ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ПРЕЗИДЕНТИ
ҲУЗУРИДАГИ ДАВЛАТ БОШҚАРУВИ АКАДЕМИЯСИ
ҲУЗУРИДАГИ ФАН ДОКТОРИ ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ
БЕРУВЧИ 14.07.2016.YU.30.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ИЧКИ ИШЛАР ВАЗИРЛИГИ
АКАДЕМИЯСИ
ГАНИЕВ ШЕРЗОД АЛИШЕРОВИЧ
АХЛОҚҚА ҚАРШИ ҲУҚУҚБУЗАРЛИКЛАР УЧУН МАЪМУРИЙ
ЖАВОБГАРЛИКНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ
12.00.02 – Конституциявий ҳуқуқ. Маъмурий ҳуқуқ. Молия ва божхона ҳуқуқи
(юридик фанлар)
ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ
Тошкент – 2016
УДК 342(575.1):340.114.6
Докторлик диссертацияси автореферати мундарижаси
Оглавление автореферата докторской диссертации
Content of the abstract of doctoral dissertation
Ганиев Шерзод Алишерович
Ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар учун
маъмурий жавобгарликни такомиллаштириш........................................ 3
Ганиев Шерзод Алишерович
Совершенствование административной ответственности
за правонарушения против нравственности……………………........... 31
Ganiev Sherzod Alisherovich
Improvement of administrative responsibility
for offenses agains morality ………………………………………… ...... 61
Эълон қилинган ишлар рўйхати
Список опубликованных работ
List of published works………………………………………………….....84
2
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ПРЕЗИДЕНТИ
ҲУЗУРИДАГИ ДАВЛАТ БОШҚАРУВИ АКАДЕМИЯСИ
ҲУЗУРИДАГИ ФАН ДОКТОРИ ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ
БЕРУВЧИ 14.07.2016.YU.30.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ИЧКИ ИШЛАР ВАЗИРЛИГИ
АКАДЕМИЯСИ
ГАНИЕВ ШЕРЗОД АЛИШЕРОВИЧ
АХЛОҚҚА ҚАРШИ ҲУҚУҚБУЗАРЛИКЛАР УЧУН МАЪМУРИЙ
ЖАВОБГАРЛИКНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ
12.00.02 – Конституциявий ҳуқуқ. Маъмурий ҳуқуқ. Молия ва божхона ҳуқуқи
(юридик фанлар)
ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ
Тошкент – 2016
3
Докторлик диссертацияси мавзуси Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси
ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида 30.09.2014/B2014.3-4.Yu27 рақам билан рўйхатга
олинган.
Докторлик диссертацияси Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академиясида
бажарилган.
Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, рус, инглиз) Илмий кенгаш веб-саҳифаси
(http://www.dba.uz/uz/content/14072016yu3001-rakamli-ilmiy-kengash) ва «Ziyonet» таълим ахборот
тармоғида (www.ziyonet.uz) жойлаштирилган.
Илмий маслаҳатчи: Ахтам Саломович Турсунов
юридик фанлар доктори
Расмий оппонентлар: Кутыбаева Елизавета Дуйсенбаевна
юридик
фанлар доктори, профессор
Рузметов Хайрулло Ибодуллаевич
юридик фанлар доктори
Ибрагимов Зокиржон Султонович
юридик фанлар доктори
Етакчи ташкилот: Ўзбекистон Республикаси Бош прокуратурасининг Олий ўқув
курслари
Диссертация ҳимояси Ўзбекистон Республикаси Президенти ҳузуридаги Давлат бошқаруви
академияси ҳузуридаги фан доктори илмий даражасини берувчи 14.07.2016.Yu.30.01 рақамли
илмий кенгашнинг 2016 йил 6 декабрь куни соат 10.00даги мажлисида бўлиб ўтади (Манзил:
100003, Тошкент ш., Ўзбекистон шоҳ кўчаси, 45. Тел.: (99871) 232-60-80; факс: (99871) 232-60-66;
e-mail: info@dba.uz).
Докторлик диссертацияси билан Ўзбекистон Республикаси Президенти ҳузуридаги Давлат
бошқаруви академияси Ахборот-ресурс марказида танишиш мумкин (6 рақами билан рўйхатга
олинган). (Манзил: 100003, Тошкент ш., Ўзбекистон шоҳ кўчаси, 45. Тел.: (99871) 232-61-25).
Диссертация автореферати 2016 йил 19 ноябрь куни тарқатилди.
(2016 йил 19 ноябрдаги «___» рақамли реестр баѐнномаси).
Г.Р. Маликова
Фан доктори илмий даражасини берувчи
илмий кенгаш раиси, ю.ф.д., доцент
Г.С. Исмаилова
Фан доктори илмий даражасини берувчи
илмий кенгаш котиби, ю.ф.д., доцент
И.А. Хамедов
Фан доктори илмий даражасини берувчи
илмий кенгаш қошидаги илмий семинар
раиси, ю.ф.д., профессор
4
КИРИШ (докторлик диссертацияси аннотацияси)
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати.
Жаҳонда ахлоққа
қарши қаратилган бузғунчи ғоя ва мафкуралар, ахборот хуружи, «оммавий
маданият», «эгоцентризм» таҳдидларининг кучайиб бораѐтганлиги, инсоният
қадриятларининг маънавий-ахлоқий негизларига жиддий хавф солаѐтганлиги
ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар учун жавобгарликни такомиллаштиришни
объектив заруратга айлантирмоқда.
Мустақиллик йилларида мамлакатимизда маънавий хавфсизликни
таъминлашнинг ноѐб миллий тизими ва норматив-ҳуқуқий асослари
яратилди. Жумладан, республика Маънавият ва маърифат кенгаши, Миллий
ғоя ва мафкура илмий-амалий маркази, Оила илмий-амалий маркази,
Маънавият тарғибот маркази, Одам савдосига қарши курашиш бўйича
республика идоралараро комиссияси, фуқароларнинг ўзини ўзи бошқариш
органлари ҳузуридаги яраштириш комиссиялари, диний маърифат ва
маънавий-ахлоқий тарбия масалалари бўйича маслаҳатчиларнинг фаолияти
йўлга қўйилди. Бунинг натижасида мафкуравий иммунитет шакллантирилиб,
фуқаролар, айниқса ѐшларнинг маънавий таҳдидлардан ҳимоя қилиниши
таъминланмоқда.
Дунѐда ахлоққа зид ҳуқуқбузарликларга қарши курашишнинг
маъмурий-ҳуқуқий тизимини такомиллаштириш, ҳуқуқбузарликлар учун
жавобгарлик белгиланган нормаларнинг тўғри қўлланилишини таъминлаш,
жавобгарликни дифференциация қилиш, жазони индивидуаллаштириш,
болалар порнографияси, бола фоҳиша (фоҳиш)бозлиги, бир жинсли никоҳ,
фоҳиша (фоҳиш)лик билан шуғулланиш учун жавобгарлик белгилаш
механизмлари, миллий қонун ҳужжатлари ва ҳуқуқни қўллаш амалиѐти
билан боғлиқ муаммоларнинг илмий ечимини топиш долзарб аҳамият касб
этмоқда.
Ўзбекистон Республикасининг «Одам савдосига қарши курашиш
тўғрисида» (2008), «Вояга етмаганлар ўртасида назоратсизлик ва
ҳуқуқбузарликларнинг профилактикаси тўғрисида» (2010), «Алкоголь ва
тамаки маҳсулотларининг тарқатилиши ҳамда истеъмол қилинишини чеклаш
тўғрисида» (2011), «Одамнинг иммунитет танқислиги вируси келтириб
чиқарадиган касаллик (ОИВ инфекцияси) тарқалишига қарши курашиш
тўғрисида» (2013), «Ҳуқуқбузарликлар профилактикаси тўғрисида» (2014),
«Ёшларга оид давлат сиѐсати тўғрисида» (2016)ги қонунлари, Ўзбекистон
Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг «ОИТС билан касалланишнинг
олдини олишни кучайтириш чоралари тўғрисида» (1992), «Маълумотлар
узатиш миллий тармоғини ташкил этиш ва жаҳон ахборот тармоқларидан
фойдаланишни тартибга солиш тўғрисида»ги (1999) қарорлари ва мавзуга
оид бошқа қонун ҳужжатларида белгиланган вазифаларни амалга оширишга
ушбу диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат қилади.
Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланиши нинг
устувор йўналишларига боғлиқлиги.
Мазкур тадқиқот республика фан ва
технологиялар ривожланишининг I. «Демократик ва ҳуқуқий
5
жамиятни маънавий-ахлоқий ва маданий ривожлантириш, инновацион
иқтисодиѐтни шакллантириш» устувор йўналиши доирасида бажарилган.
Диссертация мавзуси бўйича хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи
1
.
Ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар билан курашиш самарадорлигини
оширишга қаратилган илмий изланишлар жаҳоннинг етакчи илмий
марказлари ва олий таълим муассасалари, жумладан, Northeastern University,
Harvard University, Cornell University, University of Oklahoma, Stanford
University (АҚШ), Oxford University (Буюк Британия), Université Panthéon
Assas (Франция), Россия Федерацияси Ички ишлар вазирлиги Москва
университети ва Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги
Академиясида олиб борилмоқда.
Ахлоққа
қарши
ҳуқуқбузарликлар
билан курашиш тизимини
такомиллаштириш бўйича жаҳонда олиб борилган тадқиқотлар натижасида
қатор, жумладан, қуйидаги илмий натижалар олинган: ахлоққа қарши
ҳуқуқбузарликлар, хусусан, фоҳишаликнинг ижтимоий хавфи, ишсизлик
билан алоқадорлиги, инсон шаънини таҳқирловчи жиҳатлари очиб берилган
(University of Oklahoma, Northeastern University, Cornell University, Université
Panthéon-Assas); порнографиянинг тавсифи ѐритилган (Harvard University,
Oxford University); фоҳишалик ва порнографик маҳсулотнинг ноқонуний
муомаласи
билан
боғлиқ
қилмишлар
учун
жавобгарликни
такомиллаштиришга қаратилган таклифлар ишлаб чиқилган (Россия
Федерацияси Ички ишлар вазирлиги Москва университети); фоҳишалик
билан боғлиқ қилмишларга қарши кураш ташкилий-ҳуқуқий асосларининг
ўзига хос жиҳатлари аниқлаштирилган (Stanford University, Россия
Федерацияси Ички ишлар вазирлиги Москва университети); ахлоққа қарши
ҳуқуқбузарликлар билан курашишда маъмурий-ҳуқуқий воситалардан
фойдаланиш самарадорлигини ошириш бўйича таклифлар ишлаб чиқилган
(Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академияси).
Жаҳонда ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар билан курашиш чораларини
такомиллаштириш бўйича қатор, жумладан, қуйидаги йўналишларда
тадқиқотлар олиб борилмоқда: ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар билан
курашишнинг маъмурий-ҳуқуқий тизимини такомиллаштириш; ахлоққа
қарши ҳуқуқбузарликлар учун жавобгарлик белгиланган нормаларни халқаро
ҳуқуқий ҳужжатларнинг талабларига янада мувофиқлаштириш; ахлоққа
қарши ҳуқуқбузарликларнинг янги шакллари учун жавобгарлик белгилаш.
Муаммонинг ўрганилганлик даражаси
. Хорижда Р.А. Арсланбекова,
О.А. Булгакова, С.И. Бушмин, Н.В. Герасимов, М.В. Гусарова, А.Г. Донченко,
Е.Г. Маныч, А.М. Нурмухаметова, В.Ю. Савин, Ю.П. Смирнов, В.С.
Соловьев, А.Ю. Токмачева, Н.В. Уханова, Е.Н. Федик, Е.В. Шибанова, С.В.
Шлык, Д.В. Шмыков, А.Е. Шпаков, С.А. Цыркунлар ҳамда хорижий
мамлакатларнинг William Acton, George Ryley Scott, Jiz Lee, Lynn Comella,
Shira Tarrant, Maria Ioannou, Marion Pluskota, Carmen M. Cusack, Rebecca
Sullivan, Alan McKee, Sarah Kingston, Susan Griffin, Phonse Jessome, Sharon S.
Oselin, Eva-Maria Heberer
1
Қаранг:
www.northeastern.edu,
harvard.edu,
www.cornell.edu,
https://www.ou.edu,
www.stanford.edu, www.ox.ac.uk, www.u-paris2.fr, http://mosumvd.ru, http://akadmvd.uz ва бошқа
манбалар.
6
каби олимлар ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар учун жавобгарлик
масалалари бўйича тадқиқотлар олиб борганлар.
Ушбу тадқиқотларда тегишли давлатнинг қонунчилиги ва амалиѐтининг
таҳлили асосида ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликларнинг ҳуқуқий тавсифи,
ижтимоий хавфлилиги, сабаб ва шароитлари, профилактикаси каби
масалалар ѐритилган.
Мамлакатимизда Қ.Р. Абдурасулова, Х.Р. Алимов, Ш.К. Ганибаева, И.
Исмаилов, Н.Т. Исмоилов, Ў.Х. Мухамедов, Қ.П. Пайзуллаев, Ф. Тахиров,
А.С. Турсунов, Н.Б. Қурбонов, Ш.Ҳ. Ҳамраева ва бошқаларнинг илмий
ишларида ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар учун жавобгарлик билан боғлиқ
масалалар (жиноят-ҳуқуқий, халқаро-ҳуқуқий тавсифи, сабаблари ва
шароитлари,
профилактикаси,
айбдор
шахсининг
криминологик
тавсифи)нинг умумий жиҳатлари тадқиқ этилган.
Ўзбекистонда ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар учун маъмурий
жавобгарлик муаммоларининг илмий ва амалий жиҳатлари бўйича алоҳида
тадқиқот олиб борилмаган.
Диссертация мавзусининг диссертация бажарилаѐтган олий таълим
муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари билан боғлиқлиги.
Тадқиқот
Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академияси илмий
тадқиқот ишлари режасининг «Маъмурий жавобгарлик субъектлари
институти ва уларни жавобгарликка тортишнинг процессуал
механизмларини такомиллаштириш» (2008-2016) мавзусидаги илмий
тадқиқотлари доирасида бажарилган.
Тадқиқотнинг мақсади
ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар билан
курашишнинг маъмурий-ҳуқуқий воситаларини такомиллаштиришга оид
таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқишдан иборат.
Тадқиқотнинг вазифалари:
ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар учун жавобгарлик белгиланган
халқаро ва миллий ҳуқуқий нормаларнинг бугунги ҳолатини тадқиқ этиш;
ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар учун маъмурий жавобгарлик
муаммоларини ўрганиш;
порнографик маҳсулотнинг қонунга хилоф муомаласининг ҳуқуқий
тавсифини ѐритиш, ушбу қилмиш учун жавобгарлик муаммоларини тадқиқ
этиш;
фоҳишалик билан шуғулланишнинг ҳуқуқий тавсифини ѐритиш, ушбу
қилмиш учун жавобгарлик муаммоларини тадқиқ этиш;
ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликларнинг янги шакллари учун жавобгарлик
белгилаш бўйича таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқиш;
ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар билан курашишнинг маъмурий
ҳуқуқий воситалари самарадорлигини ошириш бўйича таклиф ва тавсиялар
ишлаб чиқиш.
Тадқиқотнинг объекти
ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар билан
курашишнинг маъмурий-ҳуқуқий масалалари.
Тадқиқотнинг предмети
ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар учун
жавобгарлик белгиланган нормалар ва уларни қўллаш амалиѐтини
такомиллаштириш билан боғлиқ маъмурий-ҳуқуқий муносабатлар.
7
Тадқиқотнинг усуллари.
Диссертацияда мантиқийлик, анализ ва
синтез, дедукция ва индукция, қиѐсий-ҳуқуқий таҳлил, анкета сўровлари,
маъмурий ишлар ва статистик маълумотлар таҳлили, кузатиш каби тадқиқот
усуллари қўлланилган.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги
қуйидагилардан иборат:
профилактик ҳисобга олинадиган шахслар тоифасига «порнографик
маҳсулотни қонунга хилоф муомаласи», «зўравонликни ѐки шафқатсизликни
тарғиб қилувчи маҳсулотни қонунга хилоф муомаласи», «фоҳишалик билан
шуғулланиш» маъмурий ҳуқуқбузарликларини содир этганларни ҳам
киритиш асосланган;
«фоҳишахона ташкил этиш ѐки сақлаш» «қўшмачилик қилиш»
ҳаркатларини алоҳида жиноят таркиби сифатида ажратиш исботланган;
«порнографик маҳсулотни қонунга хилоф муомаласи», «зўравонликни ѐки
шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни қонунга хилоф муомаласи»,
«фоҳишалик билан шуғулланиш» маъмурий ҳуқуқбузарликларининг
объектив, субъектив белгиларини ва профилактикасининг тавсифи
аниқлаштирилган;
«порнографик маҳсулотни қонунга хилоф муомаласи», «зўравонликни
ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни қонунга хилоф муомаласи»,
«фоҳишалик билан шуғулланиш» учун жавобгарлик белгиланган нормаларни
такомиллаштириш бўйича таклифлар ишлаб чиқилган;
ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликларнинг янги турлари –– зўравонликни
ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни, порнографик маҳсулотни
тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш мақсадида сақлаш, мамлакат
ҳудудидан олиб чиқиш, фоҳиша (фоҳиш)нинг шаҳвоний хизматидан
фойдаланиш, фоҳиша (фоҳиш)ликни тарғиб қилиш, лесбиянлик учун
жавобгарлик белгиловчи нормаларни қонунга киритиш таклиф этилган.
Тадқиқотнинг амалий натижаси.
Зўравонликни ѐки шафқатсизликни
тарғиб қилувчи маҳсулотни, порнографик маҳсулотни тарқатиш, реклама
қилиш, намойиш этиш мақсадида сақлаш, мамлакат ҳудудидан олиб чиқиш,
фоҳиша (фоҳиш)нинг шаҳвоний хизматидан фойдаланиш,
фоҳиша
(фоҳиш)ликни тарғиб қилиш, лесбиянлик учун жавобгарлик белгилашга
доир таклифлар ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликларнинг янги турларига қарши
кураш самарадорлигини оширишга хизмат қилади.
Бола фоҳиша (фоҳиш)бозлиги, бола порнографияси учун жавобгарлик
белгиланган нормаларни такомиллаштиришга қаратилган таклифлар миллий
қонунчиликни
халқаро
ҳуқуқий
ҳужжатлар
талабларига
янада
мувофиқлаштирилишига ҳисса қўшади.
Қонун нормаларининг мазмуни тўғри тушунилиши ва бир хил
қўлланилишини таъминлаш бўйича ишлаб чиқилган тавсиялар суд-тергов
амалиѐтида ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликларнинг тўғри квалификация
қилинишига ҳисса қўшади.
Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги.
Диссертация ишидаги
умумназарий хулосалар, қонун ҳужжатларини такомиллаштиришга ҳамда
ҳуқуқни қўллаш амалиѐтини ривожлантиришга қаратилган таклифлар
маъмурий ҳуқуқ фанида мавжуд назарий қарашлар, халқаро ҳуқуқий
8
ҳужжатлар ва миллий қонунчилик нормаларини, ҳуқуқбузарликларга қарши
кураш амалиѐтини таҳлил қилиш асосида илгари сурилган. Хулосалар
ўтказилган анкета сўровларнинг умумлаштирилган жавобларига ва статистик
маълумотларни таҳлил қилиш натижаларига таянган ҳолда ишлаб чиқилган
бўлиб, тадқиқот ишида фойдаланилган статистик материаллар ва ўтказилган
анкета сўровлари тегишли ҳужжатлар билан расмийлаштирилган.
Тадқиқот ишидаги таклиф ва тавсиялар халқаро ҳужжатлар, миллий
қонунчилик нормалари ва уларни қўллаш амалиѐти, ахлоққа қарши
ҳуқуқбузарликлар билан курашишни амалга оширувчи органлар амалиѐти,
маъмурий ҳуқуқ фанидаги концептуал муаммоларни ҳал этиш ва уларнинг
ечимларини топиш зарурати билан боғлиқ ҳолда ишлаб чиқилган.
Тадқиқот
натижаларининг
илмий
ва
амалий
аҳамияти.
Тадқиқотнинг илмий аҳамияти ундаги илмий-назарий хулосалар, таклиф ва
тавсиялардан келгуси илмий фаолиятда, қонун ижодкорлигида, ҳуқуқни
қўллаш амалиѐтида, мавзуга оид қонун ҳужжатларининг тегишли
нормаларини шарҳлашда, миллий қонунчиликни такомиллаштиришда,
маъмурий ҳуқуқ фанини илмий-назарий жиҳатдан янада бойитишда
фойдаланиш мумкинлигида намоѐн бўлади.
Тадқиқотнинг амалий аҳамияти ундаги амалий тавсия ва хулосалардан
қонун ҳужжатларини такомиллаштиришда, ҳуқуқни қўллаш амалиѐтини
ривожлантиришда, маъмурий ҳуқуқ фани бўйича ўқув-услубий қўлланмалар
тайѐрлашда ва машғулотлар олиб боришда, ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар
билан курашишни амалга оширувчи органларнинг фаолиятида фойдаланиш
мумкин.
Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши.
Тадқиқот
натижаларидан қуйидагиларда фойдаланилган:
порнографик маҳсулотни қонунга хилоф муомаласи, зўравонликни ѐки
шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни қонунга хилоф муомаласи,
фоҳишалик билан шуғулланиш маъмурий ҳуқуқбузарликларини содир этган
шахсларга нисбатан профилактика тадбирларини самарали амалга оширишга
оид
таклиф
Ўзбекистон
Республикасининг
«Ҳуқуқбузарликлар
профилактикаси тўғрисида»ги қонуни 35-моддаси (ўзига нисбатан
профилактик ҳисобга олиш юритиладиган шахслар) 1-қисмининг
6-хатбошида ўз ифодасини топган
(Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Қонунчилик палатаси Қонунчилик
ва суд-ҳуқуқ масалалари қўмитасининг 04.10.2016 й. 06/1-05/1410 вх-сон
далолатномаси). Мазкур таклиф ички ишлар органлари томонидан
профилактик ҳисобга олинадиган шахслар тоифасига порнографик
маҳсулотни қонунга хилоф муомаласи, зўравонликни ѐки шафқатсизликни
тарғиб қилувчи маҳсулотни қонунга хилоф муомаласи, фоҳишалик билан
шуғулланиш маъмурий ҳуқуқбузарликларини содир этган шахсларни ҳам
киритишга имкон берди. Шунингдек, бундай шахсларни ахлоқан бузилиши
ва такроран ҳуқуқбузарлик содир этишининг олдини олишга хизмат қилди;
фоҳишахона ташкил этиш ѐки сақлашни қўшмачилик қилишга нисбатан
ижтимоий хавфли қилмиш деб баҳолаш, оғирроқ жазо чораларини назарда
тутиш ҳақидаги таклифлар Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодекси
9
131-моддаси (фоҳишахона сақлаш ѐки қўшмачилик қилиш)нинг 1-,
2-қисмларида ўз аксини топган (Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси
Қонунчилик палатаси Қонунчилик ва суд-ҳуқуқ масалалари қўмитасининг
04.10.2016 й. 06/1-05/1411 вх-сон далолатномаси). Ушбу таклифлар
фоҳишахона ташкил этиш ѐки сақлаш ва қўшмачилик қилиш ҳаракатларини
алоҳида жиноят таркиблари сифатида ажратилишини таъминлади.
Шунингдек, ушбу жиноятлар учун тайинланадиган жазоларнинг одилона
бўлишига, мазкур қилмишларни тўғри квалификация қилинишига ва уларга
қарши кураш самарадорлигини оширишга хизмат қилади;
ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар профилактикаси чора-тадбирларининг
самарадорлигини оширишга оид хулоса ва таклифлар Ўзбекистон
Республикаси Ички ишлар вазирлигининг «Одам савдоси, жинсий эркинлик
ва ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар профилактикасини ташкил этиш
бўйича» йўриқномасининг 1-, 2-, 4-, 5-, 6-, 7-бобларида ўз ифодасини топган
(Ўзбекистон Республикаси
Ички ишлар вазирлигининг 29.06.2015 й.
26/1448-сон ва 05.10.2016 й. 6/1615-сон далолатномалари). Тадқиқот
натижаларидан
фойдаланилиши
ички
ишлар
органлари
ҳуқуқбузарликларнинг
олдини
олиш
хизматининг
ахлоққа қарши
ҳуқуқбузарликлар
профилактикасини
амалга
ошириш
фаолиятини
самарадорлигини оширди;
ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликларнинг ҳуқуқий тавсифига оид хулосалар
Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлигининг 2015 йил 6 январдаги
3-сон фармойиши асосида тайѐрланиб, барча ҳудудий, маҳаллий ва тармоқ
ички ишлар органларига хизмат фаолияти давомида фойдаланиш учун
юборилган «Одам савдоси ва ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликларнинг ҳуқуқий
тавсифи» номли услубий қўлланманинг II бобида ўз ифодасини топган
(Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлигининг 25.01.2016 й. 16/7-
320-сон далолатномаси). Илмий натижаларнинг қўлланилиши ахлоққа қарши
ҳуқуқбузарликларнинг тўғри квалификация қилинишига ҳисса қўшган;
ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликларнинг маъмурий-ҳуқуқий жиҳатларига
оид хулосалар Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги томонидан
Вазирлик олий таълим муассасалари учун тавсия қилинган «Маъмурий
ҳуқуқ»
1
ва «Криминология. Махсус қисм»
2
дарсликларининг тегишли
бобларида ўз ифодасини топган (Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар
вазирлигининг 27.07.2015 й. 2/3662-сон, 04.07.2016 й. 2/2832-сон хатлари).
Илмий натижалар асосида тайѐрланган дарсликлар ахлоққа қарши
ҳуқуқбузарликларнинг маъмурий-ҳуқуқий, криминологик тавсифига оид
илмий нуқтаи назарларни мукаммаллаштирган.
Тадқиқот
натижаларининг
апробацияси.
Тадқиқот
ишининг
натижалари қатор республика ва халқаро илмий-амалий анжуманларда,
жумладан:
1
Ганиев Ш.А. Жамоат тартибига тажовуз қилувчи ҳуқуқбузарликлар учун маъмурий
жавобгарлик (XIII боб 12-§) // Маъмурий ҳуқуқ: Дарслик. – Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ
Академияси, 2015. – Б. 325-343.
2
Ganiev Sh.A. Aхloqqa qarshi jinoyatlarning kriminologik tavsifi va profilaktikasi (XIX bob) //
Kriminologiya. Maxsus qism: IIV oliy ta’lim muassasalari uchun darslik / Mualliflar jamoasi. – T.:
O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi, 2015. – B. 527-549.
