологизмлар// Ўзбекистонда хорижий тиллар, илмий-методик электрон журнал. -Тошкент, 2014, № 2. Б.20-30 (10,00.00_№17).

Насиров А.А.Фразеологизмлар структурасининг кенгайиши. //ЎзДЖТУ Филология масалалари. -Тошкент, 2015. № 4, -Б.99-105(10.00.00. № 18).

Насиров А.А.Умумбашарий провербиал фразеологизмлар //Xorijiy filologiya. Til, adabiyot, ta’lim. - Самарканд, 2015. № 2-Б.92-97 (10.00.00.№ 10).

Насиров А.А Провербиал фразеологизмларда синонимик, антонимик алмашинишлар ва неологизмлар// Buxoro davlat universitcti Iliniy axboroti jumali. - Бухоро, 2015 № 4-Б.71-75 (10.00.00. № 1).

Насиров А.А. Провербиал фразеологизмларда иккиламчи актуализация. //Him ha’m Ja’miyet. -Нукус, 2015. №1. -Б.77-79 (10.00.00. № 2).

Насиров А.А.Умуммиллий провербиал фразеологизмлар.//Тил ва адабиёт таълими. -Тошкент, 2О15.№ 6. -Б.40-42 (10.00.00. № 9).

НасировА.А. Фразеологик бирликлар ва провербиал фразеологизмларга хос белгилар// Sharqshunoslik, Востоковедение, Oriental studies. -Тошкент, 2015 № 4, -Б.61-69 (10.00.00. № 8).

Насиров А.А. Француз, ўзбек ва рус тилларидаги провербиал фразеологизмларда семантик майдон // Ilm sarchashmalari. -Урганч, 2016 №4 (10.00.00. №3).

Насиров А.А. Семантические особенности провербиальных фразеологизмов // Российская тюркология. Институт языкознания РАН. 2015. -Москва-Казань.-С.69-76 (10.00.00. №15).

Abdurakhim Nasirov. The role and importance of proverbial phraseologies in the sphere of national languages phrascologisms. IJHEPS: International Research Journal of Humanities, Engineering, Pharmaceutical Sciences. - Delhi, 2016. Vol-2/ Issue -11/ Ycar-6 / June / 2016. -P. 58-66. (№6: Global Impact Factor - 0, 805; №19: Scientific Indexing Services Impact Factor - 0,903; №23: Scientific Journal Impact Factor - 5,484)

Abdurakhim Nasirov. The semantic area of proverbial phraseological units// Oxford Review of Education and Science. “Oxford University Press”, -The University of Oxford, 2016, № 1(11).-P. 555-565. (Source Normalized Impact per Paper (SNIP): 4.830, SCImago Journal Rank (SJR): 4.570. The journal arc located in the Databases SCOPUS).

Насиров А.А. Семантические особенности провербиальных фразеологизмов // Российская тюркология. Институт языкознания РАН. 2015. -Москва-Казань.-С.69-76 (10.00.00. №15).

Abdurakhim Nasirov. The role and importance of proverbial phraseologies in the sphere of national languages phrascologisms. IJHEPS: International Research Journal of Humanities, Engineering, Pharmaceutical Sciences. - Delhi, 2016. Vol-2/ Issue -11/ Ycar-6 / June / 2016. -P. 58-66. (№6: Global Impact Factor - 0, 805; №19: Scientific Indexing Services Impact Factor - 0,903; №23: Scientific Journal Impact Factor - 5,484)

Abdurakhim Nasirov. The semantic area of proverbial phraseological units// Oxford Review of Education and Science. “Oxford University Press”, -The University of Oxford, 2016, № 1(11).-P. 555-565. (Source Normalized Impact per Paper (SNIP): 4.830, SCImago Journal Rank (SJR): 4.570. The journal arc located in the Databases SCOPUS).

Насиров А.А. Виды окказиональных трансформаций французских, узбекских и русских провербиальных фразеологизмов // УкраТнська мова i лпература в школ!, - Киев, 2014. № 1. -С.43-47.

Abdurakhim Nasirov. Using Folk proverbs to develop English speaking skills // -Москва, Изд-во АПКиППРО, 2015. -90c. Аксиология иноязычного образования. Выпуск 2 -С. 130-134.

Abdourakhim Nasirov. L’image de la nationalite des phraseologismes proverbiales dans la langue ouzbeke // «Intellectual Archive» multidisciplinary journal //-Ontario, Canada. 2016. -Volume 5, Number 2, mart/april. -P.77-82.