10
«Европа иттифоқи ва Ўзбекистон: янги буюк ипак йўли бўйлаб сиѐсий,
иқтисодий ва маданий алоқалар» (Тошкент, 2010); «Халқаро ҳуқуқий
муносабатларда Ўзбекистоннинг ўрни ва роли» (Тошкент, 2011); «Болалар
учун ижтимоий ҳамкорлик: миллий ва халқаро тажрибалар» (Тошкент, 2014);
«Жиноят ва жиноят процессуал қонунчилигини такомиллаштириш
масалалари: миллий ва хорижий тажриба» (Тошкент, 2014); «Государство и
право. Актуальные научные проблемы. Рассмотрение, решение, практика»
(Гданьск, Полша, 2015); «Economics, management, law: socio-economic aspects
of development» (Roma, Italy, 2016), «Актуальные проблемы в современной
науке и пути их решения» (Москва, Россия, 2016) мавзуларидаги халқаро
илмий-амалий конференция ва форумларда;
«Одам савдосига қарши кураш, уни олдини олишнинг ҳуқуқий
муаммолари» (Тошкент, 2009); «БМТ тизимини жаҳон сиѐсатининг янги
архитектурасига мослаштиришнинг концептуал жиҳатлари: Ўзбекистон
Республикаси амалиѐти» (Тошкент, 2009); «Инсон ҳуқуқлари ва гуманитар
ҳуқуқ: фалсафий ва ҳуқуқий масалалари» (Тошкент, 2009); «Баркамол
авлодни тарбиялашнинг долзарб муаммолари» (Термиз, 2010); «Ўзбекистон
Республикаси жиноят қонунчилигини такомиллаштириш муаммолари»
(Тошкент, 2010); «Ўзбекистон Республикаси жиноят қонунчилигини
такомиллаштириш муаммолари» (Тошкент, 2010); «Суд ва ҳуқуқни муҳофаза
қилувчи
органлар
фаолиятини
ташкилий
таъминлашни
янада
такомиллаштириш» (Тошкент, 2010); «Ҳуқуқий тарбия – баркамол авлодни
шакллантиришнинг муҳим омили» (Тошкент, 2010); «Марказий Осиѐдаги
етакчи манфаатдор ташқи кучлар: Европа Иттифоқининг минтақадаги роли»
(Тошкент, 2010); «Давлат ва ҳуқуқ назариясининг долзарб муаммолари»
(Тошкент, 2011); «Баркамол авлодни шакллантиришда ҳуқуқий тарбиянинг
аҳамияти» (Тошкент, 2010); «Ўзбекистон ва халқаро ҳамжамият:
интеграциялашувнинг сиѐсий, ҳуқуқий ва ташкилий жиҳатлари» (Тошкент,
2011); «Ўзбекистонда демократик ислоҳотларни чуқурлаштиришда юридик
фанларнинг долзарб муаммолари» (Наманган, 2011); «Вояга етмаганлар
ўртасида
назоратсизлик
ва
ҳуқуқбузарликларнинг
профилактикаси
тўғрисида»ги қонунни ҳаѐтга татбиқ этиш борасида амалга оширилиши
лозим бўлган устувор вазифалар» (Тошкент, 2011); «Юридик конфликтларни
олдини
олиш ва уларни ҳал этиш механизмини такомиллаштириш
муаммолари» (Тошкент, 2013); «Одам савдосига қарши курашишнинг
жиноий-ҳуқуқий ва
криминологик муаммолари» (Тошкент, 2013);
«Криминологиянинг долзарб масалалари» (Тошкент, 2014) мавзуларидаги
республика илмий-амалий конференцияларида апробациядан ўтган.
Тадқиқот натижаларининг эълон қилиниши.
Диссертация мавзуси
бўйича жами 55 та илмий иш, жумладан 2 та монография, 48 та мақола (7
таси хорижий нашрларда) чоп этилган.
Диссертациянинг ҳажми ва тузилиши.
Диссертация кириш, 4 та боб,
хулоса, фойдаланилган адабиѐтлар рўйхати, 230 саҳифа матн, 4 та иловадан
иборат.
11
ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ
Кириш
қисмида ўтказилган тадқиқотларнинг долзарблиги ва зарурати
асосланган, тадқиқотнинг мақсади ва вазифалари ҳамда объект ва
предметлари тавсифланган, республика фан ва технологияси тараққиѐтининг
устувор йўналишларига мослиги кўрсатилган, тадқиқотнинг илмий янгилиги
ва амалий натижалари баѐн қилинган, олинган натижаларнинг назарий ва
амалий аҳамияти очиб берилган, тадқиқот натижаларини амалиѐтга жорий
қилиш, нашр этилган ишлар ва диссертация тузилиши бўйича маълумотлар
келтирилган.
Диссертациянинг
«Ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар тушунчаси ва
улар учун жавобгарлик белгиланган нормаларнинг бугунги ҳолати»
деб
номланган биринчи бобида ушбу ҳуқуқбузарликларнинг тушунчаси таҳлил
қилинган. Мазкур қилмишлар учун жавобгарлик белгиланган халқаро ва
миллий нормаларнинг бугунги ҳолати ўрганилган.
Ғайриижтимоий қилмишлар ҳамма замонларда таъқиб қилинган. Чунки,
ғайриижтимоий қилмишлар жамиятнинг барқарорлигига хавф солади.
Жамият барқарорлиги эса, ҳамиша ва ҳар вақт барча нарсадан устун
ҳисобланган. Ғайриижтимоий қилмишлар орасида ахлоққа қарши
ҳуқуқбузарликлар алоҳида ажралиб туради.
Жаҳонда ахлоққа қарши қаратилган бузғунчи ғоя ва мафкуралар,
ахборот хуружи, «оммавий маданият», «эгоцентризм» таҳдидларининг
кучайиб бораѐтганлиги, инсоният қадриятларининг маънавий-ахлоқий
негизларига жиддий хавф солмоқда. «Оммавий маданият» балоси кўплаб
ѐшларни ўз домига тортиб, миллат ва юрт учун бутунлай бегона бўлган
салбий таъсирлар кириб келишига сабаб бўлмоқда»
1
.
Ушбу ҳолатлар эса, ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар учун жавобгарликни
такомиллаштиришни объектив заруратга айлантирмоқда. Ахлоққа қарши
ҳуқуқбузарликлар деганда, содир этилганлиги учун маъмурий ѐки жиноий
жавобгарлик назарда тутилган, ижтимоий ахлоққа бевосита зарар
етказадиган, айбли, ғайриҳуқуқий қилмишлар тушунилади. Тадқиқотда
ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар қуйидагича таснифланган: 1) ахлоққа
қарши маъмурий ҳуқуқбузарликлар: порнографик маҳсулотни тайѐрлаш,
олиб кириш, тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш (МЖтК 189-м.);
зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни тайѐрлаш,
олиб кириш, тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш (МЖтК 189
1
-модда);
фоҳишалик билан шуғулланиш (МЖтК 190-м.); 2) ахлоққа қарши жиноятлар:
кўп хотинли бўлиш (ЖК 126-м.); порнографик маҳсулотни тайѐрлаш, олиб
кириш, тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш (ЖК 130-м.); зўравонликни
ѐки шафқатсизликни тарғиб
1
Ўзбекистон Республикаси Президентлигига номзод Шавкат Мирзиѐевнинг Тадбиркорлар ва
ишбилармонлар ҳаракати – Ўзбекистон Либерал-демократик партиясининг VIII съездидаги
маърузаси: Демократик ислоҳотларни изчил давом эттириш, халқимиз учун тинч ва осойишта,
муносиб ҳаѐт даражасини яратиш –– барқарор тараққиѐт кафолатидир // Халқ сўзи. –– 2016. –– 2
ноябрь. –– Б. 2.
12
қилувчи маҳсулотни тайѐрлаш, олиб кириш, тарқатиш, реклама қилиш,
намойиш этиш (ЖК 130
1
-м.); қўшмачилик қилиш ѐки фоҳишахона сақлаш
(ЖК 131-м.); қабрни таҳқирлаш (ЖК 134-м.).
Ижтимоий ахлоқ маъмурий-ҳуқуқий ва жиноят-ҳуқуқий воситалар
билан муҳофаза қилинадиган мустақил объект ҳисобланишини инобатга
олган ҳолда, ахлоққа қарши маъмурий ҳуқуқбузарликлар (МЖтК 189-м.,
189
1
-м., 190-м.)ни Ўзбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик
тўғрисидаги кодексининг алоҳида (мустақил) бобида, ахлоққа қарши
жиноятлар (ЖК 126-м., 130-м., 130
1
-м., 131-м., 134-м.)ни эса, Жиноят
кодексининг алоҳида бобида жамлаш асосланган.
Ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар учун маъмурий жавобгарлик деганда,
ушбу ҳуқуқбузарликларни содир этган шахсларга нисбатан ваколатли давлат
органлари ѐки мансабдор шахслар томонидан, ўрнатилган маъмурий
процессуал тартиб асосида маъмурий жазо чораларининг қўлланилиши
тушунилади.
Маъмурий жавобгарликнинг норматив ва фактик асослари мавжуд
1
.
Ўзбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодексининг
ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар учун жавобгарлик белгиланган нормалари
(189-м., 189
1
-м., 190-м.) маъмурий жавобгарликнинг норматив асоси
ҳисобланади, ушбу ҳуқуқбузарликларнинг содир этилиши эса, маъмурий
жавобгарликнинг фактик асоси бўлади.
Ўзбекистон
Республикаси
Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги
кодексининг 189
1
-моддасида зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб
қилувчи маҳсулотни тайѐрлаш, олиб кириш, тарқатиш, реклама қилиш,
намойиш этиш учун жавобгарлик белгиланган.
Кодекснинг ушбу моддасида белгиланган ҳуқуқбузарликнинг номи
(зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни тайѐрлаш,
олиб кириш, тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш)ни ўзгартириш
зарурати мавжуд. Чунки, унда мазкур қилмишнинг объектив томонини
ташкил этувчи ҳаракатлар муайян ном остида жамланмаган. Шу боис, ушбу
ҳуқуқбузарликнинг номини «зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб
қилувчи маҳсулотнинг қонунга хилоф муомаласи» деб ўзгартириш таклиф
этилган.
Зўравонлик ва шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотларнинг
тарқатилиши, намойиш қилиниши ѐки реклама қилиниши жамиятда умум
эътироф этилган анъана ва қадриятларга салбий таъсир кўрсатади,
шунингдек фуқароларда шафқатсиз ва ахлоқсиз хулқ-атвор шаклланишига
сабаб бўлади.
Шахсни зўравонликка, шафқатсизликка чорловчи турли суратлар,
матбуот нашрлари, видеокассеталарнинг тарқатилиши инсонлар онгида
салбий ўзгаришларни юзага келтиради. Бундай салбий мазмунга эга бўлган
фильмлар эса, аста-секин шахснинг онгига таъсир қилади, уни бузади, бу
1
Хамедов И.А., Хван Л.Б., Цай И.М. Административное право Республики Узбекистан. Общая
часть: Учебник. –– Т.: УМЭД, ТГЮИ, 2012. –– Б. 362.
13
соҳадаги ижтимоий ва маънавий қадриятларни ўзгартиради, маънавий
қизиқиш ва эҳтиѐжлар доирасини торайтиради. Буларнинг ҳаммаси
биргаликда шахснинг иродасига таъсир қилади, унда ижтимоий салбий
хусусиятлар уйғонишига олиб келади, бундай хусусият уларнинг таъсирига
қарши тура олиш қобилиятини у ѐки бу даражада сусайтириб боради ҳамда
шахснинг маънавий-руҳий шаклланишига салбий таъсир қилувчи шароит
бўлиб хизмат қилади.
Шаҳвоний муносабатларга киришиш технологияси ва зўравонлик
усулларини тарғиб қилувчи фильмлар шахсни назоратдан холи этиб,
«қуюшқондан чиқаради», тарбия ва муҳит таъсирида шахсда шаклланган,
уни салбий хатти-ҳаракатлардан тийиб турувчи энг ноѐб ижобий хислатларни
заифлаштиради, охир-оқибат йўқолишига замин яратади.
Тадқиқотда зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи
маҳсулотнинг қонунга хилоф муомаласи маъмурий ҳуқуқбузарлиги
таркибининг тавсифига оид илмий нуқтаи назарлар янги далиллар асосида
мукаммаллаштирилган. Жумладан, зўравонликни ѐки шафқатсизликни
тарғиб қилувчи маҳсулотнинг қонунга хилоф муомаласи маъмурий
ҳуқуқбузарлигининг таркиби қуйидагича тавсифланган:
объекти – мазкур ҳуқуқбузарлик натижасида зарар етказиладиган
жамиятнинг ахлоқий ва маданий ҳаѐт принциплари дахлсизлигини
таъминловчи маъмурий қонунчилик билан муҳофаза қилинадиган ижтимоий
муносабатлар;
объектив томони – зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи
маҳсулотни тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш мақсадида тайѐрлаш,
сақлаш, Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб кириш ѐки ҳудудидан олиб
чиқиш, худди шунингдек уни тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш;
субъекти – ушбу ҳуқуқбузарликни содир этган пайтда ўн олти ѐшга
тўлган, ақли расо, жисмоний шахс;
субъектив томони – тўғри қасдда ифодаланиб, бунда ҳуқуқбузар
зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни тарқатиш,
реклама қилиш, намойиш этиш, тайѐрлаш, сақлаш, олиб киришнинг
ижтимоий хавфлилигини англайди ва бундай ҳаракатларни содир этишни
хоҳлайди.
Бугунги кунда зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи
маҳсулотни фуқаролар, айниқса ѐшлар томонидан Интернет жаҳон ахборот
тармоғидан кўчириб олиб, телефон, компьютер ва бошқа воситаларда сақлаш
ҳолатлари кўпайиб бораяпти. Ўтказилган тадқиқотларнинг далолат
беришича, зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни
тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш мақсадида сақлаган шахслар
жавобгарликдан қутулиб қолишга уринаѐтган ҳолатлар кузатилмоқда. Бунга
қонунда зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни
тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш мақсадида сақлаш учун
жавобгарлик белгиланмаганлиги имкон бермоқда. Ваҳоланки, ушбу
қилмишнинг ижтимоий хавфлилигини қонунда жавобгарлик белгиланган
қилмишларнинг, айтайлик зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб
14
қилувчи маҳсулотни тайѐрлаш, олиб киришнинг ижтимоий хавфлилиги
билан тенг даражада деб баҳолаш мумкин.
Юқоридагиларга асосланган ҳолда, зўравонликни ѐки шафқатсизликни
тарғиб қилувчи маҳсулотни тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш
мақсадида сақлаш учун жавобгарлик белгилаш асосланган. Шунингдек,
зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни тарқатиш,
реклама қилиш, намойиш этиш мақсадида сақлаш воситаларини мусодара
қилишга имкон берадиган таклифлар ишлаб чиқилган.
Ўтказилган таҳлилларга таяниб, қонунчилик техникасининг замонавий
талабларидан келиб чиқиб, зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб
қилувчи маҳсулотни тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш мақсадида
мамлакат ҳудудидан олиб чиқиш учун жавобгарлик белгилашнинг мақсадга
мувофиқлиги асосланган.
Мамлакатимиз инсон ҳуқуқ ва эркинликларини ҳимоя қилишга
йўналтирилган саъй-ҳаракатларга умумсодиқликни намойиш қилган ҳолда,
ахлоқ соҳасидаги ҳуқуқбузарликларга қарши курашга қаратилган халқаро
ҳужжатларнинг қоидаларини тўла қўллаб-қувватлаб, уларнинг деярли
барчасини ратификация қилган. Ҳозирги вақтда мазкур халқаро ҳужжатларни
ратификация қилинишидан келиб чиққан мажбуриятларни самарали равишда
бажариб келмоқда.
Тадқиқотда ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар учун жавобгарлик
белгиланган миллий ҳуқуқий нормаларни халқаро ҳуқуқий ҳужжатлар
талабларига янада мувофиқлаштириш мақсадида Ўзбекистон Республикаси
Жиноят кодексини бола фоҳиша (фоҳиш)бозлиги (127
1
-модда) ва бола
порнографияси (127
2
-модда) учун жавобгарликни назарда тутувчи моддалар
билан тўлдириш таклиф этилган.
Диссертациянинг
«Порнографик маҳсулотнинг қонунга хилоф
муомаласига қарши курашнинг маъмурий-ҳуқуқий асослари»
деб
номланган иккинчи бобида порнографик маҳсулотнинг қонунга хилоф
муомаласи маъмурий ҳуқуқбузарлигининг тушунчаси ва унга қарши
курашнинг ҳуқуқий асослари ѐритилган. Шунингдек, ушбу қилмиш учун
жавобгарлик белгиланган нормалар қиѐсий-ҳуқуқий таҳлил қилинган.
Дунѐда порнографик маҳсулотни қонунга хилоф муомаласи билан
боғлиқ қилмишларнинг анча кенг тарқалганлиги, халқаро ва миллатлараро
хусусиятга эгалиги, катта миқдордаги жиноий даромадларни олиш манбаига
айланганлиги сабабли уларнинг ижтимоий хавфи ошиб бормоқда.
«Республикамиз ҳудудига хорижий давлатлардан ноқонуний равишда олиб
келинаѐтган порнографик мазмундаги нашрлар, аудио, видео ва бошқа
маҳсулотларнинг намойиш этилиши ҳам ѐшларимиз ахлоқига салбий
таъсирини кўрсатибгина қолмай, аҳоли орасида оммалашиб, одат тусига
кириб бораѐтганлиги ниҳоятда ташвишли ҳолдир»
1
.
1
Базаров Ф.А., Раҳимхўжаев Р.Н. Ёшларни одам савдоси билан боғлиқ жиноятлардан ҳимоя
қилишнинг долзарб масалалари // Баркамол авлодни шакллантиришда ҳуқуқий тарбиянинг
аҳамияти: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. –– Т.: Ўзбекистон
Республикаси ИИВ Академияси, 2010. –– Б. 330.
15
Порнографик маҳсулотнинг қонунга хилоф муомаласи инсоннинг
кийимсиз, яланғоч баданини, жинсий хатти-ҳаракатларини чизиш ѐки
тасвирлашда йўл қўйиладиган чегаралар ҳақида жамиятда умум эътироф
этилган қарашларнинг дахлсизлигини таъминловчи, шунингдек инсонлар,
айниқса, ѐшларнинг нормал руҳий, жисмоний, ахлоқий камолотининг
дахлсизлигини кафолатловчи ижтимоий муносабатларга жиддий зарар
етказади.
Шу боис, порнографик маҳсулотни қонунга хилоф муомаласи маъмурий
ҳуқуқбузарлиги учун Ўзбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик
тўғрисидаги кодексининг 189-моддасида жавобгарлик назарда тутилган.
Тадқиқотда
порнографик
маҳсулот
тушунчаси
қуйидагича
таърифланган: порнографик маҳсулот – одам жинсий аъзоларининг ѐхуд одам
томонидан ҳақиқатда содир этилаѐтган ѐки шунга ўхшатилган жинсий
алоқанинг ѐки шаҳвоний хусусиятдаги бошқа ҳаракатларнинг тавсифини
ѐхуд фото, видео, овозли ѐки бошқа хил тасвирини ўз ичига олган
материаллар ва нарсалар.
Шаҳвоний хусусиятдаги материаллар ва нарсалар порнографик маҳсулот
деб баҳоланиши учун улар, биринчидан, бадиий, маданий ва тарихий
қимматга эга бўлмаслиги, иккинчидан, илмий, тиббий ѐки ўқув мақсадлари
учун мўлжалланмаган бўлиши, учинчидан, ҳайвоний ҳирс, кучли жинсий
шаҳватни юзага келтиришга қаратилган бўлиши лозим.
Порнографик маҳсулотнинг қонунга хилоф муомаласи маъмурий
ҳуқуқбузарлиги таркибининг тавсифига оид илмий нуқтаи назарлар янги
далиллар
асосида
мукаммаллаштирилган.
Жумладан,
порнографик
маҳсулотнинг қонунга хилоф муомаласи маъмурий ҳуқуқбузарлигининг
таркиби қуйидаги тавсифланган:
объекти – мазкур ҳуқуқбузарлик натижасида зарар етказиладиган
инсоннинг кийимсиз, яланғоч баданини ва жинсий хатти-ҳаракатларини
чизиш ѐки тасвирлашда йўл қўйилган чегаралар ҳақида жамиятда умум
эътироф этилган қарашларнинг дахлсизлигини таъминловчи, шунингдек,
инсонлар, айниқса, ѐшларнинг нормал руҳий, жисмоний, ахлоқий
камолотининг дахлсизлигини кафолатловчи маъмурий қонунчилик билан
муҳофаза қилинадиган ижтимоий муносабатлар;
объектив томони – порнографик маҳсулотни тарқатиш, реклама қилиш,
намойиш этиш мақсадида тайѐрлаш, сақлаш, Ўзбекистон Республикаси
ҳудудига олиб кириш ѐки ҳудудидан олиб чиқиш, худди шунингдек уни
тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш;;
субъекти – ушбу ҳуқуқбузарликни содир этган пайтда ўн олти ѐшга
тўлган, ақли расо, жисмоний шахс;
субъектив томони – тўғри қасдда ифодаланиб, бунда ҳуқуқбузар
порнографик маҳсулотни тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш,
тайѐрлаш, сақлаш, олиб киришнинг ижтимоий хавфлилигини англайди ва
бундай ҳаракатларни содир этишни хоҳлайди.
Қатор хорижий давлатлар (Арманистон, Беларусь, Германия, Молдова,
Озарбайжон, Россия, Украина, Франция, Тожикистон, Туркия, Швейцария,
16
Япония, Қирғизистон, Қозоғистон, Ҳиндистон) қонунчилигининг илғор
тажрибаларига таянган ҳолда, маъмурий ва жиноят қонунчилигида
порнографик маҳсулотни тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш
мақсадида сақлаш учун жавобгарлик белгилаш зарурати асосланган.
Шунингдек, порнографик маҳсулотни тарқатиш, реклама қилиш, намойиш
этиш мақсадида сақлаш воситаларини мусодара қилишга имкон берадиган
таклифлар ишлаб чиқилган.
Ўтказилган таҳлилларга таяниб, хорижий мамлакатлар (Корея
Республикаси, Мальта, Молдова, Россия, Руминия, Таиланд, Тожикистон,
Эрон, Қозоғистон) илғор тажрибасини инобатга олган ҳолда, қонунчилик
техникасининг замонавий талабларидан келиб чиқиб, порнографик
маҳсулотни тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш мақсадида мамлакат
ҳудудидан олиб чиқиш учун жавобгарлик белгилашнинг мақсадга
мувофиқлиги асосланган.
Диссертациянинг
«Фоҳишалик
билан
шуғулланишга қарши
курашнинг маъмурий-ҳуқуқий асослари»
деб номланган учинчи бобида
фоҳишалик билан шуғулланиш маъмурий ҳуқуқбузарлигининг ҳуқуқий
тавсифи ѐритилган, ушбу қилмиш учун жавобгарлик белгиланган нормалар
қиѐсий-ҳуқуқий
таҳлил
қилинган.
Шунингдек,
фоҳишалик
билан
шуғулланишнинг қўшмачилик қилиш ѐки фоҳишахона сақлаш билан
алоқадорлиги ўрганилган.
Фоҳиша (фоҳиш)лик билан шуғулланиш фуқароларнинг, айниқса
ѐшларнинг ахлоқан бузилишига сабаб бўлади, оилавий муносабатларга,
болалар тарбиясига салбий таъсир кўрсатади, ичкиликбозлик, гиѐҳвандлик,
таносил
касалликлари,
ОИВ касаллиги/ОИТС, жиноятчилик каби
ғайриижтимоий ҳолатларнинг ривожланишига кўмаклашади.
Фоҳиша (фоҳиш)лик билан шуғулланиш натижасида олинадиган
даромад гиѐҳвандлик воситалари, психотроп моддалар, қонунга хилоф қурол
яроғ савдоси, одам савдосидан келадиган даромаддан кам эмас. Ундан
террорчилик ѐхуд экстремистик фаолиятни молиялаштириш учун
фойдаланилиши ҳам мумкин.
Фоҳишалик билан шуғулланиш фоҳишаларнинг соғлиғига тузатиб
бўлмас зарар етказади. Фоҳишаларнинг деярли ҳаммаси спиртли
ичимликларни мунтазам равишда истеъмол қиладилар. Чунки, уларнинг
кўпчилиги нотаниш эркак билан яқин алоқага киришиш учун доимо алкоголь
ичиши зарур бўлади, спиртли ичимлик уларнинг ўзини унутишларига ѐрдам
беради, шунингдек коммуникатив вазифани бажаради
1
. Бундан ташқари,
тартибсиз турмуш тарзи организмнинг барвақт қартайишига, сўлишига олиб
келади, турли касалликлар (нафақат таносил, балки гинекологик, асаб билан
боғлиқ ва бошқа хасталиклар) орттириб олишига сабаб бўлади.
Фоҳишаларнинг айримлари наркотиклар истеъмол қилишга одатланиб,
1
Имомов Б., Ходжаев И. Фоҳишахона сақлаш ѐки қўшмачилик қилиш – трансмиллий
жиноятларнинг бир тури сифатида // Жиноят ҳуқуқининг долзарб масалалари: Республика илмий
амалий конференцияси материаллари (2014 йил 22 февраль). –– Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ
Академияси, 2014. –– Б. 253.
17
гиѐҳвандлик домига тушиб қолади.
Фоҳишалик жиноятчилик билан чамбарчас боғлиқдир.
Фоҳиша
(фоҳиш)лик билан шуғулланувчи шахсларнинг ҳаѐт тарзи – қатор
жиноятларнинг содир этилишига шароит яратиб беради. Шу боис, юридик
адабиѐтда фоҳишаликка ижтимоий иллатнинг турли кўринишлари
занжиридаги боғловчи бўғин ва катализатор деб қараш мумкинлиги умум
эътироф этилган.
Фоҳиша(фоҳиш)лик билан шуғулланиш муқаррар равишда инсоний
психологик хислатлар ва умуминсоний қадриятларнинг бузилишига, шахс
таназзули ва ахлоқий тубанлашувига олиб келади.
Тадқиқотда фоҳишалик билан шуғулланиш маъмурий ҳуқуқбузарлиги
таркибининг тавсифига оид илмий нуқтаи назарлар янги далиллар асосида
мукаммаллаштирилган. Жумладан, фоҳишалик билан шуғулланиш маъмурий
ҳуқуқбузарлигининг таркиби қуйидаги тавсифланган:
объекти – мазкур ҳуқуқбузарлик натижасида зарар етказиладиган
ижтимоий ахлоқнинг дахлсизлигини кафолатловчи маъмурий қонунчилик
билан муҳофаза қилинадиган ижтимоий муносабатлар;
объектив томони – шахснинг турмуш тарзи учун даромад манбаи бўлиб
хизмат қиладиган ҳақ эвазига, ўз никоҳида бўлмаган ўзга жинсдаги шахс
(лар)нинг жинсий эҳтиѐжини қаноатлантириш (жинсий алоқа қилиш ѐки
жинсий эҳтиѐжни ғайритабиий усулда қондириш) билан шуғулланиши;
субъекти – ушбу ҳуқуқбузарликни содир этган пайтда ўн олти ѐшга
тўлган, ақли расо, эркак мижознинг жинсий эҳтиѐжини қондирган фоҳиша,
аѐл мижознинг жинсий эҳтиѐжини қондирган фоҳиш;
субъектив томони – тўғри қасдда ифодаланиб, бунда ҳуқуқбузар
фоҳишалик билан шуғулланишнинг ижтимоий хавфини англайди ва буни
содир этишни истайди. Шунингдек, унда аниқ мақсад – моддий манфаат
кўриш хоҳиши мавжуд бўлади.
Амалиѐт таҳлили асосида шундай хулосага келиш мумкинки, бугунги
кундаги фоҳишаларнинг аксариятини аѐллар ташкил этади, мижозларнинг
аксарияти – эркаклардир. Таассуфки, кейинги йилларда айрим ҳолатларда аѐл
мижозларнинг жинсий эҳтиѐжини қаноатлантириш билан шуғулланаѐтган
эркаклар (фоҳишлар) ҳам кузатилмоқда. Шунга асосланган ҳолда, диссертант
Ўзбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодексининг
190-моддасида назарда тутилган ҳуқуқбузарликнинг субъекти бўйича миллий
қонунчилик ва уни қўллаш амалиѐтида, юридик адабиѐтда умум эътироф
этилган ѐндашув (ҳуқуқбузар – – аѐл киши)га қўшилмаган ҳолда, ушбу
ҳуқуқбузарликнинг субъектини нафақат фоҳишалар, балки фоҳишлар ҳам
ташкил этади, деган нуқтаи назарни илгари сурган. Фоҳиша ва фоҳиш
тушунчаларини қуйидагича таърифлаган:
фоҳиша – турмуш тарзи учун даромад манбаи бўлиб хизмат қиладиган
ҳақ эвазига, ўз никоҳида бўлмаган эркак(лар)нинг жинсий эҳтиѐжини
қаноатлантириш билан шуғулланган аѐл;
18
фоҳиш – турмуш тарзи учун даромад манбаи бўлиб хизмат қиладиган
ҳақ эвазига, ўз никоҳида бўлмаган аѐл(лар)нинг жинсий эҳтиѐжини
қаноатлантириш билан шуғулланган эркак;
Шунингдек, тадқиқотда ушбу ҳуқуқбузарликни содир этган
шахсларнинг мижозлари ҳуқуқбузарнинг жинсига қарама-қарши жинсда
бўлган шахслар бўлиши асосланиб, фоҳиша(фоҳиш)лар қуйидаги шахслардан
фарқланган:
бесоқолбоз – эркак билан зўрлик ишлатмасдан жинсий эҳтиѐжини
қондирган эркак;
лесбиян – аѐл билан зўрлик ишлатмасдан жинсий эҳтиѐжини қондирган
аѐл;
енгил табиатли аѐл – кўнгилхушлик, ишратбозлик (шаҳвоний эҳтиѐжини
қондириш) учун эркак билан жинсий муносабатларга киришган аѐл; енгил
табиатли эркак – кўнгилхушлик, ишратбозлик (шаҳвоний эҳтиѐжини
қондириш) учун аѐл билан жинсий муносабатларга киришган эркак.
Амалиѐтни ўрганиш асосида бугунги кунда фоҳишалик билан
шуғулланиш маъмурий ҳуқуқбузарлиги қуйидаги турларининг ижтимоий
хавфи ошиб бораѐтганлиги аниқланган: 1) хорижий давлат ҳудудида
фоҳишалик билан шуғулланиш; 2) мижозларнинг жинсий эҳтиѐжи ҳақ
эвазига қондирилишини телекоммуникация тармоқлари, шу жумладан
Интернет жаҳон ахборот тармоғи орқали таклиф этган ҳолда фоҳишалик
билан шуғулланиш. Масалан, Интернет жаҳон ахборот тармоғига қуйидагича
даъваткор ундовларни жойлаштириш ҳолатлари кўпайиб бормоқда: «ѐшим 21
да, оғирлигим 56 кг., бўйим 172 см., эротик массаж, бўшаштирувчи массаж,
классик жинсий алоқа, исталган ролда ўйин кўрсатган ҳолда, «олтин ѐмғир»
ва ҳ.к. Шунингдек, «офатижон, сарвиқомат жонон ўз хобгоҳида ва айтилган
жойга бориб», «хушрўйгина жонон бир финжон қаҳва баҳонасида
кўнглингизни
хонлар
орзу
ҳам
қилмаган
йўсинда
олади»,
«соғломлаштирувчи массаж», «ѐлғизлигингизни бир соатлик ташрифим
билан бахтиѐр дамларга айлантираман» ва шу каби.
Юқоридагиларга
асосланиб,
фоҳишалик
билан
шуғулланиш
ҳуқуқбузарлигининг жавобгарликни оғирлаштирадиган ҳолатларига оид
нормаларни такомиллаштиришга қаратилган таклифлар ишлаб чиқилган.
Жумладан, Ўзбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги
кодекси 190-моддасининг 2-қисмини «б) мижозларнинг жинсий эҳтиѐжи ҳақ
эвазига қондирилишини телекоммуникация тармоқлари, шу жумладан
Интернет жаҳон ахборот тармоғи орқали таклиф этган ҳолда содир этилган
бўлса», «в) хорижий давлат ҳудудида содир этилган бўлса» деган бандлар
билан тўлдириш таклиф этилган.
Ушбу таклифлар ҳуқуқни қўллаш амалиѐтида жавобгарликни
дифференциация қилишда юзага келган масалаларни бартараф этишга
хизмат қилади.
Амалиѐт заруратини инобатга олган ҳолда, фоҳишалик билан
шуғулланишга қарши кураш самарадорлигини ошириш мақсадида, ушбу
19
ҳуқуқбузарлик ҳақида ўз ихтиѐри билан арз қилган ва уни фош этишга фаол
ѐрдам берган шахс жавобгарликка тортилмаслиги ҳақидаги нормани қонунда
белгилаш таклиф этилган.
Тадқиқотда қўшмачилик қилиш ѐки фоҳишахона сақлашнинг
фоҳишалик билан алоқадорлиги батафсил очиб берилган. Фоҳишахона
сақлаш, ташкил қилиш ѐки қўшмачилик қилиш тушунчаларининг таърифи
бўйича илмий-назарий хулосалар ишлаб чиқилган.
Аҳамиятли жиҳати, диссертант қўшмачилик қилиш ѐки фоҳишахона
сақлаш жиноятининг янги шакллари (фоҳишалик билан шуғулланиш учун
ўзга шахсдан фойдаланиш, уни ѐллаш ѐки таклиф қилиш, фоҳишахонани
бошқариш, маблағ билан таъминлаш ѐки унинг мавжуд бўлиши ва ишлаб
туришини таъминлашга қаратилган ҳаракатларни содир этиш, шунингдек
фоҳишахона сифатида фойдаланилишини била туриб, бино ѐки бошқа жойни
ижарага бериш ѐки бошқача шаклда тақдим этиш)ни аниқлаб, ушбу
қилмишлар учун жавобгарлик белгилаш заруратини асослантирган.
Мазкур таклифнинг жорий этилиши нафақат қўшмачилик қилиш ѐки
фоҳишахона сақлаш жиноятига қарши кураш самарадорлигини оширади,
балки фоҳишаликнинг кўпайишига имкон бераѐтган омилларнинг бартараф
этилишига хизмат қилади.
Шунингдек, қўшмачилик қилиш ѐки фоҳишахона сақлашнинг икки ѐки
ундан ортиқ шахснинг фоҳишалигидан фойдаланган ҳолда содир этилишини
жавобгарликни оғирлаштирадиган ҳолат сифатида, қўшмачилик қилиш ѐки
фоҳиша (фоҳиш)хона сақлаш билан боғлиқ жиноий фаолиятга ҳокимият ѐки
мансаб ваколатларини суиистеъмол қилиш йўли билан ҳомийлик қилишни
жавобгарликни алоҳида оғирлаштирадиган ҳолат сифатида қонунда
белгилаш таклиф этилган.
Тадқиқот ишининг
«Ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар билан
курашишнинг маъмурий-ҳуқуқий чораларини такомиллаштириш»
тўртинчи бобида ушбу ҳуқуқбузарликларнинг янги турлари учун
жавобгарлик белгилаш масалалари таҳлил қилинган. Шунингдек, ахлоққа
қарши ҳуқуқбузарликлар билан курашишнинг маъмурий-ҳуқуқий чоралари
самарадорлигини оширишнинг асосий йўналишлари баѐн қилинган.
Мустақиллик
йилларида
мамлакатимизда
ахлоққа
қарши
ҳуқуқбузарликларга қарши курашишнинг норматив-ҳуқуқий асослари
шаклланди ва такомиллаштириб борилди. Бугунги кун талабларидан келиб
чиққан ҳолда айтиш мумкинки, ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар учун
жавобгарлик белгиланган нормаларни такомиллаштириш зарурати ҳамон ўз
долзарблигини сақлаб турибди.
«Дунѐ шиддат билан ўзгариб, барқарорлик ва халқларнинг мустаҳкам
ривожланишига рахна соладиган турли янги таҳдид ва хавфлар пайдо
бўлаѐтган бугунги кунда маънавият ва маърифатга, ахлоқий тарбия,
ѐшларнинг билим олиш, камолга етишга интилишига эътибор қаратиш ҳар
20
қачонгидан ҳам муҳимдир»
1
. Глобаллашув жараѐнлари тез суръатлар билан
ривожланаѐтган бир шароитда бузғунчи кучлар замонавий ахборот
коммуникация технологияларидан ғаразли мақсадларда фойдаланишмоқда.
Ўтказилган тадқиқотлар натижалари шундан далолат бермоқдаки,
бугунги кунда ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликларнинг янги турлари пайдо
бўлган. Муаллифнинг асослашича, қонунда жавобгарлик белгиланмаган
бундай қилмишларга қуйидагилар киради: 1) порнографик маҳсулотни
тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш мақсадида сақлаш;
2)
зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни тарқатиш,
реклама қилиш, намойиш этиш мақсадида сақлаш; 3) порнографик
маҳсулотни тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш мақсадида мамлакат
ҳудудидан олиб чиқиш; 4) зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи
маҳсулотни тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш мақсадида мамлакат
ҳудудидан олиб чиқиш; 5) фоҳиша (фоҳиш)нинг шаҳвоний хизматидан
фойдаланиш; 6) фоҳиша (фоҳиш)ликни тарғиб қилиш; 7) лесбиянлик.
Фоҳиша (фоҳиш)нинг шаҳвоний хизматидан фойдаланиш жамият
тараққиѐти, шахс соғлиғи, оила муқаддаслиги ва ѐшлар тарбиясига жиддий
хавф солаѐтган хуруж ҳисобланса-да, ушбу ҳаракатлар учун Ўзбекистон
Республикасининг Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодексида
жавобгарлик белгиланмаган. Қолаверса, мазкур қилмиш худди фоҳишалик
билан шуғулланиш ҳуқуқбузарлиги (МЖтК 190-м.) сингари ижтимоий
хавфга эга.
Фоҳиша(фоҳиш)нинг шаҳвоний хизматидан фойдаланишнинг ижтимоий
хавфи у маънавиятнинг ўзаги – ахлоққа жиддий салбий таъсир кўрсатувчи
ахлоқсизлик эканлигида намоѐн бўлади. Шарқ дидактик адабиѐти дурдонаси
«Қобуснома»да «Сен шаҳватни кўнгилнинг ихтиѐрига қўйсанг, кўнгилни
шаҳватга тобеъ қилурсан... Ихтиѐринг қўлингдан кетади, шундан кейин (ҳар
қанча) ўзингни сақламоқчи бўлсанг ҳам, уддасидан чиқа олмайсан»
2
деб сал
кам минг йиллар олдин донишмандлик билан огоҳлантирилгани бежиз
бўлмаса керак, албатта. Зотан, ахлоқ принциплари моҳиятан бўлинмас ва
иккала жинсдаги шахслар учун бир хилдир.
Фоҳиша (фоҳиш)нинг шаҳвоний хизматидан фойдаланиш учун
маъмурий жавобгарликнинг белгиланиши:
фоҳишанинг шаҳвоний хизматидан фойдаланувчи ҳар бир мижознинг, у
қанчалик тубанлашган бўлмасин, ҳалол йўлга қайтиш имконияти ва истагини
осонлаштиради. Бинобарин, инсонни ахлоқий камол топтириш, уни ҳар
томонлама комилликка йўналтириш, маънавий қиѐфасини шакллантириш
жамият тараққиѐтининг муҳим омилларидан бири ҳисобланади;
1
Ўзбекистон Республикаси Президенти вазифасини бажарувчи Шавкат Мирзиѐевнинг Ислом
ҳамкорлик ташкилоти Ташқи ишлар вазирлари кенгаши 43-сессиясининг очилиш маросимидаги
нутқи: Тинчлик, маърифат ва бунѐдкорлик йўлида ҳамкорлик // Халқ сўзи. –– 2016. –– 19 октябрь.
–– Б. 1.
2
Кайковус. Қобуснома. –– Т.: Ўқитувчи, 1967. –– Б. 61-62.
21
ахлоқсизликнинг тубан шакли – фоҳишалик билан шуғулланиш
ҳуқуқбузарлигининг, таносил касалликлари тарқалишининг камайишига ва
фоҳиша (фоҳиш)лик билан боғлиқ бошқа ижтимоий хавфли ҳолатларнинг
олди олинишига хизмат қилади.
Энг хавфли томони шундаки, фоҳиша (фоҳиш)нинг шаҳвоний
хизматидан фойдаланиш ѐшлар тарбиясига, уларни ахлоқий камолотига
жиддий ғайриахлоқий таъсир кўрсатиб, жисмонан соғлом, маънавий етук ва
ҳар томонлама баркамол авлодни тарбиялашга тўсқинлик қилади.
Юқоридагиларни инобатга олган ҳолда, қатор хорижий давлатлар
(Албания, Дания, Испания, Нигерия, Франция, Туркманистон, Хитой,
Швеция) қонунчилигининг ижобий тажрибасига таяниб, Ўзбекистон
Республикаси Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодексини фоҳиша
(фоҳиш)нинг шаҳвоний хизматидан фойдаланиш учун жавобгарликни
назарда тутувчи 190
1
-модда билан тўлдириш зарурати асосланган.
Ҳозирги вақтда ахлоқсизлик сифатида баҳоланаѐтган
фоҳиша
(фоҳиш)ликни
тарғиб
қилиш,
худди
фоҳишалик
билан
боғлиқ
ҳуқуқбузарликлар сингари ижтимоий хавфга эга. Фоҳиша (фоҳиш)лик билан
шуғулланишни тарғиб қилишнинг ижтимоий хавфи, хусусан, у, ахлоққа, шу
жумладан, жамиятда юксак маънавий-ахлоқий муҳитни ва соғлом турмуш
тарзини кенг қарор топтиришга жиддий салбий таъсир этишида намоѐн
бўлади.
Ўтказилган
тадқиқотларга
асосланиб,
хорижий
мамлакатлар
қонунчилигининг илғор нормаларига таяниб, Ўзбекистон Республикасининг
Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодексини фоҳиша (фоҳиш)ни тарғиб
қилиш (ғаразли ѐки бошқа паст ниятларда фоҳиша (фоҳиш)ликни ҳар қандай
шаклда ва ҳар қандай воситалар ѐрдамида тарғиб қилиш) учун
жавобгарликни назарда тутувчи 190
2
-модда билан тўлдириш зарурати
асосланган.
Лесбиянлик, яъни аѐлнинг аѐл билан зўрлик ишлатмасдан жинсий
эҳтиѐжини (ҳирсини) қондириши – ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликларнинг
янги турларидан биридир. Лесбиянлик жинсий алоқаларнинг нормал
тартибини таъминловчи ижтимоий муносабатларга зарар етказганлиги боис,
ушбу қилмиш ижтимоий хавфли саналади ва жавобгарлик белгилаш зарурати
мавжуд.
БМТ маълумотларида таъкидланишича, 2016 йил май ойидаги ҳолатга
кўра, БМТга аъзо 73 та давлатда гомосексуализм ноқонуний деб топилган,
бинобарин, қонун билан таъқиб қилинади, шундан 45 та давлатда эркаклар
қатори аѐллар ҳам бир хил жавобгарликка тортилади
1
.
Ўзбекистон
Республикаси
Жиноят
кодексининг
120-моддасида
бесоқолбозлик учун жавобгарлик белгиланганлиги, ўз навбатида, лесбиянлик
учун ҳам жавобгарлик белгилашни тақозо этади. Шунга кўра, Ўзбекистон
1
Стран мира по отношению к легальности гомосексуальных контактов // URL:
https://ru.wikipedia.org.
22
Республикаси Жиноят кодексининг «Бесоқолбозлик» деб номланган
120-моддаси нормаларини такомиллаштиришга қаратилган таклифлар ишлаб
чиқилган.
Ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликларга қарши курашиш маъмурий-ҳуқуқий
чораларининг
самарадорлигини
ошириш,
энг
аввало,
ушбу
ҳуқуқбузарликларнинг
профилактикаси
билан
бевосита
боғлиқдир.
Касалликка қарши курашгандан кўра, унинг олдини олиш асосий вазифа этиб
белгиланганидек, ҳуқуқбузарликлар учун жазо бергандан кўра, уларнинг
олдини олишнинг маъқуллиги ҳам умумэътироф этилган ҳаѐтий ҳақиқат.
Шунга кўра, ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар профилактикаси ушбу
қилмишларга қарши кураш соҳасидаги энг муҳим, самарали ва инсонпарвар
йўналиш эканлиги баѐн этилган.
Тадқиқот
натижаларининг инобатга олиниши аҳлоққа қарши
ҳуқуқбузарликлар учун жавобгарлик муаммоларининг бартараф этилишига
муҳим ҳисса қўшади. Шунингдек, қонун нормаларини такомиллаштиришга,
ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар профилактикасининг самарадорлигини
оширишга хизмат қилади.
ХУЛОСА
I. Маъмурий ҳуқуқ назариясини ривожлантириш бўйича хулосалар: 1.
Ижтимоий ахлоқ тушунчаси қуйидагича таърифланган: ижтимоий ахлоқ –
яхшилик ва ѐмонлик, адолат ва адолатсизлик, бурч, шаън, қадр қиммат,
жинсий ахлоқ ва бошқа шу каби масалалар ҳақида тарихан шаклланган,
кишилар томонидан қабул қилинган, жамиятнинг маданий ва маънавий
анъаналарида акс этган, жамиятнинг аксарият аъзолари онгида ҳукмрон
бўлган (умум эътироф этилган), қарашлар, одатлар ва хулқ-атвор қоидалари
мажмуи.
2. Ахлоққа қарши маъмурий ҳуқуқбузарликлар деганда, содир
этилганлиги учун маъмурий жавобгарлик назарда тутилган, ижтимоий
ахлоққа бевосита зарар етказадиган, айбли, ғайриҳуқуқий қилмишлар
тушунилиши асосланган.
3. Ахлоққа қарши маъмурий ҳуқуқбузарликларни қуйидагича
таснифланган: порнографик маҳсулотни тайѐрлаш, олиб кириш, тарқатиш,
реклама қилиш, намойиш этиш (МЖтК 189-м.); зўравонликни ѐки
шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни тайѐрлаш, олиб кириш,
тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш (МЖтК 189
1
-модда); фоҳишалик
билан шуғулланиш (МЖтК 190-м.).
4. Ўзбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги
кодексининг 189-моддасида назарда тутилган ҳуқуқбузарликнинг тушунчаси
қуйидагича таърифланган: порнографик маҳсулотнинг қонунга хилоф
муомаласи – порнографик маҳсулотни тарқатиш, реклама қилиш, намойиш
этиш мақсадида тайѐрлаш, сақлаш, Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб
кириш ѐки ҳудудидан олиб чиқиш, худди шунингдек уни тарқатиш, реклама
қилиш, намойиш этиш.
23
5. Ўзбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги
кодексининг 189
1
-моддасида назарда тутилган ҳуқуқбузарликнинг тушунчаси
қуйидагича таърифланган: зўравонликни ѐки шафқатсизликни
тарғиб
қилувчи маҳсулотнинг қонунга хилоф муомаласи – зўравонликни ѐки
шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни тарқатиш, реклама қилиш,
намойиш этиш мақсадида тайѐрлаш, сақлаш, Ўзбекистон Республикаси
ҳудудига олиб кириш ѐки ҳудудидан олиб чиқиш, худди шунингдек уни
тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш.
6. Ўзбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги
кодексининг 190-моддасида назарда тутилган ҳуқуқбузарликнинг тушунчаси
қуйидагича таърифланган: фоҳиша (фоҳиш)лик билан шуғулланиш –
шахснинг турмуш тарзи учун даромад манбаи бўлиб хизмат қиладиган ҳақ
эвазига, ўз никоҳида бўлмаган ўзга жинсдаги шахс (лар)нинг жинсий
эҳтиѐжини қаноатлантириш (жинсий алоқа қилиш ѐки жинсий эҳтиѐжни
ғайритабиий усулда қондириш) билан шуғулланиши.
7. Порнографик маҳсулот тушунчаси таърифланган. Шаҳвоний
хусусиятдаги материаллар ва нарсалар порнографик маҳсулот деб баҳолаш
мезони ишлаб чиқилган:
порнографик маҳсулот – одам жинсий аъзоларининг ѐхуд одам
томонидан ҳақиқатда содир этилаѐтган ѐки шунга ўхшатилган жинсий
алоқанинг ѐки шаҳвоний хусусиятдаги бошқа ҳаракатларнинг тавсифини
ѐхуд фото, видео, овозли ѐки бошқа хил тасвирини ўз ичига олган
материаллар ва нарсалар;
шаҳвоний хусусиятдаги материаллар ва нарсалар порнографик маҳсулот
деб баҳоланиши учун улар бадиий, маданий ва тарихий қимматга эга
бўлмаслиги, илмий, тиббий ѐки ўқув мақсадлари учун мўлжалланмаган
бўлиши, шунингдек, ҳайвоний ҳирсни, кучли жинсий шаҳватни юзага
келтиришга қаратилган бўлиши лозим.
8. Фоҳиша (фоҳиш)лик билан шуғулланиш маъмурий ҳуқуқбузар
лигининг субъектини 16 ѐшга тўлган, ақли расо, эркак мижознинг жинсий
эҳтиѐжини қондирган фоҳиша, аѐл мижознинг жинсий эҳтиѐжини қондирган
фоҳиш ташкил этиши асосланган.
Ўзбекистон
Республикаси
Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги
кодексининг 190-моддасида назарда тутилган ҳуқуқбузарликнинг субъекти
бўйича миллий қонунчилик ва уни қўллаш амалиѐтида, юридик адабиѐтда
умум эътироф этилган ѐндашув (ҳуқуқбузар – аѐл киши)га қўшилмаган
ҳолда, ушбу ҳуқуқбузарликнинг субъектини нафақат фоҳишалар, балки
фоҳишлар ҳам ташкил этади, деган нуқтаи назар илгари сурилган. Фоҳиша ва
фоҳиш тушунчалари қуйидагича таърифланган:
фоҳиша – турмуш тарзи учун даромад манбаи бўлиб хизмат қиладиган
ҳақ эвазига, ўз никоҳида бўлмаган эркак(лар)нинг жинсий эҳтиѐжини
қаноатлантириш билан шуғулланган аѐл;
фоҳиш – турмуш тарзи учун даромад манбаи бўлиб хизмат қиладиган
ҳақ эвазига, ўз никоҳида бўлмаган аѐл(лар)нинг жинсий эҳтиѐжини
қаноатлантириш билан шуғулланган эркак.
24
9. Ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликларнинг қатор янги турлари юзага
келганлиги, қонунда жавобгарлик белгиланмаган бундай қилмишларга
қуйидагилар кириши асосланган:
1) порнографик маҳсулотни тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш
мақсадида сақлаш;
2) зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни
тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш мақсадида сақлаш; 3) порнографик
маҳсулотни тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш мақсадида мамлакат
ҳудудидан олиб чиқиш;
4) зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни
тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш мақсадида мамлакат ҳудудидан
олиб чиқиш;
5) фоҳиша (фоҳиш)нинг шаҳвоний хизматидан
фойдаланиш; 6) фоҳиша (фоҳиш)ликни тарғиб қилиш;
7) лесбиянлик.
10. Ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликларнинг янги турлари қуйидагича
таърифланган:
порнографик маҳсулотни тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш
мақсадида сақлаш – шахсда порнографик маҳсулотни ҳақиқатда мавжуд
бўлиши ва уни тарқатиш, реклама қилиш ѐки намойиш этиш мақсадида ўзида
ѐхуд бирор-бир жойда сақлаши;
зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни
тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш мақсадида сақлаш – шахсда
зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни ҳақиқатда
мавжуд бўлиши ва уни тарқатиш, реклама қилиш ѐки намойиш этиш
мақсадида ўзида ѐхуд бирор-бир жойда сақлаши;
порнографик маҳсулотни тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш
мақсадида мамлакат ҳудудидан олиб чиқиш – шахснинг порнографик
маҳсулотни тарқатиш, реклама қилиш ѐки намойиш этиш мақсадида
Ўзбекистон Республикаси давлат чегараси орқали ҳар қандай йўл билан олиб
ўтиши;
зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни
тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш мақсадида мамлакат ҳудудидан
олиб чиқиш – шахснинг зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи
маҳсулотни тарқатиш, реклама қилиш ѐки намойиш этиш мақсадида
Ўзбекистон Республикаси давлат чегараси орқали ҳар қандай йўл билан олиб
ўтиши;
фоҳиша (фоҳиш)нинг шаҳвоний хизматидан фойдаланиш – ҳақ эвазига
ўн олти ѐшга тўлган фоҳиша (фоҳиш) билан жинсий алоқа қилиш ѐки жинсий
эҳтиѐжни ғайритабиий усулда қондириш;
фоҳиша (фоҳиш)ликни тарғиб қилиш – ғаразли ѐки бошқа паст
ниятларда фоҳиша (фоҳиш)ликни ҳар қандай шаклда ва ҳар қандай воситалар
ѐрдамида тарғиб қилиш;
лесбиянлик – аѐлнинг аѐл билан зўрлик ишлатмасдан жинсий эҳтиѐжини
қондириши.
25
II. Қонунчиликни такомиллаштириш бўйича таклифлар:
1. Порнографик маҳсулотнинг қонунга хилоф муомаласи учун
жавобгарлик белгиланган нормаларни такомиллаштириш мақсадида: 1.1.
Ўзбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодекси
189-моддасининг:
номи (порнографик маҳсулотни тайѐрлаш, олиб кириш, тарқатиш,
реклама қилиш, намойиш этиш)ни «Порнографик маҳсулотнинг қонунга
хилоф муомаласи» деган таҳрирда баѐн этиш;
диспозициясидаги «тайѐрлаш ѐки Ўзбекистон Республикаси ҳудудига
олиб кириш» деган сўзларни «тайѐрлаш, сақлаш, Ўзбекистон Республикаси
ҳудудига олиб кириш ѐки ҳудудидан олиб чиқиш» деган сўзлар билан
ўзгартириш.
санкциясидаги «тайѐрлаш» деган сўзни «тайѐрлаш, сақлаш» деган
сўзлар билан ўзгартириш.