Abdurakhim Nasirov. The role and importance of proverbial phraseologies in the sphere of national languages phrascologisms. Global journal of human social science: G.Linguistic and Education. - USA. 2016. Volume 16. Issue 4 version 1.0. -P.29-34

Насиров А.А. Француз, ўзбек ва рус тилларида провербиал фразеологизмларнинг ифодаланиши // М.Улугбек номидаги Узбекистан миллий университета. Илмий мунозара: муаммо, ечим ва ютук мавзусида Республика илмий-амалий конференцияси (2016 йил 26 май).

Насиров А.А. Хорижий тилни ўрганувчиларнинг коммуникатив компетенцияларини шакллантиришда провербиал фразеологизмларнинг ўрни // ЎзДЖТУ хузуридаги Чет тилларни ўқитишнинг инновациявий методикаларни ривожлантириш Республика илмий-амалий маркази, Чет тилларни ўқитишда мультимедиа ва ахборот коммуникация технологияларининг истиқболи мавзусида илмий-амалий конференция (2016 йил 10 июн).

Насиров А.А. Ўзбекистонда болаларга чет тилларини ўргатиш қандай амалга оширилмокда?//Ўзбекистонда хорижий тиллар, илмий-методик электрон журнал. -Тошкент, 2015. № 1.

M.Inoyatova, A.Nosirov va.b. Boshlang’ich ta’lim sifatini oshirishda zamonaviy pedagogiK va avborot texnologiyalarni qollash // Ingliz tili, alifbc, ona tili, matematika va tabiatshunoslik oquv fanlari misolida qollanma. -Toshkcnt, OzPFITI nashriyoti.2014.168 b.

Ш.Халилова, А.Носиров ва б. Бошланғич синфларда чет тилини ўқитишнинг психологик асослари ва самарали технологиялари // Қўлланма. -Тошкент, OzPFITI nashriyoti. 2015. 153 бет.

Насиров А.А. Бошлангич синфларда чет тилидан даре бераётган ўкитувчиларнинг роли ва вазифалари // Узбекистонда хорижий тиллар, илмий-методик электрон журнал. -Тошкент, 2015. -№ 4. -Б.16-27.

Насиров А.А. Халк таълими тизимида чет тилини ўқитишнинг янги босқичлари// Best Practices in teaching Young Learners in Uzbekistan // National Conference Proceedings, - Tashkent, Juin 13-14, 2016.

Жалолов Ж. Носиров А. ва б. Умумий ўрта таълим мактаблари учун француз тили фанидан ўкув дастури. - Тошкент, Халк таълими илмий-методик журнали, 2013.№ 4. -Б. 108-144.

А.Носиров,С.Мирсагатова,Т.Турдикулов, Д.Азимова. Bonjour la France. 5-синф дарслик мажмуаси (Дарслик 120 б, Машқлар тўплами 112 б, Методика 144 б, DVD). -Тошкент, Ўқитувчи, 2002, 2003, 2006, 2010, 2012, 2015.

А.Носиров. Le fran^ais // 9-синф француз тили ўқув қўлланмаси. -Тошкент, Аср матбуоти, 2002,2003.87 бет.

А.Носиров В.Бухин. Le fran^ais // 10-синф француз тили ўқув кўлланмаси. -Тошкент, Аср матбуоти, 2003,2004. -90 б.

Rakhmanov.S. Nosirov.A. D’un etat a 1’autre //9-синф француз тили дарслиги, -Тошкент, Шарк, 2006,2009,2013. -160 б.

Рахманов С., Носиров А. ва б. Н1гопбе11с-1//1-синф француз тили дарслик мажмуаси (Дарслик -128 б, Методика -160 б, DVD). -Тошкент, Ўкитувчи, 2013, 2014,2015,2016.

Рахманов С., Носиров А. ва б. Hirondelle-2 // 2-синф француз тили дарслик мажмуаси (Дарслик -128 б, -Машкдар тўплами 96 б, -Методика 160 б, DVD). -Тошкент, Ўқитувчи, 2014. 2016.

Рахманов С., Носиров А. ва б. Hirondcllc-3 // 3-синф француз тили дарслик мажмуаси (Дарслик -128 б, -Машкдар тўплами 96 б, -Методика 160 б, DVD). -Тошкент, Ўқитувчи, 2015.

Рахманов С., Носиров А. ва б. Hirondcllc-4 // 4-синф француз тили дарслик мажмуаси (Дарслик -128 б, Машкдар тўплами -96 б, Методика -160 б, DVD). -Тошкент, Ўқитувчи, 2015.