1.2. Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодекси 130-моддасининг: номи
(порнографик маҳсулотни тайѐрлаш, олиб кириш, тарқатиш, реклама қилиш,
намойиш этиш)ни «Порнографик маҳсулотнинг қонунга хилоф муомаласи»
деган таҳрирда баѐн этиш;
биринчи қисмининг диспозициясидаги «тайѐрлаш ѐки Ўзбекистон
Республикаси ҳудудига олиб кириш» деган сўзларни «тайѐрлаш, сақлаш,
Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб кириш ѐки ҳудудидан олиб чиқиш»
деган сўзлар билан ўзгартириш.
2. Зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотнинг
қонунга хилоф муомаласи учун жавобгарлик белгиланган нормаларни
такомиллаштириш мақсадида:
2.1. Ўзбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги
кодекси 189
1
-моддасининг:
номи (зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни
тайѐрлаш, олиб кириш, тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш)ни
«Зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотнинг қонунга
хилоф муомаласи» деган таҳрирда баѐн этиш;
диспозициясидаги «тайѐрлаш ѐки Ўзбекистон Республикаси ҳудудига
олиб кириш» деган сўзларни «тайѐрлаш, сақлаш, Ўзбекистон Республикаси
ҳудудига олиб кириш ѐки ҳудудидан олиб чиқиш» деган сўзлар билан
ўзгартириш.
санкциясидаги «тайѐрлаш» деган сўзни «тайѐрлаш, сақлаш» деган
сўзлар билан ўзгартириш.
2.2. Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодекси 130
1
-моддасининг: номи
(зўравонликни ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотни тайѐрлаш,
олиб кириш, тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш)ни «Зўравонликни
ѐки шафқатсизликни тарғиб қилувчи маҳсулотнинг қонунга хилоф
муомаласи» деган таҳрирда баѐн этиш;
биринчи қисмининг диспозициясидаги «тайѐрлаш ѐки Ўзбекистон
Республикаси ҳудудига олиб кириш» деган сўзларни «тайѐрлаш, сақлаш,
Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб кириш ѐки ҳудудидан олиб чиқиш»
деган сўзлар билан ўзгартириш.
26
3. Фоҳишалик билан шуғулланиш учун жавобгарлик белгиланган
нормаларни такомиллаштириш, бунга имкон бераѐтган қилмишларга қарши
кураш самарадорлигини ошириш мақсадида Ўзбекистон Республикаси
Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодексининг 190-моддасини қуйидаги
таҳрирда баѐн этиш:
«190-модда. Фоҳиша (фоҳиш)лик билан шуғулланиш
Шахснинг турмуш тарзи учун даромад манбаи бўлиб хизмат қиладиган
ҳақ эвазига, ўз никоҳида бўлмаган ўзга жинсдаги шахс (лар)нинг жинсий
эҳтиѐжини қаноатлантириш (жинсий алоқа қилиш ѐки жинсий эҳтиѐжни
ғайритабиий усулда қондириш) билан шуғулланиши –
энг кам иш ҳақининг ўн бараваридан йигирма бараваригача миқдорда
жарима солишга сабаб бўлади.
Худди шундай ҳуқуқбузарлик:
а) маъмурий жазо чораси қўлланилганидан кейин бир йил давомида
такрор содир этилган бўлса;
б) мижозларнинг жинсий эҳтиѐжи ҳақ эвазига қондирилишини
телекоммуникация тармоқлари, шу жумладан Интернет жаҳон ахборот
тармоғи орқали таклиф этган ҳолда содир этилган бўлса;
в) хорижий давлат ҳудудида содир этилган бўлса, –
энг кам иш ҳақининг йигирма бараваридан ўттиз бараваригача миқдорда
жарима ѐки ўн беш суткагача муддатга маъмурий қамоққа олишга сабаб
бўлади.
Ушбу моддада назарда тутилган ҳуқуқбузарлик ҳақида ўз ихтиѐри билан
арз қилган ва уни фош этишга фаол ѐрдам берган шахс жавобгарликка
тортилмайди».
4. Фоҳиша (фоҳиш)лик билан шуғулланишга имкон бераѐтган
қилмишларга қарши кураш самарадорлигини ошириш мақсадида Ўзбекистон
Республикаси Жиноят кодекси 131-моддасининг:
номи (қўшмачилик қилиш ѐки фоҳишахона сақлаш)ни «қўшмачилик
қилиш, фоҳиша(фоҳиш)хона сақлаш ѐки ташкил қилиш», деган таҳрирда
баѐн этиш;
биринчи қисмининг диспозициясидаги «қўшмачилик қилиш» деган
сўзларни «қўшмачилик қилиш, шу жумладан фоҳиша(фоҳиш)лик билан
шуғулланиш учун ўзга шахсдан фойдаланиш, уни ѐллаш ѐки таклиф қилиш»
деган сўзлар билан ўзгартириш;
иккинчи қисмининг диспозициясидаги «фоҳишахона ташкил этиш ѐки
сақлаш» деган сўзларни «фоҳиша(фоҳиш)хона ташкил этиш, сақлаш, уни
бошқариш, маблағ билан таъминлаш ѐки унинг мавжуд бўлиши ва ишлаб
туришини таъминлашга қаратилган ҳаракатларни содир этиш, шунингдек
фоҳиша(фоҳиш)хона сифатида фойдаланилишини била туриб, бино ѐки
бошқа жойни ижарага бериш ѐки бошқача шаклда тақдим этиш» деган сўзлар
билан ўзгартириш;
тўртинчи қисмини қуйидаги мазмундаги «г» банди билан тўлдириш: «г)
икки ѐки ундан ортиқ шахснинг фоҳиша(фоҳиш)лигидан фойдаланган ҳолда
содир этилган бўлса»;
27
моддани қуйидаги мазмундаги бешинчи қисм билан тўлдириш: «Ушбу
моддада назарда тутилган жиноий фаолиятга ҳокимият ѐки мансаб
ваколатларини суиистеъмол қилиш йўли билан ҳомийлик қилиш – саккиз
йилдан ўн йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади».
5. Ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликларнинг янги турлари учун
жавобгарлик белгилаш мақсадида:
5.1. Ўзбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги
кодексини қуйидаги мазмундаги 190
1
-модда билан тўлдириш: «190
1
-модда.
Фоҳиша (фоҳиш)нинг шаҳвоний хизматидан фойдаланиш Ҳақ эвазига ўн
олти ѐшга тўлган фоҳиша (фоҳиш) билан жинсий алоқа қилиш ѐки жинсий
эҳтиѐжни ғайритабиий усулда қондириш, – энг кам иш ҳақининг ўн
бараваридан йигирма бараваригача миқдорда жарима солишга сабаб бўлади.
Худди шундай ҳуқуқбузарлик маъмурий жазо чораси қўлланилганидан
кейин бир йил давомида такрор содир этилган бўлса, –
энг кам иш ҳақининг йигирма бараваридан ўттиз бараваригача миқдорда
жарима ѐки ўн беш суткагача муддатга маъмурий қамоққа олишга сабаб
бўлади.
Ушбу моддада назарда тутилган ҳуқуқбузарлик ҳақида ўз ихтиѐри билан
арз қилган ва уни фош этишга фаол ѐрдам берган шахс жавобгарликка
тортилмайди».
5.2. Ўзбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги
кодексини қуйидаги мазмундаги 190
2
-модда билан тўлдириш: «190
2
-модда.
Фоҳиша (фоҳиш)ликни тарғиб қилиш
Ғаразли ѐки бошқа паст ниятларда фоҳиша (фоҳиш)ликни ҳар қандай
шаклда ва ҳар қандай воситалар ѐрдамида тарғиб қилиш, – тарғибот
воситаларини мусодара қилиб, энг кам иш ҳақининг эллик бараваридан юз
бараваригача миқдорда жарима солишга сабаб бўлади.
Худди шундай ҳуқуқбузарлик маъмурий жазо чораси қўлланилганидан
кейин бир йил давомида такрор содир этилган бўлса, – тарғибот
воситаларини мусодара қилиб, энг кам иш ҳақининг юз бараваридан юз
эллик бараваригача миқдорда жарима солишга сабаб бўлади».
5.3. Ўзбекистон Республикаси МЖтК 245-моддасининг биринчи
қисмини «190» рақамидан кейин «190
1
, 190
2
» рақамлари билан тўлдириш; 5.4.
Ўзбекистон Республикаси МЖтК 287-моддасининг биринчи бандини «190»
рақамидан кейин «190
1
, 190
2
» рақамлари билан тўлдириш. 5.5. Ўзбекистон
Республикаси Жиноят кодекси 120-моддасининг номи ва диспозициясини
қуйидаги таҳрирда баѐн этиш:
«120-модда. Гомосексуализм (жинсий эҳтиѐжини ўз жинсидаги одам
билан қондириш)
Эркакнинг эркак билан (бесоқолбозлик), аѐлнинг аѐл билан (лесбиянлик)
зўрлик ишлатмасдан жинсий эҳтиѐжини қондириши –».
6. Ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар учун жавобгарлик белгиланган
нормаларнинг тизимли равишда баѐн этилишини таъминлаш мақсадида:
28
6.1. Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодекси Махсус қисми V
бобининг амалдаги номи (оилага, ѐшларга ва ахлоққа қарши жиноятлар)ни
«Оилага ва ѐшларга қарши жиноятлар» деб ўзгартириш, кодексни «Ахлоққа
қарши жиноятлар» деб номланган V
1
боб билан тўлдириш ва унда ахлоққа
қарши жиноятлар (ЖК 126-м., 130-м., 130
1
-м., 131-м., 134-м.)га оид
нормаларни жамлаш.
6.2. Ўзбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги
кодексининг Махсус қисмини «Ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар учун
маъмурий жавобгарлик» деб номланган ХV
1
боб билан тўлдириш ва унда
ахлоққа қарши маъмурий ҳуқуқбузарликлар (МЖтК 189-м., 189
1
-м., 190-м.)га
оид нормаларни жамлаш.
7. Ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликлар учун жавобгарлик белгиланган
миллий ҳуқуқий нормаларни халқаро ҳуқуқий ҳужжатлар талабларига
мувофиқлаштириш мақсадида:
7.1. Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексини қуйидаги мазмундаги
127
1
-модда билан тўлдириш:
«127
1
-модда. Бола фоҳиша (фоҳиш)бозлиги
Фоҳиша (фоҳиш)лик билан шуғулланиш учун боладан фойдаланиш, уни
ѐллаш ѐки таклиф қилиш –
уч йилдан беш йилгача озодликни чеклаш ѐхуд уч йилдан беш йилгача
озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади».
7.2. Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексини қуйидаги мазмундаги
127
2
-модда билан тўлдириш:
«127
2
-модда. Бола порнографияси
Порнографик маҳсулотни тайѐрлаш, порнографик хусусиятга эга
ҳаракатларни ижро этиш ѐки шундай мазмундаги томошаларда иштирок
этиш учун боладан фойдаланиш, уни ѐллаш ѐки таклиф қилиш, худди
шунингдек вояга етмаган шахс тавсифланган ѐки тасвирланган порнографик
маҳсулотни тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш мақсадида тайѐрлаш,
сақлаш, Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб кириш ѐки ҳудудидан олиб
чиқиш, худди шунингдек уни тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш –
уч йилдан беш йилгача озодликни чеклаш ѐхуд уч йилдан беш йилгача
озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади».
7.3. Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодекси «Қўшмачилик қилиш ѐки
фоҳишахона сақлаш» деб номланган 131-моддаси тўртинчи қисмининг «а»
бандини (вояга етмаган шахсни жалб қилган ҳолда) чиқариш.
7.4. Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодекси 130-моддасининг «Вояга
етмаган шахс тавсифланган ѐки тасвирланган порнографик маҳсулотни
тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш мақсадида тайѐрлаш ѐки
Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб кириш, худди шунингдек уни
тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш ѐхуд вояга етмаган шахсни
порнографик хусусиятга эга ҳаракатларнинг ижрочиси сифатида жалб қилиш
– уч йилдан беш йилгача озодликни чеклаш ѐхуд уч йилдан беш йилгача
озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади» дейилган учинчи қисмини
чиқариш.
29
III. Ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликларга қарши курашнинг маъмурий
ҳуқуқий воситалари самарадорлигини оширишга қаратилган тавсиялар: 1.
Ўтказилаѐтган ҳуқуқий тарғибот ишларининг таъсирчанлигини ошириш,
хусусан ҳуқуқий тарғиботнинг кўргазмали шаклидан самарали
фойдаланилишини ташкил этиш, жумладан одам гавжум жойларда,
ташкилот, муассаса ва корхоналарнинг ҳудуди, бинолари, йўлаклари ва
хизмат хоналарида ҳалол, одоб-ахлоқли бўлиш тўғрисидаги ибратли сўз ва
ибораларни, шунингдек ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликларнинг
профилактикасини акс эттирувчи мазмундаги плакат, баннер, панноларни
осиб (илиб) қўйиш ишларини жадаллаштириш.
2. Ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликларни содир этувчилар тоифасига
кирувчи ва бу тоифага мойиллиги бўлган шахсларни аниқлаш, улар ўртасида
таъсирчан профилактик-огоҳлантирув ишларини ташкил этиш ҳамда
уларнинг турмуш тарзи ва хулқ-атворини доимий равишда кузатиб бориш.
3. Муқаддам жинсий зўравонликларнинг қурбони бўлган, фоҳиша
(фоҳиш)хоналарда сақланган, чет мамлакатларда шаҳвоний эксплуатация
қилинган аѐллар, шунингдек чет элда ишга жойлашиш мақсадида ѐлғон
қурбони бўлган бошқа шахслар тўғрисида уларнинг бевосита иштирокида
оммавий ахборот воситаларида турли кўрсатувлар ва чиқишлар уюштириш.
4. Кўнгилочар жойлар, меҳмонхоналар, кечки пайтлари одамлар билан
гавжум бўладиган хиѐбон ва мавзеларда қўшмачилар, фоҳиша (фоҳиш)лар ва
суюқ оѐқ, енгил табиатли аѐллар ахлоққа қарши ҳуқуқбузарликларни содир
этишига ва бошқа ноқонуний фаолиятлар билан шуғулланишига чек қўйиш
юзасидан янада самарали профилактик чора-тадбирларни амалга ошириш.
5. Таълим муассасаларида ахлоқсизликни тарғиб қилувчи видео
роликлар уяли телефонлар орқали тарқалишининг олдини олиш учун
мунтазам равишда текширишлар ўтказиб туриш.
6. Уятсиз, бузуқ, ахлоқсиз ишлар билан шуғулланишга мойиллиги
бўлган шахслар билан профилактик йўналишдаги суҳбатларни кучайтириш,
хусусан жамоат жойларида уятсиз, бузуқ, ахлоқсиз ишлар (бешарм
кийимларда юриш, шилқимлик қилиш, ўпишиб ўтириш ва бошқ.) билан
шуғулланаѐтган шахсларга нисбатан тарбиявий чораларни кўриш вазифасини
бажарадиган жамоатчилик гуруҳларини ташкил этиш.
7. Зўравонлик ва шафқатсизликни, порнографияни тарғиб қилувчи
компьютер ўйинлари қатори миллий менталитетимизга салбий таъсир
этадиган, ахлоқсизликни тарғиб қиладиган компьютер ўйинларини ҳам
тақиқлаш.
8. Ички ишлар органлари ҳузурида Интернет тармоғи компаниялар,
ижтимоий ва савдо майдончалари киберхавфсизлигини таъминлайдиган
махсус бўлинмаларни ташкил этиш.
9. Интернет-провайдерлари эркин ва очиқчасига йўл қўйиб бераѐтган
порно-сайтлар устидан назорат кучайтирилишини таъминлаш.
30
НАУЧНЫЙ СОВЕТ ПО ПРИСУЖДЕНИЮ УЧЕНОЙ
СТЕПЕНИ ДОКТОРА НАУК № 14.07.2016.YU 30.01 ПРИ
АКАДЕМИИ ГОСУДАРСТВЕННОГО УПРАВЛЕНИЯ ПРИ
ПРЕЗИДЕНТЕ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН
МИНИСТЕРСТВО ВНУТРЕННИХ ДЕЛ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН
АКАДЕМИЯ
ГАНИЕВ ШЕРЗОД АЛИШЕРОВИЧ
СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ АДМИНИСТРАТИВНОЙ
ОТВЕТСТВЕННОСТИ ЗА ПРАВОНАРУШЕНИЯ ПРОТИВ
НРАВСТВЕННОСТИ
12.00.02 – Конституционное право. Административное право.
Финансовое и таможенное право
(юридические науки)
АВТОРЕФЕРАТ ДОКТОРСКОЙ ДИССЕРТАЦИИ
Ташкент – 2016
31
Тема докторской диссертации зарегистрирована под № 30.09.2014/B2014.3-4.Yu27 в
Высшей аттестационной комиссии при Кабинете Министров Республики Узбекистан.
Докторская диссертация выполнена в Академии Министерства внутренних дел Республики
Узбекистан.
Автореферат диссертации на трех языках (узбекском, русском и английском) размещен на
веб-странице Научного совета (http://www.dba.uz/uz/content/14072016yu3001-rakamli-ilmiy-kengash)
и информационно-образовательном портале «ZiyoNET» (www.ziyonet.uz).
Научный консультант: Ахтам Саломович Турсунов
доктор юридических
наук
Официальные оппоненты: Кутыбаева Елизавета Дуйсенбаевна
доктор
юридических наук, профессор
Рузметов Хайрулло Ибодуллаевич
доктор юридических наук
Ибрагимов Зокиржон Султонович
доктор юридических наук
Ведущая организация: Высшие учебные курсы Генеральной прокуратуры Республики
Узбекистан
Защита диссертации состоится 6 декабря 2016 г. в 10.00 часов на заседании Научного совета
№ 14.07.2016.Yu 30.01 по присуждению ученой степени доктора наук при Академии
государственного управления при Президенте Республики Узбекистан (Адрес: 100003, г.Ташкент,
ул. Узбекистанская, 45. Тел.: (99871) 232-60-80; факс: (99871) 232-60-66; e-mail: info@dba.uz).
С докторской диссертацией можно ознакомиться в Информационно-ресурсном центре
Академии
государственного
управления
при
Президенте
Республики
Узбекистан
(зарегистрирована под № 6). (Адрес: 100003, г.Ташкент, ул. Узбекистанская, 45. Тел.: (99871)
232-61-25).
Автореферат диссертации разослан 19 ноября 2016 года.
(Протокол реестра № «____» от 19 ноября 2016 года).
Г.Р. Маликова
Председатель Научного совета по присуждению
ученой степени доктора наук, д.ю.н., доцент
Г.С. Исмаилова
Секретарь Научного совета по присуждению
ученой степени доктора наук, д.ю.н., доцент
И.А. Хамедов
Заместитель председателя Научного семинара
при Научном совете по присуждению
ученой степени доктора наук, д.ю.н., профессор
32
ВВЕДЕНИЕ (аннотация докторской диссертации)
Актуальность и востребованность темы диссертации.
Усиление в
мире разрушительных идей и идеологий, направленных против
нравственности, информационных атак, угроз «массовой культуры»,
«эгоцентризма» создает серьѐзную угрозу духовно-нравственным основам
человеческих
ценностей,
что
преобразует
совершенствование
ответственности за правонарушения против нравственности в объективную
необходимость.
В годы независимости в нашей стране созданы уникальная
национальная система и нормативно-правовые основы обеспечения духовной
безопасности. В частности, налажена деятельность республиканского Совета
по
духовности
и
просветительству,
Научно-практического центра
национальной идеи и идеологии, Научно-практического центра «Оила»,
Центра пропаганды духовности, Республиканской межведомственной
комиссии по противодействию торговле людьми, комиссий по примирению
при органах самоуправления граждан, консультантов по вопросам
религиозного просвещения и духовно-нравственного воспитания. В
результате этого сформировался идеологический иммунитет, обеспечивается
защита граждан, особенно молодежи, от духовных угроз.
В мире актуальное значение имеет поиск научных решений проблем,
связанных
с
механизмами,
национальным
законодательством
и
правоприменительной практикой совершенствования административно
правовой системы борьбы с правонарушениями против нравственности,
обеспечения
правильного
применения
норм,
устанавливающих
ответственность за правонарушения, дифференциации ответственности,
индивидуализации наказания, установления ответственности за детскую
порнографию, детскую проституцию (проститутство), однополые браки,
занятие проституцией (проститутством).
Данное диссертационное исследование в определенной степени
послужит реализации задач, определенных в законах Республики Узбекистан
«О противодействии торговле людьми» (2008), «О профилактике
безнадзорности и правонарушений среди несовершеннолетних» (2010), «Об
ограничении распространения и употребления алкогольной и табачной
продукции» (2011), «О противодействии распространению заболевания,
вызываемого вирусом иммунодефицита человека (ВИЧ-инфекция)» (2013),
«О профилактике правонарушений» (2014), «О государственной молодежной
политике» (2016), постановлениях Кабинета Министров Республики
Узбекистан «О мерах по усилению профилактики заболевания СПИД»
(1992), «О создании национальной сети передачи данных и упорядочении
доступа к мировым информационным сетям» (1999) и других
законодательных актах, относящихся к теме.
Связь исследования с основными приоритетными направлениями
развития науки и технологий республики.
Данное исследование
33
выполнено в рамках приоритетного направления I. «Духовно-нравственное и
культурное развитие демократического и правового общества, формирование
инновационной экономики» развития науки и технологий республики.
Обзор зарубежных научных исследований по теме диссертации
1
.
Научные изыскания, направленные на повышение эффективности
противодействия правонарушениям против нравственности, проводятся в
ведущих научных центрах и высших образовательных учреждениях мира, в
частности, Northeastern University, Harvard University, Cornell University,
University of Oklahoma, Stanford University (США), Oxford University
(Великобритания), Université Panthéon-Assas (Франция), Московском
университете Министерства внутренних дел Российской Федерации и
Академии Министерства внутренних дел Республики Узбекистан.
В результате проведенных в мире исследований по совершенствованию
системы противодействия правонарушениям против нравственности получен
ряд следующих научных результатов, в том числе: раскрыта общественная
опасность
правонарушений
против
нравственности,
в
частности,
общественная опасность проституции, ее связь с безработицей,
оскорбляющие честь человека аспекты (University of Oklahoma, Northeastern
University, Cornell University, Université Panthéon-Assas); освещена
характеристика порнографии (Harvard University, Oxford University);
разработаны предложения по совершенствованию ответственности за
проституцию и деяния, связанные с незаконным оборотом порнографической
продукции (Московский университет Министерства внутренних дел
Российской Федерации); конкретизированы характерные особенности
организационно-правовых основ борьбы с деяниями, связанными с
проституцией (Stanford University, (Московский университет Министерства
внутренних дел Российской Федерации); разработаны предложения по
повышению эффективности использования административно-правовых
средств в борьбе с правонарушениями против нравственности (Академия
Министерства внутренних дел Республики Узбекистан).
В мире относительно совершенствования мер противодействия
правонарушениям против нравственности проводится ряд исследований по
следующим
направлениям,
в
том
числе:
совершенствование
административно-правовой системы борьбы с правонарушениями против
нравственности; дальнейшее приведение норм, предусматривающих
ответственность за правонарушения против нравственности, в соответствие с
требованиями
международных
правовых
актов;
установление
ответственности за новые формы правонарушений против нравственности.
Степень
изученности
проблемы.
Исследования
вопросов
ответственности за правонарушения против нравственности проводились
такими зарубежными учеными, как Р.А. Арсланбековой, О.А. Булгаковой,
1
См.: www.northeastern.edu, harvard.edu, www.cornell.edu, https://www.ou.edu, www.stanford.edu,
www.ox.ac.uk, http:// www.u-paris2.fr, http://mosumvd.ru, http://akadmvd.uz и др.
34
С.И. Бушминым, Н.В. Герасимовым, М.В. Гусаровой, А.Г. Донченко, Е.Г.
Манычем, А.М. Нурмухаметовой, В.Ю. Савиным, Ю.П. Смирновым, В.С.
Соловьевым, А.Ю. Токмачевой, Н.В. Ухановой, Е.Н. Федик, Е.В. Шибановой,
С.В. Шлыком, Д.В. Шмыковым, А.Е. Шпаковым, С.А. Цыркуным, William
Acton, George Ryley Scott, Jiz Lee, Lynn Comella, Shira Tarrant, Maria Ioannou,
Marion Pluskota, Carmen M. Cusack, Rebecca Sullivan, Alan McKee, Sarah
Kingston, Susan Griffin, Phonse Jessome, Sharon S. Oselin, Eva-Maria Heberer.
В этих исследованиях на основе анализа законодательства и практики
соответствующих
государств
раскрываются
вопросы
правовой
характеристики, общественной опасности, причин и условий, профилактики
правонарушений против нравственности.
В научных трудах отечественных ученых – К.Р. Абдурасуловой, Х.Р.
Алимова, Ш.К. Ганибаевой, И. Исмаилова, Н.Т. Исмоилова,
У.Х.
Мухамедова, К.П. Пайзуллаева, Ф. Тахирова, А.С. Турсунова,
Н.Б.
Курбонова, Ш.Х. Хамраевой и др. исследовались общие аспекты, связанные с
вопросами ответственности за правонарушения против нравственности
(уголовно-правовая, международно-правовая характеристики, причины и
условия, профилактика, криминологическая характеристика виновного лица).
В Узбекистане самостоятельные исследования по научным и
практическим аспектам проблем административной ответственности за
правонарушения против нравственности не проводились.
Связь темы диссертации с планом научно-исследовательских работ
высшего учебного заведения, в котором выполнена диссертация.
Исследование выполнено в рамках научных исследований плана научно
исследовательских работ Академии Министерства внутренних дел
Республики Узбекистан по теме: «Институт субъектов административной
ответственности и совершенствование процессуальных механизмов
привлечения их к ответственности» (2008-2016).
Цель исследования
состоит в разработке предложений и рекомендаций
по совершенствованию административно-правовых средств противодействия
правонарушениям против нравственности.
Задачи исследования:
исследование современного состояния международных и национальных
норм, устанавливающих ответственность за правонарушения против
нравственности;
изучение проблем административной ответственности за
правонарушения против нравственности;
освещение
правовой
характеристики
незаконного
оборота
порнографической продукции, исследование проблем ответственности за эти
деяния;
35
освещение правовой характеристики занятия проституцией,
исследование проблем ответственности за эти деяния;
разработка предложений и рекомендаций по установлению
ответственности за новые формы правонарушений против нравственности;
разработка предложений и рекомендаций по повышению эффективности
административно-правовых средств противодействия правонарушениям
против нравственности.
Объект исследования
составляют административно-правовые вопросы
противодействия правонарушениям против нравственности.
Предмет
исследования
– нормы, устанавливающие ответственность за
правонарушения против нравственности и административно-правовые
отношения, связанные с совершенствованием практики их применения.
Методы исследования.
В диссертации применялись такие методы
исследования, как анализ и синтез, дедукция и индукция, сравнительно
правовой анализ, анкетирование, анализ административных дел и
статистических сведений, наблюдение.
Научная новизна исследования
заключается в следующем
:
обосновано
введение в категорию лиц, подпадающих под профилактический учет, также
тех, кто совершил такие административные правонарушения, как
«незаконный оборот порнографической продукции», «незаконный оборот
продукции, пропагандирующей культ насилия и жестокости», «занятие
проституцией»;
доказано выделение в отдельные составы преступлений действия по
«организации и содержанию притона» и «сводничеству»;
конкретизирована
характеристика
объективных,
субъективных
признаков и профилактики административных правонарушений «незаконный
оборот порнографической продукции», «незаконный оборот продукции,
пропагандирующей культ насилия и жестокости», «занятие проституцией»;
разработаны
предложения
по
совершенствованию
норм,
устанавливающих
ответственность
за
«незаконный
оборот
порнографической
продукции»,
«незаконный
оборот
продукции,
пропагандирующей культ насилия и жестокости», «занятие проституцией»;
предложено законодательное закрепление норм, устанавливающих
ответственность
за
такие
новые
виды
правонарушений
против
нравственности, как хранение и вывоз за пределы страны продукции,
пропагандирующей культ насилия и жестокости с целью распространения,
рекламирования, демонстрации, пользование сексуальными услугами
проститутки (проститута), пропаганда проституции (проститутства),
лесбиянство.
Практический
результат
исследования.
Предложения
по
установлению ответственности за хранение и вывоз за пределы страны
продукции,
пропагандирующей
культ
насилия
и
жестокости,
порнографической продукции с целью распространения, рекламирования,
36
демонстрации,
пользование
сексуальными
услугами
проститутки
(проститута), пропаганду проституции (проститутства), лесбиянство
послужат повышению эффективности противодействия новым видам
правонарушений против нравственности.
Предложения
по
совершенствованию
норм,
устанавливающих
ответственность за детскую проституцию (проститутство), детскую
порнографию внесут вклад в дальнейшее приведение в соответствие
национального законодательства требованиям международных правовых
актов.
Рекомендации по обеспечению правильного понимания содержания и
единообразного применения законодательных норм внесут вклад в
осуществление
правильной
квалификации
правонарушений
против
нравственности в судебно-следственной практике.
Достоверность
результатов
исследования.
Содержащиеся
в
диссертационной работе общетеоретические выводы, предложения, по
совершенствованию законодательства и развитию правоприменительной
практики выдвинуты на основе анализа существующих в теории
административного права теоретических взглядов, международных правовых
актов и норм национального законодательства, практики борьбы с
правонарушениями.
Выводы сформулированы на основе результатов анализа обобщенных
ответов
проведенного
анкетирования
и
статистических сведений.
Статистические материалы и проведенное анкетирование оформлены
соответствующими документами.
Содержащиеся
в
исследовательской
работе
предложения
и
рекомендации разработаны в соответствии с необходимостью разрешения и
поиска решений концептуальных проблем международных актов, норм
национального законодательства и практики их применения, практики
органов, осуществляющих противодействие правонарушениям против
нравственности, науки административного права.
Научная и практическая значимость результатов исследования.
Научная значимость исследования выражается в том, что содержащиеся в
нем научно-теоретические выводы, предложения и рекомендации в будущем
могут быть использованы в научной деятельности, законотворчестве,
правоприменительной
практике,
толковании
касающихся
темы
соответствующих
законодательных
норм,
при
совершенствовании
национального законодательства, дальнейшем обогащении научно
теоретических аспектов науки административного права.
Практическая значимость исследования выражается в том, что
содержащиеся в нем практические рекомендации и выводы могут быть
использованы
при
совершенствовании
законодательства,
развитии
правоприменительной практики, подготовке учебно-методических пособий и
37
проведении занятий по административному праву, в деятельности органов,
осуществляющих борьбу с правонарушениями против нравственности.
Внедрение результатов исследования.
Результаты исследования были
использованы в следующем:
предложение по эффективной реализации профилактических мер в
отношении
лиц,
совершивших
административные
правонарушения,
состоящие в незаконном обороте порнографической продукции, незаконном
обороте продукции, пропагандирующей культ насилия или жестокости,
занятии проституцией нашло свое отражение в абзаце 6 части первой статьи
35 (лица, в отношении которых ведется профилактический учет) Закона
Республики Узбекистан «О профилактике правонарушений» (акт №
06/1-05/1410вх от 04.10.2016 г. Комитета по законодательству и судебно
правовым вопросам Законодательной палаты Олий Мажлиса Республики
Узбекистан). Настоящее предложение позволило включить в категорию лиц,
подпадающих под профилактический учет, также тех, кто совершил такие
административные
правонарушения,
как
незаконный
оборот
порнографической
продукции,
незаконный
оборот
продукции,
пропагандирующей культ насилия и жестокости, занятие проституцией.
Также оно послужило нравственному разрушению подобной категории лиц и
предупреждению повторного совершения правонарушения;
предложения о признании организации и содержания притона
общественно опасным относительно сводничества, назначении более строгих
мер наказания нашли свое отражение в частях первой и второй статьи 131
(Сводничество или содержание притонов) Уголовного кодекса Республики
Узбекистан (акт № 06/1-05/1411вх от 04.10.2016 г. Комитета по
законодательству и судебно-правовым вопросам Законодательной палаты
Олий Мажлиса Республики Узбекистан). Эти предложения обеспечили
выделение в отдельные составы преступлений действия по организации или
содержанию притона и сводничеству. Также они послужат назначению
справедливого наказания за данные преступления, правильной квалификации
этих деяний и повышению эффективности борьбы с ними;
выводы и предложения по повышению эффективности мер
профилактики правонарушений против нравственности нашли свое
отражение в главах 1, 2, 4, 5, 6, 7 Инструкции «По организации
профилактики торговли людьми, правонарушений против половой свободы и
нравственности» Министерства внутренних дел Республики Узбекистан
(17.10.2015 г.) (акты Министерства внутренних дел Республики Узбекистан
№ 26/1448 от 29.06.2015 г. и № 6/1615 от 05.10.2016 г.). Использование
результатов исследования повысило эффективность деятельности службы
профилактики правонарушений органов внутренних дел по предупреждению
правонарушений против нравственности;
выводы относительно правовой характеристики правонарушений против
нравственности нашли свое отражение в главе II методического пособия под
38
названием «Правовая характеристика торговли людьми и правонарушений
против нравственности», подготовленного на основании Распоряжения
Министерства внутренних дел Республики Узбекистан № 3 от 6 января 2015
года и направленного для пользования в ходе служебной деятельности во все
территориальные, местные и отраслевые органы внутренних дел (акт №
16/7-320 от 25.01.2016 г. Министерства внутренних дел Республики
Узбекистан). Применение научных результатов внесли вклад в правильную
квалификацию правонарушений против нравственности;
выводы
относительно
административно-правовых
аспектов
правонарушений против нравственности нашли свое отражение в
соответствующих
главах
учебников
«Административное
право»
1
и
«Криминология. Особенная часть»
2
, рекомендованных Министерством
внутренних дел Республики Узбекистан для высших учебных заведений
Министерства (письма Министерства внутренних дел Республики
Узбекистан № 2/3662 от 27.07.2015 г. и № 2/2832 от 04.07.2016 г.).
Подготовленные на основе научных результатов учебники усовершенствовали
научные взгляды относительно административно
правовой, криминологической характеристик правонарушений против
нравственности.
Апробация результатов исследования.
Результаты исследования
прошли апробацию в ряде международных и республиканских научно
практических мероприятий, в частности:
в ходе международных научно-практических конференций и форумов по
темам: «Европа иттифоқи ва Ўзбекистон: янги буюк ипак йўли бўйлаб
сиѐсий, иқтисодий ва маданий алоқалар» (Ташкент, 2010); «Халқаро ҳуқуқий
муносабатларда Ўзбекистоннинг ўрни ва роли» (Ташкент, 2011); «Болалар
учун ижтимоий ҳамкорлик: миллий ва халқаро тажрибалар» (Ташкент, 2014);
«Жиноят ва жиноят процессуал қонунчилигини такомиллаштириш
масалалари: миллий ва хорижий тажриба» (Ташкент, 2014); «Государство и
право. Актуальные научные проблемы. Рассмотрение, решение, практика»
(Гданьск, Польша, 2015); «Economics, management, law: socio-economic
aspects of development» (Roma, Italy, 2016), «Актуальные проблемы в
современной науке и пути их решения» (Москва, Россия, 2016);
в республиканских научно-практических конференциях по темам:
«Одам савдосига қарши кураш, уни олдини олишнинг ҳуқуқий муаммолари»
(Ташкент, 2009); «БМТ тизимини жаҳон сиѐсатининг янги архитектурасига
мослаштиришнинг концептуал жиҳатлари: Ўзбекистон Республикаси
амалиѐти» (Ташкент, 2009); «Инсон ҳуқуқлари ва гуманитар ҳуқуқ: фалсафий
1
Ганиев Ш.А. Жамоат тартибига тажовуз қилувчи ҳуқуқбузарликлар учун маъмурий
жавобгарлик (XIII боб 12-§) // Маъмурий ҳуқуқ: Дарслик. –– Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ
Академияси, 2015. –– Б. 325-343.
2
Ganiev Sh.A. Aхloqqa qarshi jinoyatlarning kriminologik tavsifi va profilaktikasi (XIX bob) //
Kriminologiya. Maxsus qism: IIV oliy ta’lim muassasalari uchun darslik / Mualliflar jamoasi. – T.:
O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi, 2015. – B. 527-549.
39
ва ҳуқуқий масалалари» (Ташкент, 2009); «Баркамол авлодни тарбиялашнинг
долзарб муаммолари» (Термез, 2010); «Ўзбекистон Республикаси жиноят
қонунчилигини
такомиллаштириш
муаммолари»
(Ташкент,
2010);
«Ўзбекистон Республикаси жиноят қонунчилигини такомиллаштириш
муаммолари» (Ташкент, 2010); «Суд ва ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар
фаолиятини ташкилий таъминлашни янада такомиллаштириш» (Ташкент,
2010); «Ҳуқуқий тарбия – баркамол авлодни шакллантиришнинг муҳим
омили» (Ташкент, 2010); «Марказий Осиѐдаги етакчи манфаатдор ташқи
кучлар: Европа Иттифоқининг минтақадаги роли» (Ташкент, 2010); «Давлат
ва ҳуқуқ назариясининг долзарб муаммолари» (Ташкент, 2011); «Баркамол
авлодни шакллантиришда ҳуқуқий тарбиянинг аҳамияти» (Ташкент, 2010);
«Ўзбекистон ва халқаро ҳамжамият: интеграциялашувнинг сиѐсий, ҳуқуқий
ва ташкилий жиҳатлари» (Ташкент, 2011); «Ўзбекистонда демократик
ислоҳотларни чуқурлаштиришда юридик фанларнинг долзарб муаммолари»
(Наманган, 2011); «Вояга етмаганлар ўртасида назоратсизлик ва
ҳуқуқбузарликларнинг профилактикаси тўғрисида»ги қонунни ҳаѐтга татбиқ
этиш борасида амалга оширилиши лозим бўлган устувор вазифалар»
(Ташкент, 2011); «Юридик конфликтларни олдини олиш ва уларни ҳал этиш
механизмини такомиллаштириш муаммолари» (Ташкент, 2013); «Одам
савдосига қарши курашишнинг жиноий-ҳуқуқий ва криминологик
муаммолари» (Ташкент, 2013); «Криминологиянинг долзарб масалалари»
(Ташкент, 2014).
Опубликование результатов исследования.
По теме диссертации
опубликовано 55 научные работы, в том числе 2 монографии, 48 научных
статей (7 – в зарубежных изданиях).
Структура и объем диссертации.
Диссертация состоит из введения, 4
глав, заключения, списка использованной литературы, 230 страниц текста, 4
приложений.
ОСНОВНОЕ СОДЕРЖАНИЕ ДИССЕРТАЦИИ
Во
введении
диссертации
обосновывается
актуальность
и
востребованность темы исследования, характеризуются цель и задачи, а
также объект и предмет исследования, указывается соответствие
исследования основным приоритетным направлениям развития науки и
технологий республики, изложены научная новизна и практические
результаты исследования, освещены научная и практическая значимость
полученных результатов, приводятся сведения о внедрении результатов
исследования в практику, опубликованных работах, а также по структуре и
объему диссертации.
В первой главе диссертации
«Понятие правонарушений против
нравственности и современное состояние норм, устанавливающих
ответственность за них»
проанализировано понятие данных
40
правонарушений. Изучено современное состояние международных и
национальных норм, устанавливающих ответственность за данные деяния.
Антисоциальные деяния преследовались во все времена, ибо они угрожают
стабильности общества. Стабильность общества же всегда и во все времена
признавалась превыше всего. Среди антисоциальных деяний особо
выделяются правонарушения против нравственности.
Существующие в мире разрушительные идеи и идеологии,
направленные против нравственности, информационные атаки, усиление
угроз «массовой культуры», «эгоцентризма», представляют значительную
угрозу духовно-нравственным основам человеческих ценностей. Все больше
молодых людей подпадают под негативное воздействие «массовой
культуры», что создает почву для возникновения явлений, совершенно
чуждых менталитету нашего народа
1
.
Эти обстоятельства преобразуют совершенствование ответственности за
правонарушения против нравственности в объективную необходимость. Под
правонарушениями против нравственности понимаются виновные,
противоправные деяния, непосредственно причиняющие вред общественной
нравственности, за совершение которых предусмотрена административная
ответственность.
В исследовании приводится следующая классификация правонарушений
против нравственности:
1)
административные правонарушения против нравственности:
изготовление, ввоз, распространение, рекламирование, демонстрация
порнографической продукции (ст. 189 КоАО.); изготовление, ввоз,
распространение,
рекламирование,
демонстрация
продукции,
пропагандирующей культ насилия или жестокости (ст. 189
1
КоАО); занятие
проституцией (ст. 190 КоАО);
2) преступления против нравственности: многоженство (ст. 126 УК);
изготовление, ввоз, распространение, рекламирование, демонстрация
порнографической
продукции
(ст.
130
УК); изготовление, ввоз,
распространение,
рекламирование,
демонстрация
продукции,
пропагандирующей культ насилия или жестокости (ст. 130
1
УК);
сводничество или содержание притонов (ст. 131 УК); надругательство над
могилой (ст. 134 УК).
Учитывая,
что
общественная
нравственность
признается
самостоятельным объектом, охраняемым административно-правовыми и
уголовно-правовыми средствами, обосновано обобщение административных
правонарушений против нравственности (ст.ст. 189, 189
1
, 190 КоАО) в
отдельной (самостоятельной) главе Кодекса Республики Узбекистан об
1
Доклад кандидата в Президенты Узбекистана Шавката Мирзиѐева на VIII съезде Движения
предпринимателей и деловых людей – Либерально-демократической партии Узбекистана:
Последовательное продолжение демократических реформ, обеспечение в стране мира и
спокойствия, создание достойных условий жизни для нашего народа — гарантия устойчивого
развития // Народное слово. –– 2016. –– 2 ноября. –– С. 2.
41
административной ответственности, а преступления против нравственности
(ст.ст. 126, 130, 130
1
, 131, 134 УК)
–
в отдельной главе Уголовного кодекса.
Под административной ответственностью за правонарушения против
нравственности понимается применение компетентными государственными
органами или должностными лицами на основе административно
процессуального порядка мер административного взыскания к лицам,
совершившим данные правонарушения.
Существуют нормативные и фактические основания административной
ответственности
1
.
Нормативными
основаниями
административной
ответственности являются нормы Кодекса Республики Узбекистан об
административной ответственности, устанавливающие ответственность за
правонарушения против нравственности (ст.ст. 189, 189
1
, 190), а совершение
этих правонарушений является фактическим основанием административной
ответственности.
Статья 189
1
Кодекса Республики Узбекистан об административной
ответственности предусматривает ответственность за изготовление, ввоз,
распространение,
рекламирование,
демонстрацию
продукции,
пропагандирующей культ насилия или жестокости.
Возникает необходимость изменения названия (изготовление, ввоз,
распространение,
рекламирование,
демонстрация
продукции,
пропагандирующей культ насилия или жестокости) правонарушения,
предусмотренного данной статьей Кодекса. Поскольку в нем под
определенным названием не сосредоточены действия, образующие
объективную сторону настоящего деяния. По этой причине предложено
изменить наименование данного правонарушения на «незаконный оборот
продукции, пропагандирующей культ насилия или жестокости».
Распространение, демонстрация или рекламирование продукции,
пропагандирующей культ насилия или жестокости, оказывает негативное
влияние на общепринятые в обществе традиции и ценности, а также
становится
причиной
формирования
у
граждан
жестокого
и
безнравственного поведения.
Распространение различных изображений, публикаций, видеокассет,
призывающих лицо к насилию, жестокости, влекут негативные изменения в
его сознании. Фильмы же подобного негативного содержания постепенно
оказывают влияние на его сознание, портят его, меняют социальные и
духовные ценности в этой сфере, сужают рамки духовных интересов и
потребностей. Вместе все это влияет на волю лица, приводит к пробуждению
у него отрицательных свойств, которые в определенной степени ослабляют
способность противостоять им, а также являются условиями, оказывающими
негативное влияние на духовно-психическое формирование лица.
1
Хамедов И.А., Хван Л.Б., Цай И.М. Административное право Республики Узбекистан. Общая
часть: Учебник. –– Т.: УМЭД, ТГЮИ, 2012. –– Б. 362.
42
Технология вступления в сексуальные отношения и фильмы,
пропагандирующие способы насилия, лишая лицо контроля, выводят его за
рамки дозволенного, ослабляют сформированные у лица под влиянием
воспитания и окружения самые уникальные качества, сдерживающие его от
отрицательных поступков, в итоге создают почву для их исчезновения.
В исследовании на основе новых аргументов усовершенствованы
научные взгляды относительно состава административного правонарушения
незаконного оборота продукции, пропагандирующей культ насилия или
жестокости. В частности, состав административного правонарушения
незаконного оборота продукции, пропагандирующей культ насилия или
жестокости, характеризуется следующим образом:
объект
–
охраняемые
административным
законодательством
общественные отношения, обеспечивающие неприкосновенность принципов
нравственной и культурной жизни общества, которым в результате данного
правонарушения причиняется вред;
объективная сторона – изготовление, хранение, ввоз на территорию
Республики
Узбекистан
или
вывоз
за ее пределы продукции,
пропагандирующей культ насилия или жестокости, с целью распространения,
рекламирования, демонстрации, а равно распространение, рекламирование,
демонстрация;
субъект – физическое, вменяемое лицо, достигшее к моменту
совершения данного правонарушения шестнадцатилетнего возраста;
субъективная сторона – выражается в прямом умысле, при котором
правонарушитель осознает общественную опасность распространения,
рекламирования, демонстрации, изготовления, хранения, ввоза продукции,
пропагандирующей культ насилия или жестокости, и желает совершать такие
действия.
На сегодняшний день среди граждан, особенно молодежи, растет число
случаев хранения в телефонах, компьютерах и других устройствах
продукции,
пропагандирующей
культ
насилия
или
жестокости,
скопированной из мировой информационной сети Интернет. Как
свидетельствуют проведенные исследования, наблюдаются случаи попыток
избежать
ответственности
лицами,
хранящими
продукцию,
пропагандирующую
культ
насилия
или
жестокости,
с
целью
распространения, рекламирования, демонстрации. Этому способствует
отсутствие
в
законе
ответственности
за
хранение
продукции,
пропагандирующей культ насилия или жестокости, с целью распространения,
рекламирования, демонстрации. В то время как общественную опасность
данного деяния можно сравнить с общественной опасностью, предположим,
такого деяния, законодательно предусматривающего ответственность, как
изготовление, ввоз продукции, пропагандирующей культ насилия или
жестокости.
43
На основе изложенного, обосновано установление ответственности за
хранение продукции, пропагандирующей культ насилия или жестокости, с
целью ее распространения, рекламирования, демонстрации. Также
разработаны предложения, позволяющие конфисковать средства хранения с
целью распространения, рекламирования, демонстрации продукции,
пропагандирующей культ насилия или жестокости.
Опираясь на проведенные исследования, исходя из современных
требований
юридической
техники,
обоснована
целесообразность
установления ответственности за вывоз за пределы страны продукции,
пропагандирующей культ насилия или жестокости, с целью распространения,
рекламирования, демонстрации.
Наша
страна,
продемонстрировав
общую
приверженность
к
стремлениям, направленным на защиту прав и свобод человека, в полной
мере поддерживая положения международных актов по противодействию
правонарушениям в сфере нравственности, практически ратифицировала все
из них. В настоящее время она эффективно выполняет обязательства,
вытекающие из ратификации настоящих международных актов.
В исследовании в целях дальнейшего приведения национальных
правовых норм, устанавливающих ответственность за правонарушения
против нравственности, в соответствие с требованиями международных
правовых актов, предлагается дополнить Уголовный кодекс Республики
Узбекистан статьями, предусматривающими ответственность за детскую
проституцию (проститутство) (ст. 127
1
) и детскую порнографию (ст. 127
2
).
Во второй главе диссертации
«Административно-правовые основы
противодействия незаконному обороту порнографической продукции»
освещаются понятие административного правонарушения незаконного
оборота порнографической продукции и правовые основы противодействия
ему. Также проводится сравнительно-правовой анализ норм,
устанавливающих ответственность за данные деяния.
Значительная распространенность в мире деяний, связанных с
незаконным оборотом порнографической продукции, их международный и
межнациональный характер, а также превращение в источник получения
больших
преступных
доходов
становится
причиной
возрастания
общественной опасности данных деяний. Особую тревогу вызывает то, что
демонстрация незаконно ввозимых на территорию нашей республики из
зарубежных стран изданий, аудио, видео и другой продукции
порнографического содержания, не только оказывает негативное влияние на
нравственность молодежи, но и, принимая массовый характер, входит в
привычку
1
.
1
Базаров Ф.А., Раҳимхўжаев Р.Н. Ёшларни одам савдоси билан боғлиқ жиноятлардан ҳимоя
қилишнинг долзарб масалалари // Баркамол авлодни шакллантиришда ҳуқуқий тарбиянинг
аҳамияти: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. –– Т.: Ўзбекистон
Республикаси ИИВ Академияси, 2010. –– С. 330.
44
Незаконный
оборот
порнографической
продукции
причиняет
значительный
ущерб общественным отношениям, обеспечивающим
неприкосновенность общепринятых в обществе взглядов о допустимых
границах рисования или изображения человека без одежды, нагого тела,
половых действий, а также гарантирующим неприкосновенность нормальной
психической, физической, нравственной зрелости человека, особенно
молодежи.
В связи с этим за незаконный оборот порнографической продукции в
статье 189 Кодекса Республики Узбекистан об административной
ответственности предусмотрена ответственность.
В исследовании приводится следующее определение понятия
порнографической продукции: порнографическая продукция – материалы и
предметы, содержащие фото, видео, аудио или иное изображение половых
органов
человека
либо
совершаемого
в
действительности
или
воспроизводимого полового акта человека либо характеризующие иные
действия сексуального характера.
Для признания материалов и предметов сексуального характера
порнографической продукцией необходимо, чтобы они, во-первых, не
обладали художественной, культурной и исторической ценностью, во вторых,
не были предназначены для научных, медицинских или учебных целей,
в-третьих, были направлены на возбуждение животной страсти, сильного
полового вожделения.
На основе новых аргументов усовершенствованы научные взгляды
относительно состава административного правонарушения незаконного
оборота
порнографической
продукции.
В
частности,
состав
административного правонарушения незаконного оборота порнографической
продукции характеризуется следующим образом:
объект
–
охраняемые
административным
законодательством
общественные
отношения,
обеспечивающие
неприкосновенность
общепризнанных в обществе взглядов о допустимых границах рисования или
изображения человека без одежды, нагого тела, половых действий, а также
гарантирующие неприкосновенность нормальной психической, физической,
нравственной зрелости человека, особенно молодежи, которым причиняется
вред в результате данного правонарушения;
объективная сторона – изготовление, хранение, ввоз на территорию
Республики Узбекистан или вывоз за ее пределы порнографической
продукции с целью ее распространения, рекламирования, демонстрации, а
равно распространение, рекламирование, демонстрация данной продукции;
субъект – физическое, вменяемое лицо, достигшее к моменту
совершения данного правонарушения шестнадцатилетнего возраста;
субъективная сторона – выражается в прямом умысле, при котором
правонарушитель осознает общественную опасность распространения,
45
рекламирования, демонстрации, изготовления, хранения, ввоза
порнографической продукции и желает совершать такие действия. Опираясь
на передовой опыт законодательств ряда зарубежных государств (Армения,
Беларусь, Германия, Молдова, Азербайджан, Россия, Украина, Франция,
Таджикистан, Турция, Швейцария, Япония, Киргизия, Казахстан, Индия),
обоснована необходимость установления в административном и уголовном
законодательствах ответственности за хранение порнографической
продукции с целью ее распространения, рекламирования, демонстрации.
Также разработаны предложения, позволяющие конфисковать средства
хранения с целью распространения, рекламирования, демонстрации
порнографической продукции. Опираясь на проведенный анализ, с учетом
передового опыта зарубежных стран (Республика Корея, Мальта, Молдова,
Россия, Румыния, Таиланд, Таджикистан, Иран, Казахстан), исходя из
требований юридической техники, обоснована целесообразность
установления ответственности за вывоз за пределы страны
порнографической продукции с целью распространения, рекламирования,
демонстрации.
В главе третьей диссертации
«Административно-правовые основы
борьбы с занятием проституцией»
освещена правовая характеристика
административного правонарушения занятия проституцией, проведен
сравнительно-правовой анализ норм, устанавливающих ответственность за
данные деяния. Также изучена связь занятия проституцией со сводничеством
и содержанием притона.
Занятие
проституцией
(проститутством)
является
причиной
нравственного развращения граждан, особенно молодежи, оказывает
негативное влияние на семейные отношения, воспитание детей, способствует
развитию таких антисоциальных явлений, как алкоголизм, наркомания,
венерические заболевания, заболевания ВИЧ/СПИД, преступности.
Доходы,
получаемые
в
результате
занятия
проституцией
(проститутством)
не
меньше
доходов,
получаемых
от торговли
наркотическими средствами, психотропными веществами, незаконной
торговли оружием, торговли людьми. Они также могут быть использованы
для финансирования терроризма или экстремизма.
Занятие проституцией причиняет неизлечимый вред здоровью
проституток. Почти все проститутки систематически употребляют спиртные
напитки. Поскольку большинству из них для вступления в близкую связь с
незнакомыми мужчинами постоянно необходимо употреблять алкоголь,
спиртные напитки помогают им забыться, а также выполняют
коммуникативную функцию
1
. Кроме того, беспорядочный образ жизни
приводит к раннему старению, увяданию организма, становится причиной
1
Имомов Б., Ходжаев И. Фоҳишахона сақлаш ѐки қўшмачилик қилиш – трансмиллий
жиноятларнинг бир тури сифатида // Жиноят ҳуқуқининг долзарб масалалари: Республика илмий
амалий конференцияси материаллари (2014 йил 22 февраль). –– Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ
Академияси, 2014. –– Б. 253.
46
приобретения различных заболеваний (не только венерических, но и
гинекологических, болезней, связанных с нервами и других заболеваний).
Некоторые из проституток приучаются к употреблению наркотиков и
попадают в силки наркомании.
Проституция тесно связана с преступностью. Образ жизни проститутки
(проститута) создает условия для совершения ряда преступлений. По этой
причине, в юридической литературе общепризнано рассматривать
проституцию, как связующее звено и катализатор в цепи разновидностей
социального зла.
Занятие проституцией (проститутством) неизбежно ведет к разрушению
человеческих
психологических
способностей
и
общечеловеческих
ценностей, деградации личности и нравственному упадку.
В исследовании на основе новых аргументов усовершенствованы
научные взгляды относительно состава административного правонарушения
занятия
проституцией.
В
частности,
состав
административного
правонарушения занятия проституцией характеризуется следующим
образом:
объект
–
охраняемые
административным
законодательством
общественные
отношения,
гарантирующие
неприкосновенность
общественной нравственности, которым причиняется вред в результате
данного правонарушения;
объективная сторона – занятие лицом удовлетворением половой
потребности (вступление в половую связь или удовлетворение половой
потребности в противоестественной форме) других, не состоящих с ним в
браке лиц(а), за вознаграждение, служащее источником дохода для его
жизнедеятельности;
субъект – вменяемые, достигшие шестнадцатилетнего возраста
проститутка, удовлетворившая половую потребность клиента мужчины,
проститут, удовлетворивший половую потребность клиента женщины;
субъективная сторона – выражается в прямом умысле, при котором
правонарушитель осознает общественную опасность занятия проституцией и
желает совершать такие действия. Также присутствует конкретная цель –
желание получить материальную выгоду.
На основе анализа практики можно прийти к выводу, что на
сегодняшний день основную массу проституток составляют женщины, а
большинство клиентов – мужчины. К сожалению, в последние годы в
отдельных случаях наблюдаются и случаи занятия мужчин (проститутов)
удовлетворением половой потребности клиентов женщин. Основываясь на
этом, диссертант, не поддерживая содержащиеся в национальном
законодательстве и практике его применения, юридической литературе
общепринятые подходы (правонарушитель – женщина), относительно
субъекта правонарушения, предусмотренного статьей 190 Кодекса
Республики Узбекистан об административной ответственности, выдвигает
47
точку зрения о том, что субъектом данного правонарушения являются не
только проститутки, но и проституты. Понятия проститутки и проститута
охарактеризованы следующим образом:
проститутка – женщина, занимающаяся за вознаграждение, служащее
источником дохода для жизнедеятельности, удовлетворением половой
потребности мужчин(ы), не состоящих в браке с ней;
проститут – мужчина, занимающийся за вознаграждение, служащее
источником дохода для жизнедеятельности, удовлетворением половой
потребности женщин(ы), не состоящих в браке с ним.
Также в исследовании обосновывается, что клиентами лиц,
совершивших данное правонарушение, являются лица противоположного
правонарушителю пола, проведено отграничение проституток (проститутов)
от следующих лиц:
бесакалбаз – мужчина, удовлетворивший половую потребность с
мужчиной без применения насилия;
лесбиянка – женщина, удовлетворившая половую потребность с
женщиной без применения насилия;
легкомысленная женщина – женщина, вступающая в половые
отношения с мужчиной для развлечения, наслаждения (удовлетворение
сексуальных потребностей);
легкомысленный мужчина – мужчина, вступающий в половые
отношения с женщиной для развлечения, наслаждения (удовлетворение
сексуальных потребностей).
На основе изучения практики установлено, что на сегодняшний день
повышается общественная опасность следующих видов административного
правонарушения занятия проституцией: 1) занятие проституцией на
территории иностранного государства; 2) занятие проституцией путем
предоставления услуг по удовлетворению половой потребности клиентов за
вознаграждение в сетях телекоммуникации, в том числе посредством
всемирной информационной сети Интернет. Так, увеличиваются случаи
размещения во всемирной информационной сети Интернет призывов
следующего содержания: «мне 21 год, вес 56 кг., рост 172 см., эротический
массаж, расслабляющий массаж, классический половой акт, ролевые игры по
желанию, «золотой дождь» и т.п. А также: «привлекательная, стройная
красотка в своих апартаментах или с выездом», «интересная красотка под
предлогом чашечки кофе ублажит так, как не мечтали и ханы»,
«оздоровительный массаж», «мой визит на час превратит ваше одиночество в
моменты счастья» и т.п.
Основываясь на вышеизложенном, разработаны предложения по
совершенствованию
норм,
касающихся
обстоятельств,
отягчающих
ответственность за занятие проституцией. В частности, предложено
дополнить часть 2 статьи 190 Кодекса Республики Узбекистан об
административной ответственности пунктами: «б) совершенное путем
48
предложения удовлетворения половой потребности за вознаграждение в
сетях телекоммуникации, в том числе во всемирной информационной сети
Интернет», «в) совершенное на территории иностранного государства».
Данные предложения послужат устранению вопросов, возникающих в
правоприменительной практике при дифференциации ответственности.
Учитывая практическую необходимость, в целях повышения эффективности
противодействия занятию проституцией предложено законодательно
закрепить норму о не привлечении к ответственности лица, добровольно
заявившего о данном правонарушении и активно содействовавшего его
раскрытию.
В исследовании подробно раскрыта связь сводничества или содержания
притонов с проституцией. Разработаны научно-теоретические выводы по
определению понятий содержаниея организации притона или сводничества.
Важным аспектом является обоснование необходимости выявления
новых форм (использование, вербовка или приглашение другого лица для
занятия проституцией, управление притоном, обеспечение денежными
средствами или совершение действий, направленных на обеспечение его
существования и функционирования, а также сдача в аренду или
предоставление в иной форме зданий или других мест заведомо зная об их
использовании в качестве притона) сводничества и содержания притонов и
установления ответственности за эти деяния.
Внедрение данного предложения не только повысит эффективность
противодействия сводничеству или содержанию притонов, но и послужит
устранению факторов, способствующих возрастанию проституции.
Также
предложено
законодательное
установление
в качестве
обстоятельства, отягчающего ответственность за сводничество или
содержание притона с использованием проституции двух или более лиц, а за
покровительство
сводничеству
или
содержанию
притона
путем
злоупотребления властью или должностными полномочиями – в качестве
обстоятельства, особо отягчающего ответственность.
В
главе
четвертой
исследования
«Совершенствование
административно-правовых мер противодействия правонарушениям
против
нравственности»
анализируются
вопросы
установления
ответственности за новые виды данных правонарушений. Также излагаются
основные направления повышения эффективности административно
правовых мер противодействия правонарушениям против нравственности. За
годы независимости в нашей стране сформировались и усовершенствовались
нормативно-правовые основы противодействия правонарушениям против
нравственности. Исходя из требований нынешнего времени, можно отметить,
что необходимость совершенствования норм, устанавливающих
ответственность за правонарушения против нравственности, до настоящего
момента сохраняет свою актуальность.
49
«Сегодня, когда мир стремительно меняется, возникают все новые
вызовы и угрозы стабильности и устойчивому развитию народов, как никогда
раньше важно внимание к просвещению, к духовному, нравственному началу,
привитие
молодежи
стремления
к
знаниям,
потребности
в
самосовершенствовании»
1
. В условиях стремительного развития процессов
глобализации
разрушительные
силы
используют
информационно-коммуникационные технологии в корыстных целях.
Результаты проведенных исследований свидетельствуют о появлении
новых на сегодняшний день видов правонарушений против нравственности.
По аргументации автора, к таким деяниям, не предусмотренным
законодательством, относятся следующие: 1) хранение порнографической
продукции с целью распространения, рекламирования, демонстрации; 2)
хранение продукции, пропагандирующей культ насилия или жестокости, с
целью распространения, рекламирования; 3) вывоз за пределы страны
порнографической продукции с целью распространения, рекламирования,
демонстрации; 4) вывоз за пределы страны продукции, пропагандирующей
культ насилия или жестокости, с целью распространения, рекламирования; 5)
пользование сексуальными услугами проститутки (проститута);
6)
пропаганда проституции (проститутства); 7) лесбиянство.
Пользование сексуальными услугами проститутки (проститута)
представляет значительную угрозу общественному развитию, священности
семьи и воспитанию молодежи, однако, ответственность за данные действия
в Кодексе Республики Узбекистан об административной ответственности не
предусмотрена, хотя данное деяние общественно опасно подобно
правонарушению «занятие проституцией» (ст. 190 КоАО).
Общественная
опасность
пользования
сексуальными
услугами
проституток (проститутов) выражается в том, что оно является
аморальностью, оказывающей серьезное негативное влияние на основу
духовности – нравственность. Конечно, наверное, не зря чуть меньше тысячи
лет назад жемчужина восточной дидактической литературы «Кабус-наме»
мудро предупреждала, что «Если предашь душу похоти, подчинишь свою
душу похоти... Воля покинет тебя, после чего (хоть сколько) захочешь
уберечь себя, не справишься»
2
. Действительно, по своей сути принципы
нравственности неразделимы и являются одинаковыми для лиц обоих полов.
Установление административной ответственности за пользование
сексуальными услугами проституток (проститутов):
облегчит возможности и желания вернуться на честный путь каждого
клиента, пользующегося сексуальными услугами проституток, насколько бы
низко он не опустился. Поэтому достижение человеком нравственной
зрелости, направление его ко всестороннему совершенству, формирование
1
Выступление Исполняющего обязанности Президента Республики Узбекистан Шавката
Мирзиѐева на церемонии открытия 43-й сессии Совета министров иностранных дел Организации
исламского сотрудничества // Народное слово. –– 2016. –– 19 октября. –– С. 1.
2
Кайковус. Қобуснома. –– Т.: Ўқитувчи, 1967. –– Б. 61-62.
50
его духовного облика является важнейшим фактором общественного
прогресса;
послужит
уменьшению
распространения
низшей
формы
безнравственности – правонарушения занятия проституцией, венерических
заболеваний и предупреждению других связанных с проституцией
(проститутством) общественно опасных проявлений.
Самая опасная сторона заключается в том, что пользование
сексуальными услугами проституток (проститутов), оказывая серьезное
аморальное воздействие на воспитание молодежи, ее нравственную зрелость,
препятствует воспитанию физически здорового, духовно полноценного и
всесторонне развитого поколения.
Принимая во внимание вышеизложенное, опираясь на передовой опыт
законодательств ряда зарубежных государств (Албания, Дания, Испания,
Нигерия,
Франция,
Туркменистан,
Китай,
Швеция),
обоснована
необходимость
дополнения
Кодекса
Республики
Узбекистан
об
административной ответственности статьей 190
1
, предусматривающей
ответственность за пользование сексуальными услугами проституток
(проститутов).
В настоящее время расцениваемая в качестве безнравственности
пропаганда занятия проституцией (проститутством), так же как и
правонарушения, связанные с проституцией, обладает общественной
опасностью. Общественная опасность пропаганды занятия проституцией
(проститутства) выражается в ее серьезном негативном влиянии на
нравственность, в том числе на установление в обществе высокого духовно
нравственного климата и здорового образа жизни.
Основываясь на проведенных исследованиях, опираясь на передовые
нормы законодательств зарубежных государств, обоснована необходимость
дополнения Кодекса Республики Узбекистан об административной
ответственности статьей 190
2
, предусматривающей ответственность за
пропаганду
проституции
(проститутства)
(пропаганда
проституции
(проститутства) в любой форме и любыми средствами, совершенная из
корыстных или иных низменных побуждений).
Лесбиянство, т.е. удовлетворение половой потребности (похоти)
женщины с женщиной без применения насилия – один из новых видов
правонарушений против нравственности. В связи с тем, что лесбиянство
причиняет ущерб общественным отношениям, обеспечивающим нормальный
порядок половых связей, данные деяния признаются общественно опасными
и существует необходимость установления за них ответственности.
Как свидетельствуют сведения ООН, по состоянию на май 2016 года, из
всех государств-членов ООН в 73 странах гомосексуализм признан
51
нелегальным, причем в 45 из них антигомосексуальное законодательство
распространяется также и на женщин
1
.
Наличие в статье 120 Уголовного кодекса Республики Узбекистан
ответственности за бесакалбазлык, в свою очередь, требует установления
ответственности и за лесбиянство. В связи с этим разработаны предложения
по совершенствованию статьи 120 («Мужеложство») Уголовного кодекса
Республики Узбекистан.
Повышение
эффективности
административно-правовых
мер
противодействия правонарушениям против нравственности непосредственно
связано,
прежде
всего,
с профилактикой этих правонарушений.
Общепризнанной
жизненной
истиной
является
предупреждение
правонарушения, нежели применение наказания за его совершение, подобно
тому, как болезнь легче предупредить, чем с ней бороться. Исходя из этого,
подчеркивается, что профилактика правонарушений против нравственности
является самым важным, эффективным и гуманным направлением в сфере
борьбы с данными правонарушениями.
Принятие во внимание результатов исследования внесет значительный
вклад в устранение проблем ответственности за правонарушения против
нравственности. Также они послужат совершенствованию законодательных
норм, повышению эффективности профилактики правонарушений против
нравственности.
ЗАКЛЮЧЕНИЕ
I. Выводы по развитию теории административного права:
1. Понятие общественной нравственности сформулировано следующим
образом: общественная нравственность – совокупность исторически
сформированных, принятых людьми, отраженных в культурных и духовных
традициях общества, господствующих (общепризнанных) в сознании
большинства членов общества правил поведения, обычаев и взглядов о добре
и зле, справедливости и несправедливости, долге, чести, достоинстве,
половой нравственности и других подобных вопросах.
2. Под правонарушениями против нравственности обосновано понимать
виновные, противоправные деяния, непосредственно причиняющие ущерб
общественной
морали,
за
совершение
которых
предусмотрена
административная ответственность.
3.
Правонарушения
против
нравственности классифицированы
следующим образом: изготовление, ввоз, распространение, рекламирование,
демонстрация порнографической продукции (ст. 189 КоАО.); изготовление,
ввоз,
распространение,
рекламирование,
демонстрация
продукции,
пропагандирующей культ насилия или жестокости (ст. 189
1
КоАО); занятие
проституцией (ст. 190 КоАО).
1
Список стран мира по отношению к легальности гомосексуальных контактов // URL:
https://ru.wikipedia.org.
52
4. Понятие правонарушения, предусмотренного статьей 189 Кодекса об
административной
ответственности
Республики
Узбекистан,
сформулировано следующим образом: незаконный оборот порнографической
продукции – изготовление, хранение, ввоз на территорию Республики
Узбекистан или вывоз за ее пределы порнографической продукции с целью
распространения,
рекламирования,
демонстрации,
а
равно
ее
распространение, рекламирование, демонстрация.
5. Понятие правонарушения, предусмотренного статьей 189
1
Кодекса об
административной
ответственности
Республики
Узбекистан,
сформулировано следующим образом: незаконный оборот продукции,
пропагандирующей культ насилия или жестокости – изготовление, хранение,
ввоз на территорию Республики Узбекистан или вывоз за ее пределы
продукции, пропагандирующей культ насилия или жестокости, с целью
распространения,
рекламирования,
демонстрации,
а
равно
ее
распространение, рекламирование, демонстрация.
6. Понятие правонарушения, предусмотренного статьей 190 Кодекса об
административной
ответственности
Республики
Узбекистан,
сформулировано
следующим
образом:
занятие
проституцией
(проститутством) – занятие лицом за вознаграждение, служащее источником
дохода для его жизнедеятельности, удовлетворением половой потребности
(вступление в половую связь или удовлетворение половой потребности в
противоестественной форме) других, не состоящих с ним в браке лиц(а).
7. Определено понятие порнографической продукции. Разработан
критерий оценки признания материалов и предметов сексуального характера
порнографической продукцией:
порнографическая продукция – материалы и предметы, содержащие
фото, видео, аудио или иное изображение половых органов человека либо
совершаемого в действительности или воспроизводимого полового акта
человека либо характеризующие иные действия сексуального характера;
для признания материалов и предметов сексуального характера
порнографической продукцией необходимо, чтобы они не обладали
художественной, культурной и исторической ценностью, не были
предназначены для научных, медицинских или учебных целей, а также были
направлены на возбуждение животной страсти, сильного полового
вожделения.
8. Обосновано, что субъектом административного правонарушения
занятия проституцией (проститутством) являются вменяемые, достигшие
шеснадцатилетнего возраста проститутка, удовлетворившая половую
потребность клиента мужчины, проститут, удовлетворивший половую
потребность клиента женщины.
Не присоединяясь к общепризнанному подходу относительно субъекта
правонарушения, предусмотренного статьей 190 Кодекса Республики
Узбекистан об административной ответственности (правонарушитель –
53
женщина), имеющемуся в юридической литературе, национальном
законодательстве и практике его применения, выдвинута позиция о том, что
субъектом данного правонарушения являются не только проститутки, но
также и проституты. Понятия проститутки и проститута охарактеризованы
следующим образом:
проститутка – женщина, занимающаяся за вознаграждение, служащее
источником дохода для жизнедеятельности, удовлетворением половой
потребности мужчин(ы), не состоящих в браке с ней;
проститут – мужчина, занимающийся за вознаграждение, служащее
источником дохода для жизнедеятельности, удовлетворением половой
потребности женщин(ы), не состоящих в браке с ним.
9. Обосновано появление ряда следующих новых видов правонарушений
против нравственности, за которые законодательно не предусмотрена
ответственность:
1) хранение порнографической продукции с целью распространения,
рекламирования, демонстрации;
2) хранение продукции, пропагандирующей культ насилия или
жестокости с целью распространения, рекламирования, демонстрации; 3)
вывоз за пределы страны порнографической продукции с целью
распространения, рекламирования, демонстрации;
4) вывоз за пределы страны продукции, пропагандирующей культ
насилия или жестокости с целью распространения, рекламирования,
демонстрации;
5) пользование сексуальными услугами проститутки
(проститута); 6) пропаганда проституции (проститутства);
7) лесбиянство.
10. Новые виды правонарушений против нравственности
охарактеризованы следующим образом:
хранение порнографической продукции с целью распространения,
рекламирования, демонстрации – действительное нахождение
порнографической продукции у лица и ее хранение при себе или в каком либо
месте с целью распространения, рекламирования или демонстрации;
хранение продукции, пропагандирующей культ насилия или жестокости
с целью распространения, рекламирования, демонстрации – действительное
нахождение продукции, пропагандирующей культ насилия или жестокости у
лица и ее хранение при себе или в каком-либо месте с целью
распространения, рекламирования или демонстрации;
вывоз за пределы страны порнографической продукции с целью
распространения, рекламирования, демонстрации – перевоз лицом
порнографической продукции через Государственную границу Республики
Узбекистан любыми способами с целью распространения, рекламирования,
демонстрации;
54
вывоз за пределы страны продукции, пропагандирующей культ насилия
или жестокости с целью распространения, рекламирования, демонстрации –
перевоз лицом продукции, пропагандирующей культ насилия или
жестокости, через Государственную границу Республики Узбекистан
любыми
способами
с
целью
распространения,
рекламирования,
демонстрации;
пользование сексуальными услугами проститутки (проститута) –
вступление в половую связь либо удовлетворение половой потребности в
противоестественной форме с проституткой (проститутом), достигшей(шим)
шестнадцати лет, за вознаграждение;
пропаганда проституции (проститутства) – пропаганда проституции
(проститутства) в любой форме и любыми средствами, совершенная из
корыстных или иных низменных побуждений;
лесбиянство – удовлетворение половой потребности женщины с
женщиной без применения насилия.
II. Предложения по совершенствованию законодательства:
1. В целях совершенствования норм, устанавливающих ответственность
за незаконный оборот порнографической продукции:
1.1. В статье 189 Кодекса Республики Узбекистан об административной
ответственности:
действующее
название
(изготовление,
ввоз,
распространение,
рекламирование, демонстрация порнографической продукции) изложить в
редакции: «Незаконный оборот порнографической продукции»;
в диспозиции слова «изготовление и ввоз на территорию Республики
Узбекистан» заменить словами «изготовление, хранение, ввоз на территорию
Республики Узбекистан и вывоз за ее пределы»;
в санкции слово «изготовление» заменить словами «изготовление,
хранение».
1.2. В статье 130 Уголовного кодекса Республики Узбекистан:
действующее название (изготовление, ввоз, распространение,
рекламирование, демонстрация порнографической продукции) изложить в
редакции: «Незаконный оборот порнографической продукции»; в диспозиции
части первой слова «изготовление и ввоз на территорию Республики
Узбекистан» заменить словами «изготовление, хранение, ввоз на территорию
Республики Узбекистан и вывоз за ее пределы». 2. В целях
совершенствования норм, устанавливающих ответственность за незаконный
оборот продукции, пропагандирующей культ насилия или жестокости:
2.1. В статье 189
1
Кодекса Республики Узбекистан об административной
ответственности:
действующее название (изготовление, ввоз, распространение,
рекламирование, демонстрация продукции, пропагандирующей культ
55
насилия или жестокости) изложить в редакции: «Незаконный оборот
продукции, пропагандирующей культ насилия или жестокости»; в
диспозиции слова «изготовление и ввоз на территорию Республики
Узбекистан» заменить словами «изготовление, хранение, ввоз на территорию
Республики Узбекистан и вывоз за ее пределы»;
в санкции слово «изготовление» заменить словами «изготовление,
хранение».
2.2. В статье 130
1
Уголовного кодекса Республики Узбекистан:
действующее название (изготовление, ввоз, распространение,
рекламирование, демонстрация продукции, пропагандирующей культ
насилия или жестокости) изложить в редакции: «Незаконный оборот
продукции, пропагандирующей культ насилия или жестокости»; в диспозиции
части первой слова «изготовление и ввоз на территорию Республики
Узбекистан» заменить словами «изготовление, хранение, ввоз на территорию
Республики Узбекистан и вывоз за ее пределы». 3. В целях
совершенствования норм, устанавливающих ответственность за занятие
проституцией, повышения эффективности противодействия деяниям, ей
способствующим, изложить статью 190 Кодекса Республики Узбекистан об
административной ответственности в следующей редакции: «Статья 190.
Занятие проституцией (проститутством)
Занятие лицом удовлетворением половой потребности (вступление в
половую
связь
или
удовлетворение
половой
потребности
в
противоестественной форме) других, не состоящих с ним в браке лиц(а), за
вознаграждение, служащее источником дохода для его жизнедеятельности, –
влечет наложение штрафа от десяти до двадцати минимальных размеров
заработной платы.
То же правонарушение:
а) совершенное повторно в течение года после применения
административного взыскания;
б)
совершенное путем предложения удовлетворения половой
потребности за вознаграждение в сетях телекоммуникации, в том числе во
всемирной информационной сети Интернет;
в) совершенное на территории зарубежного государства, –
влечет наложение штрафа от двадцати до тридцати минимальных
размеров заработной платы или административный арест до пятнадцати
суток.
Не привлекается к ответственности лицо, добровольно заявившее о
правонарушении,
предусмотренном
данной
статьей
и
активно
содействовавшее его раскрытию».
4. В целях повышения эффективности противодействия деяниям,
способствующим занятию проституцией (проститутством), в статье 131
Уголовного кодекса Республики Узбекистан:
56
название (сводничество или содержание притонов) изложить в
редакции: «Сводничество, содержание или организация притона»; в
диспозиции части первой слово «сводничество» заменить словами
«сводничество, в том числе использование, вербовка или приглашение
другого лица для занятия проституцией (проститутством)»; в диспозиции
части второй слова «Организация или содержание притонов разврата»
заменить словами «организация, содержание, управление, обеспечение
денежными средствами притона разврата или совершение действий,
направленных на обеспечение его функционирования, а равно сдача в аренду
или предоставление в иной форме зданий или других мест заведомо зная об
их использовании в качестве притона»; дополнить часть четвертую пунктом
«г» следующего содержания: «г) совершенное с использованием проституции
(проститутства) двух или более лиц»;
дополнить статью частью пятой следующего содержания:
«покровительство преступной деятельности, указанной в данной статье,
путем злоупотребления властью или должностными полномочиями –
наказывается лишением свободы от восьми до десяти лет». 5. В целях
установления ответственности за новые виды правонарушений против
нравственности:
5.1. Дополнить Кодекс Республики Узбекистан об административной
ответственности статьей 190
1
следующего содержания:
«Статья 190
1
. Пользование сексуальными услугами проститутки
(проститута)
Вступление в половую связь либо удовлетворение половой потребности
в
противоестественной
форме
с
проституткой
(проститутом),
достигшей(шим) шестнадцати лет за вознаграждение, –
влечет наложение штрафа от десяти до двадцати минимальных размеров
заработной платы или административный арест до пятнадцати суток. То же
правонарушение, совершенное повторно в течение года после применения
административного взыскания, –
влечет наложение штрафа от двадцати до тридцати минимальных
размеров заработной платы или административный арест до пятнадцати
суток.
Не привлекается к ответственности лицо, добровольно заявившее о
правонарушении,
предусмотренном
данной
статьей
и
активно
содействовавшее его раскрытию».
5.2. Дополнить Кодекс Республики Узбекистан об административной
ответственности статьей 190
2
следующего содержания:
«Статья 190
2
. Пропаганда проституции (проститутства)
Пропаганда проституции (проститутства) в любой форме и любыми
средствами, совершенная из корыстных или иных низменных побуждений, –
57
влечет наложение штрафа от пятидесяти до ста минимальных размеров
заработной платы с конфискацией средств пропаганды.
То же правонарушение, совершенное повторно в течение года после
применения административного взыскания, –
влечет наложение штрафа от ста до ста пятидесяти минимальных
размеров заработной платы с конфискацией средств пропаганды». 5.3. Часть
первую статьи 245 КоАО Республики Узбекистан после цифры «190»
дополнить цифрами «190
1
, 190
2
»;
5.4. Часть первую статьи 287 КоАО Республики Узбекистан после
цифры «190» дополнить цифрами «190
1
, 190
2
».
5.5. Изложить название и диспозицию статьи 120 Уголовного кодекса
Республики Узбекистан в следующей редакции:
«Статья 120. Гомосексуализм (удовлетворение половой потребности с
представителем своего пола)
Удовлетворение
половой
потребности
мужчины
с
мужчиной
(бесакалбазлык), женщины с женщиной (лесбиянство) без применения
насилия –».
6. В целях обеспечения системного изложения норм, устанавливающих
ответственность за правонарушения против нравственности: 6.1.
Действующее название главы V (Преступления против семьи, молодежи и
нравственности) Особенной части Уголовного кодекса Республики
Узбекистан изменить на «Преступления против семьи и молодежи», кодекс
дополнить главой V
1
«Преступления против нравственности», сосредоточив в
ней нормы, касающиеся преступлений против нравственности (ст.ст. 126,
130, 130
1
, 131, 134 УК).
6.2. Дополнить Особенную часть Кодекса Республики Узбекистан об
административной
ответственности
главой
ХV
1
«Административная
ответственность
за
правонарушения
против
нравственности»
и
сосредоточить
в
ней
нормы,
касающиеся
административных
правонарушений против нравственности (ст.ст. 189, 189
1
, 190 КоАО).
7. В целях приведения национальных правовых норм, устанавливающих
ответственность за правонарушения против нравственности в соответствие с
требованиями международных правовых актов:
7.1. Дополнить Уголовный кодекс Республики Узбекистан статьей 127
1
следующего содержания:
«Статья 127
1
. Детская проституция (проститутство)
Использование ребенка для занятия проституцией (проститутством), его
вербовка или приглашение, –
наказывается ограничением свободы от трех до пяти лет либо лишением
свободы от трех до пяти лет».
7.2. Дополнить Уголовный кодекс Республики Узбекистан статьей 127
2
,
следующего содержания:
58
«Статья 127
2
. Детская порнография
Использование, вербовка или приглашение детей в изготовлении
порнографической продукции, исполнении действий порнографического
характера или участии в представлениях такого содержания, а равно
изготовление, хранение, ввоз на территорию Республики Узбекистан или
вывоз за ее пределы порнографической продукции с описанием или
изображением несовершеннолетнего с целью ее распространения,
рекламирования,
демонстрации,
а
равно
ее
распространение,
рекламирование, демонстрация –
наказывается ограничением свободы от трех до пяти лет либо лишением
свободы от трех до пяти лет».
7.3. Исключить пункт «а» (с привлечением несовершеннолетнего) из
части четвертой статьи 131 «Сводничество или содержание притонов»
Уголовного кодекса Республики Узбекистан.
7.4. Исключить из статьи 130 Уголовного кодекса Республики
Узбекистан часть третью следующего содержания: «Изготовление или ввоз
на территорию Республики Узбекистан с целью распространения,
рекламирования, демонстрации, а равно распространение, рекламирование,
демонстрация порнографической продукции с описанием или изображением
несовершеннолетнего либо вовлечение несовершеннолетнего в качестве
исполнителя в действиях порнографического характера – наказывается
ограничением свободы от трех до пяти лет либо лишением свободы от трех
до пяти лет».
III. Рекомендации по повышению эффективности административно
правовых средств противодействия правонарушениям против
нравственности:
1. Повысить действенность проводимых работ по правовой пропаганде,
в частности, организовать эффективное использование наглядных форм
правовой пропаганды, в том числе, усилить работу по вывешиванию
(развешиванию) в местах массового скопления людей, на территориях,
зданиях, в проходах и служебных помещениях предприятий, учреждений и
организаций плакатов, баннеров, панно, содержащих назидательные слова и
выражения о чести и нравственности, а также отражающих профилактику
правонарушений против нравственности.
2. Выявить категорию лиц, совершающих, и лиц, склонных к
совершению
правонарушения
против
нравственности,
организовать
проведение среди них действенных профилактическо-предупредительных
работ, а также постоянное наблюдение за их образом жизни и поведением.
3. Организовать в средствах массовой информации различного рода
передачи и выступления с непосредственным участием женщин – бывших
жертв полового насилия, ранее содержавшихся в притонах (публичных
домах), подвергшихся сексуальной эксплуатации, а также о других лицах,
ставших жертвами обмана в трудоустройстве за рубежом.
59
4. В местах развлечений, гостиницах, парках и местах массового
скопления людей в вечернее время принять более эффективные
профилактические
меры
по пресечению совершения сводниками,
проститутками, женщинами легкого поведения правонарушений против
нравственности и занятий другой незаконной деятельностью.
5. В образовательных учреждениях систематически проводить проверки
для предупреждения распространения посредством мобильных телефонов
видеороликов, пропагандирующих безнравственность.
6. Усилить профилактические беседы с лицами, склонными к занятиям
непристойными, порочными, безнравственными делами, в частности,
образовать группы общественности, выполняющие задачи по принятию
воспитательных мер в отношении лиц, занимающихся непристойными,
порочными, безнравственными делами в общественных местах (ношение
непристойной одежды, приставание, поцелуи и др.).
7. Наряду с компьютерными играми, пропагандирующими насилие и
жестокость, порнографию, также запретить оказывающие негативное
влияние на наш национальный менталитет компьютерные игры,
пропагандирующие безнравственность.
8. При органах внутренних дел образовать специальные отделения,
обеспечивающие кибербезопасность компаний сети Интернет, общественных
и торговых площадок.
9. Обеспечить усиление контроля за порно-сайтами, свободно и открыто
предоставляемыми Интернет-провайдерами.
60
SCIENTIFIC COUNCIL ON AWARDING THE DEGREE
OF DOCTOR OF SCIENCE № 14.07.2016.YU 30.01 AT THE
ACADEMY OF STATE GOVERNANCE UNDER THE
PRESIDENT OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN
ACADEMY OF THE MINISTRY OF INTERNAL AFFAIRS
OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN
GANIEV SHERZOD ALISHEROVICH
IMPROVEMENT OF ADMINISTRATIVE
RESPONSIBILITY FOR OFFENSES AGAINS MORALITY
12.00.02 – Constitutional law. Administrative law. Finance and customs law
(law)
ABSTRACT OF DOCTORAL DISSERTATION
Tashkent – 2016
61
The topic of the doctoral dissertation is registered under the number № 30.09.2014/B2014.3-4.Yu27
at the Higher Attestation Commission under the Cabinet of Ministers of the Republic of
Uzbekistan.
Doctoral dissertation is completed at the Academy of the Ministry of Internal Affairs of the
Republic of Uzbekistan.
The abstracts of the dissertation in three languages (Uzbek, Russian, and English) are uploaded to
the website of the Scientific Council (http://www.dba.uz/uz/content/14072016yu3001-rakamli-ilmiy
kengash) and on the information-education portal «ZiyoNET» (www.ziyonet.uz).
Scientific Counsultant: Akhtam Salomovich Tursunov
Doctor of Law
Official Opponents: Kutibaeva Elizaveta Duysenbaevna
Doctor of Law, Professor
Ruzmetov Khayrulla Ibodullaevich
Doctor of Law
Ibragimov Zokirjon Sultonovich
Doctor of Law
Leading Organization: Higher Education Courses at the General Prosecutor’s Office of the
Republic of Uzbekistan
Defending the dissertation will take place on 6 December 2016 at 10.00 hours in the meeting of the
Scientific Council № 14.07.2016.Yu 30.01 on awarding the degree of the doctor of science at the
Academy of State Governance under the President of the Republic of Uzbekistan (Address: 45,
Uzbekistan str., Tashkent city, 100003, Phone.: (99871) 232-60-80; fax: (99871) 232-60-66; e-mail:
info@dba.uz).
The doctoral dissertation is available in the Information-Resource Center of the Academy of State
Governance under the President of the Republic of Uzbekistan (registration number: 6). (Address: 45,
Uzbekistan str., Tashkent city, 100003. Phone.: (99871) 232-61-25).
The abstract of dissertation is distributed on 19 November 2016.
(Protocol of register №____ from 19 November 2016).
G.R. Malikova
Chairperson of the Scientific Council on
awarding the degree of doctor of science,
Doctor of Law, Docent
G.S. Ismailova
Secretary of Scientific Council on
awarding the degree of doctor of science,
Doctor of Law, Docent
I.A. Hamedov
Deputy Chaiperson of the Scientific
Seminar at the Scientific Council on
awarding the degree of doctor of science,
Doctor of Law, Professor
62
INTRODUCTION (annotation of doctoral dissertation)
The urgency and relevance of the theme of dissertation.
In today’s world,
the strengthening of destructive ideas and ideologies that are against morality,
along with information attacks, threats of «mass culture» and «self-centeredness»
create a serious threat to the spiritual and moral foundations of human values,
which converts the improvement of accountability for offenses against morality to
an objective necessity.
Over the years of independence, our country has created a unique national
system and regulatory framework for ensuring spiritual security. In particular, such
entities as the Republican Council for Spirituality and Enlightenment, the
Scientific and Practical Center of the National Idea and Ideology, the «Oila»
(Family) Scientific and Practical Center, the Center for Promotion of Spirituality,
the Republican Interdepartmental Commission on Combating Trafficking in
Human, as well as positions of Commissions for reconciliation at local authorities,
Consultants on religious enlightenment and spiritual and moral education were
established. As a result, the ideological immunity is formed and protection of
citizens, especially young people from spiritual threats, is secured.
Globally, it becomes urgent to search for scientific solutions for problems
related to the mechanisms of national legislation and law-enforcement practice of
improving the administrative and legal framework for combating the offenses
against morality, to ensure the correct application of the rules establishing the
responsibility for the offense, the differentiation of responsibility, individualization
of punishment, establishing the responsibility for child pornography, child
prostitution, same-sex marriage, and prostitution.
The present dissertation research will, to a certain extent, serve for the
implementation of the tasks defined in the laws of the Republic of Uzbekistan «On
combating human trafficking» (2008), «On prevention of child neglect and
juvenile delinquency» (2010), «On limiting distribution and consumption of
alcohol and tobacco products» ( 2011), «On countering the spread of the disease
caused by the human immunodeficiency virus (HIV)» (2013), «On prevention of
offenses» (2014), «On state youth policy» (2016), Resolutions of the Cabinet of
Ministers of the Republic of Uzbekistan «On measures to strengthen the
prevention of AIDS» (1992), «On establishment of a national data network and
streamlining access to global information networks» (1999) and other legislation
relevant to the topic of the dissertation.
The relevance of the research to the main priority directions of the
development of science and technologies of the republic.
The present study was
carried out in the framework of the Priority direction № I of the National policy for
development of science and technology: «Spiritual, moral and cultural
development of a democratic and legal society, and the formation of an innovative
economy».
The review of foreign research on the topic of dissertation
1
. Scientific
studies, aimed at improving the efficiency of counteraction to offenses against
morality are conducted at leading research centers and higher educational
1
See: www.northeastern.edu, harvard.edu, www.cornell.edu, https://www.ou.edu,
www.stanford.edu, www.ox.ac.uk, http:// www.u-paris2.fr, http://mosumvd.ru, http://akadmvd.uz and
other sources.
63
institutions of the world, in particular, Northeastern University, Harvard
University, Cornell University, University of Oklahoma, Stanford University
(USA), Oxford University (UK) Université Panthéon-Assas (France), Moscow
University of the Ministry of internal Affairs of the Russian Federation and the
Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan.
In result of the studies, conducted around the world and devoted to the issues
of improving the system of counteraction to offenses against morality, a series of
empirical results were obtained, including the followings: the public threat of
crimes against morality is revealed, in particular, the threat of prostitution to the
society and its connection with unemployment, along with the aspects, offending
the honor of the human were identified (University of Oklahoma, Northeastern
University, Cornell University, Université Panthéon-Assas); the characteristics of
pornography were explained (Harvard University, Oxford University); proposals
for improving the liability for prostitution and acts related to illicit trafficking in
pornography were developed (Moscow University of the Ministry of the Internal
Affairs of Russian Federation); characteristics of the organizational and legal
framework to combat actions associated with prostitution were specified (Stanford
University, Moscow University of the Ministry of Internal Affairs of Russian
Federation); proposals were developed to improve the efficiency of the use of
administrative and legal measures to combat offenses against morality (Academy
of the Ministry of Internal Affairs of the Republic Uzbekistan).
A number of studies in the area of improving the measures to counter offenses
against morality are conducted around the world, including in the following areas:
improvement of the administrative and legal framework to combat offenses against
morality; further reduction of norms providing responsibility for offenses against
morality in line with the requirements of international legal instruments; the
establishment of accountability for new forms of crimes against morality.
The degree of study of the problem
. Studies, devoted to accountability for
offenses against morality were conducted by such foreign scholars as R.
Arslanbekova, O.A. Bulgakova, S.I. Bushmin, N.V. Gerasimov, M.V. Gusarova,
A.G. Donchenko, E.G. Manych, A.M. Nurmuhametova, V.Y. Savin, Y.P. Smirnov,
V.S. Solovyov, A.Y. Tokmacheva, N.V. Ukhanova, E.N. Fedik, E.V. Shibanova,
S.V. Shlyk, D.V. Shmykov, A.E. Shpakov, S.A. Tsyrkun, William Acton, George
Ryley Scott, Jiz Lee, Lynn Comella, Shira Tarrant, Maria Ioannou, Marion
Pluskota, Carmen M. Cusack, Rebecca Sullivan, Alan McKee, Sarah Kingston,
Susan Griffin, Phonse Jessome, Sharon S. Oselin, Eva -Maria Heberer.
Those studies present issues of legal specifications, public danger, the causes
and conditions of crime prevention against morality, based on the analysis of
legislation and practices of relevant States.
The scientific works of such Uzbek scientists as K.R. Abdurasulova, H.R.
Alimov, Sh.K. Ganibaevoya, I. Ismailov, N.T. Ismoilov, U.H. Mukhamedov, K.P.
Payzullaev, F. Tahirov, A.S. Tursunov, N.B. Kurbonova, Sh.Kh. Khamraeva and
others examined the general aspects related to matters of responsibility for
offenses against morality (criminal law, international legal characteristics, causes
and conditions, prevention, criminological characteristics of the perpetrator).
64
In Uzbekistan, independent studies on the scientific and practical aspects of
offenses against morality administrative liability issues have not been conducted.
The communication of the theme of dissertation with the scientific research
works of higher educational institution, which is the dissertation conducted
in
. The study was carried out in accordance with the Plan of scientific researches
of the Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan
on the topic «Institute of Subjects of Administrative Responsibility and
Improvement of Procedural Mechanisms to bring them into Justice» (2008-2016).
The aim of the research work
is to develop proposals and recommendations for
improving the administrative and legal instruments to counter offenses against
morality.
The tasks of the research work:
to study the current state of international and national norms establishing
responsibility for offenses against morality;
to study the problems of administrative responsibility for offenses against
morality;
to specify legal characteristics of illegal distribution of pornographic
materials, to study the liability issues for such acts;
to interpret the legal characteristics of prostitution, to study the issues of
liability for such acts;
to develop proposals and recommendations on establishing new forms of
responsibility for offenses against morality;
to develop proposals and recommendations to improve the efficiency of the
administrative and legal instruments to counter offenses against morality.
The
object of the research work
consists of legal and administrative issues of
combating offenses against morality.
The subject of the research work
are the rules establishing liability for
offenses against morality and administrative-legal relations connected with the
improvement of practices for their application.
The methods of the research work
. The dissertation used such research
methods as analysis and synthesis, induction and deduction, comparative legal
analysis, surveys, analysis of administrative affairs and statistics, as well as
observation.
The scientific novelty of the research work
is as follows
:
it justified the introduction of the category of persons under preventive
account, as those who have committed administrative offenses such as «trafficking
of pornography», «trafficking production, promoting violence and cruelty»,
«prostitution»;
it proves the allocation into separate offenses such actions as «the
organization and maintaining a brothel» and «pimping»;
it concretized the characteristics of objective and subjective signs and
prevention of such administrative offenses as «trafficking of pornography»,
«illegal turnover of products, promoting violence and cruelty», and «prostitution»;
it developed proposals to improve the rules establishing liability for
«trafficking of pornography», «illegal turnover of products, promoting violence
and cruelty», and «prostitution»;
65
it suggested legislative consolidation of norms establishing responsibility for
such new types of offenses against morality, as storage and export from the
country of production, the products that propagate violence and cruelty, with the
aim to distribute, advertise, demonstrate, use sexual services of a prostitute (male
or female), promotion of prostitution and lesbianism.
The practical results of the research work
. Proposals for the establishment
of responsibility for the storage and exports of products that promote the cult of
violence and cruelty, as well as pornography, for distribution, advertising,
demonstration, use sexual services of a prostitute (male of female), promotion of
prostitution, and lesbianism will contribute to improving the efficiency of
counteraction to new types of offenses against morality.
Proposals to improve the norms establishing responsibility for child
prostitution and child pornography contribute to the further alignment of national
legislation with international legal instruments.
Recommendations to ensure proper understanding of the content and the
uniform application of legislation will contribute to the implementation of the
correct qualification of offenses against morality in judicial and investigative
practice.
The reliability of the results of the research work
. The general theoretical
conclusions, contained in the dissertation, as well as proposals on improvement of
legislation and the development of law enforcement are put forward based on the
analysis of the existing theory of administrative law, theoretical perspectives,
international legal instruments and norms of national legislation, and practices in
combating the offenses.
Conclusions are formulated on the basis of the results of the analysis of
generalized responses of the survey and statistics. Statistical materials and
conducted survey are documented in line with relevant requirements.
Proposals and recommendations, contained in the research, are developed in
accordance with the necessity to resolve and find solutions to conceptual problems
of international acts, norms of the national legislation and their practical
application, as well as enforcement practices of the agencies engaged in combating
offenses against morality, and science of administrative law.
The theoretical and practical significance of the research results
. The
scientific significance of the research is reflected in the fact that the scientific and
theoretical conclusions, suggestions and recommendation, contained in it may be
used in the future in science, law-making, law enforcement, and in interpretation of
topics relevant to legislation, as well as in the improvement of national legislation,
further enriching the scientific and theoretical aspects of the science of
administrative law.
The practical significance of the study is reflected in the fact that it contains
practical recommendations and conclusions that can be used for improvement of
the legislation, the development of law enforcement practice, the preparation of
teaching aids and conducting training in administrative law, as well as in the
activities of bodies engaged in combating offenses against morality.
The implementation of the research results.
The findings of the research
were used as follows:
66
suggestions on effective implementation of prophylactic measures in regard to
individuals, who committed administrative offences, engaged in illegal turnover of
pornographic products, engaged in illegal turnover of products that promote the
cult of violence or cruelty, and prostitution, were reflected in Paragraph 6, Part one
of the Article 35 (individual, under prophylactic record) of the Law of the Republic
of Uzbekistan «On Prophylactics of Offences» (Act № 06/1-05/1410 vх from
04.10.2016 of the Committee on Legislation and Judicial and Legal Issues of the
Legislative Chamber of Oliy Majlis of the Republic of Uzbekistan). The proposal
allowed including the category of persons under preventive record, as well as those
who have committed such administrative offenses, such as trafficking in
pornography, illegal turnover of products, advocating violence and cruelty, and
prostitution. It also served for correcting of such a class of persons and the
prevention of their engagement in immoral acts and re-offending;
proposals on the recognition of organizing and running of a brothel as a
socially dangerous pandering, the appointment of more stringent penalties have
been reflected in the first and second parts of Article 131 (Pandering or
maintenance of brothels) of the Criminal Code (Act number 06 / 1-05 / 1411vh
from 04.10. 2016 of the Committee on legislation and judicial and legal issues of
the Legislative Chamber of the Oliy Majlis of the Republic of Uzbekistan). These
proposals allowed dividing the actions on organizing or maintaining a brothel and
pandering into separate components of crime. They will also serve for fair
appointment of punishment for these crimes, correcting classification of these acts
and improving the efficiency of combating them;
conclusions and recommendations on improving the effectiveness of crime
prevention measures against morality are reflected in chapters 1, 2, 4, 5, 6, 7 of the
Instruction «On the organizing the of prevention human trafficking, offenses
against sexual freedom and morality» of the Ministry of Internal Affairs of the
Republic of Uzbekistan (17.10. 2015) (acts № 26/1448 of 06.29.2015 and №
6/1615 of the Ministry of internal Affairs of the Republic of Uzbekistan from
10.05.2016). The use of the results of the study increased the efficiency of the
service of crime prevention of law-enforcement bodies in part of prevention of
offenses against morality;
conclusions regarding the legal characterization of offenses against morality
are reflected in chapter II of the methodological manual entitled «Legal
characteristics of trafficking in persons and offenses against morality», prepared on
the basis of the Order № 3 of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of
Uzbekistan from January 6, 2015 and distributed for official use to all territorial,
local and sector-specific bodies of internal affairs (act № 16 / 7-320 from
25.01.2016 of the Ministry of internal Affairs of the Republic of Uzbekistan).
Application of scientific findings of the study contributed to the correct
qualification of offenses against morality;
conclusions regarding the legal and administrative aspects of offenses against
morality are reflected in the relevant chapters of the textbook «Administrative
Law»
1
and «Criminology. Special part»
1
, recommended by the Ministry of Internal
1
Ганиев Ш.А. Жамоат тартибига тажовуз қилувчи ҳуқуқбузарликлар учун маъмурий
жавобгарлик (XIII боб 12-§) // Маъмурий ҳуқуқ: Дарслик. –– Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ
Академияси, 2015. –– Б. 325-343.
67
Affairs to higher education institutions of the Ministry (the Letter № 2/3662 of the
Ministry Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan from 27.07.2015 and
number 2/2832 from 07.04.2016). The textbooks, developed on the basis of the
scientific results of the study, improved scientific views on the administrative and
legal, and criminological characteristics of crimes against morality.
The approbation of the research results.
Results of the study underwent a
series of international and national scientific-practical events, including the
followings:
during the international scientific-practical conferences and forums on such
topics as: «Европа иттифоқи ва Ўзбекистон: янги буюк ипак йўли бўйлаб
сиѐсий, иқтисодий ва маданий алоқалар» (Tashkent, 2010); «Халқаро ҳуқуқий
муносабатларда Ўзбекистоннинг ўрни ва роли» (Tashkent, 2011); «Болалар
учун ижтимоий ҳамкорлик: миллий ва халқаро тажрибалар» (Tashkent, 2014);
«Жиноят ва жиноят процессуал қонунчилигини такомиллаштириш
масалалари: миллий ва хорижий тажриба» (Tashkent, 2014); «Государство и
право. Актуальные научные проблемы. Рассмотрение, решение, практика»
(Gdansk, Poland, 2015); «Economics, management, law: socio-economic aspects
of development» (Roma, Italy, 2016), «Актуальные проблемы в современной
науке и пути их решения» (Moscow, Russia, 2016);
and in national scientific-practical conferences, devoted to such topics as:
«Одам савдосига қарши кураш, уни олдини олишнинг ҳуқуқий муаммолари»
(Tashkent, 2009); «БМТ тизимини жаҳон сиѐсатининг янги архитектурасига
мослаштиришнинг концептуал жиҳатлари: Ўзбекистон Республикаси
амалиѐти» (Tashkent, 2009); «Инсон ҳуқуқлари ва гуманитар ҳуқуқ: фалсафий
ва ҳуқуқий масалалари» (Tashkent, 2009); «Баркамол авлодни тарбиялашнинг
долзарб муаммолари» (Termez, 2010); «Ўзбекистон Республикаси жиноят
қонунчилигини
такомиллаштириш
муаммолари»
(Tashkent,
2010);
«Ўзбекистон Республикаси жиноят қонунчилигини такомиллаштириш
муаммолари» (Tashkent, 2010); «Суд ва ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар
фаолиятини ташкилий таъминлашни янада такомиллаштириш» (Tashkent,
2010); «Ҳуқуқий тарбия – баркамол авлодни шакллантиришнинг муҳим
омили» (Tashkent, 2010); «Марказий Осиѐдаги етакчи манфаатдор ташқи
кучлар: Европа Иттифоқининг минтақадаги роли» (Tashkent, 2010); «Давлат
ва ҳуқуқ назариясининг долзарб муаммолари» (Tashkent, 2011); «Баркамол
авлодни шакллантиришда ҳуқуқий тарбиянинг аҳамияти» (Tashkent, 2010);
«Ўзбекистон ва халқаро ҳамжамият: интеграциялашувнинг сиѐсий, ҳуқуқий
ва ташкилий жиҳатлари» (Tashkent, 2011); «Ўзбекистонда демократик
ислоҳотларни чуқурлаштиришда юридик фанларнинг долзарб муаммолари»
(Namangan, 2011); «Вояга етмаганлар ўртасида назоратсизлик ва
ҳуқуқбузарликларнинг профилактикаси тўғрисида»ги қонунни ҳаѐтга татбиқ
этиш борасида амалга оширилиши лозим бўлган устувор вазифалар»
(Tashkent, 2011); «Юридик конфликтларни олдини олиш ва уларни ҳал этиш
механизмини такомиллаштириш муаммолари» (Tashkent, 2013); «Одам
савдосига қарши курашишнинг жиноий-ҳуқуқий ва криминологик
1
Ganiev Sh.A. Aхloqqa qarshi jinoyatlarning kriminologik tavsifi va profilaktikasi (XIX bob) //
Kriminologiya. Maxsus qism: IIV oliy ta’lim muassasalari uchun darslik / Mualliflar jamoasi. – T.:
O‘zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi, 2015. – B. 527-549.
68
муаммолари» (Tashkent, 2013); «Криминологиянинг долзарб масалалари»
(Tashkent, 2014).
The publication of the research results.
There 55 scientific articles were
published on the topic of the dissertation research, including 2 monographs, 48
scientific articles (7 in foreign periodicals).
The structure and volume of the dissertation.
The dissertation consists of
Introduction, four chapters, Conclusion, List of literature, 230 pages of text, and 4
annexes.
THE MAIN CONTENT OF THE DISSERTATION
Introduction
of the dissertation substantiates the urgency and relevance of
the research topic, characterizes the purpose and objectives, as well as the object
and the subject of the research, indicates compliance of the study with the key
priority areas of science and technology development policy of the Republic, sets
out the scientific novelty and practical results of the study, highlights the scientific
and practical significance of the results, provides information on the
implementation of research results into practice, on published works, as well as the
structure and volume of the dissertation.
The first chapter of the dissertation
«Concept of offenses against morality
and the current state of norms, establishing responsibility for them»
provided
analyses of the concept of crime data. The current state of international and
national norms establishing responsibility for these acts is also analyzed in this
chapter.
Antisocial actions were pursued at all «times. Hence, antisocial acts threaten
the stability of society. The stability of society was always and at all times
recognized above all. Offenses against morality have special place among the anti
social acts.
Destructive ideas and ideologies against morality existing in the world, and
information attacks, increased threats of «mass culture», «self-centeredness», pose
a significant threat to the spiritual and moral foundations of human values. More
and more young people become subjects to the negative impact of «mass culture»,
which paves the way for the emergence of phenomena, completely alien to the
mentality of our people
1
.
These circumstances convert the improvement of responsibility for offenses
against morality to an objective necessity.
Offenses against morality refer to the guilty, wrongful acts directly causing
harm to public morals, for the commission of which the administrative
responsibility is foreseen.
The study provides the following classification of offenses against morality:
1) administrative offenses against morality: the manufacture, importation,
distribution, advertising, and demonstration of pornography (Article 189 CoAR);..
manufacture, import, distribution, advertising, demonstration of products, which
1
Доклад кандидата в Президенты Узбекистана Шавката Мирзиѐева на VIII съезде Движения
предпринимателей и деловых людей – Либерально-демократической партии Узбекистана:
Последовательное продолжение демократических реформ, обеспечение в стране мира и
спокойствия, создание достойных условий жизни для нашего народа — гарантия устойчивого
развития // Народное слово. –– 2016. –– 2 ноября. –– С. 2.
69
promote the cult of violence or cruelty (article 189
1
CoAR.); prostitution (Article
190 CoAR.);
2) crimes against morality: polygamy (Article 126 of the Criminal Code);
manufacture, import, distribution, advertising, demonstration of pornography
(article 130 of the Criminal Code.); manufacture, import, distribution, advertising,
demonstration of products that promote the cult of violence or cruelty (Article 130
1
of the Criminal Code.); procuring or maintaining of brothels (Article 131 of the
Criminal Code.); desecration of grave (Art. 134 of the Criminal Code).
Given that public morality is recognized as an independent object, protected
by means of administrative law and criminal law, the generalization of
administrative offenses against morality were justified (Articles 189, 189
1
190
CoAR) in a separate (independent) chapter of the Code of the Republic of
Uzbekistan on Administrative Responsibility, and crimes against morality (Articles
126, 130, 130
1
, 131, 134 of the Criminal Code) in a separate chapter of the
Criminal Code.
The administrative responsibility for offenses against morality means that the
competent state bodies or officials use, on the basis of administrative and
procedural procedure, administrative penalty measures in regard to persons, who
have committed such offenses.
There are regulatory and factual grounds of administrative responsibility
1
.
The normative bases of administrative responsibility include the norms of the Code
of the Republic of Uzbekistan on Administrative Responsibility, which establish
liability for offenses against morality (Articles 189, 189
1
, 190), while the
commitment of those offenses is the actual basis of administrative responsibility.
Article 189
1
of the Code of the Republic of Uzbekistan on Administrative
Responsibility includes responsibility for production, importation, distribution, and
advertising, product demonstrations, advocating the cult of violence or cruelty.
There is a need to change the name (manufacture, import, distribution,
advertising, demonstration of products that promote the cult of violence or cruelty)
of an offense under this article of the Code. Hence, under a certain name it does
not focus the acts constituting the objective side of the offense. For this reason, it is
proposed to change the name of the offense to «illegal trafficking of products that
promote the cult of violence or cruelty».
Distribution, exhibition or advertising the products, propagating the cult of
violence or cruelty has a negative effect on the common social traditions and
values, and it also causes the formation of the citizens’ cruel and immoral
behavior.
Distribution of different images, publications, and videotapes, calling a person
to violence and/or cruelty, entail negative changes in his/her mind. Films of a
negative content gradually have an impact on an individual’s mind; spoil it,
changing social and moral values in this field, while narrowing the scope of
spiritual interests and needs. Altogether, this will affect the will of the individual,
resulting in the awakening of his/her negative qualities, which to some extent
weaken the ability to withstand them, and also serve as conditions that have a
negative impact on the spiritual and psychological formation of the person.
1
Хамедов И.А., Хван Л.Б., Цай И.М. Административное право Республики Узбекистан. Общая
часть: Учебник. –– Т.: УМЭД, ТГЮИ, 2012. –– Б. 362.
70
Technology of entering into a sexual intercourse and movies that promote
ways of violence, depriving a person of a control, take the person beyond what is
permitted, weaken the most unique qualities, which are formed under the influence
of education and environment and that constrain him/her from negative actions,
eventually pave the way for their disappearance.
In a study, the scientific views on the composition of the administrative
offense of unlawful circulation of products that promote the cult of violence or
cruelty were improved on the basis of new arguments. In particular, the
composition of the administrative offense of unlawful circulation of products that
promote the cult of violence or cruelty is characterized as follows:
object – social relationships, protected by administrative law, and ensuring
principles of the inviolability of the moral and cultural life of society, which are
harmed in result of the offense;
the objective side – production, storage, import into the territory of the
Republic of Uzbekistan and export from it the products that promote the cult of
violence or cruelty, aiming their distribution, advertising, demonstration, as well as
distribution, advertising, demonstration of those;
subject – a physical, sane individual, who has reached the age of sixteen by
the moment of committing the offense;
the subjective side – is expressed in the direct intent, in which the offender is
aware of the social danger of the spread, advertising, demonstration, production,
storage, import of products that promote the cult of violence or cruelty, and wishes
to commit such acts.
To date, among the citizens, especially young people, a growing number of
cases of storing in phones, computers and other devices, products promoting the
cult of violence or cruelty, which are copied from the global information network,
the Internet. As studies show, there are cases of individuals attempting to avoid
responsibility for storing products that promote the cult of violence or cruelty, for
distribution, advertising, demonstration. This is facilitated by the lack of legal
responsibility for the storage of products that promote the cult of violence or
cruelty, for distribution, advertising, and demonstration. While, the social danger
of the act can be compared with public danger, supposedly of such an act that the
law provides for liability as a manufacturer, import of products that promote the
cult of violence or cruelty.
On the basis of the foregoing, the establishment of responsibility for the
storage, production, and propagating the cult of violence or cruelty for the purpose
of dissemination, advertising, demonstration is justified. Also, proposals were
developed that allow confiscating the means of storage of products, promoting the
cult of violence or cruelty for distribution, advertising and/or demonstrations.
Based on studies, and on the current requirements of legal technique, the
appropriateness of establishing liability for export from the country of production,
promotes the cult of violence or cruelty, for distribution, advertising,
demonstration is justified.
Our country, having demonstrated its commitment to the endeavors aimed at
protecting human rights and freedoms, fully supporting the provisions of the
international instruments to combat offenses in the sphere of morality, ratified
almost all of them. Currently, it effectively fulfills the obligations arising out of
ratification of these international instruments.
71
The study, with a view to further harmonization of national legal norms
establishing responsibility for offenses against morality in line with the
requirements of international instruments, proposes to supplement the Criminal
Code with articles, which foresee responsibility for child prostitution (Article
127
1
), and child pornography (Article 127
2
).
The second chapter of the dissertation, «
Legal and administrative
framework for combating illicit trafficking of pornography»
highlights the
concept of administrative offense of illicit trafficking of pornography and the legal
framework for combating it. Also, it conducts a comparative analysis of the legal
norms establishing responsibility for such acts.
A significant prevalence in the world the acts, related to illicit trafficking in
pornographic materials, their international and transnational nature, as well as the
very fact that it is becoming a source of great criminal revenues, causes the
increase in public danger of such acts. A particular concern is attached to the fact
that the demonstration of such products as publications, audio, videos and others of
pornographic content, illegally imported into the territory of our republic from
foreign countries, not only has a negative impact on young people's morals, but
also is taking a mass character, and it becomes a habit
1
.
Illicit trafficking of pornography causes significant damage to public relations
that ensure the integrity of the generally accepted views in society about the
permissible boundaries of drawing or imaging a human without clothes, naked
div, sexual activities, as well as guaranteeing the integrity of the normal mental,
physical, moral maturity of a human, especially the youth.
In this regard, the article 189 of the Code of the Republic of Uzbekistan on
Administrative Responsibility establishes liability for the illegal traffic of
pornographic materials.
The study provides the following definition of pornography: pornography –
are materials and objects containing a photo, video, audio or other representation
of the sexual organs of human div or actually committed or reproduced human
sexual act or characterizing other sexual acts.
For the recognition of materials and objects of sexual character as a
pornography it is required that they, at first, did not have the artistic, cultural and
historical value, and secondly, were not designed for scientific, medical or
educational purposes, and in the third place, they were aimed at inciting animal
passions of a strong sexual desire.
On the basis of new arguments, the scientific views on the composition of the
administrative offense of illicit trafficking of pornography are improved. In
particular, the composition of the administrative offense of illicit trafficking of
pornographic material is characterized as follows:
object – public relations, protected administrative law, which ensure the
inviolability of universally recognized public opinion about the permissible
boundaries of drawing or imaging a human without clothes, naked div, sexual
activities, as well as guaranteeing the integrity of the normal mental, physical,
1
Базаров Ф.А., Раҳимхўжаев Р.Н. Ёшларни одам савдоси билан боғлиқ жиноятлардан ҳимоя
қилишнинг долзарб масалалари // Баркамол авлодни шакллантиришда ҳуқуқий тарбиянинг
аҳамияти: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. –– Т.: Ўзбекистон
Республикаси ИИВ Академияси, 2010. –– С. 330.
72
moral maturity of a human, especially young people who are harmed in a result of
the offense;
the objective side – production, storage, import into the territory of the
Republic of Uzbekistan or export beyond it, the pornography for the purpose of
dissemination, advertising, demonstration, as well as distribution, advertising,
demonstration of these products;
subject – a physical, sane person who has reached the age of sixteen by the
moment of committing the offense;
the subjective side – is expressed in the direct intent, in which the offender is
aware of the social danger of distribution, advertising, demonstration, production,
storage, importation of pornography and wishes to commit such acts.
Based on the best practices of the laws of a number of foreign countries
(Armenia, Belarus, Germany, Moldova, Azerbaijan, Russia, Ukraine, France,
Tajikistan, Turkey, Switzerland, Japan, Kyrgyzstan, Kazakhstan, and India), the
necessity of establishing within the administrative and criminal legislation the
responsibility for the possession of pornography for the purpose of dissemination,
advertising, demonstration is justified. Also, proposals have been developed,
which allow confiscating the means of storage for distribution, advertising,
demonstration of pornography.
Based on this analysis, taking into account the best practices of foreign
countries (Republic of Korea, Malta, Moldova, Russia, Romania, Thailand,
Tajikistan, Iran, Kazakhstan), based on the requirements of legal technique, the
expediency of establishing liability for export from the country of pornography for
distribution, advertising, demonstration is justified.
The third chapter of the dissertation,
«Legal and administrative framework
for combating prostitution»,
covered legal description of the administrative
offense of prostitution, carried out a comparative analysis of legal norms
establishing responsibility for such acts. Also, it studied the connection with
procuring prostitution and maintaining a brothel.
Prostitution is the cause of the moral corruption of the citizens, especially
young people, and as such it has a negative impact on family relationships,
parenting, and it contributes to the development of anti-social phenomena such as
alcoholism, drug addiction, sexually transmitted diseases, HIV / AIDS, and crime.
Revenues resulting from prostitution are not less than income derived from
trade in narcotic drugs, psychotropic substances, and illicit arms trafficking, and
trafficking in human beings. They can also be used to finance terrorism or
extremism.
Prostitution causes incurable harm to the health of prostitutes. Nearly all
prostitutes regularly drink alcohol. Since most of them to enter into a close
relationship with the strange men constantly need to drink alcohol, alcohol helps
them to forget themselves and carry out a communicative function
1
. In addition,
the hectic life leads to early aging and withering of the div, becomes the reason
of acquiring various diseases (not only sexually transmitted, but also gynecologic
1
Имомов Б., Ходжаев И. Фоҳишахона сақлаш ѐки қўшмачилик қилиш – трансмиллий
жиноятларнинг бир тури сифатида // Жиноят ҳуқуқининг долзарб масалалари: Республика
илмий-амалий
конференцияси материаллари (2014 йил 22 февраль). –– Т.: Ўзбекистон
Республикаси ИИВ Академияси, 2014. –– Б. 253.
73
diseases, ones associated with nerves and other diseases). Some of the prostitutes
are accustomed to the use of drugs and fall into addiction.
Prostitution is closely linked to crime. Lifestyle of prostitutes creates
conditions for committing a number of crimes. For this reason, it is generally
accepted in legal literature to consider prostitution as a link and a catalyst in the
chain of socially evil acts.
Prostitution inevitably leads to the destruction of human psychological
abilities and human values, degradation of personality and moral decay. The study
contributed to improvement of scientific views on the composition of the
administrative offense of prostitution on the basis of new arguments. In particular,
the composition of the administrative offense of prostitution is characterized as
follows:
object – public relations, protected administrative law to ensure the integrity
of public morality, which are harmed in result of the offense;
the objective side – employment of a person in satisfaction of sexual needs
(sexual intercourse or satisfaction of sexual demands in an unnatural form) of
others who are not married to the person, for a fee, which serves as a source of
income for the person’s life;
subject – a prostitute (male of female) in sound mind who have reached the
age of sixteen, is satisfying a client’s demand;
the subjective side – is expressed in the direct intent, in which the offender is
aware of the social danger of prostitution and wishes to commit such acts. Also,
there is a specific goal - the desire to get material benefit.
Based on an analysis of practice we can conclude that today the bulk of
prostitutes are women, and the majority of clients are men. Unfortunately, in recent
years, in some cases, there are also cases of employment of men (male prostitutes)
for satisfaction of the sexual needs of female customers. Based on this, the author
of dissertation, without supporting its application in national legislation and
practice, legal literature the generally accepted approach (the offender - a woman)
with respect to the subject of the offense under Article 190 of the Code of the
Republic of Uzbekistan on Administrative Responsibility, puts forward the view
that the subject of the offense are not only female prostitutes but also male
prostitutes. The concepts of female and male prostitutes are characterized as
follows:
a female prostitute – a woman engaged in a paid activity that serves as a
source of income for life, and is related to satisfaction of sexual needs of man
(men) who is (are) not married to her.
a male prostitute – a man engaged, on a paid-basis, which serves a source of
income for life, and is related to sexual satisfaction of the needs of woman
(women), who is (are) not married to him.
The study also substantiates that clients of persons who have committed the
offense, the offender is a person of the opposite sex; prostitutes are separated from
the following persons:
besakalbaz – man, satisfying sexual needs with a man without violence;
lesbian – woman, satisfy sexual needs with a woman without the use of violence;
74
frivolous woman – a woman to have sexual relations with a man for fun,
pleasure (sexual satisfaction);
frivolous man – men who have sexual relations with a woman for fun,
pleasure (sexual satisfaction).
On the basis of studying the practice, it is established that today social danger
of the following types of administrative offense of prostitution is increased: 1)
engaging in prostitution in a foreign country; 2) prostitution by providing sexual
services to meet the needs of customers for a fee in telecommunications networks,
including through the World Wide Web, Internet. For example, incidents of
announcing in the Internet such messages as follows are increasing: «I am 21 years
old, weight 56 kg, height 172 cm, erotic massage, relaxing massage, classic sexual
act, role-playing games as desired, the «golden rain» and so on. Also, «an
attractive, slim beauty in her apartments or on-site», «interesting beauty under the
pretext of a cup of coffee can please you in such a way that even khans couldn’t
dream of», «health massage», «my visit for an hour will turn your loneliness into
moments of happiness» etc.
Based on the above, proposals for improving the rules relating to aggravating
circumstances responsible for prostitution are developed. In particular, it is
suggested to complete Part 2 of Article 190 of the Code of the Republic of
Uzbekistan on Administrative Responsibility with such paragraphs: «b) committed
by the offer to meet the sexual needs for a fee in telecommunications networks,
including the World Wide Web», «c) committed in the territory of a foreign state».
These proposals will serve for troubleshooting of issues that arise in law
enforcement under differentiation of responsibility.
Given the practical need, in order to improve the efficiency of counteraction
to prostitution it is proposed to legalize the norm of not bringing to responsibility
persons who voluntarily admit this offense and actively contribute to its disclosure.
The study disclosed in details the connection or contents of procuring
prostitution brothels. The scientific-theoretical conclusions on the definition of the
concepts of content, organization of a brothel or procuring are developed.
An important aspect is the justification of the need for identification of new
forms (the use, procuring or an invitation to another person for prostitution, brothel
management, providing with cash or actions aimed at ensuring its existence and
operation, as well as renting or providing other forms of buildings or other places
knowing about their use as a brothel), pimping and maintaining brothels and
establishing responsibility for such acts.
Implementation of this proposal will not only increase the effectiveness of
counter procuring or keeping a brothel, but also serve as the elimination of the
factors contributing to an increase in prostitution.
Legislative establishment is also offered as an aggravating circumstance the
commission of pandering, or maintaining dens of prostitution with the use of two
or more persons, and the protection of procuring or keeping a brothel by the abuse
of power or official authority - as particularly aggravating circumstances of
liability.
The fourth chapter of the dissertation,
«Improving the administrative and
legal measures to counter offenses against morality»
, deals with questions of
75
responsibility for establishing new types of such violations. It also sets out the
main directions of improving the effectiveness of legal and administrative
measures to counter offenses against morality.
During the years of independence, legal framework for combating offenses
against morality were formed and improved in our country. Based on the
requirements of the present day, it may be noted that the need to improve the rules
establishing liability for offenses against morality so far remains valid.
«Today, when the world is rapidly changing, there are new challenges and
threats to the stability and sustainable development of peoples, it is important as
never before to focus on education, on spiritual, moral principle, provide young
people with the desire for knowledge, self-improvement needs»
1
. With the rapid
development of globalization destructive forces are using information and
communication technologies for personal gain.
The results of these studies indicate the emergence of new types of offenses
against morality. According to the author's argument, such acts that are not
provided by the legislation, include the following: 1) storage of pornographic
materials for distribution, advertising, demonstrations; 2) storage of products that
promote the cult of violence or cruelty, for distribution, advertising; 3) export from
the country pornography for distribution, advertising, demonstrations; 4) export of
goods which promote the cult of violence or cruelty outside the country, for
distribution, advertising; 5) the use of sexual services of a prostitute (male or
female); 6) promotion of prostitution; 7) lesbianism.
The use of sexual services of prostitutes (male of female) poses a significant
threat to social development, the sanctity of the family and the education of youth,
but the responsibility for these actions in the Code of the Republic of Uzbekistan
on Administrative Responsibility is not provided. At the same time, this act is a
socially dangerous offense just like prostitution (Art. 190 CoAR).
Public danger of the use of sexual services of prostitutes (prostitution) is
expressed in the fact that it is immoral to have a major negative impact on the basis
of spirituality – morality. Of course, probably it was for a reason that almost a
thousand years ago, the pearl of the Eastern didactic literature «Qabus-nama»
wisely warned that «If you betray the soul desires, submitting your soul desires ...
Will leave you, then (no matter how strong) you want to protect yourself, you will
not manage»
2
. Indeed, at its core principles of morality are inseparable and are the
same for both sexes.
The establishment of administrative responsibility for the use of the sexual
services of prostitutes (male or female):
facilitate opportunities and the desire to return to an honest way to each
customer who uses sexual services of prostitutes, no matter how low they went.
Therefore, the achievement of human moral maturity, its direction to the full
perfection of spiritual formation of his appearance is an important factor in social
progress;
1
Выступление Исполняющего обязанности Президента Республики Узбекистан Шавката
Мирзиѐева на церемонии открытия 43-й сессии Совета министров иностранных дел Организации
исламского сотрудничества // Народное слово. –– 2016. –– 19 октября. –– С. 1.
2
Кайковус. Қобуснома. –– Т.: Ўқитувчи, 1967. –– Б. 61-62.
76
will reduce the spread of the lowest forms of immorality – the offense of
prostitution, sexually transmitted diseases and the prevention of other relevant
socially dangerous phenomena.
The most dangerous aspect is that the use of the sexual services of prostitutes
(male or female) exerts serious immoral influence on the education of young
people, their moral maturity, hinders the educating of physically healthy,
spiritually full and comprehensively developed generation.
Taking into account the above-stated, based on the best practices of the laws
of some foreign countries (Albania, Denmark, Spain, Nigeria, France,
Turkmenistan, China, Sweden), the necessity to supplement the Code of
Administrative Responsibility Article 190
1
provides for the responsibility for the
use of the sexual services of prostitutes (male or female).
Currently regarded as immoral propaganda of prostitution, as well as offenses
relating to prostitution, it has a public danger. Public danger promotion of
prostitution expressed its serious negative impact on morality, including
establishing a society of high moral and spiritual climate and a healthy lifestyle.
Based on research, relying on advanced standards of legislation of foreign
states, the necessity to supplement the Republic of Uzbekistan of the Code of
Administrative Responsibility Article 190
2
provides for the responsibility for the
promotion of prostitution (promotion of prostitution in any form or by any means,
committed by mercenary or other base motives).
Lesbianism, i.e. satisfaction of sexual desires (lust) of a woman with a woman
without the use of violence is one of the new types of offenses against morality.
Due to the fact that lesbianism is detrimental to public relations, ensuring the
normal order of sexual intercourse, the act is deemed socially dangerous and there
is a need to establish responsibility for such acts.
As UN data confirm that, as of May 2016, out of all the UN member states in
73 countries homosexuality is illegal, and in 45 of them anti-homosexual
legislation also applies to women
1
.
The presence of the article 120 of the Criminal Code of the Republic of
Uzbekistan the responsibility for besakalbazlyk, in turn, requires the establishment
of liability for lesbianism. In this regard, proposals are developed for improving
the article 120 («Sodomy») of the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan.
Improving the efficiency of the administrative and legal measures of
counteraction to offenses against morality is directly related primarily to the
prevention of these crimes. Universally accepted truth in life is to prevent crime,
rather than the application of penalties for its commission, just as the fact that it is
easier to prevent disease than to deal with it. On this basis, it is emphasized that the
prevention of offenses against morality is the most important, effective and
humane direction in the fight against such violations.
Taking into account the results of the study will contribute significantly to the
elimination of liability issues for offenses against morality. They also serve for
improvement of legislation; improve the effectiveness of prevention of offenses
against morality.
1
Список стран мира по отношению к легальности гомосексуальных контактов // URL:
https://ru.wikipedia.org.
77
CONCLUSION
I. Conclusions on the development of administrative law theory: 1. The
concept of public morality is worded as follows: public morality – a set of rules of
behavior that are historically formed, made by people, as reflected in the cultural
and spiritual traditions of the society, the ruling (universally recognized) in the
minds of most members of society, customs and beliefs of right and wrong, justice
and injustice, duty, honor, dignity, sexual morality, and other such matters. 2. The
offenses against morality justified to be understood the perpetrators, wrongful acts
directly causing damage to public morals, for the committing of which an
administrative responsibility is foreseen.
3. Offences against morality classified as follows: production, import,
distribution, advertising, demonstration of pornography (Article 189 CoAR..);
manufacture, import, distribution, advertising, demonstration of products that
promote the cult of violence or cruelty (article 189
1
CoAR.); prostitution (art. 190
CoAR).
4. The concept of offense under Article 189 of the Code of Administrative
Responsibility of the Republic of Uzbekistan is worded as follows: trafficking
pornographic material – production, storage, import into the territory of the
Republic of Uzbekistan or export beyond its territories the pornography for
distribution, advertising, demonstration, and equal to its distribution, advertising,
demonstration.
5. The concept of offense under Article 189
1
of the Code of Administrative
Responsibility of the Republic of Uzbekistan, is worded as follows: illegal
turnover of products, propagating the cult of violence or cruelty – production,
storage, import into the territory of the Republic of Uzbekistan and export from it
the production that promotes the cult of violence or cruelty, for distribution,
advertising, demonstration, as well as its distribution, advertising, demonstration.
6. The concept of offense under Article 190 of the Code of Administrative
Responsibility of the Republic of Uzbekistan, is worded as follows: prostitution –
an employed person for a fee, which serves a source of income for his/her life,
satisfaction of sexual needs (sexual intercourse or satisfaction of sexual needs
unnatural) others who are not married to the person (s).
7. The concept of pornography. A measure of the recognition of materials and
objects of sexual pornography:
pornographic materials – materials and objects containing a photo, video,
audio or other representation of the sexual organs of any person actually
committed or reproduced human sexual act or characterizing other acts of a sexual
nature;
for the recognition of materials and objects as sexual pornography it is
necessary that they do not have the artistic, cultural and historical value, they were
not intended for scientific, medical or educational purposes, and were aimed at
inciting the animal passions of a strong sexual desire.
8. It is proved that the subject of the administrative offense of prostitution is a
prostitute, who is no younger than 16, who satisfy sexual demand of a male
customer, and a male prostitute, who satisfy sexual demand of a female customer.
78
Not joining the recognized approaches to the subject of the offense under
Article 190 of the Code of the Republic of Uzbekistan on Administrative
Responsibility (the offender – a woman), existing in the legal literature, national
legislation and practice of its application, the position put forward is that the
subject of the offense are not only female prostitutes, but also male prostitutes. The
concepts of female prostitutes and male prostitute are characterized as follows:
a female prostitute – a woman engaged in a paid activity that serves as a
source of income for life, and is related to satisfaction of sexual needs of man
(men) who is (are) not married to her.
a male prostitute – a man engaged for a fee, which serves a source of income
for life, and is related to sexual satisfaction of the needs of woman (women), who
is (are) not married to him.
9. Emergence of a number of these new types of offenses against morality is
proved, for which the law does not provide liability:
1) possession of pornographic materials for distribution, advertising,
demonstrations;
2) storage of products, which promote the cult of violence or cruelty for
distribution, advertising, demonstrations;
3) export from the country the pornography for distribution, advertising,
demonstrations;
4) export of goods outside the country that promote the cult of violence or
cruelty for distribution, advertising, demonstrations;
5) the use of sexual services of a prostitute (male of female);
6) promotion of prostitution;
7) lesbianism.
10. New types of offenses against morality characterized as follows:
possession of pornographic materials for distribution, advertising, demonstration –
a real find of pornography in the individual and its storage or in any place for
distribution, advertising or demonstration;
storage of products, propagating the cult of violence or cruelty for
distribution, advertising, demonstration – a real find products that promote the cult
of violence or cruelty within a person and their storage with him/her or in any
place for distribution, advertising or demonstration;
export from the country the pornography for distribution, advertising,
demonstration – the transportation by a person a pornography through the state
border of the Republic of Uzbekistan by any means for the purpose of
dissemination of advertising, demonstrations;
export from the country the products that promote the cult of violence or
cruelty for distribution, advertising, demonstration – transportation by a person the
products that promote the cult of violence or cruelty, through the state border of the
Republic of Uzbekistan by any means for the purpose of dissemination of
advertising, demonstrations;
the use of sexual services of prostitutes (male or female) – sexual intercourse
or satisfaction of sexual demands in an unnatural form, for remuneration with a
prostitute who has reached the age of sixteen;
promotion of prostitution – promotion of prostitution in any form or by any
means, committed by mercenary or other base motives;
79
lesbianism – sexual satisfaction of the needs of women with a woman without
violence.
II. Proposals for improving the legislation:
1. In order to improve the norms establishing the responsibility for the illegal
traffic of pornographic material:
1.1. Article 189 of the Code of the Republic of Uzbekistan on Administrative
Responsibility:
current title (manufacture, import, distribution, advertising, demonstration of
pornography) to edit as follows: «Illicit traffic in pornographic materials»; in the
disposition of the wording «manufacture and importation into the territory of the
Republic of Uzbekistan» replace with the words «manufacture, storage, in the
territory of the Republic of Uzbekistan and export beyond its borders»;
sanctions in the word «manufacturing» replace with the words «manufacture,
storage».
1.2. Article 130 of the Criminal Code:
current title (manufacture, import, distribution, advertising, demonstration of
pornography) to state as follows: «Illicit traffic in pornographic materials»; in the
disposition of the first part of the wording «manufacture and importation into the
territory of the Republic of Uzbekistan» replace with the words «manufacture,
storage, on the territory of the Republic of Uzbekistan and export beyond its
borders».
2. In order to improve the norms establishing responsibility for the illegal
turnover of products, propagating the cult of violence or cruelty: 2.1. Article 189
1
of
the Code of the Republic of Uzbekistan on Administrative Responsibility:
current title (manufacture, import, distribution, advertising, demonstration of
products that promote the cult of violence or cruelty) should be edited as follows:
«Illegal turnover of products that promote the cult of violence or cruelty»;
in the disposition of the wording «manufacture and importation into the
territory of the Republic of Uzbekistan» to replace with the words «manufacture,
storage, on the territory of the Republic of Uzbekistan and export beyond its
borders»;
sanctions in the word «manufacturing» to replace with the words
«manufacture, storage».
2.2. Article 130
1
of the Criminal Code:
current title (manufacture, import, distribution, advertising, demonstration of
products that promote the cult of violence or cruelty) should be edited as follows:
«Illegal turnover of products that promotes the cult of violence or cruelty»;
in the disposition of the first part of the wording «manufacture and
importation into the territory of the Republic of Uzbekistan» to replace with the
words «manufacture, storage, on the territory of the Republic of Uzbekistan and
export beyond its borders.»
3. In order to improve the norms establishing responsibility for prostitution,
increasing the effectiveness of countering acts contributing to it, edit article 190 of
the Code of the Republic of Uzbekistan on Administrative Responsibility as
follows:
80
